PIROTSKE ŠARE

 

Na jednoj našoj planini nalazila se najveća rimska kovnica novca na Balkanu. Nije poznato tačno gde. Na ovom mestu se hajdukovalo i skrivalo blago oteto od Turaka. Ovde je u srednjem veku obitavalo i pleme Čerkezi koje je takođe bilo likvidno.

Mnogi u ovim činjenicama vide šansu za popravku svog finansijskog stanja. A neki, pak, naslućuju dobru avanturu.

Pa da krenemo.

 

 

Timacum Minus

 

Timacum Minus (други називи: Равна, Кулине, Градиште) је археолошки локалитет који се налази поред насеља Равна, 8 км северно од Књажевца у Зајечарском округу, на обали Белог Тимока. Равна је најстарије војно утврђење у тимочкој области, које се датира у период између I и VI века.

Прва археолошка истраживања вршена су између 1899. и 1902. године под вођством Антуна фон Премерштајна из Аустријског археолошког института и Николе Вулића професора Београдског универзитета.

Савремена ископавања почела су 1975. године под покровитељством Археолошког института из Београда и Завичајног музеја из Књажевца. Систематским истраживањима утврђено је постојање тврђаве, насеља са термама и некропола, на брегу Света Тројица налазило се утврђење са храмом посвећеном „Трачком коњанику“.

Timacum minus је био административно средиште рударског региона, чија је основна делатност била прерада бакарне руде. На челу овог региона (лат. territorium) налазили су се намесник провинције и заповедник легије. Најстарије утврђење датира из средине 1. века, када је овде била смештена римска кохорта лат. cohorts I Thracum Syriaca, под заповедништвом Вецилија Модеста, коју око 169. године смењује лат. cohors II Aurelia Dardanorum.

Кастел је четвороугаоног облика и обухвата површину од око 2 хектара. Најстарије утврђење, настало средином или крајем I века, окружено ровом, чинили су земљани бедеми са дрвеним кулама на угловима и палисадом. У другој фази, на почетку II века, изграђено је камено утврђење правоугаоног облика са заобљеним угловима и унутрашњим квадратним кулама.лат. (Porta principalissinistra, капија, налазила се на средини западног бедема, а на северу је био други улаз, мањих димензија.

У наредној фази изградње, која се везује за период првих готских упада на територију Горње Мезије у последњој трећини III века, подигнуто је укупно 13 квадратних кула дефанзивног карактера (делимично су избачене ван линије бедема), од квадера пешчара и кречњака. У изградњи кула су коришћени и секундарно употребљени жртвеници и надгробни споменици. У овој фази су обновљене западна и јужна капија.

Јужна капија, која је откривена током ископавања 1993-1995. године, представља најбоље очуван и истражен део фортификације ове фазе изградње.

Утврђење је последњи пут обновљено у IV веку, када су са спољне стране бедема дозидане велике правоугаоне куле од наизменичних редова камена и опеке. Бедем је ојачан, тако да је његова дебљина износила 3 m. Великим кулама су затворене западна и јужна капија.

 Ово утрђење је страдало у пожару, највероватније током хунске најезде 441. године. Након овог разарања кастел није обнављан.

У унутрашњости утврђења налазиле су се различите грађевине, попут хореума, принципије и др. Јужно од војног утврђења, дуж пута који је од Наиса водио у утврђење, развило се цивилно насеље. На обали Тимока откривене су терме. Откривене су и некрополе, на брегу Слог са 140 гробова, истражених током заштитних ископавања у периоду од 1994. до 1996. године. Од налаза пронађени су накит, керамичке и стаклене посуде, новац, оруђе, оружје и др.

Овде смо пронашли и музеј винарства који баштини енолошку традицију која сеже у други век.

Успит смо на путу видели и срну.

 

Timočka buna -Sloboda a ne autokratija

Mnogi putopisci koji su prolazili kroz Knjaževac ostavili su brojne podatke. Neki od podataka su da se Knjaževac ranije zvao Gurgusovac po golubovima „gurgusanima“, koji su živeli na području sada već Knjaževca.

Gurgusovac je bio poznat i po Gurgusovačkoj kuli, nekadašnjem zatvoru za protivnike tadašnjeg režima. Danas, Gurgusovačka kula predstavlja obeležje Knjaževca i mesto je gde se održavaju različite manifestacije. Gurgusovačku kulu ili kako je još bila poznata „Srpska Bastilja“, srušio je i zapalio Miloš Obrenović 1859. godine.

U Miloševu čast, Gurgusovac tada dobija ime Knjaževac. Danas, Knjaževac ima preko 30,000 stanovnika zajedno sa 85 sela koja pripadaju teritoriji ove opštine. Još jedno obeležje po kojem se izdvaja Knjaževac jeste Stara čaršija. Nju su činile  zanatske radnje i zanatlije i ona i danas predstavlja najprepoznatljiviji deo varoši.

Pored Stare čaršije tu je i kuća Ace Stanojevića, koja predstavlja muzej grada i jedan je od spomenika kulture. I pored ovih zanimljivosti, Knjaževac je varoš vinograda i kvalitetnih vina, zanimljivih običaja i gostoljubivih ljudi.

Čudno mi je samo kako političke vodje, u ovom slučaju Timоčke bune uspeju da uteknu, a borci iz prvih redova bivaju streljani.

 

Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici

Bogorodičina crkva nalazi se u selu Donjoj Kamenici kod Knjaževca, u Istočnoj Srbiji, a podignuta je u prvoj polovini XIV veka, kao zadužbina Mihajla Anđelovića. Građevina je relativno malih dimenzija, ali veoma zanimljive arhitekture čijim se skladnim proporcijama stvara utisak monumentalnosti . Spreda romanska (najvišе podseća na francuske bogomolje) straga vizantijska.

Konzervatorski radovi na živopisu i arhitekturi crkvice su okončani 1958. godine, a ona se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja. Crkva se nalazi na levoj obali Trgoviškog Timoka, na starom vojnom putu koji je povezivao Pirot i Vidin.

Crkva je 1932. godine bila u stanju propadanja; njeno kube i znatan deo oltarskog prostora je bio u ruševinama od 1923. godine. To su utvrdili beogradski muzejski stručnjaci dr Vladislav Petković i arh Đurđe Bošković.

Bogorodičina crkva ima osnovu krsta nepravilnog oblika, iznad koga se uzdiže kupola.

Na njenoj zapadnoj strani se nalazi narteks sa spratom, nad kojim se uzdižu dve male simetrične kule zvonare. Ispred narteksa je nekada postojao drveni egzonarteks sa spratom, od koga su danas vidljivi samo kameni temelji, a njegov približan oblik je prikazan na modelima crkve, naslikanim u ktitorskim kompozicijama.

Živopis je rađen je neuobičajenom tehnikom "al tempera", a prikazi su vrlo naturalistički.Ktitorske kompozicije su prikazane u crkvenom naosu i na spratu narteksa. Ciklusi scena iz života Svetog Nikole i Svete Petke su naslikani u kulama zvonarama i na spratu narteksa, dok je njegovo prizemlje ukrašeno freskama vladara i svetih ratnika koji naporedo zagrljeni jašu. Pored ktitorskih portreta, u prvoj zoni naosa su prikazani sveci, dok su iznadnjih naslikana Stradanja Hristova i Veliki praznici.

Sveta Petka u toplesu 

U oltarskom delu je prikazana Bogorodica sa Hristom i anđelima, kao i Poklonjenje arhijereja. Posebnu pažnju privlači predstava Sv. Đorđa Diasoritisa, čiji je kult vezan za grčko ostrvo Amorgos u Kiklandskom arhipelagu.

Na spratu u Sveta Petka u toplesu pred kazanom a mrka kapa je i sa sivim likovima nad bunarom.

Posle smo razgledali tkaonicu.

Temski manastir

 

U manastiru Svetog Đorđa, kod sela Temska blizu Pirota, više od 80 godina monahinje, po receptima ruskih monahinja, spravljaju blagotvorne meleme, kreme i čajeve protiv raznih tegoba. Doduše na kutiji piše da deluje samo onima koji veruju u boga. Sva sreća pa mi bog dao zdravlje.

 Srednjevekovni manastir, zadužbinu Dejanovića, decenijama pohode nevoljnici iz celog sveta u potrazi za izlečenjem.

U periodu od 1760.-1764. u manistaru je postojala škola na čijem je čelu bio jeromonah Kirilo. Godine 1836. njegovom obnovom i  bogosluženjima upravlja iguman Kesarija pristigao iz Hilandara. Obnavlja školu. Njegov grob je u manastirskoj posti.

 Manastir postaje ženski 1924. a monahinje su došljakinje iz Rusije.

Po gradnji  pripada moravskoj školi arhitekture Manastir u selu Temska je iz druge polovine XVI veka; freske iz 1567 i 1654. godine; posebno je zanimljiv monumentalni konak iz XVIII veka.

 

 

Pirotski kačamak i pica  sa jagnjetinom

Grad je podignut na mestu rimskog utvrđenja Turres (III vek) i utvrđenog vizantijskog gradića Quimedava (IV vek). U  XIV veku spominje se kao Pirot; u XVI i XVII. veku bio je lepa i bogata turska varoš.

Pirotski grad (XIV vek) na Sarlahu je dobro očuvan; a kuća Hristića (XIX vek) je danas Muzej Ponišavlja, sa kolekcijom narodnih ćilima, po kojima je ovaj kraj veoma poznat. Crkva Sv. Paraskeva (XIV vek) u Staničenju bogata je freskama. 

Manastir Poganovo, podignut je u poslednjoj deceniji XIV veka, a živopisan stoleće kasnije (1499. g.); freske se ubrajaju među najbolja ostvarenja toga doba. 

Od gastronomskih specijaliteta preporučujem pirotski kačamak  (sladoled sa šampitom)i picu sa jagnjetinom. Cene, garantovano, povoljne. 

U potrazi za ladnom vodom i staroplaninskim kučićima

 

Vodopad Bigar se nalazi na Staroj planini, na samo 5 kilometara od sela Kalna, na oko 450 m nadmorske visine. Na vodopadu, voda se preliva preko 35 metara visokog, lakog rupičastog kamena(bigra), po kome je i dobio ime. Uzvodno od vodopada nalazi svojevrsna prirodna atrakcija, više manjih vodopada u koritu reke i tri jezerceta sa bistrom vodom.

Vodopad je akumulativnog porekla i njegovi odseci su nastali taloženjem bigra, i po pravilu se sastoje iz niza manjih odseka, koji se ređaju u vidu stepenica.

 Brelo rečice na kojoj se nalazi vodopad, koje se takođe naziva Bigar, nalazi se po krečnjačkim kosama, koje se od orljanskih i pajeških krševa odvajaju i od kojih se važnije zovu Oštrc, Ljuti Kamen i Kragujica.

 Njegova voda protiče dolinom, koja je duga 1km, a široka 500-600m. Od vrela pa do ušća u Stanjinsku reku dolina Bigra je nagnuta 80m, relativno je visoka i cela ispunjena bigrom, koji u gornjem njenom kraju leži na krečnjaku, u donjem na peščaru. Najveći slap od 35m se nalzi na mestu gde se dolina Bigra sučeljava sa dolinom Stanjinske reke. Na ovome malo nagnutom odseku vide se tri bela kao sneg platna zapenušane vode.

Vodopad Bigar poznat je po svom poreklu nastanka, po kom je i dobio ime. Rupičasti kamen i 35 metara visine su samo jedno od lepota koji pruža ova prirodna atrakcija.

Mala krečnjačka jezerca i manji vodopadi uzvodno od Bigra predstavljaju pravi užitak za svakog ljubitelja prirode.

Isus dok nije puštao kosu 

Vodopad Tupavica  je visine oko 15 metаrа, nаlаzi se u neposrednoj blizini selа Dojkinci, u jednom od najlepših predela parka prirode Stara planina. Lako je dostupan, od putа udаljen 50 metаrа, jedan je od najpristupačnijih staroplaninskih vodopada.  

Nama je dostupan uz pomoć golubjeplavоg metalik trokrakog kamiončeta.

Od sela Dojkinci, tačnije od poslednjeg objekta u selu, planinarskog doma Dojkinci, udaljen je 4,5 km. Put do vodopada makadamskim/šumskim putem obeležen je pešačkom signalizacijom, bez većih napora za obilazak i uživanje u prizorima nestvarne lepote Stare planine. Jedan je od najuslikanijih vodopada na Staroj planini.

Posebno je lep u proleće i kasnu jesen, kada je i velika količina vode koja se sliva sa okolnih vrhova. Sada je malo presušio ali curka na višе mesta.

Rosomački lonci su u stvari kanjon Rosomačke reke koji se sastoji od slojevitih litica crvenkasto-sivog kamena.

A onda u nabavku kupaže kravljeg i ovčijeg sira krštenog kao "prevreli mešanac." Zvuči kao neki ker, zar  ne?

MANASTIRI JUŽNE FRUŠKE GORE I JEDNO EGZOTIČNO OSTRVO

Danas Silverbulit jezdi Fruškom gorom. Obilazimo dva manastira na južnoj strani nacionalnog parka  (Grgeteg, Krušеdol), jednu ali vrednu karlovačku Vinariju Vinum, jedno ostrvo sa egzotičnim imenom (Koh Chang) i sitnim peskom i na kraju mlatnemo natenane sjajnu alasku čorbu u Našoj čardi.

 

U Sremskim Karlovcima je 1734. godine održana prva pozorišna predstava u nas. Bez maski i rastojanja. A sada idemo na trg. Ukoliko u Česmu četiri lava bacate novčiće verujući da će vam se želje ostvariti – biće to uzalud straćeni novac! Ali, ukoliko popijete vodu sa česme možete se vratiti u Karlovce i u njima pronaći ljubav svog života I zauvek ostati da živite u ovom malenom mestu.

 

Ja sam to jednom učinio uz poj crkvenog hora, ali, avaj, bilo je vremenski oročeno kao i svaka bajka sa horor krajem. Jedan drug je u crkvi od uzbudjenja pao, te je morao u bolnicu. Tamo je ugledavši tamnoputog stažistu koji je trebalo da ga okrpi svilenim koncem usplahireno povikao:

Neću crnca!

 

Smiri se, Mirko, nije ti ovo pornić, tešili smo ga.

 

Ако pijete vino šanse da vam se romantični snovi ostvare se uvećavaju. Pa mi onda đаvo mira ne da te u čаši istinu tražim. Usput i arome, kiseline i aftertejst.

 

Ukoliko tada poželite da osvojite Vidikovac sa kojeg se pruža pogled na Karlovce kao na dlanu, imate da savladate ukupno 214 stepenika. Ko se zabrojao, moraće ispočetka.

 

Tu je i Muzej šibica kojeg se ni Anderson ne bi odrekao.

Fruška gora ima zavidnih 16 manastira iz kasnog srednjeg veka.  Stoletne šume južnih obronaka Fruške Gore vekovima  štite  manastir Krušedol,  krijući u svom zagrljaju mošti srpskih despota, patrijarha i jednog kralja.

Zbog velikog broja Srba koji je u ovom periodu naselio južne krajeve Ugarske bežeći od turskog zuluma, ugarski kralj Matija Korvin obnovio je srpsku despotovinu u okviru svoje države i dozvolio rad Srpske pravoslavne crkve. Nakon despota Vuka Grgurevića, ovu titulu je kralj dodelio Đorđu Brankoviću koji  nije imao muških naslednika, može se reći da je bio poslednji srpski despot.

Krušedol je u XV veku su započeli da grade despot Đorđe Branković i njegova majka Angelina. Đorđe, koji će postati monah Maksim, prenosi ovde posmrtne ostatke svog oca Stefana i strica Jovana Brankovića, a odvaja i kriptu za sebe. Zbog toga se smatra da je nameravao da ovaj manastir predstavlja porodični mauzolej Brankovića. Večni mir ovde su pronašle i mošti patrijarha Arsenija III Čarnojevića, patrijarha Arsenija IV Šakabenta, knjeginje Ljubice Obrenović (žene Miloša Obrenovića) i kralja Milana Obrenovića.  Tu je i vojvoda Stevan Šupljikac i mitropolit Isaija Đaković.  Znači svojevrsni srpski Pantenon. Manastir Krušedol bio je i jedan od glavnih centara pismenosti u Srba u kome su se knjige pisale i prepisivale.

Krasi ga barokni zvonik iz prve polovine XVIII veka, ali je najveće blago Krušedola njegovo zidno slikarstvo: freske i ikonosostas. Freske suoslikane sredinom XVI veka.  Smatra se da su njihovi autori bili grčki monasi sa Svete Gore. Drugi sloj zidnog slikarstva čini ikonostas urađen dva veka docnije. Njega čine 36 ikona koje nisu rađene istovremeno, već potiču iz različitih peroda i stilova. Nažalost, njegov autor je nepoznat.

Manastir Krušedol, a sa njim i mošti Brankovića, spalili su Turci 1716. godine posle poraza kod Petrovaradina. Njegova obnova počela je 1721. godine i trajala nekoliko decenija. U toku II svetskog rata manastir je izbegao novo razaranje ali je, zajedno sa svojom vrednom riznicom  opljačkan. Mnogo godina nakon rata manastirski konaci pretvoreni su u dečji dom, ali su 70-ih godina XX veka ipak vraćeni monasima.

Najezdom Turaka u XV veku, monasi iz Studenice su ikonu Trojeručicu zavezali za magarca i pustili ga da ide kud ga ona vodi. Magare je prošlo kroz celu Srbiju i Makedoniju, da bi se zaustavilo kod Svete Gore. Od tada se ova ikona čuva u manastiru Hilandar. Pored kopije ikone Bogorodice Trojeručice, koja se nalazi u manastiru Grgeteg, druga kopija je u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Veruje se da je manastir Grgeteg  podignut između 1459. i 1521. godine, neposrednoposle  pada Despotovine, a  pre nego što su Turci osvojili Srem. No, tačna godina ostaje misterija. Tokom svojog bivstvovanmja manastir Grgeteg je često bio skrovište za kaluđere koji su pod najezdom Turaka bežali iz Srbije. U ovaj manastir su sklanjane i vredne relikvije poputbeogradske prestone ikone.  No,  nije uspevao da ostane neopštećen tokom ssvoje burne istorije.

Prema narodnom predanju, manastir je osnovao despot Zmaj Ognjeni Vuk 1471. godine. Ovo je i jedini manastir na Fruškoj gori koji već osam godina ima ikonopisačku radionicu.

Za vreme tursko – austrijskog rata 1683-1699. godine, manastir su popalili Turci 1688. godine, posle čega biva napušten. Kada je 1691. godine odlukom austrijskog cara Lepoloda, poklonjen Isaiji Đakoviću, počinje njegova obnova. Za današji izgled manastira Grgeteg zaslužan je arhimandrit Ilarion Ruvarac, poznati istoričar, koji je započeo restauraciju manastira 1899. godine.

Jakov Orfelin 1744. godine izrađuje nov ikonostas koji je na sebi imao 85 ikona, a danas su od njega ostale samo 2 ikone i to prestone ikone Sv. Nikole i Sv. Jovana (rađene na drvetu).

Manastir Grgeteg je poznat i po prvom skitu u Srbiji. Skit je opasan zidom od četiri metra visine, a u njemu monahinje 24 sata čitaju molitve ,smenjujući  se  svaka 2 sata. U kompleksu skita nalazi se i monaško groblje. U njemu je, pored monahinja koje su boravile u ovom manastiru, sahranjen i već pomenuti Ilarion Ruvarac.

A mi nastavljamo dalje prelazeći sa nebeskih duhovne tema na slične, vinske u Karlovce i Vinariju Vinum. Posle razgledanja vinarije i probe odličnih vina dokazi deo najmenjem rekreaciji i opuštanju.

 

Egzotika Tajlanda u Karlovcima

Sa dalekog Tajlanda, 300 kilometara od Baknoka ostrvo Koh Čeng se kloniralalo na Dunavu, u neposrednoj blizini Sremskih Karlovaca. Zaliv i džungla su ovde umanjeni, od planinskih vrhova ni pomena, ali ima kolibica na pešćanim plažama.

 

Na ostrvo nas od Naše čarde pored hotela Dunav prevozi čamcem Ajkula (Strahinja Ajduk). Koristimo sunčan dan da se izvalimo u hlad (slađe nisma skorije spavao), pomalo skvasimo u hladnom Dunavu. Kupačice i kupači, uljudni, relativno tihi, neki pristigli sa svojim plovilima, neki razapeli šatore ili suncobrane, poneko i raspalio roštilj ili se skadi domaćom breskovačom ili pivom iz Lidla.  Ostvo je tek postalo punoletno. Ostvro poseduje dve plaže, severnu i južnu, tj. drugu i prvu. Na drugoj, severnoj, više je mesto za chill, alternativu, odmaranje, pijuckanje, oživljavanje oblaka. Prva plaža je pak veća i pogodnija za decu. Tu su i čuvene mekike, bar Ajkula.... Obe plaže su povezane stazom kroz šumu gde se zapravo nalazi kamp.

Cena prevoza čamcem iznosi 150 dinara do prve ili 200 dinara do druge plaže, po smeru/ po osobi.

Našoj čardi na obali Dunava koji je na tom potezu širok preko 800 metara. Svakako preporučujemo riblju čorbu ili paprikaš uz domaće somune, a i riba na roštilju nije za izbegavanje, naprotiv.