Stokholmski sindrom

 

Sunce se probijalo  kroz pufnaste oblake dok smo prelazili most  Eresund i iz Danske ulazili u Švedsku.

Ispod nas talasalo se modro, čelično plavo more.

Dan amerikanske nezavisnosti od crvenih mundira provešćemo  u  Stokholmu od kojeg nas deli nekih 5 sati vožnje.

Kada ideš u neku zemlju nije najbitnije da uđеš u sve kvartove sa znamenitostima, zdanja na ponos arhitekturi,  muzeje, crkve, tržne centre, vodena prostranstva, restorani i kafićе vеć da uhvatiš vajb nacije i puls grada. Da na par dana postaneš deo te njihove bajke.

Stokholm važi za kraljicu Severa čije obale miluje Baltičko more. Nalazi se u istočnom delu Švedske, i u oblasti Skandinavije je drugi po veličini grad (prvi je Kopenhagen). Preko 20% Šveđana živi u Stokholmu, kosmopolitskom gradu koji broji 2 miliona stanovnika. Pored slanog mora, Stokholm okružuje i veliko jezero Melaren. Centralni deo grada je napravljen na 14 ostrva koji su deo Stokholmskog arhipelaga koji broji više od 24.000 ostrva. Izgrađen je tokom XVIII veka kao zaštitni bedem za unutrašnjost zemlje na mestu spajanja jezera Melaren i Baltičkog mora

Stokholm se prvi put pominje u pisanim izvorima 1252. godine. Dokument koji ukazuje na to je potpisan od strane vladara Birger Jarla. Smatra se da je on bio vladar koji je izgradio Stokholm kako bi zaštitio Švedsku od napada. 1634. godine Stokholm postaje zvanično glavni grad Švedske, a vremenom najveći i najbitniji kulturološki centar.Poreklo imena Stokholm grad duguje kombinaciji reči holm koja znači ostrvo i reči stak što znači zaliv ili reči stock što znači balvan. Drveni balvani su pronađeni na mestu gde se Baltičko more spaja sa jezerom Melaren i njihova funkcija je bila odbrambena tako da se naziv grada vezuje više za reč balvan. Stokolm je na devetom mestu kao gradova koji s Tokom XVII veka Švedska raste da postane jedna od moćnijih evropskih sila, pošto kralj Gustav ΙΙ Adolf uspešno vodi državu kroz Tridesetogodišnji rat.

U Napoleonovim ratovima, Švedska tuče Dansku. Kao posledica, 1814. Norveška je primorana da formira uniju sa Švedskom, u kojoj je ostala sve do 1905. Biju se ko mala deca i Balkanci.

Švedska od 1814. gotovo nije učestvovala ni u jednom ratu (frci(, pa im je lako da nađu vremena za fiku.

Nedavno je izbio skandal kada je Salwan Momika javno spalio svetu knjigu Kuran isped džаmije na prvi dan Kurban-bajrama.

Kameni lavovi na počecima pešačkih džаda postavljeni su kao preventiva od terorističkih napada zaletanjem u gomilu.u najprijateljskiji prema putniku namerniku.

 

U Skandinaviji je i dan duži leti. Fantastičan je doživljaj kada posmatrate zalazak Sunca oko 22-23h, a svitanje počinje već oko 3 posle ponoći. Celzijusova temperaturna skala je švedskog porekla. Zašto Švedska ima tako pozitivan imidž? Jedan od razloga je ona idila koju je u svojim knjigama opisala Astrid Lindgren, autorka knjiga za decu koje su oduševile publiku širom sveta. Razlog su i veseli hitovi pop-grupe Abba, kao i natprosečno lepi ljudi koji žive u Švedskoj. A pomalo i Ikea.

Švedska je u maju prijavila inflaciju veću od očekivane od 9,7 posto. I za to optužila nikog drugog do pevačicu Bjonse koja  je svoju svetsku turneju započela upravo iz ove zemlje. To je izazvalo opštu pomamu kod inače hladnokrvnik Šveđana, te skok potražnje za hotelski smeštajem i ostalim vrstama usluga, što se primetno odrazilo na ekonomsku statistiku zemlje. Koncerti u Stokholmu, na kojima je Bijonse dve večeri pevala pred 46.000 gledalaca, navodno su privukli obožavaoce iz celog sveta – posebno iz SAD, gde je jak dolar u odnosu na krunu pomogao da ulaznice u toj nordijskoj zemlji deluju skoro dž.

Stokholm znamenitosti – šta posetiti?

 

Gamla stan – stari deo grada i obavezna stanica svih turista

Najpoznatije turističko mesto u Stokholmu jeste Gamla stan (Stari Grad), koji je poznat po tome što je uvršten u Ginisovou knjigu rekorda zato što predstavlja jedno od najstarijih netaknutih gradskih jezgra u Evropi. Gamla stan se prostire na tri ostrva i tu se nalaze Kraljevska palata – zvanična rezidencija švedskog kraja, Parlament i Katedrala.

Stadshuset (Gradska kuća) je jedna od najpozntijih i najposećenijih turističkih atrakcija u gradu. U njoj se održava svečanost povodom dodele Nobelove nagrade. Gradska kuća otvorena je za turističke posete, a cene karata kreću se od 70 do 100 švedskih kruna (od 8 do 10 evra).

Muzejsko ostrvo Đurgarden -Grad Stokholm, sa više od 70 muzeja predstavlja jedan od gradova sa najvećim brojem muzeja u svetu. Većina njih se nalazi u četvrti (koja je zapravo ostrvo) Đurgarden – omiljenom okupjalištu svedskih rekreativaca. Veliki broj muzeja i znamenitosti Stokholm grad ne naplaćuje.

Besplatni muzeji koje morate posetiti su: Istorijski muzej, Prirodnjački muzej i Švedski nacionalni muzej, a poznati muzeji koje ima grad Stokholm su i: Vasa muzej, Nobelov muzej i muzej Skansen, s tim što se ulazak u njih plaća.

Najstariji deo Stokholma leži na tri ostrva – Riddarholmen, Staden i Helgeandsholmen, i sva tri vrve od renesansnih zgrada iz XVII i XVIII veka, načičkanih u spletu uzanih ulica. Gamla stan zvanično pokriva samo najveće ostrvo Staden, mada se to ime u praksi odnosi na sva tri ostrva. To je danas pre svega turistički distrikt, sa Kraljevskom palatom, parlamentom i katedralom. Gamla stan vraća svoje posetioce u davni srednji vek i vreme osnivanja Stokholma. Uske zgrade, obojene u žutu ili crvenu boju, ukrašene su karakterističnim sidrima, koja su se nekad ugrađivala u građevine kako se ne bi raspale, a tu i tamo može se videti i pokoji kamen s runama iz vikinškog perioda.

Najstarija sačuvana zgrada u Stokholmu je crkva Riddarholmen, franački manastir izgrađen 1270. godine. Grad je 1901. godine bio mesto za dodelu prvih Nobelovih nagrada. U Stokholmu se nalaze dve svetske baštine pod zaštitom UNESCO-a - Kraljevska palata Drottningholm i groblje Voodland.

Švedska je bila sinonim za Volvo, Ikeu, ljubavne akcione filmove, muziku grupe ABBA.  No, ako želite podobnije  da zavirite u istoriju Švedske, posetite vikinški grad Birka, lociran na jednom ostrvu pored Stokholma, i drvene kućice duž vode Sigtuna, koja predstavlja deo švedskog starog sela.

Tvrđava, poznata kao Tre Kronor, uništena je u požaru pred kraj 17. veka, a kasnije je obnovljena i pretvorena u Kraljevsku palatu koja je danas zvanična rezidencija monarha. Palata je urađena u italijanskom baroknom stilu. Tu se nalazi Muzej švedskog kraljevskog oružja. Švedska je zemlja koja 200 godina unazad nije ratovala. U Stokholmu se inače nalazi šest od ukupno deset švedskih kraljevskih palata. Kraljevska porodica boravi u palati Drotningholm (Drottningholm).

Gradska većnica se nalazi na samom ulazu u Gamla stan i jedna je od najlepših primera moderne arhitekture u svetu. Njena izgradnja, u italijanskom reneasansnom stilu, je završena 1923. godine.Bilo je potrebno 8 miliona cigli da se izgradi ova čuvena zgrada, a švedski nacionalni grb nalazi se na 106 metara visokom tornju. Međunarodna dodela Nobelovih nagrada održava se ovde, u Zlatnoj dvorani, koja je dobila naziv po svom mozaiku od 18 miliona zlatnih pločica. Alfred Nobel je bio Šveđanin. Prekrasni vrt Stadshuseta, s očaravajućim pogledom, mesto je na kojem ljudi šetaju, čitaju i uživaju u panorami Stokholma.

Prvom kamenom zgradom u Stokholmu se smatra crkva svetog Nikole, koja je izgrađena 1264. godine. Unutar crkve se nalazi impresivna dvorana, visoki lukovi i puno klupa za vernike. Crkva svetog Nikole je glavna katedrala zemlje, u kojoj se i dan danas održava krunisanje švedskih monaha.

Sa više od 70 muzeja, Stokholm je jedan od gradova sa najviše muzeja na svetu. Na ostrvu Đurgarden je smešten najveći broj muzeja, na prvom mestu Skansen – najstariji svetski muzej na otvorenom, osnovan 1891. godine. U njemu je prikazana švedska istorija, razvoj njene arhitekture i nekadašnji običaji i život. Više od 150 starinskih kuća, preseljeno je iz cele Švedske u Skansen, gde su rasute na površini od 30 hektara. Većina njih je iz 18. i 19. veka. Svaki objekat sadrži razne eksponate. Folklor i koncerti su popularne aktivnosti  tokom leta. Đurgarden inače važi za omiljeno rekreativno mesto među Šveđanima. Njega svake godine poseti oko 10 miliona turista.

Na Đurgardenu se nalazi Vasa muzej. Radi se o mestu gde možete videti rekonstrukciju brodske olupine ratnog broda Vasa koji je potonuo 1628. godine na svom prvom putovanju. Vasa je ležala na dnu mora do 1961, kada je otkrivena.  Od 1961. muzej je posetilo više od 28 miliona ljudi.

Za fanove dečijih priča i onih koji bi da se vrate u detinjstvo, nezaobilazan je Junibacken, muzej posvećen poznatoj spisateljici Astrid Lindgren, kreatorki Pipi Duge Čarape. Junibacken je pun dece koja se igraju, a nudi i vožnju vozićem kroz imaginarni svet iz dela Astrid Lindgren.

Spektakularni hostel Langholmen je nekada bio zatvor. U okviru hostela se nalazi zatvorski muzej. U Gamla stanu se nalazi muzej posvećen Alfredu Nobelu.

Istorijski muzej je namenjen zainteresovanima za izučavanje skandinavske istorije od kamenog doba do vikinga tj. kako su se Šveđani razvili iz amebe u stabilnu naciju.

Nezaobilazan je i muzej posvećen bendu ABBA koji upravo potiče iz Stokholma.  U muzeju se nalazi nekoliko interaktivnih audio i video pultova na kojima posetioci mogu pevati ili svirati neke od hitova popularne švedske grupe. Muzej zauzima tri sprata i obuhvata površinu od 4.000 kvadratnih metara.

Stockholm eye (globe arena, tj Eriksonova kugla) je najveća sferična zgrada na svetu, gde se održavaju hokejske utakmice, ali i razni svetski koncerti  a inače interesantna za panoramski pogled na južni deo grada.

 

Smena kraljevske garde

Ceremonija se baš odužila. Prvo su dva oficira, kopnene vojske i mornarice održali podužu bukvicu.

Militarni teatar za dokone turiste. Za vreme ceremonije ulaz u WC se ne naplaćuje.

A sada nešto posve ozbiljno. Tvrđava, poznata kao Tre Kronor, uništena je u požaru pred kraj XVII veka, a kasnije je obnovljena i pretvorena u Kraljevsku palatu koja je danas zvanična rezidencija kralja. Palata je urađena u italijanskom baroknom stilu. Tu se nalazi Muzej švedskog kraljevskog oružja.

U Stokholmu se nalazi 6 od ukupno 10 švedskih kraljevskih palata.

 Kraljevska porodica boravi u palati Drotningholm (Drottningholm).

Gradska većnica se nalazi na samom ulazu u Gamla stan i jedna je od najlepših primera moderne arhitekture u svetu. Njena izgradnja, u italijanskom reneasansnom stilu, je završena 1923. godine.Bilo je potrebno 8 miliona cigli da se izgradi ova čuvena zgrada, a švedski nacionalni grb nalazi se na 106 metara visokom tornju.

INFO

Metro u Stokholmu otvoren 1950. pored toga što je jako dobro organizovan, on je fantastično i ukrašen. Preko 90 stanica predstavlja prava umetnička dela, zbog čega ga nazivaju „najdužom svetskom umetničkom galerijom“. Na ukrašavanju ovih stanica je radilo preko 150 umetnika. Među najlepšim stanicama spadaju „T- centralen“, „Kungsträdgården“ i „Radhuset“.

Malo ljudi zna da su Šveđani vozili levom stranom. Odluka  da se pređe na vožnju desnom stranom doneta je 1955. godine odbačena je, da bi e 12 godina bila sprovedena.  Tog 3. septembra 1967. godine kada je promena stupila na snagu, saobraćaj na švedskim ulicama je tog nedeljnog prepodneva bio u haosu. Cela ova operacija imala je i finasisku cenu - 120 miliona dolar.a

Za manje od deset minuta javnim prevozom od centra Stokholma, nalazi se Milesgarden, park pun skulptura u art deko stilu. Kuća i zemljište pripadali su skulptoru Karl Milesu (Carl Milles) i njegovoj ženi, a mnoge njegove skulpture, između radova drugih umetnika, naći ćete ovde. Par je kupio imanje 1906. godine i Miles je za sebe izgradio otvoreni skulptorski atelje, u kome je radio više decenija. Milesgarden je pretvoren u fondaciju 1936. i poklonjen švedskom narodu. Danas mnogi posetioci uživaju u njegovom radu, šetajući parkom ili se odmaraju na klupi uz neku dobru knjigu i pogled na more.

Šveđanima imamo da zahvalimo pronalazak dinamita ali i švedskog stola (smörgåsbord), To je obrok pri kome je sve što je ponuđeno naslagano na stolu, pri čemu  gosti mogu da konzumiraju jela bez ograničenja količine.

Članovi udruženja švedskih trgovaca i više klase u XIV veku Švedskoj i Finskoj prvi su servirali “brännvinsbord” (rakijski sto), mali bife postavljen na pomoćnom stolu, gde su raznolika predjela služena pre obroka, pre nego što se sedne za glavni sto. Obavezne namirnice su bile hleb, puter, sir, haringa i nekoliko vrsta likera, ali i dimljeni losos, kobasice i hladno narezano usoljeno meso .

Švedski sto je postao popularan sredinom - XVII veka, kada se hrana preselila sa sporednog stola na glavni i počelo serviranje toplih i hladnih jela. Švedski sto se takođe služio kao predjelo u hotelima, a kasnije i na železničkim stanicama, pre pojave posebnih kola za ručavanje . Restorani u Stokholmu na Olimpijskim igrama 1912. prestali su da se služi švedski sto kao predjelo i počeli su da ga služe kao za glavno jelo .

Švedski sto je postao međunarodno poznat pojavom na Svetskom sajmu u Njujorku 1939. godine kada je ponuđen u švedskom paviljonu, u restoranu "Tri krune."

1967. kada je Švedska promenila vožnju s leve na desnu stranu

Švedska je najodrživija turistička destinacija u Evropi, pokazao je novi Indeks održivog putovanja „Euromonitor Internenšnel“ za 2023. godinu. Na drugom mestu je Finska.

Najusamljeniji čovek u Švedskoj“, Branislav Tešanović, ležao je mrtav u svom stanu u Stokholmu skoro četiri godine pre nego što je pronađen 2019. godine. Njegova sudbina je privukla veliku pažnju u švedskim medijima i potom postala simbol usamljenosti u Švedskoj.

U Skandinaviju ne putuj bez platne kartice

Najdalje je otišla Švedska, za koju se predviđa da bi za dve godine mogla da postane prva bezgotovinska zemlja na svetu. Ovo je zaključak istraživanja koje su još 2017. sprovela dva profesora – jedan švedski, a drugi danski – u saradnji sa savetnikom i istraživačem u Centalnoj banci Švedske. U istraživanju su proučavani troškovi upravljanja novcem 750 švedskih trgovaca na malo i pad gotovine u opticaju.

Švedska već sada ima zakon koji firmama, na primer prodavnicama, omogućava da ne primaju papirni novac ako ne žele, čime kupce prisiljavaju da plaćaju elektronskim putem. Sve što takve firme treba da urade jeste da na ulazu u radnju postave znak da ne primaju gotovinu. Oko 80 odsto Šveđana sada koristi kartice, a 58 odsto svih plaćanja je kartično, za razliku od samo šest procenata gotovinskog plaćanja, pokazuju podaci švedske Centralne banke. Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata plaćanje u gotovini.

Stokholmski sindrom je psihološko stanje koje nastaje u situacijama zbližavanja taoca i otmičara. Ja sam tako postao talac ovog prelepog grada.

Mi napuštamo Stokholm a stiže Elton Džon. Ovde će održati poslednji konceert na oproštajnoj turneji. I'm still standing