Sunčani dan u KOopenHagenu

 

"Napolju je bilo veoma hladno. Čitavo popodne duvao je ledeni vetar i vitlao gradskim ulicama krupne pahuljice snega..."

Kopenhagen glavni je grad i najveća luka Kraljevine Danske. Turiste  očarava slikovita i živopisna stara luka Nyhavn, u kojoj su mesto pronašli mnogobrojni restorani i barovi.

U centru grada, bicikl je uobičajeno prevozno sredstvo.

Početkom XI veka, Sven Tveskjoega poveo je u pohod svoje borbene, koščate, dugokose i plavooke vikinge. Osvojio je veliki deo teritorije današnje Danske, ostrvske zemlje koju zapljuskuju Severno i Baltičko more. 

Danska je domovina “kralja priča” Jana Kristijana Andersena koji je ostvario  neverovatnu sponu između fantazije i stvarnosti, a njegove bajke zauvek su se uselile i u naša detinjstva.

Danska je jedna od najstarijih kraljevina na svetu. Budući da kraljevska porodica živi u palati Amalijenborg u samom centru grada i da je čuvena po svom egalitarizmu, kraljica Margareta se često može videti u neobaveznoj šetnji.

Dah istorije prati posetioce u stopu dok hodaju kaldrmisanim tragovima i uzanim uličicama oivičenim starim, živopisnim  građevinama, pa sve do prostranog trga ispred Gradske skupštine, okruženog čuvenim zabavnim parkom Tivoli s jedne, a Stregetom, najdužom pešačkom i šoping zonom u Evropi, sa druge strane.

Drugi najstariji zabavni park na svetu otvoren je davne 1843. godine.

Kruže glasine da je prilikom izgradnje Diznilenda američki filmski producent, scenarista, režiser i animator, Volt Dizni bio inspirisan baš ovim parkom.

Tivoli ima za svakog po nešto. Adrenalinski zavisnici imaju rolerkostere i druge sprave za posizanje adrenalina.

 Ljubitelji umetnosti mogu gledati predstave, slušati koncerte i obilaziti izložbe. Bujne bašte i egzotična arhitektura doprinose njegovoj svestranosti.

Prostrani Streget vodi do Starog trga s čudesnom bronzanom fontanom podignutom 1608. godine, kao i do trga Grabrodre u srcu moderne šoping zone s kafićima na otvorenom, idealnim za predah. I nešto što mi se baš dopalo u Danskoj. U vozilima javnog prevoza nemojte da pokušate da sednete pored nekoga ako ima drugih slobodnih mesta. I ne razgovarajte sa njima. Danci su neverovatno osetljivi na svoj lični prostor i privatnost. Takođe, ne vole blebetanje.

Jutra započinjemo obilaskom Kraljevske palate– zamka Amalienborg i dela grada u kojem se ona nalazi, zatim nastavljamo do zgrade Opere – jedne od najmodernijih ustanova takvog tipa na svetu, a turu završavamo u Nyhavnu – luci iz XVII veka, koja je danas jedan od simbola Kopenhagena gde gledamo kuću u kojoj je živeo najčuveniji danski pisac – Hans Kristijan Andersen.

Ne propuštamo ni Kristijaniju – samoproglašenu “državu” u sred Kopenhagena nastalu za vreme hipi pokreta 60-ih godina prošlog veka i prelepi dvorac Rosenborg.

Potpuno nezavisno od vlade Danske 1971. godine grupa hipika zauzela je napuštene vojne barake, postavila sopstvena društvena pravila i tako formirala Kristijaniju. Njihova pravila zabranjuju krađe, oružje, teške droge, ali i vožnju automobila.

Muzičke događaje, umetničke galerije, radionice, jeftine restorane čiji meniji sadrže specijalitete koji se prave od organske hrane i prelepu prirodu skriva Kristijanija na površini nešto većoj od 30 hektara.

Suvenire možеte pazariti po povoljnim cenama, jesti i piti, ali se počastiti i ponekim narkotikom.

Naseljena je sa oko devet stotina stanovnika. Kupovina kuće u Kristijaniji nije opcija. Ko želi da živi u ovom društvu može da aplicira za kuću. Ukoliko aplikacija bude uspešna, kuća mu biva dodeljena bez novčane naknade.

U Kristijansborg palati, odnosno Zamku ako ćemo da upotrebljavamo njen kolokvijalni naziv, smešteni su danski parlament, vlada i vrhovni sud.

Sve do kraja X veka u palati živeli su članovi danske kraljevske porodica. Danas u njoj kraljica ugošćava zvaničnike, organizuje bankete i druge značajne događaje.

Veliki Hol najveća je i najspektakularnija prostorija unutar palate. Na njenim zidovima okačene su tapiserije sa motivima danske istorije. 106 metara visoka kula Kristijansborg palate sa koje se vijori nekoliko danskih zastava, najviša je u gradu.

Nakon što je palata izgorela, danska kraljevska kuća krajem XVIII veka kupila je palatu Amalijenborg i naselila njene odaje.

Amalijenborg palatu ne čini jedna zgrada, već četiri identične zgrade građene u rokoko odnosno kasno-baroknom stilu. Zgrade su postavljene tako da okružuju bronzanu statuu kralja Frederika V na konju.

Posetu palati najbolje je tempirati nešto pre podneva te prisustvovati zameni lojalne kraljevske garde koja se odvija svakog dana tačno u podne.

Besplatan obilazak glavne istorijske i kulturne državne institucije, Nacionalnog muzeja u Kopenhagenu, prava je prilika za upoznavanje sa danskom istorijom, državom i narodom još od vremena Vikinga.

Široki hodnik povezuje prostorije u kojima su izložene etnografska kolekcija, klasični i bliskoistočni antikviteti, kolekcije novčića i medalja i mnoge druge.

Muzej ima i prostorije namenjene najmlađim posetiocima u kojima oni „postaju“ Vikinzi, odnosno oblače tradicionalnu vikinšku odeću i zabavljaju se starim igračkama.

Za ljubitelje savremene umetnosti možda je interesantniji muzej moderne umetnosti Luizijana, smešten četrdeset kilometara severno od Kopenhagena.

Koračam centralnom železničkom stanicom, po kiši bežim u taj restoran u kojem uživam uz obrok sa govedinom sa kašikom i crnim pivom, nastavljam  parkom Tivoli, trgom na kojem se nalazi gradska kuća iz XIX veka, Stroget – glavnom gradskom ulicom i pešačkom zonom, posećujem palatu Christiansborg – sedište danske vlade i parlamenta. 

Kopenhagen je poznat po prelepim parkovima s mnoštvom zelenih površina.

Pažnju privlači i skulptura Male sirene, vajara Edvarda Eriksena iz 1913. godine, koja je, prema legendi osuđena da 300 godina čami na steni u luci, dok ne postane deo ljudskog roda. Nažalost, taj san joj se neće skoro ostvariti. Budući da je svake godine obiđe oko milion turista, možemo reći da ipak nije nimalo usamljena.

Lomili su joj ruku, krali su joj glavu, bacali u more, prskali bojama, pa čak i stavljali burku u znak protesta protiv kandidature Turske za članstvo u Evropskoj uniji, međutim čuvena kopenhagenska statua Mala sirena preživela je torturu i u avgustu ove godine napuniće 103. godine.

Bronzana skulptura izrađena je na inicijativu Karla Jakobsena, sina osnivača poznate pivare Karlzberg. Izradu 1,25 metara visoke i 175 kilograma teške statue Jakobsen je poverio vajaru Edvardu Eriksenu.

Nihavn ili Nova luka, izgrađena u XVII veku, puna je ribljih restorana i barova koji vrve od ljudi. Danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen živeo je nekoliko godina u živopisnom priobalnom pojasu

 Opservatorij na vrhu Okruglog tornja sagrađenog u sedamnaestom veku najstariji je funkcionalni opservatorij u Evropi. Toranj je izgrađen na inicijativu kralja Kristijana IV nakon smrti danskog astronoma Tiho Braha.

Iako su ga naučnici napustili, još uvek ga upotrebljavaju amaterski astronomi i posetioci. Osim pogleda na nebo, toranj obezbeđuje i odličan pogled na krovove i ulice Kopenhagena.

Ako se, ne daj bože, povredite u Danskoj imajte i ovo u vidu. Prema istraživanju koje je sprovelo strukovno udruženje medicinskih sestara Danske, 8% medicinskih sestara je bilo žrtva neželjene seksualne pažnje u 2012. U tri od pet danskih regiona doneta je stogaa odluka da medicinske sestre dobiju radne uniforme koje su "manje seksi", posle istraživanja koje je pokazalo da raste broj medicinskih sestara izloženih seksualnom uznemiravanju.

Najveći danski muzej umetnosti, Nacionalna galerija Danske, poseduje bogatu kolekciju danske i međunarodne umetnosti od četrnaestog veka do danas. U njoj se mogu razgledati dela Rubensa, Andrea Mantenje, Ane Anker, Edvarda Munka, Anrija Matise, Albrehta Direra i drugih umetnika.

Zamak Rosenborg, veličanstvena letnja rezidencija u centru Kopenhagena u kojoj se nalazi danska kraljevska kolekcija, uključujući dragulje s kraljevske krune.

Renesansni zamak Rozenberg situiran u Kraljevoj bašti, u srcu Kopenhagena sagradio je u ranom sedamnaestom veku kralj Kristijana IV. Nešto duže od jednog veka, dvorac je služio kao kraljevska rezidencija.

Unutrašnost dvorca dobro je očuvana, te je moguće posetiti kraljev kabinet, njegovo kupatilo, dvoranu za krunisanje…

U zamku se čuva kraljevsko blago koje se sastoji od četiri kompleta: dijamanata, rubina, bisera i smaragda.

Fanovi piva neće doći u Kopenhagen a da ne posete nekadašnju pivaru Karlzberg iz 1847. godine koja je danas pretvorena u moderan centar za posetioce. Centar svojim gostima pruža mogućnost da se upoznaju sa korenima Karlzberga i njegovom istorijom.

U dvorištu centra mesto je našla i manja replika statue Mala sirena koju je njen tvorac poklonio Kopenhagenu.

Botanička bašta je must have destinacija.U samom centru Kopenhagena na površini od deset hektara prostire se Botanička bašta naročito poznata po svojim impozantnim staklenim kućama – njih 27.

U bašti je zasađeno više od 13000 biljnih vrsta, a nedavno je dobila i baštu rododendrona, zimzelenih, poluzimzelenih i listopadnih grmova prelepih cvetova. Jedan od najvećih herbarijuma biljaka i pečuraka iz celog sveta sa preko dva miliona osušenih primeraka takođe pripada kopenhagenskoj Botaničkoj bašti.

Ako vas put nanese u ovaj grad i imate dovoljno vremena posete su vredni i kopenhagenški zoo vrt sa preko tri hiljade životinjskih vrsta, Zoološki i Geološki muzej, kao i umetnički muzej Gliptoteka.

Putovanje u Kopenhagen verovatno je i jedinstvena prilika da posetite Plavu planetu, danski nacionalni akvarijum i renesansnu Frederiksborg palatu adresirane nedaleko od glavnog grada Danske.

Fontana Gefion, najveći spomenik u Kopenhagenu, koji prikazuje boginju Gefion kako ore s četiri vola, i koja je s vremenom postala fontana želja.

Crkva našeg Spasitelja u Hrišćanskoj luci, s neuobičajenim zlatnim stepeništem koje se proteže do samog tornja. Crkva našeg Spasitelja je interesantna crkva baroknog stila iz koje se čuju prijatne melodije od osam ujutru na svakih sat vremena.

 Najlepša panorama grada se može videti upravo sa ove crkve. Nalazi se u kraju “Christianshavn”, visoka je 90 metara. Prepoznatljiva je po spoljašnjim spiralnim stepenicama koje idu do vrha i koje prati jedna legenda.

Na pijaci na Norreportu sve “tezge” odnosno restorani na ovoj pijaci pružaju mogućnost da se tamo sedne i pojede ili popije te imaju najčešće šank, a mnogi i po nekoliko stolova. 

I stvarno mi njije jasno šta je palamudio onaj  Šekspir sa Hamletom.

Nije  baš uvek lako napraviti atrakciju, a pritom sačuvati šumu. No, danska firma EFFEKT pronašla je efektno rešenje osmislivši skulpturalni toranj s vidikovcem na krošnjama drveća. Nalazi se u Haslevu,usred šume i pruža neverojatan panoramski pogled od 360 stepeni na drveće, brda, okolna jezera i livade koji čine prirodni krajolik u Gisselfeld Klosters Skove. 

Iako je šuma u privatnom vlasništvu, otvorena je za javnost do zalaska sunca. Toranj je smešten na sat vremena vožnje južno od Kopenhagena, a nalazi se u najvećem danskom avanturističkom parku, Camp Adventure Climbing Park. Za javnost je otvoren 31. marta 2019. godine i predstavlja pravu turističku atrakciju za sve ljubitelje netaknute prirode,

Nova atrakcija, jedina te vrste u Skandinaviji, ima oblik peščanog sata definisanog promenjivom zakrivljenošću spiralne rampe i uzdiže se 45 metara u visinu.S piralna šetnica kroz šumu duga je 900 metara, vijuga kroz šumu najprije na prizemnom nivou, a zatim se uzdiže ka tornju i njegovoj 650 metara dugačkoj spiralnoj rampi, izrađenoj od lokalnog hrastovog drveta. 

Konstrukcija ovog tornja izrađena je od korten čelika u prljavo narandžastoj boji kako bi se što bolje uklopio među drveće i prirodu kroz koju se staza sastoji od dva dela. Staza prolazi kroz različite tipove šume i minimalno utiče na prirodno okruženje. Niži, početni deo staze, kao i toranj, postavljeni su u mlađim delovima šume, dok viša staza prolazi kroz stariju šumu.

Struktura je podržana spoljnim okvirom isprepletenih dijagonalnih stubova koji se protežu sve od tla do vrha. Hiperboličan oblik pružio je veću stabilnost tornju i veću površinu osmatračke platforme na vrhu, a uži središnji deo omogućio je da se krošnje okolnog drveća nesmetano razvijaju i što više približe posetiocima. Prateći stazu koja ide među krošnjama drveća, posetioci parka mogu da se približe samim vrhovima drveća sa raznih platformi, da bolje osmotre razne životinjske vrste i se odmore na stepenastim klupama.

Jedan sunčani dan u Kristijani

 

„Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili da hodaju, a ja sam ostao, drhteći od nemira. Osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom“, zapisao je Munk, ne znajući da će baš to delo postati simbol anksioznosti savremenog čoveka.

Norveška je sredinom prošlog veka bila siromašna zemlja sa surovom klimom. Nakon što je na njenom tlu otkrivena nafta, ekonomija Norveške počinje ubrzano da se razvija. Mi smo eto u prestonici Norveške, Oslu koji  ovo ime nosi  tek od 1925. godine. Pre toga se zvao Kristijanija. Oslo nije samo glavni grad Norveške, već i centar skandinavske umetnosti i arhitekture. Duž obale je opera u obliku lednika i muzej Astrup Fearnley koji prikazuje dela norveških majstora. Mladi umetnici izlažu svoja dela u galerijama oko Frognerveiena.

Norvežani su poznati po kreativnom duvanju stakla, sa tradicijom od preko 250 godina. Da bi posmatrali duvače stakla, posetite Hadeland pored Osla ili muzej Nostetangen u Hokzundu.

Iako Norveška nije u Evropskoj uniji, između nje i Švedske ne postoji granica. 

Po takvom danu stanovnici osla će se kleti kako nikad, nikad neće napustiti svoj grad. Sunce je polako zalazilo za Ulern, a  poslednji  zraci  podjednako  su  milovali  i  predeo  i  niska,  nemaštovita  zdanja  koja  su  pamtila  skromne  početke  tog  grada,  ali  i  skupocene  stanove  na  poslednjim  spratovima,  svedoke otkrića nafte koja je, kao u bajci, tu zemlju učinila jednom  od  najbogatijih  na  svetu.  Pomilovali  su  i  narko-mane na uzvišici Stenskog parka u tom uređenom gradiću koji je beležio više smrtnih slučajeva od predoziranja nego i osam puta veće metropole. Milovali su i brda i šume koje su  okruživale  takozvani  lonac  grada.  Sunce  nije  želelo  da  ga napusti, pružalo je svoje zrakaste prste kao u upornom pozdravu kroz prozor voza.

 

Ju Nesbe Policija

Munkov muzej (Munchmuseet)  nalazi se u neposrednoj blizini još jedne znamenitosti, čuvene Opere u Oslu koju je projektovala arhitektonska firma Snohetta. Njegov projekat potpisuje španska arhitektonska firma Estudio Herreros, nalazi se u Oslu na samoj obali, te se okolna vodena površina suptilno reflektuje na prelomljenoj fasadi pružajući joj dodatnu dinamiku. Objekat se nalazi u modernoj i ekspanzivnoj gradskoj četvrti Bjorvika, te svojom savremenom formom doprinosi umetničkom karakteru, kao i arhitekturi okruženja. Koštao je tričavih 260 miliona dolara.

Muzej se prostire na trinaest spratova, a obmotan je perforiranim i transparentnim aluminijumskim pločama, sa idejom da reflektuje boje okruženja koje se menjaju u skladu sa vremenskim uslovima. Sa 11 galerijskih prostora za izlaganje, muzej pruža dovoljno mesta za izlaganje kolekcije od  28.000 dela, slika, crteža, skulptura, grafika i fotografija, uključujući i i umetnikove velike freske, poput dela Sunce, koja je završena 1909. godine i koja ima dužinu od gotovo 8 metara. Tu su i njegova dokumenta i lične stvari. U izloženoj kolekciji su se nale i 3 verzije Munkovog čuvenog dela Vrisak (Krik). Sve tri verzije Krika izložene su u istoj, specijalno čuvanoj, prostoriji. Ekspresija umetnikovog nemira inspirisana crvenim nebom posle erupcije vulkana Krakatau pod specijalnim je staklom i zaštitom. Dok je jedna od verzija vidljiva posetiocima muzeja, druge dve nisu (smenjuju se i to nasumično). Prisećam se i jednog datuma, 22. avgusta 2004. kada su naoružani pljačkaši ukrali dve najpoznatije umetnikove slike, Krik i Madonu. Slike su pronađene dve godine kasnije i vraćene. Pljačkaši su ostavili poruku:

 

“Hvala na lošem obezbeđenju!”

 

Da ova slika privlači različite problematične spodobe govori i primer aktivisai organizacije "Stopp oljeletinga" koji su pokušali da se zalepe za ram slike Edvarda Munka "Vrisak" (navodno su akciju izveli u znak protesta protiv vladine naftne politike).

Objekat poseduje i  otvorenu terasu i restoran na trinaestom spratu, koji omogućavaju posetiocima da uživaju u gradskom pejzažu. Može se pohvaliti i ispoštovanim striktnim propisima vezanim za održivost. Gde god je to bilo moguće primenjeni su reciklirani materijali, a tehnike i sistemi uštede energije u celosti utiču na smanjenje emisije ugljenika. Muzej ima i lepu prodavnicu suveniru i već pomenuti restoran, ali imajte u vidu da je Norveška jedna u nizu normanskih zemalja “cashless countries”.

Edvard Munk (1863-1944) bio je norveški umetnik, tipičan predstavnik ekspresionizma u slikarstvu. Proslavio se u Nemačkoj u XX veku, te na tamošnje slikare ekspresioniste izvršio znatan uticaj.

Ljubiteljima umetnosti i kulture uopšte neće ovde biti baš lako.  Šta pre posetiti; već pomenuti Munkov muze, Nacionalni ili Astrup Firnli muzej moderne umetnosti , Fram muzej posvećen polarnim ekspedicijama, Muzej vikinških brodova, Kon Tiki muzej sa čuvenim splavom i Muzej istorije kulture nalaze se u istom delu grada...

A sada pomenimo i impozatno zdanje Opere. Dom Norveške nacionalne opere i baleta i Nacionalnog pozorišta ima 1100 prostorija na 49.000 m². Glavno gledalište može da primi 1364, a dve druge scene za predstave 200, odnosno 400 gledalaca. Spoljne površine zgrade obložene su mermerom iz Karare u Italiji i belim granitom tako da izgleda kao da se građevina izdiže iz vode. To je najveća kulturna građevina izgrađena u Norveškoj nakon katedrale Nidaros u Trondhajmu iz 1300. Zanimljivo je da će vam jedan natpis i sugerisati šta se od vas očekuje: 

„Please walk on the roof“

Od 350 projektnih rešenja pristiglih na konkurs, izabrana je norveška arhitektonska firma Snøhetta. Izgradnja je počela 2003, završena je pre roka 2007. godine, a ceo projekat je koštao oko 52 miliona američkih dolara, takođe ispod budžeta oko 760 miliona dolara. Samo tokom prve godine, kroz vrata zgrade prošlo je 1,3 miliona ljudi.

Kraljevska palata (Slottet) podignuta je početkom XIX veka kao norveška rezidencija kralja Karla XIV Johana koji je vladao unijom Švedske i Norveške. Današnja Norveška stekla je potpunu nezavisnost tek 1905. U palati danas stoluje kralj Harald V, a njegov sin, princ Hakon, živi u rezidenciji Skaugum u Askeru, zapadno od Osla.

Evo i jedne vesti iz norveških novina: „Lider norveške levičarske Crvene partije Bjernar Moksnes podneo je  ostavku na mesto predsednika stranke nakon što je otkriveno da je ukrao par luksuznih naočara za sunce "Hugo Boss" na aerodromu u Oslu.“

Park Gustava Vigilenda i plažа

Posle burne noći i okrepljujuće doručka i  orni odlazimo do veličanstvenog parka Gustava Vigilenda, čuvenog norveškog umetnika čijih se preko 300 skulptura od bronze, gvožđa i granita nalaze u ovom nesvakidašnjem parku, jedne od najpoznatijih lokaliteta u celoj Norveškoj.

U čuvenom Frogner parku, koji godišnje obiđe preko milion posetilaca, nalazi se 212 skulptura Gustava Vigelanda nastalih od 1924. do 1943, zbog čega ga turisti zovu i “Vigeland park”. Skulpture muškaraca, žena i dece u najrazličitijim mogućim pozama. Impozantnih 212 skulptura, ljudskih figura u svim mogućim stadijumima života, raspoloženjima, situacijama, osećanjima. Gustav Vigeland je živeo od 1869. do 1943. godine. Od grada je 1921. godine dobio smeštaj, a  zauzvrat je gradu ostavio u nasleđe svoja dela. U parku ćete pronaći i Vigelandov muzej. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se u obliku medalje koju je upravo Vigeland dizajnirao.

Gustav Vigeland  živeo je od 1869. do 1943. godine. Od grada je 1921. godine dobio smeštaj, a  zauzvrat je gradu ostavio u nasleđe svoja dela. U parku ćete pronaći i Vigelandov muzej. Nobelova nagrada za mir dodeljuje se u obliku medalje koju je upravo Vigeland dizajnirao.

Da, i posle je na gradskoj plaži palo kupanje. Nezaboravno iskustvo da se na staklenom krovu Munkovog muzeja ogleda plažа.

Treba obići o Gradsku većnicu od crvene cigle, kao i Centar za Nobelovu dodelu nagrada za mir (Nobels Fredssenter). Ako imate dovoljno vremena uputite se do do brda na kom je smeštena tvrđava Akershus ( Akershus festning). Reč je o srednjovekovnoj utvrdi iz 1290. godine koja je služila za odbranu grada. Pogled sa tvrđave na Oslo, Oslofjord i manja ostrva koja ga okružuju, ne treba propustiti. 

Redovna brodska linija svakog sata spaja grad sa brojnim ostrvcima u Oslo fjordu, na kojima stanovnici metropole imaju svoje živopisne drvene vikendice u kojima provode leta. Oslo je i grad murala te odvojte i nešto vremena za njihovo razgledanje.

Iako se smatra za zemlju blagostanja i sreće, Norveška ima i neke bolne ožiljke. Jedan otkriva spomenik  iz 2006. žrtvama pomorske nesreće, koja se desila 7. aprila 1990. Tada je izbio požar na brodu “Scandinavian Star” i poginulo je 159 ljudi. Kapetan i posada su napustili brod pre nego što su se svi putnici evakuisali. Spomenik dočarava majku koja spasava svoju decu. Sveži su tragovi još jedne  tragedije, kada je 2011. Anders Brejvik ubio 77 i ranio 319 ljudi.

Zapadno od Osla počinje panoramski put koji vas vodi preko Hardanger platoa. Vozite se kroz arktički pejzaž, prođite pored ogromnih glečera, kao što je Hardangerjokulen. Oblast predstavlja stanište krdu od 10000 irvasa, stoga je susret sa ovom životinjom neizbežan.

 

Narodni muzej u Oslu

Norveški nacionalni muzej u Oslu skladišti  najveću zbirku posvećenu umetnosti, arhitekturi i dizajnu u Norveškoj, a pronaći ćеte i dela Pikasa, Modeljanija... Posebno me je opčinila zbirka dela klasičnih majstora.

Tvrđava Akershus štitila je grad pretedenata na ove prostore još od srednjeg veka. Od centra je udaljena samo nekoliko minuta i sa nje se pruža fantastičan pogled na Oslo i na gradski fjord. Istorija tvrđave je veoma zanimljiva i odražava uspone i padove u istoriji Norveške. Šetnja oko dvorca je besplatna, a ulaz unutra se plaća. U kompleksu tvrđave nalaze se i Muzej oružanih snaga i Muzej otpora.

Prvi vas upoznaje sa norveškom vojnom istorijom, od XV veka do savremenog konflikta u Bosni, Kosovu i Metohiji i Avganistanu. Te se možе videti i registarska tablica JNA i protivtenkska raketa maljutka 9M14P1B1 koju sam imao priliku da upoznam u Bitolju 1983 nekih šеѕt meseci.

Veliki deo zbirke posvećen je II svetskom ratu.

Drugi, Muzej norveškog otpora, posvećen je otporu nacistima, uključujući i priču o kraljevskoj porodici, koja je tokom rata iz Londona podržavala Savezničke sile.

U znak zahvalnosti, svake godine Norveška u London šalje božićno drvo.

U muzeju su ispričane priče običnih ljudi, članova otpora, koji su na domišljate načine sabotirali naciste u Norveškoj.

I zatvori u Norveškoj su drugačiji.  Svaka ćelija ima kupatilo, potpuno opremljenu kuhinju, televizor sa ravnim ekranom, mini frižider, pa čak i ključ od te iste ćelije. Takođe, zatvor ima uksuzne prostorije za zatvorenike, uključujući teretanu sa zidom za penjanje,supermarket i studio u kome mogu da snimaju svoja dela. Ne znam da li ovo utiče na podatak da stopa ponovnih prestupa u Norveškoj iznosi 20 %.

Malme-danski a švedski

 

Iako se ovaj ribarski grad trgovaca haringama prvi put spominje 1275. godine, za najznačajniju godinu njegovog ranog razvoja pre bi se mogla računati 1300, kada je počela izgradnja impozantne crkve Svetog Petra. Malme je treći grad po veličini u Švedskoj, najveći grad okruga Skone, od Kopenhagena je udaljen 35 minuta vožnje preko najdužeg mosta u Evropi Oresund. 

Osnovan je 1275. godine, a zanimljivo je da je u XV  veku pripao Danskoj i pod njenom vladavinom se zadržao sve do XVII kada ga je ponovo preuzela Švedska. Malme je jedan od najranije industrijalizovanih gradova skandinavskog poluostrva, a njegov razvoj je poljuljan u drugoj polovini XX veka usljed recesije koja je zadesila državu. Grad se počeo da se oporavlja 1994. godine, pod vođstvom tadašnjeg gradonačelnika Ilmara Reepalua, okrenuvši se novoj ekonomiji, kao centar obrazovanja i kulture. Razvoju je doprinela i izgradnja Eresundskog mosta, kojim je Malme povezan sa danskom prestonicom, tako da grad danas broji preko 300 hiljada stanovnika, te je poznat i po brojnoj populaciji raseljenika sa ovih prostor.

Danska je Malme izgubila davne 1658. godine i nikada ga nije povratila iako je u par navrata ratovala kako bi ga opet osvojila.  Ovo je skandinavski biser, grad kulture, pristojnog životnog standarda i nezaboravne zabave. Nalazi na krajnjem jugu Švedske u jugozapadnom delu regije i istorijske pokrajine Skanije, na obali moreuza Oresund. Etimologija prvobitnog i originalnog naziva grada Malmhaug u slobodnom prevodu znači „gomila šljunka“. Malme je grad veličine Nišа. Trenutno broji oko 300.000 stanovnika.Malme jei  kosmopolitski grad koji broji 174 različite nacije.

Most koji spaja Švedsku i Dansku preko zaliva Oresund se ubraja u najveće infrastrukturne evropske projekte. Dugačak je 16, 4 kilometara i na njemu postoje 4 saobraćajne trake, dve za voz i dve za vozila. Čitava konstrukcija se sastoji od mosta, tunela i veštačkog ostrva Peberholm. Tunel se nalazi ispod mora, tako da vožnja preko mosta u jednom momentu podseća na rolerkoster. Most Øresund važnu je ulogu imao u proslavljenoj skandinavskoj detektivskoj seriji Most.

Most za saobraćaj je svečano otvoren 1. jula 2000. godine. Izgradnja mosta je koštala vrtoglavih 4,5 milijardi evra.

Most povezuje grad Malme u Švedskoj i Kopenhagen u Danskoj, a preko njega godišnje pređe preko šest miliona vozila. To nije iznenađenje jer stanovnici ovih zemalja Evropske unije koriste most svakodnevno.

Prelazak mosta nije besplatno niti jeftino iskustvo. Karta u jednom smeru košta 43 evra za automobil, za motocikl 23, a autobusi  plaćaju  206 evra za prelazak.

Malme smo ostavili za rastanak sa predivnom Švedskom. U kanalu delu moreuza caruju meduze. U prijatnoj šetnji upoznajemo se sa ovim prelepim gradom i njegovim znamenitostima Turning Torso – zgrada jako zanimljivog oblika, takođe najviša građevina na prostoru cele Skandinavije, crkva Svetog Petra, Gamla stan – stari grad, gradska kuća – Radhuset.

Atmosfera koja vlada na staroj železničkoj stanici u Malmeu podseća na film Orient Express, dok nova stanica asocira na moderni Japan.

Idemo malo u istoriju. Pre pet vekova postojala je Kalmarska unija između Danske, Švedske i Norveške, a danski kralj je bio na tronu sva tri kraljevstva.  Šveđanima se to nije dopalo. Monarh Kristijan okupio je na svečenoj večeri  7. novembra 1520. godine mnoštvo švedskih plemića.  No umesto obroka i zabave skratio ih je za glave. Ubijeno je najmanje e ubijeno 82 ljudi.ovaj događaj nazvan je Švedska krvava kupka ili Švedsko krvoproliće. 

No, Šveđani se umiriti nisu mogli. Gustav Vasa, sin jednog od pogubljenih plemića, pokrenuo je Rat za nezavisnost  Švedske čim je čuo za masakr, i u tom je ratu pobedio. Postao je švedski kralj i uspostavio dinastiju Vasa koja će tom zemljom vladati u periodu 1523—1654, koja će Poljsko-litvanskim kraljevstvom vladati u periodu 1587—1668, i koja će čak tokom Smutnog vremena u Rusiji polagati pravo na njen carski presto, pa čak nominalno imati i svog cara u periodu 1610—1613.

Stari grad je okružen vodenim kanalima. Södergatan ulica povezuje trg Stortorget sa drugim najvećim trgom Gustav Adolfs, koji je dobio ime po kralju Gustavu IV Adolfu, koji je nekoliko meseci živeo u Malmeu, te je u tom periodu grad bio privremeno prestonica Švedske. Doručkujemo u jednom od restorana lanca Max, a onda krstarimo gradom, istorijskim delom grada, аli i modernim delom prekoputa kanala i železničke stanice.

Stortorget je glavni i Veliki Trg u Malmeu i jedna od omiljenih atrakcija za sve turiste.  Izgrađen je 1536. godine i od tada, do dana današnjeg, je zadržao status najvećeg skandinavskog trga. Tu se nalazi i zgrada gradskog veća izgrađena 1546. godine, međutim, njen prvobitni izgled nije poznat jer je tokom 19. veka zgrada pretrpela velike promene. Ovde se može videti statua kralja Karla X Gustava Švedskog.

Mali Trg se zove Lilla Torg i predstavlja centar zabave zbog velikog broja kafića i restorana. On je centar noćnog života u Malmeu. Okružen je starim švedskim kućama i građevinama koje su nastale u periodu između 1600. i 1800. godine. Tu se nalazi i veliki broj zanatskih prodavnica i jedna ogromna stona lampa, viša od okolnih kuća!

Najstarija zgrada u Malmeu je Crkva Sv. Petra (Sankt Petri Kyrka) koja datira iz XIV. veka i nalazi se nedaleko od Velikog Trga. U pitanju je jedinstveni primer rano baltičke gotičke arhitekture. Početkom XX veka restaurirani su plafonski murali u kapeli Krämare, pružajući uvid u zamršenu umetnost koja je nekada krasila zidove i plafone na drugim mestima u crkvi pre nego što je okrečena u kasnijim godinama. Njen toranj kroz istoriju dva puta urušavao. Poseban kuriozitet kada je u pitanju ova crkva jeste što je to prva crkva u Švedskoj naklonjena LGBT populaciji, pa je čak nedavno dobila i sliku koja prikazuje istospolne parove u Edenskom vrtu.

Zgrada Turning Torso je izgrađena 2005. godine i sam naziv “izuvijani” ukazuje na njen izgled. Radi se o najvišoj građevini u Skandinaviji koja je visoka 190 metara i broji 54 sprata. Sa vrha zgrade se pruža veličanstveni pogled koji dopire čak do komšijske države Danske i grada Kopenhagen.

Najočuvaniji reneasansni dvorac u Skandinaviji je Malmohus Slott ili Dvorac Malmea. Dvorac je izgrađen 1434.godine, međutim, uništen je početkom 16.veka. Čuveni danski kralj Kristijan III je obnovio dvorac i u njemu proveo većinu svoje vladavine.Od trenutka kada je Malme pripao Švedskoj, dvorac postaje zatvor i tu nesretnu sudbinu je imao sve do 1914. godine. U njemu je pet godina tamnovao jedan od muževa škotske kraljice Meri. Danas se u njemu nalaze četiri muzeja – Pomorski muzej, Muzej umetnosti, Gradski muzej i Tropikarium.

U Švedskoj je smrtna kazna formalno ukinuta 1973. godine, iako je poslednja egzekucija izvršena još 1910. Imate priliku da odete do ćelije gde je noć pred smaknue  proveo Lars Nilson, ubica i palikuća, poslednji pogubljenik u Malmeu 23. avgusta 1900. godine. Pročitajte stihove na zidu, o čemu je razmišljao u tim trenucima i razgovor sa njegovim dželatom, porodičnim čovekom, hrišćaninom, koji je tog jutra poslednji put upotrebio svoju sekiru, ubeđen da radi najnormalniji posao na svetu i posle toga se mirne savesti vratio kući i deci.

Sunčanje i kupanje u Malmeu je zagarantovano. Ribersborg je gradska peščana plaža dugačka dva kilometara i nalazi se u blizini zapadne luke.Ili da odete do Kallbadhuset i Iz saune izletite direkt u more.

U glavnoj šoping ulici Sedergatan naletećete na Orkestar optimista, veselu skulpturu muzičara od metala. Moderni muzej Malmea (Moderna Museet Malmök) otvoren 2009. drži deo eksponata stokholmskog legendarnog muzeja moderne umetnosti. Nekadašnja elektrana sa upečatljivim novim narandžasto-crvenim aneksom, zgrada sadrži moderna i savremena umetnička dela. Instalacije uključuju film, fotografiju, dizajn i slike. Ulaz je besplatan. Nakon obilaska izložbi možete uživati u kafi ili ručku u kafiću.

Ribersborg je gradska peščana plaža dugačka oko dva kilometara i nalazi se u blizini zapadne luke. Plaža  nosi naziv Švedska rivijera i omiljeno je mesto među meštanima tokom  leta. Pored nje se nalazi bazen za nudiste, sauna na drva izgrađena  krajem XIX veka i veliki broj tuš-kabina. 

U Muzeju odvratne hrane u Malmeu preko puta mosta koji spaja Dansku i Švedsku, od 208. godine mozete se upoznati sa najodvratnijom hranom iz 80 zemalja sveta koja se u tamo smatra specijalitetom. Umesto karata, posetioci na ulazu dobijaju kese za povraćanje. Ovaj bizarni muzej baca novo svetlo na hranu i razumevanje različitih ukusa. Tu cete pronaci trulo meso morskog psa, ovčje oko u paradajz sosu (nesto slicno video sam u vojsci). Tu je i cuveno škotsko jelo haggis, ovčje srce, pluća i jetra, pržena tarantula, crvi (uveliko na evropskim trpezama), fermentisane haringe, zakrzljali fetus patke, penisa bika, začinjene zečje glave, mišje vino, patuljaste muve, šišmiš iz Vuhana i raznih vrsta smrdljivih sireva ili sardinijski sir koji se dobija iz stomaka napunjenog mlekom zaklane koze.

I na kraju da vas upozorim na švedski paradoks: Za 25 evra možete kupiti kvalitetne zimske kožne čizme, dok za istu cifru ne možete pojesti salatu u nekom od pristojnih restorana. A Malme važi za jedan od jeftinijih švedskih gradova.