Danas, 13. jula posao započinju kosači. Ali ne onaj jedan iz
zlokobnih četiri jahača apolkalipse u crnom plaštu, niti onaj iz poze „umorni kosač“, već
rajački. Ova kosidba traje do 15 jula 2018. Ulaz i parking se ne naplaćuju.
Prvo takmičenje kosača na Rajcu
se održalo 1892. godine, da bi tek mnogo kasnije 1965. javila ideja i Kosidba
na Rajcu postaje turistička manifestacija. Postoje i neke narodne izreke vezane
za ovu manifestaciju, ali mi pristojnost ne dozvoljava da ih iznesem.
Planina Rajac nadomak Ljiga svakog jula privlači ljude sa
svih strana. Do sada na smotri su učestvovali kosci iz Velike Britanije,
Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Norveške, kao i najbolji kosci
iz regiona. Revijalna kosidba zakazana je za subotu, 14. jula u 12 časova.
Takmičiti se može svako, pod jednim uslovom.
Mora biti obučen u tradicionalnu narodnu nošnju.
A alat. Jer, bez alata nema
zanata! Alat je kosa, asocijacija na smrt, seče zrelo klasje, koje je opet
simbol života. Smrt nosi kosu u desnoj
ruci. Kosom je bog Hronos kastrirao prvorođenog boga Uranusa, pre nego što je
on sam bio udaren od munje, svrgnut sa trona i proteran od strane svog sina
Zevsa (Jupiter).
U Starom zavetu se kaže: „Otac će doći s srpom sa kojim će
poseći sve bezbožnike, čim žetva bude zrela.”
Gnostici u jednom spisu daju detaljan opis upotrebe kose u samrtnom času:
„Kada nastupa trenutak smrti, kod postelje umirujućeg dolazi anđeo da
preseče nit egzistencije. Upravo u trenutku kada ispuštamo poslednji dah, anđeo
smrti vadi dušu iz tela i preseca svojom kosom srebrni kordon, onu misterioznu
nit, koja povezuje dušu sa telom.“
