PIKNIK U HALŠTATU : Toboganom u srce planine

 

 

Iza sedam brda i sedam gora… Iza sedam reka i sedam mora…

Delovalo je da smo se zaputili u smeru Ljubljane ali smo zaokrenuli prema Mariboru. Naše odredište bio je Halštat. Smatra se da je zadivljujuća pozadina grada Halštata u austrijskim planinama inspirisala Diznijev film Frozen ( selo Arendel ).Ovo slikovito austrijsko seoce nalazi se na samoj obali, u jugozapadnom delu istoimenog jezera, u austrijskom Salckamergut regionu, koji se proteže istočno od grada Salcburga. U pitanju je austrijsko seoce sa samo 750 stanovnika a poseti ga godišnje milion ljudi. Iznad mesta nadvio se glečer Dahštajn.

„Još nisam video mesto tako čudno locirano kao što je Halštat. Kuće izgledaju kao da sede jedna na drugoj, izgrađene na nagibu na uzanoj obali, prilepljene kao lastavičja gnezda, ogledajući se u zelenom sjaju jezera.“

Franc Satori, doktor i putopisac, 1813.

U ovoj regiji se nalazi i Halštat rudnik soli, najstariji na svetu. VOLFGANGZE (Wolfgangsee) je jedno od najlepših austrijskih jezera i poznato turističko mesto.Okružen je bujnim alpskim planinama, a pored divnog pejsaža i očuvane prirode, prava atrakcija su i istorijske znamenitosti Halštata: župna crkva vaznesenja koja je sagrađena 1505. godine, podzemno groblje Karner u kojem se nalazi kosturnica iz XVI veka, Halštat muzej koji ima drugu najveću kolekciju na svetu umetničkih dela halštatske kulture.

U Halštatu se nakupilo 7 hiljada godina istorije, a među mnogim fascinantnim činjenicama, da napomenem najstarije drveno stepenište na svetu. Ovo živopisno selo na obali jezera, koje se po njemu i zove Halštatsko (Hallstätter See), duguje svoje postojanje bogatim rudnicima soli ( Hall = so, Statt = mesto), koji ovde postoje još od vremena Kelta i Ilira. Godine 1595. napravljen je cevovod dugačak 40 kilometara i namenjen transportu soli, a put je trasiran tek 1890. godine i proteže se duž zapadne obale jezera.

Dugo je pristup do ovog mesta bio moguć čamcima, pa je možda to jedan od glavnih razloga zašto je zadržalo svoju izvornu lepotu i misterioznost. Deo tla nestao je u jezeru prilikom zemljotresa 1808. godine.

Znatiželjnici ovde dolaze i potaknuti popularnom animiranom filmu Frozen. Mnogi veruju da je ovo mesto u stvari fantastična zemlja kraljevstva Arendel. No, odlaze razočarani jer se to kraljevstvo nalazi u Norveškoj, pa eto teme za neko sledeće putovanje.

Jedna od atrakcija Halštata, pomalo jeziva, postoji od XII veka. U jednoj kapelici nalazi se 12oo lobanja. Od toga je 61o oslikano, raspoređeno prema porodicama i obeleženo datumom smrti.

Razloga je prozaičan; groblje je malo i ne može se proširiti, pa gde pokopati krepale. A i tad su ih polagali uspravno u dubinu.

 Zbog toga su se grobovi 1o-2o godina nakon sahrane ponovo otvarali, da bi se izvadile lobanje i cevaste kosti koje su zauzimale previše mesta.

Lobanje su se čistile i stavljale na sunce da bi izbledele. Kako se grobovi ukrašavaju cvećem, tako su umetnici, a ponekad i grobari, od 1720. godine simbolično oslikavali lobanje cvetnim vencima u znak ljubavi. Od kostiju je formiran svojevrsan zid, koji je postolje za oslikane lobanje.

Iako je jasno da su primenjivane različite metode oslikavanja, postoje i dokazi da je slikarski stil sledio određeni razvoj. Ta je evolucija očita i na način na koji su napisana imena i inicijali.

Najmlađa lobanja iz 1995. godine stavljena je u kosturnicu. Ona se nalazi desno pored krsta. Ta je žena preminula 1983. godine. Njena lična želja je bila da je sahrane u kosturnici.

Halštaš je neosporno otelovljenje čarobne lepote prirode i ljudskog stvaralaštva, sa živopisnim trgom na kome ćete pronaći sve što jednom putniku namerniku treba: hotele, kafiće, prodavnice suvenira. Ovde se  održavaju i različite tradicionalne, lokalne svečanosti. Župna crkva vaznesenja (Evangelische Christuskirche) je prepoznatljiv motiv sa razglednica Halštata. Sagrađena je u XVIII veku u gotskom stilu. Gradnja je trajala pet godina. Na njoj je toranj preostao od stare crkve iz 1320. godine.

Idemo da rudarimo ali ne kriptovalutama. U rudnik soli, pa je efekat kao da smo u slanoj sobi. Okrepljujući.

I dok se nekad u nas Milovan Glišić bavio glavom šećera moja današnja tema je krupica soli.

Samo  zamislite da se iz neke planine so neprekidno vadi već 7.000 godina? No, rudnik soli u Halštatu i dalje je aktivan, a njegov obilazak prava avantura. Pa krenimo!

Do rudnika soli Salzwelten, iz Halštata se stiže uspinjačom. Na vrhu uspinjače je restoran i popularni vidikovac Welterbeblick, s kojeg gledate seoce, jezero i alpske vrhove iz ptičije perspektive. Na samom vrhu, samo dva minuta šetnje do žičare, nalazi se kafe sa panoramskom terasom – nekadašnja Rudolfova kula (Rudolfsturm), koja je dobila ime po Rudolfu I Habzburgu. Služila je kao odbrambena kula rudnika.

Između uspinače i rudnika nalazi se arheološko nalazište starog groblja. Do sada je pronađeno oko 1500 grobova koji datiraju iz vremena od VIII do IV veka p.n.e. Analize posmrtnih ostataka potvrdile su da je rudaski život bio težak sa brojnim povredama.

Pronalazak slonovače i ćilibara pokazuje da se solju iz ovog rudnika trgovalo od Afrike do Baltičkog mora. Od uspinjače do rudnika biće vam potrebno nekih petnaestak minuta uzbrdo.

Pangea (grčki - “sva zemlja”) je naziv za superkontinent koji je nastao pre 290 miliona godina, okružen ogromnim okeanom nazvanim Pantalasa (grčki - “sva voda”).

Pre otprilike 250 miliona godina došlo je do sudaranja tektonskih ploča, što je izazvalo zemljotrese na kopnu i na okeanskom dnu. Prakontinent je napukao, a zatim je more Tetis polako razdvojilo Pangeu na dva kontinenta – Lauraziju (današnja Azija) i Gondvanu. Zatim se, pre oko 163 miliona godina, Gondvana podelila na Afriku, Antarktidu, Australiju i Južnu Ameriku. Ti kontinenti su se vremenom međusobno udaljili, čime su stvoreni južni deo Atlantskog okeana i Indijski okean.

Na kraju, pre oko 60 miliona godina severni deo Atlantskog okeana polako se odvojio, čime su konačno stvorene Evropa i Severna Amerika.

Ulazak u rudnik podrazumeva poseban dress code. Dobijate belu odoru sastavljenu od pantalona i jakne, koju navlačite preko svoje odeće. Vodič govori naizmenično na nemačkom i engleskom jeziku. Obilazak rudnika traje nekih 90 minuta.I bi svetlost i bi so!

Kroz rudnik ćete hodate oko dva kilometra, sa dva vrtoglava spusta toboganim u ponor, a ne kraju ćete se voziti vozićem, nešto manje dramatično nego Indijana Džons u drugom nastavku serijala.

Pre puno miliona godina na Zemlji je vladala jako vruća klima. Plitka mora su u potpunosti isparila, a na tlu je ostala so. Vremenom ju je prekrila zemlja, tektonske ploče su se pomakle, planine uzdigle i na kraju se ogromna količina soli našla u utrobu planine. Ljudi su shvatili da u planini ima soli pošto  su popili slanu vodu iz planinskog izvora. Iako se ovde so vadi hiljadama godina samo je zagreban vrh te silne kupe soli.

Rudnik u Halštatu ima tunele i galerije u ukupnoj dužini oko 24 kilometra. Prostiru se u više nivaa pod zemljom. Najduži vertikalni prolaz između pojedinih nivoa, spušta se 400 metara u dubinu. Rudari ga i dalje koriste. U rudnik soli spustićete se niz dva tobogana.Duži je dug 64 metra. Na toboganu ste skoro u ležećem položaju i strogo je zabranjeno kočenje rukama ili nogama. Ko nema kuraži za tobogan, tu su stepenice.

Verovatno nećete obratiti pažnju na broj dugmadi na rudarskoj uniformi. Ima ih tačno 29 i tu su u čast Svetoj Barbari, zaštitnici rudara. Sveta Barbara ubijena je u 29 godini. Pre toga otac ju je tri dodine držao zarobljenu u kuli. Ona je u vreme progona hršćana, prihvatila hršćanstvo, zbog čega joj je otac odrubio glavu. Istog trenutka, pogodila ga je munja i na licu mesta ubila.

Prošlost nije uvek slatka, nekad biva i slana.

So ne da samo povećava krvni pritisak, podstiče potrebu za pićem

već i čuva hranu od propadanja, ali i različite predmete izmiče zubima vremena.

Tako ćete u ovom rudniku videti najstarije drvene stepenice u Evropi, koje su rudari koristili pre više od 2.800 godina.

Pronađene su 2002. godine, analizirane pa vraćene u rudnik. Upravo ih mikroklima u rudniku, kao i so čuva za buduća pokoljenja.

U rudniku Salzwelten pronađeni su i hiljadu godina stari alati, komadi tkanine pa čak i u potpunosti očuvana ljudska tela.

Svakog leta arheološka iskopavanja se i dalje nastavljaju, pa se nadajmo i novim artefaktima. 

Nakon što istražite rudnik soli u Halštatu dobićete malo soli na poklon. U suvenirnici na donjem delu uspinjače možete da kupite razne vrste soli, kao i proizvode sa soli, od prehrambenih do ukrasnih.

 Ako vam preostane vremena možete otići na izlet do Sv.Gilgena - i Sv.Volfganga. Možete se odvažiti i otići i do ledene pećine u glečeru Dahštajna, ili se uspeti na  vrh Kripenštajn (Krippenstein) do  vidikovca 5 Fingers. Radi se o petostrukoj izbačenoj platformi.

Ima nešto u ovim planinama što me tera da se odomaćim i olako prepustim uživanju  Kao što znate nikad od toga nisam ni bežao.

Halštat je na listi UNESCO Svetske kulturne baštine. Gradonačelnik Halštata Aleksander Šojc izjavio je nakon što je uklonjen zid od dasaka da želi da postavi transparent na tom mestu kako bi podsetio turiste da ljudi ovde i žive. Mada nisu gadljivi na prihode prikupljene od turizma. Halštat je već uveo dnevna ograničenja broja autobusa i automobila koji mogu da uđu u grad

Novi muzej svetske baštine u Halštatu oličava moto "život za belo zlato". U okviru impresivnih izložbi, posetioci mogu da dožive istoriju rudnika i sela od početka ljudskog bivstvovanja na ovim prostorima.

Pored brojnih originalnih artefakata iz grobnice Halštat, muzej dočarava različite sfere svakodnevnog života, kao što su: religija, dnevna kultura i životni stil.

Pred sledeću avanturu predah pravim uz štrudlu od jabuka (Apfelstrudel) sa vanila kremom i Štigl pivom  (Stiegel).

Piktoresno mestašce možete sagledati i polusatnom šetnjom preko krovova Halštata ("Über den Dächern von Hallstatt") ili tematskom stazom koja vijuga kroz  središte sela.

I mala napomena: Austrijaneri nisu oktanski frikovi. Cepaju elektriku na točkovima.

Kopija skoro celog gradića nalazi se u u provinciji Guangdong u Kini. Kinezi su unajmili privatne detektive da naprave nacrt sela i 2011. godine, za 940 miliona dolara, napravili su plagijat ovog bajkovitog mesta.

ЖИЧА, МЕСТО ДУХОВНОСТИ И КРУНИСАЊА

Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подједнако је удаљена и од византијског Цариграда и латинског Рима. И из самог погледа на архитектуру манастира јасно су уочљиви утицаји и Истока и Запада.

Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић (велики жупан 1196—1217, потом краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године. Стефан Првовенчани донео je одлуку да се убудуће српски краљеви крунишу у Жичи и манастиру поклонио бројне поседе у окружењу.

Зaпажену улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава (1219—1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије.

Главна манастирска црква, подигнута у рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу). Новине које ова црква доноси у рашком црквеном градитељству, огледају се пре свега у решењу олтарског простора, постојању бочних кракова трансепта који основи дају облик слободног крста, а на западном крају, уз сваки бок некадашње унутрашње припрате, изграђен је по један параклис.

А зашто је црква црвене боје и једина таква у Србији?

Прича о пореклу боје манастира везује се за Светог Саву, који је једно време боравио на Светој Гори, а по повратку из Никеје у Србију 1220. године подстакао извесне промене у архитектонском изгледу цркве. У трећој деценији XIII века црква је премалтерисана и обојена у црвено.

Историчари уметности сматрају да је то била управо идеја Светог Саве који је на Светој Гори видео храмове као што су Лавра и Ватопед који су били црвени. Тамо се и упознао са веровањем да црква почива на крви мученика и да је то на симболичан начин оживотворено у боји цркава, па је из тог разлога захтевао од мајстора да и Жичу обоје на исти начин.

Тренутно манастир нема ту боју јер су рестаураторско-конзерваторски радови у току. Фасада је обијена ручно до цигле и радови на малтерисању и фарбању тек следе.

Почетком последње деценије 13 века, манастир је пострадао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а манастир је почетком 14. века обновио краљ Милутин (1282—1321).

Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата, јер је крунисано 7 краљева и сваки је имао своја врата, те би она потом била зазидана.

Као што рекох, седам краљева из династије Немањића овде је крунисано, почев од Стефана Немањића Првовенчаног, (Радослав, Владислав, Урош, Драгутин, Милутин) до Стефана Уроша Трећег, по светињи прозваног Стефан Дечански. ,

Првом српском краљу после турског ропства, краљу Милану Аустроугари нису хтели да пошаљу круну из Беча за коју се веровало да припада краљу Милутину. Сматра се да је и он миропомазан у Жичи, на шта указује и то што се после тога Карановцу у ту част промењено име у Краљево. Краткотрајно, после Другог светског рата Краљево ће носити име Ранковићево.

Миланов син, Александар, који на власт долази државним ударом (а тако са ње и одлази), престо је такође преузео у Жичи.

Краљ Петар I крунисан је у Саборној цркви у Београду, али је миропомазан у Жичи.

Краљ Александар Карађорђевић није ни крунисан круном свог оца, пошто он није ни био српски краљ.

Овде се налази и јединствени споменик- српској шајкачи.

Током окупације немачка фашистичка војска бомбардовала је, потом похарала храм и библиотеку, а потом цео манастирски комплекс запалила, а манастирско братство стрељала.

На крају да подржимо рад сестринства овог манастира које својски уређују манастир (у шта се можете уверити са приложених фотографија) куповином сувенира: литургијског вина, магнета и органског сапуна са аромом мајчине душице.

Maglič, srpski Kamelot smešten u Dolini jorgovana

Nešto kontempliram ... Lazareva subota idealan je termin za putovanje u aprilu koji je judeitski prebegao u zimu. Naime tog dana izvesni Lazar utekao je iz strasnog zagrljaja kliničke smrti uz Isusovu nesebičnu asistenciju.

Krećemo u još jednu avanturu.

Neki dolinu Ibra nazivaju Dolinom kraljeva, drugi, vremešni, Dolinom vekova, a oni romantični joj tepaju Dolina jorgovana. Prva dva naziva ponela je kao srce srednjovekovne Srbije i čuvar manastira Studenice, Žiče, Sopoćane i Đurđeve Stupove. Treći naziv nosi zbog jedne ljubavne priče.

Tvrđava Maglič, svojevrsni srpski Kamelot, bajkoviti zamak na samom vrhu brda, na nadmorskoj visini od nekih 150 metara (tako veli NEO pametni sat), oko koga reka Ibar meandrira, opasavajući ga sa tri strane. Sa četvrte strane, duboki rov odvaja ga od planine Stolovi. Nalazi se na nekih 20 kilometara od Kraljeva, a potiče iz XIII veka. Prve pouzdane podatke o Magliču pronaći ćete u biografiji arhiepiskopa Danila II iz 1335/6. godine:

„I u Magliču gradu podiže prekrasne palate i ostale ćelije... I tu, u crkvi Svetog Georgija, u gradu tome, utvrdi božanstveni zakon...“

Upravo u Magliču arhiepiskop Danilo II je napisao većinu svojih žitija po kojima je danas najpoznatiji: "Žitije kralja Milutina", "Žitije arhiepiskopa Arsenija I", "Žitije arhiepiskopa Joanikija" i "Žitije arhiepiskopa Jevstatija I"; žitija kraljice Jelene te kraljeva Dragutina i Milutina napisao je pre nego što se ustoličio za arhiepiskopa, verovatno dok je boravio u Hilandaru. Ova maglička žitija čine jezgro zbornika "Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih", tzv. Danilovog zbornika, u kojem se nalaze i dela njegovih nastavljača i koji je kodifikovan 1375. godine.

Nekada je samo jedan usamljeni karavanski put povezivao Moravsku dolinu i Kosovo polje. U srednjovekovnom periodu, Maglič je nosio titulu zaštitnika. Čuvao je celu Rašku, Žičku i Pećku patrijaršiju, kao i manastire Žiču i Studenicu.

Ceo grad se proteže na površini od 2000 kvadratnih metara. Na bedeme i kule može se popeti strmim drvenim stepenicama i uživati u veličanstvenom pogledu. Maglič je 1979. godine proglašen spomenikom kurlture od izuzetnog značaja.

Posmatran odozdo, deluje nepristupačno, gotovo nedostižno, poput džinovske kamene krune na vrhu strme stene.

Turci su Maglič preuzeli po padu Smedereva i Srpske despotovine 1459. godine. Posadu grada 1516. godine sačinjavalo je 20 vojnika na čijem je čelu bio dizdar Hamza, da bi 1560. godine posada spala na 11 vojnika.

U srpske ruke dospeo je tokom Velikog turskog rata na samom kraju XVII veka, kada su ga srpski ustanici osvojili, zajedno sa Koznikom.

Tako je u vreme Bečkog rata (1683 – 1699), nakon neuspešne opsade Beča, sukob prebačen na područje Srbije. Prisustvo austrijske vojske bio je razlog da se u sukob uključe i Srbi, pa su tako srpski ustanici početkom septembra 1689. godine zauzeli utvrđenja Maglič i Koznik.

Nakon Bečkog rata Maglič je napušten, da bi u vreme Drugog srpskog ustanka ponovo dobio zapaženu ulogu. Na samom početku ustanka knez Miloš Obrenović pozvao je bivše Karađorđeve vojvode Radoslava Jelečanina i Filipa Studeničkog da se podignu na oružje. Usledio je napad ustanika na Karanovac (Kraljevo), pa je turski zapovednik Latif-aga zatražio pomoć od novopazarskog Adem-paše. Vojvoda Radoslav Jelečanin je sa svojom malobrojnom vojskom krenuo u susret Adem-paši i njegovim trupama, ali kako je imao malo vojnika, odlučio se da postavi zasedu u Magliču. Ubrzo se pojavila turska vojska od oko 1.500 boraca na Petrovdan započela je žestoka borba. Uprkos manjem broju ljudi, ustanici su razbili Turke i prisilili ih na povlačenje.

Iako je Maglič samo jedan od oko 200 srpskih srednjovekovnih gradova (reč “grad” je tad korišćen kao sinonim za “tvrđavu”, ovaj je zamak preživeo nebrojeno mnogo ratova, ustanaka i buna, i zato može da zahvali upravo svojoj nepristupačnosti. Ali i gustoj magli. On je zapravo i ime dobio po magli koja ga često obavija. No, ono što je najinteresantnije u vezi Magliča, nije sam njegov izgled niti lokacija, već njegov misteriozan nastanak.

Usput primećujemo korpe za otpadke i plastične flašice punjene mešavinom sode bikarbone i naftalina. Time se rasteruju poskoci.

Legenda o Prokletoj Jerini

Još od davnina, ljudi su prenosili legendu o Prokletoj Jerini, IrinI Kantakuzin, supruzi despota Đurđa Brankovića. Pričalo se da ga je ona podigla, te se tvrđavu i dan danas nazivaju Jerenin grad.

Stručnjaci doduše kategorički odbacuju takvu mogućnost, pošto bi to značilo da je utvrđenje sagrađeno početkom XV veka.

Neki istoričari skloni su pak da tvrde da je utvđenje delo Danila II, arhiepiskopa, književnika, ratnika, plemića, čoveka u mantiji, komandanta vojske i veoma ugledne osobe na dvoru Nemanjića.

S druge strane, drugi istoričari tvrde da je Maglič može biti podigao i Stefan Prvovenčani, kako bi zaštitio svoju državu od upada Mađara i Bugara iz doline Morave.

Legenda o Obiliću i konju za Kosovski boj

Na obližnjim Stolovima slobodno obitavaju krda poludivljih konja. Po legendi, Miloš Obilić ovde je potražio bojnog konja za bitku na Kosovu. Od uzgajivača Petra dobio je na dar čuvenog Ždralina.

Poklon Njenom Visočanstvu

Istoričari i dalje ne mogu da utvrde tačno ko je obogatio dolinu Ibra belim i plavim jorgovanima koji cvetaju svakog proleća. Jedna od teorija je da je jorgovane posadio kralj Srbije Uroš I, kako bi pokazao svoju ljubav prema kraljici Jeleni Anžujskoj kao i da bi se ova francuska plemkinja osećala kao kod kuće. Nakon mongolskog spaljivanja Žiče 1241. godine, kralj Uroš I naredio je da se sagradi tvrđava koja bi zaustavila prodor neprijatelja ka Studenici i zadužbinama u Sopoćanima i Gracu, ali i obližnjim rudarskim kopovima. Za one sklone brčkanju, na samo pet minuta vožnje od Žiče je Mataruška banja, a nedaleko od nje i Bogutovačka.

Po jednom predanje jorgovane je zasadio sin kralja Uroša i kraljice Jelene. Kralj Milutin imao je već par brakova iza sebe, te je hteo svoju treću suprugu da učini srećnom. U pitanju je bila maloletna ćerka vizantijskog cara Andronika, Simonida. Dakle, kakogod, jorgovani svoje postojanje duguju želji da se ženama udovolji i da se one zadive.

Godine 2013, u saradnji italijanske vlade i Grada Kraljeva, lokalitet utvrde je obnovljen. Izvršeni su obimni restauratorsko-konzervatorski radovi. Utvrđenje se sastoji od ostataka palate sa podrumom, crkve Svetog Đorđa, glavne i pomoćne kapije, cisterne za vodu i 7 kula visokih dvanaest metara, dok je osma – Donžon – arhitektonski pojam za najjaču kulu, „utvrdu u utvrdi“ – visoka 20 metara. Bedemi su dugi 270 metara.

Ovde je sniman i nastavak filma „Ironclad", u kojem Maglič „glumi“ zamak Ročester. Svako ko bi u to vreme tu obreo zatekao bi bizaran prizor. Kozjim stazama do Magliča već od pet sati izjutra, dolazila je svakog dana ekipa od oko 140 glumaca i statista odevena u srednjovekovne keltske odežde. Filmska ekipa bila je oduševljena očuvanošću zidina i misterioznim ambijentom koji vlada na vrhu ovog brda, no zbog urušavanja mosta prilaz tvrđavi je znatno otežan. Krivac je nabujali Ibar koji je odneo pešački most u junu 2020. godine. U jesen 2022. godine započeti su radovi na gradnji novog mosta preko Ibra koji će povezati Maglič sa Ibarskom magistralom. Mi smo se skelom prebacili preko nemirnog Ibra.

"Halt, halt Ibar, wasser!

Preduzimljivi meštani osmislili su i zanimljiv kulturni centar sa logorskom vatrom.

Serija „Beležnica profesora Miškovića ", snimljena po istoimenom romanu Ratka Dmitrovića, donosi priču o čoveku koji je na Magliču izvodio čudne rituale kojima su prizivani događaji iz prošlosti. Iz nje prenosim jedan deo koji se odnosi na ovaj lokalitet:

Lepa, mlada devojka leži onesvešćena na uskom ležaju u maloj ambulanti. Kroz tanku cev u njenu venu se sliva infuzija. Na belom vratu je crvena oteklina. Život joj je spasao lokalni doktor kojeg je novinar lista "Argument" Boško Stevanović pronašao na putu za Kraljevo. Zabrinuti lekar, koji je ustanovio da je nesretnica imala alergijsku reakciju na ubod ose, pita novinara zna li kako se zove mladica.

„Ne znam ništa. U stvari, jedino znam da smo se probudili, videli je pored sebe i uplašili se da je mrtva. Krenuli smo za bolnicu u Kraljevu, a na putu smo naišli na vašu ambulantu. Ne znam ni ko je, ni odakle je, ni koliko godina ima“, odgovara Boško.

„ Između 16 i 17“, konstatuje doktor i pita ga gde su se probudili, te saznaje da je reč o tvrđavi Maglič.

„ A danas je Petrovdan. I vi ste odlučili da noć uoči Petrovdana provedete gore. Niste prvi, znate? Da zaključimo, koliko po tom "realnom vremenu" uspavana lepotica ima godina", znatiželjan je lekar.

„Ako vam kažem, pomislićete da sam lud“, zastaje Boško, pa dodaje da devojka ima 700 ili 800 godina."

„ Dobro izgleda za svoj uzrast. I ranije su se događale ovakve stvari, samo ljudi o tome ne pričaju pošto mozak to ne može da pojmi“, zaključuje iskusni medicinar.

Pa se naivno ponadah da se i ja podmladim posle posete Magliću.

Puste želje, pusti snovi!

Pred povratak pauzu pravimo u kafani "Pariz" uz goveđi gulaš, svadbarski kupus sa ovčetinom, ciganske lepinje i pivo.

Čаčak na prvi pogled

 

Nebo vedro bez oblačka

divan dan za put do Čačka

mada nisam iš'o često

tamo imam svoje mesto

Čačak se nalazi na kontaktu Šumadije i unutrašnjih Dinarida. Obrubljen je planinama: Ovčar (958 m) i Kablar (885 m) na zapadu i Jelica (929 m) na jugu, dok je na istoku otvoren prema kraljevačkoj kotlini. Staro ime grada je Gradac. Pa hajde da otkrijemo neka njegova znamenja:

•Trg oko spomenika slikarki Nadeždi Petrović, koji je u čast ove svoje rano preminule učenice 1955. izvajao besplatno Ivan Meštrović.

•Gimnazija u Čačku osnovana po nalogu Vuka Karadžića još 1837. godine, ali se u sadašnjoj zgradi u klasičnom stilu, s primesama i secesije i srpskog narodnog stila, nalazi od dvadesetih godina XX veka. Zdanje je 1912. projektovao Dragutin Maslać.

•Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, nekadašnji manastir Bogorodice Gradačke, zadužbina je župana Stracimira, brata Stefana Nemanje. Spomenik je kulture iz XII veka. Bogorodica Gradačka se kao manastir izjednačavao po značaju sa Studenicom i Hilandarom, a u turskom periodu pretvoren je i u džamiju, koju je 1834. Jovan Obrenović vratio u status crkve. Ikonostas je delo Živka Pavlovića, poznatog po stilu tradicionalizma, sa 48 ikona i šest starozavetnih predstava. Srednjovekovna crkva je obnavljana više puta, a u XIX veku dobila je i barokne elemente i toranj, po ugledu na tadašnju ugarsku gradnju, da bi potom bila prepravljana po ugledu na raške hramove iz XII veka.

•Konak Jovana Obrenovića / Narodni muzej Čačak podigao ga je Jovan Obrenović 1835. godine. Na fasadi konaka Jovana Obrenovića nalazi se jedini sačuvani grb Obrenovića u Srbiji. U njemu je danas Narodni muzej osnovan 1952. godine. Muzej čuva mnoge predmete iz rimskog i praistorijskog doba, Prvog i Drugog srpskog ustanka i oslobodilačkih ratova srpskog naroda u XIX i XX veku.

U muzeju do kraja marta 2023. posetioci mogu pogledati Veliku retrospektivnu izložbu „Večito“, posvećenu stogodišnjici rođenja velikana srpske arhitekture, Bogdanu Bogdanoviću (1922, Beograd – 2010, Beč). Jedno od kapitalnih dela ovog srpskog graditelja, “Spomen-park borbe i pobede”, nalazi se upravo u gradu Čačaku.

•Spomenik 4 vere (spomen-kosturnica) u kojoj su sahranjeni svi ratnici koji su poginuli (1912-1918) u I svetskom ratu. Ovde su u istoj grobnici sahranjeni i agresori i oni koji su svojim životom branili grad. Jasno se vidljivi simboli islamske, pravoslavne, katoličke i mojsijevske vere. Na svakoj od strana postavljen je po jedan simbol ovih vera.

•Rimske terme nalaze se u samom centru Čačka kod hotela „Beograd“. Ove rimske terme su jedan od najstarijih arheoloških nalazišta na području grada Čačka. Na osnovu rezultata istraživanja zaključeno je da su terme sagrađene krajem III i početkom IV veka. Verovatno da su oko 378. godine bile srušene, ali su obnovljene već negde početkom osamdesetih godina IV veka i ostaju u upotrebi sve do prvih decenija V veka kada su definitino napuštene.

•Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” oformljena je 1848. godine. Poseduje Sobu legata koja objedinjuje tri postojeća legata-biblioteke celine koje ustanova baštini dugi niz godina. Preseljenjem u novu zgradu omogućena je njihova dostojna prezentacija i popularizacija. U legatima Milivoja i Božidarke Filipović, Jovana Davidovića i Siniše Paunovića mogu se videti muzejski primerci rukopisa, stare i retke knjige, rečnici na mnogim svetskim jezicima, primerci minijaturne knjige, lična prepiska sa savremenicima (Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Momčilo Nastasijević i drugi) umetnički predmeti, nameštaj, kolekcionarski primerci i njihove lične stvari…

•Kulturni centar Čаčка izgrađen je po projektu za aerodrom. Aerodrom u Rijeci. KC Čačka ima i jednu jedinstvenu atrakciju-džinovski fikus! ,Elastika dekora” je zasađen u temelje Doma kulture u Čačku 1971. godine. Iz Splita su stigla 3 stabla od kojih su se 2 primila. Ono što je posebno interesanto - nikad se ne zaliva! Pet decenija kasnije, obuhvatio je tri sprata! Njegova krošnja je impozantna. Ispod krošnje je napravljena metalna konstrukcija koja drži njegove bremenite grane. O njemu brinu stručnjaci sa Agranomskog fakulteta u Čačku i Gradskog zalenila, a redovno se vrši orezivanje i proređivanje ove biljke. Čačanski fikus 2003. godine proglašen je za spomenik kulture i zaštićeno prirodno dobro trećeg reda, a građani su pokrenuli inicijativu da zbog svoje masivnosti bude upisan u Ginisovu knjigu rekorda. I upisan je!

I za kraj obilaska krempite u najstarijoj kafani bile su šlag na tortu.Najstarija i najpoznatija kafana u Čačku, osnovana 1883. godine - 5. najstarija kafana u Srbiji. Na temeljima stare kafane podignuta je nova 1903. godine i izgled koji je tada imala zadržan je do današnjih dana. Trem sa ogradom ispred kafane izgrađen je 1932. sa stubovima i ogradom od kovanog gvožđa. Koliko je kafana poznata govori nam i to da Čačanima služi kao orijentir za snalaženje. Danas kafana sa duhom prošlih vremena i stare čačanske čaršije predstavlja tradicionalni kutak u koji Čačani rado svraćaju. Kafana je poznata po specijalitetima nacionalne kuhinje, pa ovde možete probati proju, čvarke, pihtije, kačamak, prebranac, gotova jela, škembiće, jela sa roštilja...

Pošto je Čačak 2023. proglašen za prvu Srpsku prestonicu kulture počelo je sređivanje grada  i njegovo ulepšavanje pa evo i par reči o viziji novog izgleda grada.

https://fb.watch/jr2HBqSAnO/