четвртак, 30. мај 2024.

Vikend u mađarskim dvorcima

 


Dosade i jastozi i kokteli, egzotične karipske plaže i zavodljive note Havane. Zaželeh se severa i dvoraca. Te im posvećujem ovaj vikend.

Jezero Balaton, mađarsko “more” ili Blatno jezero sa bezbroj znamenitosti i atrakcija, od starih gradova do zaštićenih prirodnih područja i nacionalnih parkova, očarava svojim lepotama i prekrasnim krajolicima.



Broj posetilaca  mađarskih dvoraca u stalnom je porastu. Posećujemo dve palate i dva zamka, vremenski datiranih od XIII-XX veka.



Jedno od tih zdanja je i palata Esterhazi u Fertodu, u blizini austrijske granice. Prošle godine pohodilo ju je 55. hiljada posetilaca. Palatu je, u punom sjaju, dovršio princ Nikolaus Esterhazi 1766. godine.



Carica Marija Terezia bila je čest gost plemićke porodice. Navodno
  jednom je izjavila da, kada želi da čuje dobru operu, ide u dvorac Esterhazijevih.




Sa svojih 126 soba, predivno oslikanom salom za bankete, bogatom bibliotekom, kapelom, muzejom i zapanjujuće geometrijski pravilnim i dobro održavanim vrtom, ova palata bilo je i mesto gde je, tokom 25 godina svog života, stvarao i veliki kompozitor Jozef Hajdn, koji, doduše, nije živio u glavnoj zgradi dvorca, već u zasebnom stanu u delu imanja za poslugu.




Dvorac je  okružen francuskim vrtom od 300 hektara po uzoru na park Versaj. U XIX stoleću vrt je pretvoren u engleski park, sličniji modernim vrtovima. Arterije parka bile su ograničene manjim stazama i čistinama na kojima su stajale zgrade ili statue. Muzičkii život dvorca postao je poznat u celoj Europi pod vodstvom Jozefa Hajdna, koji je 1772. unutar njegovih zidina svirao svoju poznatu oproštajnu simfoniju.



Drugi dvorac koji posećujemo je Zamak Tatabanji, vojni fotifikacioni objekat, sa jarkom koji su napustili krokodili. Nama u čast organizovana su viteška nadmetanja i izložba modernig naoružаnja.




Treći dvorac za danas je Bori, eklektičko zdanje podignuto u slavu ljubavi i umetnosti, mesto istraživanja za istinske hedoniste.



"Igračka je umećе dece, umetnost je igra odraslih"

Dž. B Bori



 Moje omiljeno mesto za relaks moment.




Stoni Beograd je bio i prestonica Mađarske od 12. veka, pa do 1543, kada su ga Turci osvojili. Sekešfehervar, Stoni Beograd, Beli zamak sa prestolom, drevna je prestonica mađarskih kraljeva, gde je krunisano 37 kraljeva i 39 kraljica Mađarske, a sahranjeno njih 15,

Danas je deveti po veličini grad u Mađarskoj. Gradova-imenjaka Beograda ima širom sveta. Još je u XV veku turski putopisac Evlija Čelebija pisao da postoje četiri Beograda, po jedan u Srbiji, Rumuniji, Albaniji i Mađarskoj. „Beli gradovi“ se mogu naći i u Rusiji, Poljskoj, Hrvatskoj, SAD… Međutim, samo dva Beograda su bila sedišta kraljeva – glavni grad Srbije i Stoni Beograd (Sekešfehervar) u Mađarskoj

Od XV veka u Stoni Beograd počinju da se naseljavaju Srbi, kojima je ugarski kralj Matija Korvin dozvolio da se nastane u različitim delovima Mađarske u zamenu za njihovu vojnu službu. Do XVIII veka oko 300 Srba je živelo u Stonom Beogradu, a 1772. godine, na mestu stare crkve, izgrađena je Jovandanjska crkva. Jovandanjska crkva se nalazi u Srpskoj četvrti, a sama crkva i četvrt su renovirane osamdesetih godina XX veka, za šta je Stoni Beograd dobio Evropsku nagradu za zaštitu spomenika. U poređenju s drugim crkvama u gradu, Jovandanjska spolja izgleda skromno, ali zato njen barokni enterijer odlikuje raskoš. U Stonom Beogradu živela je, radila i umrla čuvena srpska slikarka Katarina Ivanović, koja je bila prva počasna članica Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

 

 

Jutro na Balatonu

 

 


Posle predaha (jučerašnji dan baš bešе dinamičan) i doručka krećemo u nove avanture. Još poneki dvorac, ali da vam ne otkrivam previše.

Jer lepota je u otkrivanju. Skrivenog.

Balaton je jezro u Mađarskoj, i ujedno je najveće jezero u Centralnoj Evropi. U njega se uliva reka Zala, a iz njega otiče kanalizovana reka Šio. Jezero, poznato i kao „ mađarsko more “, zauzima površinu od 592 kvadratna kilometra, dužina mu je 77 kilometra, a najveća dubina iznosi 12, 2 metara.

Balaton se nalazi u Transdunavskom regionu, u oblasti sa većom količinom padavina od ostatka Mađarske.  Površina jezera se zamrzava tokom hladnijih dana. Prosečna temperatura vode tokom letnjeg perioda iznosi oko 25 stepeni celzijusa.

Ovo područje karakteriše netaknuta priroda sa preko 250 vrsta ptica i retkih biljaka. Jezero je okruženo bregovima sa kojih se pruža predivan pogled na kristalno čistu vodu. Duž cele obale, osim sa zapadne  močvarne strane, nalaze se uređeni kej i šetalište, idealni za obilazak Balatona.

Jezero Balaton je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Mađarskoj, i to tokom cele godine.Najvećе je  jezero u srednjoj Evropi,ѕа  površinom od 592 km², dužinom od 77 km i širinom od 4 do 14 km, jezero se nalazi na 104 metara nadmorske visine, sa najvećom dubinom od 12,2 m (prosečna dubina je 3,2 m).

Ovde se nalaze termalni izvori koji su stotinama godina poznati po lekovitim svojstvima. Najpoznatiji izvor je Hévízer, a njegova temperatura iznosi 38 stepeni celzijusa.

 


U Kesthelju, posećujemo barokni dvorac Feštetič-Helikon i obilazimo dvorski kompleks (Palata Feštetič, muzej kočija...). Dvorac Festetić je treći mađarski dvorac po veličini, ali se smatra najpopularnijim. Izgradnja dvorca počela je 1745. godine, a dvospratna barokna palata u obliku slova U obnavljana je više puta u XVIII i XIX veku.


Zgrada je okružena parkom sa mnogim znamenitostima, stablima starim stotinama godina, šarenim cvetnim lejamá, fontanama, statuama, među kojima i bronzana statua Džordža Festetića I, crkveni ribnjak i fontana ukrašena lavovima.



Izložba u Muzeju dvorca Helikon posetiocima pruža sliku o tome kakav je bio život aristokrata, kao i o luksuznom životu porodice Feštetič. U dvorcu se nalazi jedina originalna aristokratska privatna biblioteka u Mađarskoj koja je, pukim sticajem okolnosti, izbegla nemilu sudbinu drugih sličnih biblioteka u II svetskom ratu.  U ovom dvorcu su snimane određene scene filma Kincsem.

 

Skiper sam majko na limenom čamcu  Avantura za kraj: TAPOLCA



Idemo dalje do mesta Tapolca ispod koga se smestio čitav pećinski sistem i 3 kilometra dugačko jezero, otkriveno 1903. godine Savladavši 78 klizavih stepenika, veslamo limenim čamcima (šta je to za nekog ko je praksu sticao na Dunavu i Savi) kroz pećinu sa podzemnim jezerom na nekoj kružnoj dužini od 150 metara. Ovde su najveće teškoće na delovima koji su uski i niski, gde veslo ne možе da radi, a glava možе da strada. I kao što to biva najteže je na kraju, gde smo bukvalno balansirali, kako na kamenom plafonu ne bismo ostavili delove skalpa.


Naime, voda u pećinsko jezero dolazi iz dva različita izvora, što objašnjava stvaranje dva prolaza. Temperatura vode je između 18 i 20 stepeni. Poseban stanovnik pećinskih voda je mala vrsta ribe, odnosno šaran pijor ili gagica.


Nakon avanture na podzemnom jezeru, posetite jezero Malom koje odiše mediteranskim duhom i uživajte u šarenilu riba koje se praćakaju u vodi.  U blizini je i jedinstveni Afrički muzej u Panoniji.


Hedonija za kraj:  TIHANJ

 


Nastavljamo dalje ka Tihanju, posmatrajući šiljasta brda nastala u davnini radom vulkana i vode, vinograde blagorodne i zasade mirisno opuštajućе lavande. Tihanj krase i kućice sa krovovima od trske.

Ovaj prostor prepun je prirodnih lepota, koje je stvorio drevni vulkanski krater, tu je  i malo jezero na čijim obalama žive patke i čaplje. Kroz šumu badema i jasena takođe se provlači mnoštvo staza koje omogućavaju divne šetnje.


Tihanju, poluostrvu na jezeru Balatonu,  koristimo za šetnju, obilazak benediktсskog manastira iz 1525. godine. Sa vidikovca koji se nalazi odmah pored opatije, pruža vam se predivan pogled na jezero Belše i južnu obalu jezera Balaton.


U crkvi opatije koju je osnovao mađarski kralj (sveti) Andrija I (Andras I), nalaze se neprocenjiva umetnička dela poznatih umetnika, među kojima su i freske Lajoša Deak-Ebnera, Karolja Loca i Bertalana Sekelja; prelepe drvene statue i oltare izradio je Šebešćen Štulhof. Kralj Andrija I je sahranjen u kripti crkve, i ovo mesto predstavlja jedino očuvano mađarsko kraljevsko groblje iz doba dinastije Arpada.



Na samo nekoliko minuta hoda nalaze se Grnčarska kuća i Etnografski muzej na otvorenom, u kojima su izloženi tipični elementi narodne arhitekture, alati i oprema koju su koristile tradicionalne zanatlije. Do jezera Belšo i Kuće lavande stiže se za 15 minuta. Tamo možete posetiti interaktivnu izložbu o nastanku poluostrva Tihanj i saznati više o uzgoju lavande.

Šetnja centrom grada sa klasicističkim zgradama iz doba reformacije, prelepim parkovima i kaldrmisanim ulicama, vratiće vas u prošlost. Gotovo svaka zgrada ovde ima svoju priču: na primer, glumica Lujza Blaha i pisac Mor Jokai bili su vlasnici vila u Balatonfiredu. Nakon što ste posetili vilu Vasari, spomen kuću Jokai Mora i Okruglu crkvu, zašto ne biste prošetali šetalištem Tagore i prepustili statuama i spomen-pločama da vam ispričaju istoriju grada? Najpoznatije šetalište na Balatonu ime je dobilo po slavnom indijskom pesniku i nobelovcu Rabindranatu Tagoreu. Mnoge slavne ličnosti nastavljaju tradiciju sadnje drveća koju je započeo veliki umetnik. Najnovije znamenitosti na šetalištu su Centar za posetioce Bodorka i obnovljeni trg Vitorlaš sa statuom glumca Ištvana Bujtora.


Završavamo uživanjem u mađаrskim gastronomskim specijalitetima.Poručujem ćurećе grilovane grudi sa valjušcima punjenim jabukama i džemom od borovnica uz dupli rizling i palačinke sa makom i lavadom. Ceo grad  prepoznat je upravo po gajenju lavande (sladoled od lavande, čokolade bombone, pivo, maska za oči...) Lavanda je stradala za vreme socijalizma, jer je bila svačija i ničija (prokletstvo javnog dobra) te je morala ponovo biti donesena iz Provanse.



Mi u bus a kišа po Balatonu. A mi za Srbiju i za Beograd.

U novim nastavcima Džejms Bonda i Indijane Džonsa trebalo bi porazmisliti da bar negde kupe neki magnet. Pa nisu toliki slepci da nemaju frižider. 

уторак, 21. мај 2024.

Putnik kroz vreme: Kuba, u potrazi za izgubljenom nevinošću

 


 

Na dan kada je u Surčinu 1962. otvoren aerodrom u rano jutro dolazim na njega. Usput  pričljivi taksista razglaba o sportu  (koji ja ne pratim poslednje 3 decenije). Na aerodromu ko u videoigrici kroz zmijolike redove obavljam zadate procedure, te konačno stižеm na gejt c02 za Frankfurt. Razlog leta sa presedanjem je jedno egzotično putovanje, prava mala avantura. Za  ovu priliku Air Serbia unajmila je bugarsku letilicu.




Frankfurt na Majni najveći je grad u nemačkoj saveznoj pokrajini Hessen i peti po veličini grad u Nemačkoj.  Ovaj grad važan je finansijski, saobraćajni i poslovni centar u kojem se između ostalog nalazi sedište Evropske centralne banke i najveći aerodrom u Nemačkoj. Ovde presedam za Havanu. Al prvo da pregrizem kobaje, apelštrdl i dunkl pivo. A onda na let!



Poletevši iz Franfurta, Velike Britanije i Amerike slećem u Havanu. Kuba je najveće karipsko ostrvo, dugog i uskog oblika, proteže se 1200 kilometara od istoka ka zapadu, a na većini mesta je široka neto manje od samo 100 kilometara. Ima više od 4000 manjih ostrva i zaliva, koja čine četiri primarna  arhipelaga.




Kuba je zemlja sa složenom ali fascinantnom istorijom. Okupirali su je Španci u prvoj polovini XVI veka. Tokom XVII I XVIII veka Španci na Kubu dovode ogroman broj robova iz Afrike. Tada dolazi i do nekoliko ustanaka protiv španske vlasti, a ropstvo je ukinuto 1886. godine. 

Španija se odriče Kube nakon poraza u ratu sa SAD 1898. godine.Tridesetih godina prošlog veka, Kuba postaje utočiste za begstvo bogatih Amerikanaca od prohibicije u njihovoj zemlji. Ovde je između ostalih hotele, kockarnice i bordele gradio čuveni Al Kapone. 

Četrdesetih godina 20-og veka na vlast dolazi diktator Fulgensio Batista.Kongres SAD-a je sve do 1950. odlučivao što je u interesu kubanskoga naroda. Za to vreme Kubom je vladalo 16 predsednika. Najkraća vladavina trajala je jedan sat. Imali su 3 diktatora, pismenost im je bila izrazito mala, a samo 30% populacije imalo je električnu struju u kućama.


Setih se kultnog filma iz 1983. u režiji Brian de Palma, po scenariju Olivera Stona. Film prati uspon i pad gangstera Tonyja Montane koji kao siromašni kubanski imigrant dolazi u Floridu i počinje da gradi kriminalnu karijeru

 

Krilati sa Kariba



 

„…ovo je najlepše ostrvo koje su moje oči videle… zapisao je Kristofer Kolumbo us vom dnevniku. Nalazi se u najboljem društvu, gde priroda nije žalila kada je delila svoju lepotu. Okružena je Floridom, Kajmanskim ostrvima, Bahamima, Haitijem, Meksikom i Jamajkom, a zapljusku je vode Karipskog mora i Severnog Atlanskog okeana.

Sada i pored evidentnog siromastva svi imaju povremeno električnu struju i vodu niskog pritiska, a pismenost je 99,8%, mada slabo govore strane jezike i sporo reaguju na vaše upite. 

Revolucija se začela u Santiagu. Fidel Kastro kao i Ce Gevara potiču iz bogatih porodica. Fidelov otac bio je veleposednik. Fidel se odrekao poseda i radio kao pro bono pravnik. Imao je samo sto i jednu stolicu, na početku svoga prvog braka i na početku socijalizma. Posle se to promenilo. I brak i socijalizam. 

Njegova prva žena poticala je iz krugova bliskih društvu nekadasnjeg diktatora Batista, tadašnjeg predsednika. Bila je bogata, ali su ziveli u siromastvu, dok Fidel nije zavrsio u zatvoru. No, kada su joj stražari iz zatvora poslali pismo Fidelove ljubavnice u kojem ga obaveštava da mu je rodila ćerku, zatražila je razvod i otišla s malim Fidelitom. 

Fidel kćeru Alinu nikada nije priznao. Ona živi u Miamiju, ima tamo radijsku stanicu i agituje protiv kubanskoga režima. Kad su nakon dve godine Fidela pustili iz zatvora, otišao je u Meksiko da se sprema za obracun. Očito uspešno, jer je 1959., preuzeo vlast. Onda su Americi uveli  naftni embargo. Preko noći sve su nacionalizovli. Od tada ih Amerikanci drže pod embargom.


SSSR u prvoj polovini 1962. započinje Operaciju Anadir koja je za cilj imala rasporedjivanje balističkih projektila, bombardera srednjeg dometa i mehanizirane divizije kako bi se ostrvo zaštitilo od mogućeg američkog napada. Prve sovjetske isporuke naoružanja Kubi započele su u jesen 1959. Nova faza isporuke dogovorena je početkom 1962. Sovjetski Prezidij (vrhovni državni organ SSSR-a) odobrio je kubanske zahteve za dodatnim isporukama oružja u aprilu 1962. te su sovjetske vlasti nastavile isporuke oružja sve bržim tempom od juna 1962. Do 1. septembra iste godine sovjetska vojna oprema i naoružanje na Kubi je uključivalo: projektile zemlja-vazduh, obalne krstareće projektile Sopka, patrolne brodove naoružane s antibrodskim projektilima, i više od 5000 sovjetskih tehničara i vojnog osoblja. 


Prvi sovjetski nuklearni balistički projektili  dospeli  su kubansko tlo 9. septembra. Balistički projektili srednjeg dometa (MRBM) bili su tajno transportirani na Kubu ispod palube sovjetskih brodova. Dodatni balistički projektili srednjeg dometa, vozila za montiranje projektila, kamioni s gorivom, specijalni radari s vozilima, rampe za lansiranje projektila i spremnici za smještaj nuklearnih projektila, stizali su na Kubu i bivali upućivani na gradilišta koja su planirana za lansiranje projektila. Uskoro je usledilo dopremanje slične oprema kako bi se moglo instalirati postrojenja za još dalekometnije balističke projektile intermedijarnog dometa (IRBM). 

Bez znanja Amerike, Kuba je 4. oktobra postala vlasnik nuklearne bojeve glave za projektile srednjeg dometa, zajedno s desetak nuklearnih bojevih glava za krstareće obalne projektile Sopka, šest nuklearnih bombi za bombardere srednjeg dometa (Iljušin) IL-28, i 12 nuklearnih bojevih glava za kratkometne taktičke nuklearne rakete. Postavljanjem balističkih nuklearnih projektila srednjeg i intermedijarnog dometa, SAD se našao ozbiljno ugrožen jer je u dometu projektila bila skoro cela teritorija SAD.



Mnogo puta su Ameri hteli da upodobe buntovnog komsiju. Najpoznatiji slucaj je iskrcavanje u Zalivu svinja 17. aprila 1961. godine. Devetnaestog aprila popodne, napad je neutralisan. Preživeli iz Brigade 2506 pušteni su na slobodu više od godinu dana kasnije, krajem 1962. godine, posle napetih pregovora.

Kubanska obaveštajna služba tvrdi da je od 1959. godine, više od 600 puta pokušan atentat na Fidela Kastra, kao i da iza mnogih pokušaja stoji američka obaveštajna služba CIA, prenose danas britanski mediji. Bivši šef obezbedenja predsednika Kube Fabijan Eskalante o tome je napisao knjigu 2006. godine pod nazivom "638 načina da se ubije Kastro", na osnovu koje je snimljen dokumentarni film.


Jedan od najbizarnijih planiranih metoda bio je ubrizgavanje toksina u jednu od Fidelovih cigara, sa kojima se redovno fotografisao. Među komične pokušaje spada i plan da Kastro ostane bez svoje prepoznatljive brade, tačnije da učine da mu nekako otpadne, što bi moglo, kako se verovalo, drasticno da smanji njegovu popularnost u narodu. Voleo je Koka Kolu pa su i nju pokusali da zatruju.

Na dan kada je ubijen Džon Kenedi, CIA je potencijalnom atentatoru na kubanskog predsednika dala penkalo sa otrovom.



Kako se navodi i bivša Fidelova ljubavnica je takođe bila umešana u planove da se eliminiše "neprijatelj demokratije", kako su nazivali Kastra. Međutim, otrovna pilula koja joj je data kao oružje, navodno se istopila u tegli hladnog krema u kojoj ju je krila. Po legendi Kastro joj je pruzio pistolj i rekao ako hoce nek puca… CIA je stalno smišljala nove tehnike da ubije Kastra, poput stavljanja bakteriološkog otrova na njegove maramice, čaj ili kafu, ali taj pokušaj je propao jer nisu uspeli da naprave otrov koji se razlaže u vodi. Zatim, pre 16 godina, u Panami je postavljeno 90 kilograma eksploziva ispod podijuma na kojem je trebalo da drži govor, ali atentat je osujetilo njegovo obezbeđenje.



CIA je došla na ideju da se u ronilačko odelo stave gljivice koji bi izazvale hroničnu bolest, a u opremu za disanje bakterija koja izaziva tuberkulozu. Samo je trebalo naterati Kastra da obuče baš to odelo. Ugledni američki advokat, koji je predvodio pregovore sa kubanskim predsednikom, postao je nenadano saveznik CIA. Trebalo je da Kastru pokloni odelo, ali je plan propao kada ga je neko "otkucao".


Dokumenti iz perioda dok je predsednik SAD bio Bil Klinton ukazuju da je bilo predloženo cak da se eksploziv sakrije u neku školjku, jer je Kastro bio strastveni ronilac, ili da se njegovo ronilačko odelo natopi hemikalijom od koje će zaraditi kožnu bolest.

Fidel Kastro umro je na Kub prirodnom smrcu u 90. godini života. Usao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najčešća meta atentata. Broj neuspelih atentata u različitim američkim administracijama, prema navodima Fabijana Eskalantea:

  •  Ajzenhauer - 38
  •   Kenedi - 42
  •    Džonson - 72
  •   Nikson - 184
  •   Karter - 64
  •   Regan - 197
  •   Buš stariji - 16
  •   Klinton - 21

 


Na Kubi Ameri drže i jednu zloglasnu vojnu bazu i zatvor - Gvantanamo.  Američka vojna baza Gvantanamo Bej na Kubi već više od 100 godina postoji kao mornarička baza. Teritorija obuhvata 120 kvadratnih kilometara. Prvi zatvorenici stigli su u Gvantanamo pre tačno 20 godina. I najviše su utamničeni bez podizanja optužnice. Vlada SAD je stvorila ’ofšor-zatvor’ kako bi ciljano stavila van snage pravni sistem Sjedinjenih Američkih Država.


Od pada SSSR-a Kuba je prepuštena sama sebi, a pod sankcijama smo 50 godina. Na Kubi cete videti klasične kabriolete, španske kolonijalne fasade i cucete živu, uličnu muziku na svakom koraku. Kada sletite na Kubu, bićete zapanjeni starinskim radio aparatima, frižiderima i lampama, kao i neonskim reklamama koje vise preko izloga. Primetićete berberske radnje. 

Međutim, i Kuba se menja. Novi moderni hoteli niču sve više, prateći rastući turistički trend. Kao komunistička zemlja, Kuba je pokušala da stvori besklasno društvo i obezbedi besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu za sve svoje građane. Njeno odbacivanje kapitalističkih ideala čini je različitom od skoro svake druge zemlje na svetu.

Službeni jezik na Kubi je španski, alli većina stanovništa govori i  engleski. Stariji ruski. Srbija je jedna od samo dvadesetak zemalja koje imaju bezvizni režim sa Kubom.


Na Kubi je zastupljena topla tropska klima, i ne postoji pravo ili pogrešno vreme za posetu ovom ostrvu. Međutim, ipak se izdvajaju  dve različite sezone. Suva sezona traje od decembra do maja, kada možete očekivati sunčane dane bez tragova oblaka na nebu, dok vlažna sezona traje od juna do novembra.

Ostrvo je podeljeno na čak petnaest provincija kao i jednu posebnu  opštinu – Isla de la Juventud. Glavni grad je Havana, koja predstavlja i najveću turističku atrakciju koju godišnje poseti veliki broj turista sa svih strana sveta. Kuba je najnaseljenija država na Karibima i smestila je oko 11 miliona stanovnika.



Kubanci su siromašni, ali veseli i samo plešu. Šeretski kažu: 90% ide državi,a preostalih 20% ostaje nama !“ Prodavnice su poluprazne. Ono sto je nama razazenim Evropljanima normalno njima je san. Ništa nemaju. Samo vremena imaju napretek.




Autor kubanske himne je Peruco Figueredo (1818-1870), pesnik, muzičar i borac za slobodu. Napisao ju je 1868. tokom borbe u ”Desetogodišnjem ratu” protiv Španaca. Dve godine kasnije Španci su ga zarobili i streljali. Pred streljačkim vodom Peruco je zapevao stihove iz svoje himne:

“Morir por la Patria es vivir”("Umreti za zemlju znači živeti.").

Himna je izvorno imala šest strofa, ali je 1902. zadnjih četiri izbačeno jer su se u njima grubo vređali Španci i pozivalo se na njihovu smrt.



Santerija je afro-kubanska religija, slična vuduu, u kojoj su afrička magija i verovanja pomešana sa tradicijama katoličke crkve. Korene vuce iz prirode i zasniva se na pojmovima ashe (proročanska moć) i elbo (žrtva). Religiju su pre više od 400 godina iz zapadne Afrike na Kubu doneli jorubanski robovi. Na ulici cete ih prepoznati jer su obiceno u belo. Smatra se da je danas praktikuje oko deset miliona vernika.

 

 

HAVANA Buena Vista Social Club



 

Kuba je oduvek u krizi a kažu sada u najvećoj u svojoj skorijoj istoriji. Historia de la Amor con America Imperial. Koja traje 50 godina. Ali i mi dolazimo iz zemlje u kojoj jedan jadni krelac nariče sa frekvencia nacional.

Na Kubi je ukinut je konvertibilni CUC  i ostao samo pezos CUP. Zvanicno egal za evro i dolar 240, na crno 350. Pojavili su se bankomati, prodavnice za koncignacionu robu praćenu platnim karticama. Valja se mufte za kukuriku. Pojavili se šamponi, kreme, ulošci.

Izjutra vazduh težak sa patinom prašine, naftinih isparenja, znoja kreolki, belog luka, organskog otpada koje distriibuiraju mačke, plitke kanalizacije. Komunizam u metastazi. Nešto nalik Kusturičinom Andergraundu. Bizarno. Neverovatni miks bede i očaja stanovništva i blistave ponude za posetioce ovog karipskog ostrva. 

Dan započinjemo panoramskim razgledanjem modernog dela Havane. Zaustavljamo se na trgu Revolucije kako bismo napravili autentične slike. Nastavljamo sa razgledanjem Avenue of the President, Havana Univerziteta i Malecona. Nakon obilaska modernog dela Havane uputićemo se u stari deo Havane koji je pod zaštitom Unesca i obilazimo Veliki Teatar, Central Park, Capitol, Avenidu Del Prado i završiti razgledanje Moroa.



Vežite pojaseve jer naši kabrioleti kreću.



Kubanci otvoreno preziru Kastra i rigidni režim, vole da se rukuju što ja kao pripadnik Teslinog plemena ne preferiram. DJ u naše ime pušta Breninu pesmu i repuje.

U zemlji gde kazaljke satova idu u kotras smeru i ja se podmlađujem. Majk Džekson Bili Džin. U pozadini likovi sa opasnim njuškama i debelim kajlama vrte stotine i hiljade dolare. Mlade Kubanke mrdaju dupetima kako ne može ni mikser u najvećoj brzini. A mi trošimo 25 godina star rum. U rumingu smo.

Havana je prestonica Kube u kojoj stanuje 2,1 miliona stanovnika, što je čini najnaseljenijim mestom na Karipskim ostrvima. Već ćete po izlasku sa aerodroma uočiti da se nalazite na nesvakidašnjem mestu. Ulicama krstare oldtajmeri kakvi se ne koriste u zapadnjačkim društvima već decenijama, a arhitektura je mešovita, u pitanju je eklektika španske kolonijalne gradnje, zajedno sa masivnim komunistickim građevinama. Ovde je veselo i bučno, ali ne i užurbano kao što je to u raznim drugim prestonicama. Meštani su nasmejani i spremni za. Stara je Havana na listi Svetske baštine UNESCO-a. Ali tamošnje građevine ništa ne može da zaštiti od nemara i neumitnog propadanja usled neulaganja. Samo se deo zgrade obruši. U ostatku život se nastavlja deluje posve normalno. 

Kubanski zvaničnici izjavili su da je 2,4 miliona turista stiglo na karipsko ostrvo 2023. godine, što je oko 1,1 milion posetilaca manje od 3,5 miliona koliko je planirano u budžetu. Prema nacionalnoj agenciji za statistiku ONEI, najviše turista u 2023. na Kubu došlo je iz Kanade (936.436 posetilaca), Rusije (184.819), SAD (159.032), Španije (89.285) i Nemačke (69.475), dok je Kubanaca koji žive u drugim zemljama bilo 358.481. Pooštrene američke sankcije za vreme bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa dodatno komplikuju putovanje američkih građana na ostrvo. Zato evo ispomoći iz Srbije.



Kubanci imaju, za naše prilike, izrazito niske plate, od 10 do 30 € mesečno. Lekari nekako namaknu 50-70.  I sa tako mizernom platom Kubance nekako preživljavaju, ali je nedovoljno za bilo koju vrstu planiranja iznad pukog preživljavanja. Razvojem turizma, Kubanci koji su u kontaktu s turistima imaju prilike da vide život iznad standarda preživljavanja, pa očekuju napojnicu. U početku, pre nekoliko godina, turistički radnici su se zadovoljavali malim poklonima kao što su hemijske olovke, igračke i slatkiši za decu, kozmetika i proizvodi za higijenu (higijenski ulišci). U međuvremenu su se fioke napune hemijskim olovkama, a police šamponima, pa sada očekuju novac. O opštem katastrofalnom ekonomskom stanju dovoljno govori i podatak da od skora uvoze - i šećer. 

Nedavno je nekoliko hiljada građana u više kubanskih gadova protestovalo protiv komunističkih vlasti, u najvećim demonstracijama na ostrvu u poslednjih skoro 30 godina. No, brzo su ugušеne a demonstranti osuđeni na 25 godina zatvora. Sada Kuba deluje kao pretis lonac, ali naš izvor smatra da će pronene biti puzajućе, kao u Kini. Ali oni niti imaju energetski, niti sirovinski potencijal kao Kina. Niti radnu snagu koja je motivisana.

Učestao je i kriminal pljačke, prevari pri promeni valute na ulici, prodaja robee po mnogo višim cenama, naravno bez ikakvog računa. Ali zato u restoranima meni je uredno na QR kodovima. Bankomata je sve više, u Pan Amerikan i nekim drugim prodavnicama, kao i u restoranima moguće je plaćati platnim karticama (ali po kom kursu). 


Internet je ovde boljka-više ga nema nego ima. Pojedinci i neki restorani imaju rutere te ih možete zamoliti da vam da daju. Sati se kupuju na kartice (1,5h) u monopolističkoj državnoj telekomunikacionoj kompaniji ETSECA, a gde je hotspot videćete po gužvi (obično po parkovima). Konektujete se pomoću username-a i šifre sa kartice.


Najpre obilazimo stari deo Havane (La Habana Vieja). To je jedan od najbolje očuvanih kolonijalističkih kompleksa u Americi i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a još od 1982. godine. Stara Havana je najvećim delom pešačka zona, istovremeno i turistički najposećeniji deo grada. Ulica Via italia (Galiano), ulica San Rafael, Centralni trg, Kapitol, Veliko pozoriste, ulica Obispo, bar Floridita, šetalište Prado i Marti, hotel Sevilja. Tu se nalazi dosta parkova, trgova i uskih ulica. Sa svih strana bićete okruženi starim građevinama, obojenim u živahne boje i oronulim.


Avenija Malekon je priča za sebe, pa su joj i pesme posvećene. Proteže se od centra grada do luksuznog stambenog naselja Vedado. To je savršeno mesto za šetnju ili zaustavljanje u nekim od neobičnih malih kafea i barova. Na šetalištu se obično okupljaju umetnici, boemi i parovi koji dolaze da sačekaju upečatljiv zalazak sunca. Takođe, možete se tuda provozati u jednom od šarenih kabrioleta iz pedesetih. Automobili imaju tablice različitih boja. Žuti su privatni, narančasti su zaposleni u stranim firmama, smeđi su članovi Partije, crveni turistički rent a car, zeleni vojska i specijalna policija, crni su diplomati, plavi državno vlasništvo. Ima ih i bez tablica. Deluje da tehničkih pregleeda vozila nema. Ali ulični psi oko vrata imaju legitimacije. 


Nastavak obilaska je u brdima: 

  •    Tvrđava kraljevske sile, na istočnoj strani ulaza u luku Havane (Castillo de la Real Fuerza) 1552-1577.
  •  Tvrđava San Karlos de la Kabana (La Fortaleza de San Carlos de la Cabana) 1558-1577.
  •    Kastiljo del Moro (Castillo del Morro) 1589-1630.

Havana je jedan od najpoznatijih gradova na svetu. Lutajući ulicama kubanske prestonice, osećaćete se kao da ste zakoračili na filmski set. Na severu modro i nepredvidljivo more. Na jugu i na istoku stari grad, nagrizen zubom vremena, slanim vazduhom, vetrovima i zapuštenošću. Na zapadu moderan grad, neboderski. Ulaz u luku omeđen je srednjovekovnim starinskim dvorcima od neobrađenoga kamena koji se na blagom sutonskom svetlu izgleda još lepšima. Tuneli su ispod reka. Jedan je ispod havanskog zaliva. Najlepša avenija u Havani je Peta. Možeš da hodaš i da zastajkuješ deset kilometara po središnjem korzou oivičenom zelenilom s obe strane. Tu je i raskošna zelena vila u kojoj je živela Fidelova ljubavnica. Na ulicama nema previše reklamnih panoa. Primetićete da je boja su fasade izlizane i da su zidovi zgrada ispucali, ali starost zgrada nikako ne narušava njihovu lepotu, ni u toj opštoj zapuštenosti.


Muzika se čuje iz mnogih stanova sa balkonima, a dim cigara se zadržava u vazduhu. Neretko ćete videti ljude kako plešu ispred svojih zgrada i druže se sa prvim komšijama. Svi prozori su otvoreni i skoro ste pozvani da posmatrate, da budete voajer. Najbolji način da doživite Havanu je da se izgubite u zabačenim ulicama, istražujući mesta gde vas mašta odvede.


Za vas je ponuda hrane izuzetna, probrana, ako niste gadljivi na to da oni oko vas gladuju. Dona Eutimia je čuveni restoran u Havani. Na Kubi manjka sapuna, šampona, krompira i hleba, ali za vas su tu jastozi s pirinčom i čipsom od banane, škampi, bifteci, kubanski sendviči s drpanom svinjetinom, kokteli, sveže ceđeni sokovi  Ako u koktelu želite više ruma samo kazite: Fuerte. Na rumu se ovde ne štedi. Piva Cristal je najobičniji lager, a Bucanero je nešto jače i otmenije pivo.




Ovde se prodaju cigare, droga i tela. Prostitucije je sveprisutna (traže 40-50  a pristaju i na 20 evra. Neka vas ne začudi ako vam neki dečkić ponudi svoju sestru. Ona će vam biti vodič, a neće se samo na tome završiti. Cigare se prodaju svuda i svi ih prodaju. Prići će vam tražeći upaljač da zapale tompus, ali ga neće zapaliti, već vam ga ponuditi na prodaju.

Od ostataka šećerne trske proizvode celulozu i gorivo. Na poljima šećerne trske Španci su prvo pokušavali da uposlie lokalno stanovnistvo. No, bili su preslabi za tako težak posao. Osim toga, ubijale su ih evropske bolesti. Zato su uvezli africke robove. Uglavnom su to bili oni koji ne bi izdržali put do Amerike, pa su ih polumrtve izbacivali na Kubi. Više se ne oseća nikakva razlika između Kubanaca bez obzira na boju kože. U drvenim mlinovima, iz trske se cedi sok. Sok se kuva dok ne ispari voda. Iz melase se pravi rum centrifugiranjem, fermentacijom i destilacijom. Na kraju se filtrira kroz aktivni ugalj. 

Revolucija nije imala milosti prema Bakardiju, bez obzira što je izdašno pomagao Fidelu, korporacija je morala da se izmesti  u Majami.

Ispred moderne staklene zgrade, Memeorial Granma sa palatom Batiste, ponosno stoji vojnik u zelenoj uniformi sa crvenom beretkom. Muzej revolucije se obnavlja. Ispred spava neki beskućnik. Ranije je ova građevina predstavljala predsedničku palatu u kojoj  je stolovao i Flugencio Batista koji je upravo Kubanskom revolucijom zbačen sa vlasti. 

 


Zgrada Nacionalnog kapitola (El Capitolio) predstavlja jednu od najfotografisanijih zgrada u Havani. Pre kubanske revolucije 1959. godine, u zgradi je bio smešten kongres. Decenijama beše napuštena, danas joj  vratio nekadašnji sjaj. Moguće je ući, a ulaz se naplaćuje.  


Vlada je saopštila da namerava da vrati Narodnu skupštinu u ovu prelepu zgradu. Paseo del Prado je široka, zelena, pešačka ulica koja se proteže izmedju El Capitolia i Malekona. To je veoma  popularno mesto gde se mnogi meštani, mladi i stari, često sastaju i druže. Deca igraju fudbal, parovi i prijatelji  šetaju ili sede ispod drveća i ćaskaju. Ponekad se na ovom mestu održavaju izložbe ili se organizuje rasporodaja različitih stvari.




Trg revolucije (Plaza de la Revolucion) je veliki trg okružen strogim, sivim zgradama i predstavlja administrativni centar Kube. Ovaj trg je bio domaćin mnogim političkim skupovima, a Fidel Kastro se baš na ovom mestu nebrojano puta obraćao narodu. Nekoliko važnih vladinih zgrada se nalazi oko trga, uključujući i Palatu revolucije koja je sadašnja kuća kubanske vlade i Komunističke partije. Na njemu dominira Memorijalna kula i spomenik Hozeu Martiju, revolucionaru i pesniku. Tvrđava San Carlos, izgrađena u XVIII veku veku štiti grad s mora od kuda je 1492. doplovio Kolumbo. U večernjim časovima tamo se može prisustvovati paljenju topovskih salvi. Tu je i Tvrdjava Rejes del Moro.


Steven Spielberg je ideju za Park iz doba Jure dobio na Kubi, u Parku za učenje praistorije. Nema tu nikakvog nalazišta dinosaurusa, nego su zatvorenici od betona izradili predistorijske životinje u prirodnoj veličini i ljude u nadprirodnoj.




Šetamo do Plaza de Armas, jedan od najstarijih i najvažnijih trgova u kubanskoj istoriji. Izgrađen je početkom XVI veka, nedavno nakon što je Havana osnovana. U centru trga nalazi se mermerna statua Karlosa Manuela de Sespedesa, nacionalnog heroja i borca za nezavisnost Kube. 




Šetnju nastavljamo do katedrale San Kristobal na trgu Plaza de la Catedral. Zanimljivo je da su se u ovoj katedrali čuvali posmrtni ostaci Kristofera Kolumba od 1796. do 1898. godine, nakon čega su prebačeni u seviljsku katedralu u Španiji. Vredna pažnje je i kapelica El Template u kojoj je Havana i osnovana. Ne proputamo ni muzej grada Havane – Palacio de los Capitanes Generales, Kubansku fabriku umetnosti – mesto gde se održavaju izložbe, svirke i filmske projekcije. Dan završavamo u baru Floridita i ispijamo daikiri, kubanski koktel, koji se pravi od ruma i citrusovog voća.



Sledi poseta  groblju Cementario Colon, na kojem mozemo da vidimo klasne i sve druge razlike. Zajedniko je jedino da su svi pokojni. Alfredo Zayaz napravio je grobnicu kopiju Mikelandjlove La Pietá, u originalnoj veličini. Spomenik vatrogascima vredi milijardu evra. Na vrhu je pravda sa zavezanim očima.


Prolazimo i pored Havanskog univerziteta koji je bio jedan od prvih simbola otpora imperijalističkoj vladavini SAD-a. Obilazak završavamo prolaskom kroz četvrt Mira Mar.

Ulaznice za bioskope i pozoriišta su skoro besplatne. Suvenire kupujte u hangaru na Malekonu- Mercado Artesanal (preko puta ruske crkve). Kada je reč o kupovini suvenira, prave Cohiba cigare možete kupiti u najstarijoj fabrici duvana "Fabrico de tabacos Partages" dok suvenire sa likom obožavanog Če Gevare možete pronaći u zatvorenom centru "Almacenes de San Jose".


Midlleclass people drinking the tea



 

Kristobal, mešаnac nedefinisanog dnk porekla, upalih rebara i ofucane dlake ispijao je vodu iz plitke, štrokave barice u jednoj havanskoj ulici, preciznije zloglasnoj Animas, stecištu kurava i secikesa. I veselo vrteo repićеm.

Pored ubogog psića tu je i knjižica sa mesečnim sledovanjem (npr 10 jaja). A svugde po ulici i vrućini valjaju drpana gudetinu i slavljeničke roze-kakao torte.




U hotelu na obali mora doručkujemo za кubanske prilike u raskošnom švedskom stolu i okuplja se ekipa.

„Mladost imamo da bismo činili gluposti, a starost da žalimo za tim glupostima…“

rečе jedared E. Heminvej



Dvadesetih godina prošlog veka  Ernest Hemingvej počeo je da putuje na Kubu. Zaljubio se u daikiri u baru po imenu El Floridita i počeo da traži svoju verziju: sa duplim rumom i bez šećera, i ovaj koktel bar je nazvao Papa Doble. Niko drugi sem Hemingveja nije pio ovo piće, pa je bar odlučio da stvori ukusniju verziju. I tako je rođen je Hemingvej daikiri. Naziva se i Hemingvej special, i nalazi se na listi službenih koktela Međunarodne asocijacije barmena. Zvanični sastojci Hemingvej daikirija su:

• Beli rum

• Sok od grejpfruta

• Sok od limete

• Liker Maraschino

Ima i verzija sa mangom.


 

Hotel  Nacional



 

Na Kubi se često čini kao da nema reda, ali postoji. On se zove  ‘el ultimo’.

Kada stignete negde zapitate ‘el ultimo?’, a ko je zadnji u redu diže ruku.

Sada ste ‘el ultimo’ i jednostavno znate ko je ispred vas. Doduše mi smo bili lišenih tih muka jer se i Kuba menja ali sporo, a lokalni vodič trenutno stanje opisuje kao najveću krizu dosad. Ali, ona je u ovoj karipskoj zemlji hronična.

Na Kubi treba biti oprezan i ako kaniš tamo mret. Nedavno je tako sticajem okolnosti jedan preminuli Rus završio u Montrealu, a klepali Kananđin u Rusiji gde su čak stigli i da ga pokopaju.

 Uostalom, navući crninu na Kubi ima sasvim drugačije konotacije.




Pošto sam u vremenima zrele mladosti uvečе provodim tamo gde je i Al Kapone u Kumu II ali i Volt Dizni. Holel Nasional. Poznati hotel je sagradjen 1930. godine. Hotel ima recepciju i lobi, lift koji vodi do većine spratova, restoran, bar,  bazen sa delom za decu, ležaljke i suncobrane, terasu za sunčanje, prodavnicu suvenira, prodavnicu, frizerski salon, prostrani vrt nudi dodatni prostor za opuštanje i rekreaciju na otvorenom. Mnoge od soba su istorijski važne, jer su u njima noćile poznate ličnosti, kao na primer: Ava Gardner i Frenk Sinatra, Vinston Čerčil, Aleksandar Fleming, Laki Lučano, Džoni Vajsmiler...Pinokolada i koka uz fascinantni kabare program. A onda šetnja uz more do smeštaja.




Neko će se sutra probuditi sa mamurlukom a  neko pak sa krvavom konjskom glavom u postelji. Sve je stvar inspiracije.

Tako je to kad se navikneš na beli rum i crne žеne.

 

Muzeji Havane



 

Havana je grad muzeja. Ima ih preko 40. Najpoznatiji i najposećeniji muzej na Kubi je Muzej revolucije, koji hronološki prikazuje stanje u državi pre, tokom i nakon revolucije. Tu biste da ste u mogućnosti pronašli rekvizite kao što su meci koji su ispaljeni pri neuspešnom studentskom atentatu na Flugencija Batistu u martu 1957. godine. U dvorištu se nalazi ogromna jahta Granma Memorial sa kojom se Fidel Kastro sa svojim sledbencima vratio na Kubu iz progonstva u Meksiku. Ovde su svoje mesto pronašla i brojna druga vozila koja su se koristila tokom same revolucije.  Nažalost zatvoren је zbog restauracije, što je prava šteta.



Museo de l arte universal posvećen је kubanskoj umetnosti. Nalazi se odmah pored Muzeja revolucije. Ako ste ljubitelj umetnosti nikako nemojte propustiti ni Nacionalni muzej lepih umetnosti (Museo Nacional de Bellas Artes). U njemu se smestila impresivna kolekcija internacionalne i kubanske umetnosti. Dve velike zgrade pripadaju muzeju; u jednoj su izložena umetnička dela iz ostatka sveta (Grčke, Egipta, Španije, Latinske Amerike i Azije), a u drugoj možete videti značajna dela kubanske umetnosti.   Zgrada posvećena kubanskoj umetnosti ima stilove i teme podeljene po prostorijama. Tako je jedna sala posvećena religioznim predmetima, druga kolonijalizmu, treća savremenijim  pravcima, a četvrta kostumbrizmu u kome se slikovito i realistično prikazuje svakodnevnica običnog kubanskog čoveka. Takođe, u salama su istaknuta i dela poznatih kubanskih umetnika kao što su Rene Portokarero, Vifredo Lam, Giljermo Kolazo, Federiko Beltran Mases i mnogih drugih.


U Muzeju ruma možete saznati sve o tome kako se pravi rum, od toga šta se sve dešava na plantažama šećerne trske do toga kako izgleda proizvodnja u fabrici. Muzej je poznat i kao Havana Klub muzej, po istoimenom brendu koji je i došao na ideju da otvori muzej posvećen rumu 2000. godine. U cenu ulaznice  uključena i čašica sedmogodišnjeg Havana Klub ruma.  Naravno, u okviru muzeja ima i prodavnica u kojoj možete da kupite rum, kao i bar gde možete da nastavite degustaciju.

Nemojte propustiti ni El Kapitolio i toranj Jose Marti na Trgu Revolucije.




U okviru fakultativnog izleta posećujemo vilu Ernesta Hemingveja smeštenu u blizini Havane. Tu ćete čuti mnoge zanimljivosti o njegovom životu i stvaralaštvu. Vila ima veliku biblioteku sa preko 9000 knjiga i mnoštvo pehara iz lova. Iza vile je Hemingvejevo groblje kućnih ljubimaca, sa preko 50 sahranjenih mačaka, Hemingvej se u tu kuću s devet hektara vrta i velikim bazenom uselio u decembru 1939. U luci ispod vrta bila je njegova jahta Pilar, koja je sad postavljena kao muzejski uzorak, uz bazen. Uz bazen su i četiri groba njegovih omiljenih pasa. Proveo je u njoj dvadeset godina i smatrao je svojim istinskim domom. 


U kuću se ne može ući, ali su uokolo veliki prozori kroz koje se može jasno vidjeti kako se tu živelo. U kupaonici na zidu pokraj vage upisani su njegovom rukom, njegovi kilogrami. Svaki dan. Ima i posebnu sobu za garderobu. Nema kuhinje. Spavao je do jedanaest. Pisaća mašina nije u radnoj sobi, nego na polici u spavacoj sobi. Ustajao bi i pisao. Uvek je pisao stojeći. Hemingvej je bio hiperaktivan, opsesivno kompulzivan. Zbog toga nije ni školu završio. Nije mogao da miruje u klupi. Tako da je bio samouk. Zapoćeo je novinarsku karijeru. Živio je dekadentnim životom. Imao je četiri žene i hrpu ljubavnica. Jedna je izgradila toranj u vrtu. Da može da nadgleda njegove zabave na bazenu. 



Često je putovao u Afriku na safarije, ugošćavao u svojoj kući slavne pevače i glumce: Frank Sinatru, Avu Gardner. Jeo je u restoranu u Koimaru, pio u barovima Sloppy Joes Bar i Floridita i odsedao u hotelu Ambos Mundus u sobi broj 511. 



Imao je ličnog barmena koji mu je pravio daikiri s duplom dozom ruma. Vitamin R, tako ovde zovu rum.


 

Vinjales, duvanski put

 


Iako je Havana najpoznatija destinacija na Kubi, nikako ne bi trebalo propustiti posetu Vinjalesu. Dolina Vinjales se nalazi u zapadnom regionu Pinar del Rio i poznata je po svojim plantažama duvana. Ovde se prave neke od najkvalitetnijih kubanskih cigara. Dolina Vinjales je veoma zelena i bujna, sa neobičnim krečnjačkim stenama koje su prožete složenim pećinama. Neke od njih sadrže i podzemna jezera u kojima možete da plivate.



Sam grad Vinjales je veoma mali, ali lep turistički gradić, gde možete dobro da se upoznate sa ruralnim životom na Kubi. Većina stanovništva ovde se bavi poljoprivredom, rade na plantažama kafe i duvana, a ceo krajolik je veoma opuštajuć i vredan posete. Ceo grad možete obići pešice ili na konju. Ove ture obično uključuju posetu jednoj od plantaža duvana gde će vam biti prikazano kako se proizvode cigare.


Ovaj mali grad krasi autentična kubanska kultura, prelepi pejzaži, vidikovac sa magičnim pogledom na mogote – krečnjačke litice koje mogu biti visoke i do 300 metara. Čitava dolina Vinjales nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Vinjales se nalazi na zapadu ostrva u provinciji Pinar del Rio. Iz Havane se do ovog grada  može doći autobusom za oko 3 sata.

Sledeća lokacija koju posećujemo je farma duvana. Ovde možete videti kako se duvan gaji i suši. Postoje četiri tipa cigara: A i B kategorija, seljačke i ulične cigare. Cigare koje smo imali prilike da vidimo u Vinjalesu bile su seljačke. Najpoznatije kubanske cigare na svetu su: “Cohiba”, “Montecristo” i “Romeo y Julieta”. “Cohiba”-u je najviše konzumirao Fidel Kastro, “Montecristo” Če Gevara i Ernest Hemingvej, a “Romeo y Julieta”-u Vinston Čerčil (zbog čega ih još zovu i čerčilke). 

Postoji veoma zanimljiva priča o tome kako su neke od ovih cigara dobile imena. Naime, nekada su fabrike cigara zapošljavale ljude koji su radnicima u prepodnevnim časovima čitali novine, a kasnije u toku dana poznate romane. Fabrike gde su se radnici najviše oduševili romanom “Grof Monte Kristo”, svoje cigare su nazvali “Montecristo”, a tamo gde su se oduševili romanom “Romeo i Julija” nazvali su “Romeo y Julieta”. 

Cigare su najukusnije kada im se jedan kraj umoči u med. Med tada deluje kao prirodni filter i daje slađi ukus duvanu. To je inače radio i Če Gevara jer je imao problema sa astmom, pa je jedino tako mogao da ih puši. Cohiba Behike je najskuplja cigara na svetu i košta oko 400 dolara po komadu. Partagas je najstarija fabrika cigara otvorena 1827. godine.




Poreklom sa Kube, duvan se uzgaja i bere u nekoliko područja na ostrvu, a naročito na plantažama Vuelta Abaho, koje se nalaze u pokrajini Pinar del Rio. Istraživanjem kubanskih predela, Kristofer Kolumbo sa svoja dva mornara, pronašao je nešto što vezuje istoriju kubanskih cigara za njega. Naime, naišli su na grupu ljudi, muškaraca koji su u rukama imali nekakav štapić koji se dimio i nekakve biljke, osušene i uvijene u list nalik na musketu, koji je takođe osušen i upaljen na jednom kraju. Na drugom kraju su uvlačili odnosno uzimali taj dim, pri udisanju. Kolumbo i mornari su otkrili čitavu jednu zemlju duvana, a da nisu ni bili svesni u kojoj meri. Posle toga se Kolumbo vratio u Evropu gde je španskom narodu predstavio ovu novu vrstu užitka.


Da bi se stvorila jedna kvalitetna cigara, kao npr. Cohiba Esplendidos, prvo se mora nabaviti visokokvalitetan duvan. Na Kubi ga ima u izobilju. Duvan se može nabaviti u tri oblika: u listovima, kao supstanca za žvakanje i kao prah. Za pravljenje tompusa, potrebni su listovi. Listovi se sortiraju. Veliki listovi se koriste kao ukrasni papir koji će dekorisati cigaru, a žile listova se odstranjuju da bi cigara izgledala lepše. Manji se “gužvaju” u ricu, uglavnom pet listova od različitih biljaka. U zavisnosti od veličine, cigare se cepaju i umotavaju u ukrasne listove. Nakon toga, tompusi se stavljaju u kalupe, da se ne bi raspali već zadržali svoju formu. Njihova sledeća destinacija je humidor, gde će sušiti narednih 6 meseci do dve godine, u zavisnosti od vrste i tipa cigare.

Tompusi se prave u tri oblika. Prvi i najuobičajeniji podseća na standardnu cigaru, ali je na jednoj stani je zaobljen. To zaobljenje je kapica. Najbolja je troslojna kapica, ali se prave i jednoslojne i dvoslojne. Drugi oblik je piramidni oblik, kod kojeg je kapica špicasta kao piramida. Ovakve cigare su ređe jer nema toliko majstora koji umeju da je naprave. Treći oblik je i najređi – te cigare imaju vretenasti oblik, pa se može reći da liče i na torpedo.

Tompusi „Cohiba Behice“, „Montecristo“, „Trinidad Cohiba“, „Cohiba Havana Cuba“ -  La Casa del Habano, Habanos SA, Partagas, Twister .



Izlet nastavljamo posetom Muralu praistorije (Mural de la Prehistoria). Radi o muralu evolucije koji je započet 1961. godine, a završen četiri godine kasnije. Naslikan je na steni visokoj 120 metara, širokoj 180. Delo je umetnika Leovigilda Gonzáleza Morilloa, učenika Dijega Rivere I 17 njegovih pomocnika. Radili su ga 4 godine.


Predah uz ručak pravimo u restoranu Finca Agroecologica el Paraiso. Sledi poseta pećini Indijanaca (Cueva del Indio) kroz koje vas motorni čamac vozio podzemnom rekom, nekih 15 minuta, usput smo razgledali različite formacije stena. Ispred pećine sačekale su nas tezge sa suvenirima.





Playa Larga - Kupanje u Zalivu svinja

 


 

Life is a son of beach

Izlet započinjemo kratkom vožnjom kroz provinciju Matanzas.

Prva stanica je Festina Campesina, hacijenda koja je mešavina hotela, farme i muzeja gde možete videti tipičnu floru i faunu karakterističnu za karipsko područje kao i životinje specifične za ovo područje. Bratimimo se sa kubansim garom, najstarijom vodenom životinjom na ostrvu, Hutia, zapravo pacov koji obitava na drvetu, a svojim izgledom najviše podseća na lisicu. Tu na lutriji simpatična životinjica ulazi u moju kućicu i dobijam gratis koktel i maženje iste.

Svakako znate da nije vest da je krokodil pojeo Nešu, ali da je Neša izjeo reptila već je nešto.

Sledi obilazak farme korokodila. Ovde  imamo jedinstvenu priliku da vidimo proces hranjenja krokodila, i naravno da uživamo u posmatranju životinja na nikad manjoj razdaljini od nas, ali dovoljno daleko da u meni ne vide sočan zalogaj. Zato smo mi njega ručkali. Planirali smo i tucanje krokodilskim jajima jer beše Uskrs, ali odustasmo.

Nakon druženja sa krokodilima prelazimo na vožnju brzim čamcima duž reke Hatiguaniko. Tokom vožnje uživamo u nestvarnim pejzažima koji nas okružuju. Tako stižemo do turističkog centra Guama, odnosno do sela Taino gde posećujemo pravo indijansko selo. Na živopisan način dočaran je život na ovim prostorima godinama unazad. Improvizovane kolibe, statue, vraćaju nas nekoliko vekova u prošlost. Kuba je i onako veliki rolkaster vremeplov.



Za kraj dana odlazimo u prelepu lagunu, gde uživama u tirkiznoj boji vode, suncu, koktelima, smehu i kupanju. Upijamo svaki minut ovog prelepog doživlja sve do zalaska sunca.

U večernjim časovima, vraćamo se u Varedo, prolazeći pored fabrika sa revolucioanrnim parolama, likovima Fidel Kastra i Čе Gevare, dok sumiramo utiske ovog fantastičnog  dana u Ludoj kravi uz koktele, biftek, paelju sa morskim plodovima, pice sa škampima, jastugom... A ja opet slučajno, grupa kaže zbog košulje, dobijam piće na račun case. Vreme je za počinak.


Varadero-Vamos ala plaja!!!!

 


Varadero, na poluostrvu Hikakos, nekih 140 kilometara istočno od Havane, možda je jedno od najpoznatijih letovališta na svetu sa peščanom plažom dugačkom 20 kilometara. Poluostrvo je široko samo 1,2 km na najširem delu i odvojeno je od ostrva Kube Kavamskim kanalom. 

Aerodrom Huan Gualberto Gomez (Juan Gualberto Gomez) je drugi najvažniji aerodrom na Kubi, posle Aerodroma Hose Marti (José Martí) u Havani.


Prvi turisti stigli su u Varadero još 1870. godine  Poetkom tridesetih godina XX veka Ireni du Pont Nemurs (Irénée du Pont Nemours), američki milioner, izgradio je turistički kompleks na ostrvu. Ovde nemojte da propustite da obiđete kuću Al Kaponea koja je u bar, a na terasi su šetkaju pelikani.

Varadero je najpoznatija plaža na Kubi. Nalazi se nedaleko od Havane i predstavlja savršen beg iz grada za one koji žele da odredjeni deo svog putovanja posvete plaži i kupanju. Ako zamišljate kristalno čistu vodu i beli pesak, Varadero je pravo mesto za vas. Iako ima izgrađenu infrastrukturu, tako da ćete imate sve što poželite na dohvat ruke, postoje i delovi Varadera gde još uvek možete da dobijete deo plaže samo za sebe, a mir i lepota prirode će vas ostaviti bez daha.

 


 

Trinidad

 



Trinidad je grad u središnjoj kubanskoj provinciji Sancti Spíritus, smešten u podnožju gorja Escambray i blizu obale Karipskog mora. Prepun je koloritne ahitekture i srdacnih ljudi. Ceo grad je pod zaštitom UNESCO-a još od 1988. godine. Osnovao ga je španski konkvistador Diego Velázquez de Cuéllar 23. decembra 1514. godine kao Naselje Presvetlog Trojstva (Villa De la Santísima Trinidad). 



Odavde su svoje ekspedicije pokretali Francisco Hernández de Córdoba (1517.) i Hernán Cortés (1518.). Grad Svete trojice postao je poznat odmah po osnivanju, kada su se iz njega otisnuli prvi istraživači Meksika, Grihalva i Kordova. Kortes brusio oružje za osvajanje Meksika, regrutujući lokalne konkvistadore, od kojih je najpoznatiji Pedro de Alvarado, kasnije osvajač Gvatemale.


Osnovao ga je španski konkvistador Diego Velázquez de Cuéllar 23. decembra 1514. godine pod imenom Naselje Presvetlog Trojstva (Villa De la Santísima Trinidad). Odavde su svoje ekspedicije pokretali Francisco Hernández de Córdoba (1517.) i Hernán Cortés (1518.).


Grad Svete Trojice postao je poznat odmah po osnivanju, kada su se iz njega otisnuli prvi istraživači Meksika, Grihalva i Kordova. Kortes je оvde brusio oružje za osvajanje Meksika, regrutujući lokalne konkvistadore, od kojih je najpoznatiji Pedro de Alvarado, kasnije osvajač Gvatemale.



Trinidad je bio središte proizvodnje šećera od kasnog XVIII do konca XIX veka. Aleksandar Humbolt  zabelezio je da je u vreme procvata proizvodnje, na plantažama radilo 11 hiljada robova, kada je grad imao samo nešto više stanovnika. Kada je u Evropi pronađena tehnologija proizvodnje šećera od repe, a ropstvo na Kubi ukinuto, došli su američki magnati šećera, a domaći su se iselili iz Trinidada.

Američka korporacija United Fruit Company imala je monopol na proizvodnju trske i otkupljivala kompletan prinos šećera. Po dolasku revolucionara na vlast i nacionalizacije proizvodnje SAD uvodi embargo na otkup kubanskog šećera, čime su planirali da slome i ekonomoski unište režim Fidela Kastra. Šećer se gomilao  pa je SSSR ponudio da  ga otkupi sav uz par sitnijih ustupaka.

Današnju populaciju grada čini približno 70 hiljada ljudi, koji se mahom  oslanjaju na proizvodnju duvana i turizam.

Trinidad je dobio današnji izgled tek od sredine XVIII veka. Građene su porodične kuće sa unutrašnjim dvorištima, krovovima od opeke, obojenim fasadama, visokim prozorima sa drvenim ili metalnim rešetkama.



Srce grada je glavni gradski trg, Plaza de Mayor. Na ovom trgu svi se okupljaju kako zbog druženja, tako i zbog interneta. Oko trga smestile su se prelepe građevine pastelnih boja iz XVIII i XIX. veka.




Ono što kvari opšti utisak su četvorosatna isključenja struje (restrikcije),  dvaput dnevno. No restorani imaju agregate

Najpoznatija građevina u Trinidadu je nekadašnja (žuta) manastirska zgrada, Convento de San Francisco.  Gradski muzej, Palacio Cantero, nekada је bio letnjikovac, a sada mu je glavna atrakcija toranj sa fantastičnim pogledom na grad.


Sledi poseta Muzeju kolonijalne umetnosti. Muzej romantike je nekada bio dom bogatog barona, a sada se tu može videti luksuzni nameštaj porodice, među kojima je najzanimljivija mermerna kada od 1,5 tone. Na Kubi muzeji ponedeljkom ne rade.

Crkva Sv. Trojstva poznata је po izrezbarenom drvenom oltaru. Ulaz se ne naplacuje.


Na Trgu Santa Ana nalazi se ostaci crkve koji služe kao podsetnik na špansku istoriju na Kubi.

Vredne posete su i brojne galerije sa slikama koje su lep suvenir. Suvenire možete potražiti i na uličnim tezgama (odeća, nakit, torbe, muzički instrumenti).


Obiđite i La Casa de los Conspiradores, nekadašnje mesto sastajanja kubanskih nacionalista, kao i crkvu i Manastir Svetog Franciska.

Mi smo tamo dvaput obedovali i zapili se, pa igrali salsu.

Najpoznatija mesta za izlazak su Casa de la Musica na Glavnom trgu  i La Canchanchara (sa istoimenim koktelom napravljenim od ruma, meda, limuna i vode. Većina lokala radi do 23h. Odličan disko klub pronaći ćete u stenama.

Do plaže se stiže autobusom, taksijem ili biciklom. Najpoznatija plaža je Ankon (12 km od Trinidada).

Sledeći dan planiran je za posetu nacionalnom parku Guanayara. Do tamo stižеmo isluženim sovjetskim terencima. Predah pravimo na vidikovcu na nekih 600 metara povrh mora. Pogled na okolinu je bio fantastičan. Sledeće zaustavljanje je na plantažu kafe, gde nas informišu o procesu proizvodnje kafe, nakon čega smo je i degustirali.

No, najzanimljivija je ѕvakako šetnja po nacionalnom parku, prelazeći pored drveće bambusa, preko improvizovanih bazena, isčekujеmo da ugledamo nacionalnu pticu Kube, Tokororo. 

Dolazimo do prelepog vodopada El Rocio. Sledi kupanje na bazenu (postoji i  improvizovana svlačionica). Na kraju trekinga obedujemo u restoranu na kraju staze. Ispijamo Bukanero pivo i razmenjujemo utiske.

  

 


"Tužna je stvar nemati prijatelje, a još tužnija nemati neprijatelje." rečе Čе jednom posle previšе ispiejnog ruma.



Veliki je petak za ortodokse. Ja kao kovertit sam na postu; voda i alkohol. Setih se onda njega. Ernesta, ne Hrista.

Ernestovо ime nema ama baš ništa zajedničko sa svadbama na jugu Srbije kada mladoženji iza leđa dobacuju:

"Čе ge vara!"

Njegova transformacija u revolucionara započela je tokom putovanja mortociklom kroz Latinsku Ameriku, (Diarios de motocicleta), kada je svedočio o siromaštvu, nepravdi i eksploataciji koja je pogodila obične ljude. Ova iskustva duboko su ga potresla i motivisala da se posveti borbi za socijalnu pravdu i oslobođenje naroda od imperijalističke dominacije. Ernesto Gevara de la Serna  rođen je u dobrostojećoj argentinskoj porodici. Njegov otac, Ernesto Rafael Gevara Linč, bio je arhitekta po struci, i pripadao je argentinskoj oligarhiji. Njegova majka, Selija de la Serna, bila je španskog porekla.   Nadimak Če dobio je uzrečici „če“, uobičajnom u Argentini

Bio je najstariji od petoro dece, a dve godine posle rođenja ustanovljeno je da Ernesto boluje od astme. Kao dečak, dobio je nadimak “Chancho” (svinja), jer je bio štroka, nije volio da se kupa. Na  regrutaciji proglašеn je za nesposobnim za vojnu službu, zbog asme. Stoga je pušio tompuse Grof Montekristo.

Odgovoran je za smrt hiljade političkih neistomišljenika. Odbivši udobnost ministarske fotelje, nastavlja gerilsku borbu. Zarobljen je 8. oktobra 1967. kod sela La Igera, nakon kratkog i slučajnog okršaja vatrenim oružjem sa bolivijskom vojskom.

Santa Klara je najpoznatija po tome što se u njoj odigrala poslednja bitka gerilaca, na čelu sa Ernestom Če Gevarom, lekarom, diplomatom, piscem, gerilskim vođom i revolucionarom. .

Ubijen je, rekosmo, 1967. godine u Boliviji. Poslednje reči bile su mu:

„Pucaj kukavice samo ćeš ubiti čoveka!”

Vojni lekar amputirao mu je ruke, koje su potom u staklenoj tegli poslate u Argentinu zarad identifikacije.

Njegovo telo pronađeno je tek 1995. godine, a 1997. godine je prebačeno u Santa Klaru.


Sada leži u velikom memorijalnom kompleksu, u okviru kojeg je i muzej sa njegovim ličnim stvarima, kao i sa brojnim isečcima iz novina. Ulaz je besplatan uz napomenu da je unošenje fotoaparata, rančeva i torbica strogo zabranjeno. Као i razgovor. Ponedeljkom mauzolej ne radi.

U parku potražite spomenik Tren Blindado, koji slikovito dočarava bitku između Če Gevare i Fulgensija Batiste 1958. godine.

Među mladim levičarima postao je ikona poput Isusa.