🚌 Put u Transilvaniju: Kluž

 

  

Putovanje u Transilvaniju oduvek nosi dozu tajanstvenosti i uzbuđenja. To je kraj gde se istorija i legenda prepliću na svakom koraku, gde srednjovekovne tvrđave izranjaju iz pejzaža, a priče o vitezovima, kraljevima i starim vremenima kao da još uvek žive u kamenu. Još od prvih kilometara, uz bluz dijalog Gileta i Caneta, dok se put polako udaljava od svakodnevice, jasno je da nas čeka nešto posebno – putovanje kroz prostor u kojem se prošlost ne zaboravlja, već se oseća.

 

Rani jutarnji sati protiču u znaku puta, uz lagano smenjivanje predela. Ravnice se pretvaraju u brežuljke, a brežuljci u pitome planinske pejzaže. Sela kroz koja prolazimo deluju kao da su ostala zarobljena u vremenu – šarena dvorišta, crkveni tornjevi i spokojna svakodnevica koja odoleva ubrzanom ritmu modernog sveta.

 

Malo dremanja, malo razgledanje, poneka kobaja sa jogurtom i prvim jutarnjim kapućinom. Pred nama je dan pun zanimljivih aktivnosti.

 

Kako se približavamo srcu Transilvanije, osećaj se menja. Vazduh kao da postaje svežiji, a pejzaž dobija onu prepoznatljivu notu koja ovaj region čini posebnim. U daljini se pojavljuju prvi obrisi većih gradova, ali i dalje dominiraju priroda i mir.

 

Put ka Klužu protiče u znaku iščekivanja. Ovaj grad nije samo još jedna stanica na mapi, već mesto koje predstavlja spoj svega onoga što Transilvanija jeste – istorije, kulture, mitova i živog urbanog duha. Kako se približavamo, saobraćaj postaje gušći, ulice šire, a atmosfera življa.

Ulazak u Kluž donosi osećaj da smo stigli u centar zbivanja. Grad nas dočekuje svojom energijom – moderni bulevari i stara gradska jezgra stapaju se u celinu koja odiše životom. Iako je reč o drugom po veličini gradu u Rumuniji, on i dalje čuva svoju dušu, skrivenu u uskim ulicama, starim zgradama i trgovima koji pričaju priče stare vekovima.

 

⚒Rudnik soli Salina Turda

 

U jutarnjim časovima ovog predivnog majskog dana, dok se sunce tek probija kroz blagu izmaglicu Transilvanije, stižemo u Turdu – grad koji svojim spokojnim ulicama i tihim trgovima čuva vekove istorije. Grad ima oko 66 hiljada stanovnika i nalazi se na jugu Transilvanije.

 Na prvi pogled nenametljiv, a ipak duboko ukorenjen u prošlost, ovaj grad nosi uspomenu na rimsko doba, kada je bio poznat pod imenom Potaissa.

 

Tragovi tog vremena i danas kao da pričaju kroz kaldrmu i stare fasade, pozivajući putnika da zastane i oslušne.

 

Dan započinjemo posetom rudniku soli Turda (Salina Turda) koji postoji još od antičkog doba, ali se prvi pisani dokument pojavljuje tek 1271. godine, a izdala ga je ugarska kancelarija.

 Ovo je jedan od najspektakularnijih rudnika soli na svetu. Rudnik je nastao  ljudskim trudom – u dubinama Transilvanije, kopanjem soli nataloženom nakon isparavanja mora. Kažu da su rezerve soli tolike da bi zadovoljile potrebe svakog čoveka na našoj planeti za narednih 60 godina.

Danas je impozantno zdanje pretvoreno u vazdušnu banju i zabavni park. Već na samom ulazu postaje jasno da nas očekuje nešto nesvakidašnje.

 

Hladan dah podzemlja susreće toplotu spoljnog sveta, kao pozivnica za avanturu koja vodi daleko ispod površine. Zvanično je rudnik zatvoren 1932. godine. Tokom drugog svetskog rata ovde su se nalazili bunkeri, a kasnije je služio za čuvanje sira.

 

U muzejskom delu su ostaci mašina i maketa koja pokazuje proces izvlačenja soli. Tužan deo priče je taj da su za izvlačenje koristili konje austrijske konjice koji su bili pred penzijom. I nakon samo dve nedelje rada u rudniku konji bi potpuno oslepeli (zbog mraka, a onda pri izlasku na dnevno svetlo). So je ovde vrhunskog kvaliteta pa u jednoj prostoriji možete sa tavanice odlomiti i probati so čistoće čak 99,9%. Radnici su bili bedno plaćeni – 1 srebrnjak mesečno ili 260 g soli.

 

U zabavni park je pretvoren 1992. godine i danas je u 100 najspektakularnijih turističkih atrakcija sveta. Ovde se nalazi futuristički zabavni park sa dva nivoa. U prvom se nalazi ogroman panoramski točak, mini golf tereni, bilijarski i ping- pong stolovi, teren za rukomet, kuglana…

 

Prostor je neverovatnih dimenzija. I gde god pogledate su naslage soli, na stenama, stepenicama, ogradama. Njihova belina plus neonska sveta daju prizor koji se jednom viđa.

 

Silazak u rudnik je poseban doživljaj sam po sebi. Pred nama se otvara izbor – 172 stepenika koji se spiralno spuštaju ka dubini ili moderan lift koji nas brzo vodi niz 13 spratova. Oko nas se otvaraju ogromne galerije i hodnici čije dimenzije oduzimaju dah. Slojevi naslaga soli, poput stranica neke drevne knjige, pričaju priču o milenijumima geoloških promena.

 

U jednom trenutku, pred očima se pojavljuje prizor koji deluje gotovo nestvarno – u srcu rudnika, na oko 42 metra dubine, smešten je pravi mali svet zabave i odmora. Panoramski točak se polako okreće pod svodovima od soli, kao da lebdi između realnosti i mašte. Oko njega su raspoređeni sadržaji koji dodatno pojačavaju osećaj neobičnosti: mini golf, stoni tenis, bilijar, pa čak i mali kutci za odmor i suvenirnica u kojoj putnici traže uspomenu na ovo jedinstveno iskustvo.

 

Ipak, pravo čudo krije se još dublje. Spuštamo se do podzemnog jezera, skrivenog na impresivnih 112 metara ispod zemlje. I ovde postoji lift i još uže stepenice. A kada siđete čućete smeh i vrisku ljudi koji veslaju po slanom jezeru. Preko mostića se stiže do ostrva na kome možete iznajmiti čamac za veslanje. Čamci su predviđeni za tri osobe. Površina vode je mirna kao ogledalo, odražavajući svetla koja stvaraju gotovo nadrealnu atmosferu. Voda je tamna i izuzetno slana. Ulazimo u mali čamac i lagano klizimo po vodi, okruženi tišinom koja ima gotovo meditativni karakter. U tom trenutku, vreme kao da prestaje da postoji – ostaje samo blagi zvuk vesla i osećaj potpune izolacije od sveta iznad.

 

Pored vizuelnog i emocionalnog doživljaja, Salina Turda pruža i blagodat za telo. Vazduh u rudniku, zasićen sitnim česticama soli, ima lekovita svojstva. Dok udišemo duboko, osećamo kako pluća primaju neobičnu svežinu – prirodnu terapiju koju su vekovima unazad cenili oni koji su ovde dolazili u potrazi za olakšanjem. Halo terapija, kako se danas naziva, posebno prija osobama sa respiratornim problemima, ali i svima koji žele trenutak čistog i zdravog disanja. Ulaznice su radnim danima nešto jeftinije, a vikendom su 17 €. Inače jednim delom je i danas aktivan.

 

Kada se, nakon ovog podzemnog putovanja, vratimo na svetlost dana, Turda nam deluje drugačije. Možda je sada pravo vreme za posetu botaničkoj bašti “Aleksandru Borza”. Za cenu ulaznice od 16 RON dobijate upliv u zelenu oazu, sa cvećem, japansim vrtom, staklenom baštom sa egzotičnim biljkama, a radnim danima možete posetiti i Botanički muzej.

 

Napoka – antički koreni današnjeg Klužа

 

Ispod živih ulica današnjeg Kluž-Napoka krije se drevni grad — Napoka. Osnovan u rimsko doba, Napoka je bio važan urbani centar provincije Dakije nakon rimskog osvajanja Dakija.

Danas su ostaci Napoke delimično vidljivi, ali i razbacani — možete ih pronaći u temeljima zgrada, ispod trgova, pa čak i u muzejima.

 

Najviše artefakata čuva Nacionalni muzej transilvanijske istorije, u kojem se mogu videti rimski natpisi, skulpture i svakodnevni predmeti koji pripovedaju priču o životu pre gotovo  hiljade godina.

 

Napoka nije spektakularno očuvana poput nekih drugih rimskih gradova, ali upravo ta “skrivenost” daje joj posebnu čar — morate je zamišljati, rekonstruisati u mašti dok hodate modernim ulicama.

 

Putovanje kroz Kluž-Napoka ima onu dozu čudnog nesklada  između drevnog i novog, između istorije, još žive i svakodnevice koja se neumorno kreće dalje. No, među svim ulicama, trgovima i fasadama, jedno mesto posebno privlači pažnju — grko-katolička crkva koja je još uvek u izgradnji.

 

Na prvi pogled, gradilište može da deluje kao i svako drugo: skela, beton, radnici koji strpljivo slažu budućnost u fazama. Ali ovde je drugačije. Dok stojite ispred nezavršеne strukture, koja nije ni strogo tradicionalna vizantijska arhitektura, ali ni potpuno moderna, kao da sama građevina pokušava da pomiri prošlost i sadašnjost. Betonski lukovi podsećaju na stare crkve, dok otvoreni prostori, čelične rešеtke i metalne kupole nagoveštavaju savremenost. Sve deluje kao proces — ne samo gradnje, nego i traženja identiteta u današnjem ludom vremenu.

 

Najzanimljiviji deo putovanja nisu bili ni zidovi ni dizajn, nego ljudi. Radnici koji tu rade često su svesni da učеstvuju u nečemu većem od običnog projekta. Razgovori s prolaznicima otkrivaju ponos, ali i nestrpljenje — svi čekaju trenutak kada će crkva biti završena i otvorena.Tu je uvek grupa radoznalaca. Za mnoge, to neće biti samo mesto molitve, nego znak da se istorija može oživeti.

 

🐕 Jedna veoma simpatična objava rumunske granične policije sa aerodroma u Klužu (Cluj-Napoca) Oni su podelili fotografiju policijskog psa — takođe pripadnika granične policije, i napisali:

 

"Baš ovde će vas dočekati naš četvoronožni kolega. Izgleda prijateljski i jeste takav, ali ipak od vas zavisi da li će se susret završiti osmehom…..ili detaljnom kontrolom...”

 

Nisam išао do aerodroma, ali sam siguran da bi me brt prepoznao

 

Kluž je danas jedan od najdinamičnijih gradova u Rumuniji — IT centar, studentski grad, kulturno središte. I upravo zato ova crkva ima dodatnu težinu: ona raste zajedno s gradom koji se stalno menja.

 

Dok moderni kafići i startupovi niču na svakom koraku, ova građevina podseća da razvoj nije samo tehnološki ili ekonomski — nego i duhovni i kulturni.

 

Ostale znamenitosti Klužа

 

⛪ Crkva Sv. Mihovila је dominantna građevina na glavnom trgu — jedan od najboljih primera gotske arhitekture u Rumuniji. Njen toranj dominira gradom, a unutrašnjost odiše mirnoćom i istorijom.

🏰 Trg Ujedinjenja i statua Matije Korvina. Srce grada je Trg ujedinjenja, na kojem se nalazi impozantna statua Matije Korvina, jednog od najpoznatijih vladara ovog prostora. Trg je okružen baroknim i renesansnim zgradama, savršeno mesto za upijanje atmosfere grada.

🏛️ Banfi palata je barokni dragulj grada u kojem se danas nalazi Muzej umetnosti.

🌳 Za predah od urbanog ritma tu je glavni gradski park Simiona Bărnuțiua. Šetnja uz jezero, zelenilo i stari kazino čine ga idealnim mestom za opuštanje.

 

Kluž-restoran Rod ponudio mi je pačije grudi sa bejbi šargarepom pireom i sosom od višаnja uz Azuga nefiltrirano vajs pivo.

 

Alba Julija

 

Jutro započinje u opuštenom ritmu, uz doručak koji donosi prve mirise dana – topla kafa, sveže pecivo i tiha očekivanja novog poglavlja putovanja. Dok se kroz autobuski prozor polako razliva svetlost i menja predele, sabiram utiske od prethodnog dana, a pred nama se otvara nova etapa – put ka jednom od najznačajnijih istorijskih mesta Rumunije.

 

Put nas vodi dalje kroz pitome predele Transilvanije, gde se smenjuju brežuljci, mala sela i široke ravnice, koje kao da čuvaju sećanja na burnu prošlost. Kako se približavamo Alba Juliji, pejzaž postaje sve dostojanstveniji, a i sam grad počinje da se nazire kao mesto posebnog značaja. Nije slučajno što ga nazivaju „drugom prestonicom“ – kroz vekove upravo ovde su se donosile ključne odluke koje su oblikovale sudbinu ovog regiona.

 

Ovde je održano prvo ujedinjenje iz 1600. godine, tokom vladavine Mihaja Vitjazua. Zatim se, 1918. godine, odigralo Veliko ujedinjenje 1. decembra, ispunivši vekovni san Rumuna.

Alba Julija leži na reci Mureš, u južnom delu Transilvanije, i poznata je i kao erdeljski Beograd, jer su se tu doseljavali Srbi tokom seoba. Izgrađena je na mestu gde je nekada bio rimski grad Apulum.

 Ulazak u Alba Juliju deluje poput putovanja kroz vreme. Grad odiše mirom, ali i snažnim istorijskim nabojem. Oseća se da je ovde svaki kamen deo neke velike priče. Ovde ćete takođe naći “Biblioteku Batjaneum“, bogatu retkim rukopisima. Upravo ovde je utočište našao čuveni Janoš Hunjadi, poznat u narodnom predanju i kao Sibinjanin Janko – vojskovođa i junak, čije ime i danas odzvanja istorijom srednje Evrope.

 Baš sam nedavno odgledao seriju o njegovom životu i borbi. Njegova želja da bude sahranjen na ovom mestu dodatno podcrtava značaj grada.

 

Obilazak započinjemo u srcu tvrđave Alba Karolina – monumentalnog zdanja iz XVIII veka, jedne od najvećih i najočuvanijih tvrđava u ovom delu Evrope. Ona je najveći predstavnik Voban tipa tvrđava, odnosno tvrđava u obliku zvezde. Tvrđava je sagrađena po zahtevu Karla VI na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja, po projektu italijanskog arhitekte Đovanija Viskontija. Gradilo ju je 20 hiljada kmetova. Prostire se na 140 hektara, ima šest kapija, tri odbrambena prstena u obliku zvezde, mnogobrojne kule, u njoj je stalno boravilo 10 hiljada vojnika. Njeni bedemi, bastioni i impozantne kapije stvaraju osećaj sigurnosti, ali i divljenja prema veštini graditelja.

Potom obilazim ostatke rimskog kastruma. Pošto su se rimski vladari brzo menjali, na statui bi skinuli glavu i stavili novu.

 

Dok prolazimo kroz raskošno ukrašene ulaze, sa bogatim reljefima i skulpturama, čini se kao da koračamo kroz drugu epohu, u vreme carskih vojski i velikih istorijskih preokreta. Vrhunac obilaska svakako su veličanstvene kapije tvrđave.

 

Glavna atrakcija smena straže dešava se svakog dana u podne, od maja do septembra. Vikendom stvari postaju još zanimljivije, jer se puca iz topa i diže se zastava. Petkom, od 19:00 časova, ispred četvrte kapije, ispred Rimokatoličke katedrale, održava se predstava sa gladijatorima i članovima XIII legije Đemina. Ovde treba zastati, ako ništa onda zbog restorana Čeh-in (Czech In). U restoranu služe odlično točeno pivo, a moći ćete takođe da probate i supu od piva, zečetinu u sosu od paradajza, a nemojte zaobići ni dezert šomlo.

 

Šetnja se nastavlja ka Pravoslavnoj crkvi ujedinjenja – simbolu jednog od najvažnijih trenutaka u modernoj istoriji Rumunije. Njena arhitektura odiše jednostavnom elegancijom, ali istovremeno nosi snažnu simboliku zajedništva i identiteta. Sama crkva podignuta je 1921–1922. godine. Freske su radili Kostin Petresku i njegovi učenici u neovizantijskom stilu, sa mnogo istorijskih i nacionalnih motiva.

 

Na mestu velikog ujedinjenja Transilvanije sa Rumunijom, održano je krunisanje Ferdinanda I i kraljice Marije, prvih monarha velike Rumunije 1922 god. O protokolu se izričito vodilo računa pa pošto je kralj Ferdinand bio katolik krunisanje je održano u dvorištu pravoslavne crkve. Kraljeva kruna bila je od čelika izlivenog od zaplenjenog turskog topa, a Marijina krunu od zlata.

Nedaleko odatle uzdiže se veličanstvena katolička katedrala Svetog Mihajla – jedno od najstarijih i najznačajnijih sakralnih zdanja u regionu. Ulaskom unutra, atmosfera postaje tiša, gotovo svečana. Tu, u njenoj unutrašnjosti, nalazi se grob Janoša Hunjadija, mesto gde istorija poprima ličnu dimenziju i gde se oseća težina vremena.

 

Janoš Hunjadi (oko 1407–1456), bio je jedan od najvećih vojskovođa srednjeg veka i čuveni odbrambeni junak Evrope u borbi protiv Osmanskog carstva. Rođen je najverovatnije u oblasti Transilvanije, a poticao je iz nižeg plemstva. Zahvaljujući vojnom talentu i sposobnostima, brzo je napredovao i postao jedan od najuticajnijih ljudi u Ugarskoj. Obavljao je dužnost erdeljskog vojvode, a kasnije i regenta Ugarske.

 

Proslavio se brojnim pobedama nad Osmanlijama, posebno u periodu tzv. „dugih ratova“ sredinom XV veka. Njegova najpoznatija pobeda bila je odbrana Beograda 1456. godine, kada je zaustavio veliku osmansku vojsku pod vođstvom sultana Mehmeda II, čime je sprečio dalji prodor Osmanlija u srednju Evropu. Iste godine, ubrzo nakon pobede, Hunjadi je preminuo od kuge u Zemunu.

 

Poseta Muzeju ujedinjenja u Alba Juliji započinje tik uz monumentalne zidine tvrđave...

A kad govorimo već o ujedinjenju tema ponovnog spajanja Rumunije i Moldavije dobija nezapamćen zamah. Prvi put u istoriji obe zemlje istovremeno vode čelnici koji otvoreno zagovaraju ujedinjenje. Sadašnja moldavska predsednica Maja Sandu poznata je zagovornica ujedinjenja. Rumunski predsednik Nikušor Dan otvoreno podupire tu ideju i izjavljuje:

"Rumunija je spremna."

 

Nekadašnje Kneževinu Moldaviju su 1812. međusobno podelili tadašnja Rusija i Osmansko Carstvo. Granica - gatovo točno po sredini - bila je reka Prut.

 

 Steam Punk muzej u Albi Juliji

Poseta Steam Punk muzeju u Alba Juliji predstavlja pravo malo iznenađenje u ovom gradu bogate istorije – nešto potpuno drugačije od tvrđava i srednjovekovne arhitekture, ali jednako zanimljivo. Ulazak u muzej deluje kao prelazak u paralelni svet.

Već na pragu, posetilac shvata da ovde ne važe uobičajena pravila – stvarnost se prepliće sa maštom, a istorija se reinterpretira kroz prizmu umetnosti i alternativne tehnologije. Prostor je ispunjen neobičnim instalacijama napravljenim od metala, starih mašina, zupčanika i cevi, koje zajedno stvaraju futurističku viziju prošlosti.

Sam koncept steampunk-a zasniva se na ideji „kako bi svet izgledao da se tehnologija razvijala u viktorijanskom dobu, pokretana parom“ – i upravo to muzej uspešno dočarava.

Eksponati podsećaju na izume iz romana Žila Verna ili H. G. Velsa: futurističke mašine koje izgledaju kao da su napravljene u XIX veku, neobične letelice, mehaničke konstrukcije i fantastična bića sastavljena od industrijskih delova.

Krećući se kroz postavku, posetioci nailaze na figure likova iz zamišljenog sveta – avanturisti, izumitelji i neobične ličnosti koje deluju kao da su izašle iz neke alternativne istorije. Svaki detalj je pažljivo osmišljen: naočare sa bronzanim okvirima, kožni dodaci, cevi i ventili koji „oživljavaju“ statične predmete.

Poseban utisak ostavlja igra svetlosti i senke. Osvetljenje je diskretno, često toplo i prigušeno, čime dodatno naglašava teksturu metala i stvara atmosferu tajanstvenosti. Zvuci mehaničkih pokreta i tiho „zujanje“ doprinose osećaju da se nalazimo unutar neke neobične radionice iz prošlosti budućnosti.

Ono što ovaj muzej čini posebnim jeste njegova interaktivnost i kreativnost. Nije reč o klasičnoj muzejskoj postavci sa strogim pravilima – naprotiv, prostor podstiče radoznalost i maštu. Posetioci se često zadržavaju duže nego što su planirali, fotografišu detalje i pokušavaju da „razumeju“ svet koji je ovde stvoren.

Poseta Steam Punk muzeju u Alba Juliji predstavlja zanimljiv kontrast svemu što smo videli tokom dana. Nakon rimskih ostataka, srednjovekovnih katedrala i tvrđava, ulazak u ovaj prostor deluje kao kratko putovanje u drugačiju dimenziju – onu u kojoj istorija nije samo ono što je bilo, već i ono što je moglo biti.

Adresa: Str. Ștefan Octavian Iosif br. 4

Radno vreme

Ponedeljak – subota: 12:00 – 20:00

Nedelja: 11:00 – 19:00 [steampunk.ro]

(ulaz se obično zatvara oko 45 min pre kraja radnog vremena)

Cena ulaznice

Odrasli: oko 70 RON (≈ 14 €)

Studenti: oko 55 RON (≈ 11 €)

Deca: oko 40 RON (≈ 8 €)

Deca do 3 godine: besplatno

Na izlasku iz muzeja, vraćamo se u stvarnost, ali sa osmehom i utiskom da smo na trenutak zakoračili u svet mašte, gde granice između prošlosti i budućnosti ne postoje. Kao da smo otkrili skrivenu dušu ovog čudesenog grada, onu koja se ne vidi na prvi pogled, već se oseća u tišini duboko ispod zemlje.

🏰 Hunedoar i zamak Korvin

 

Dolazak u Hunedoar donosi potpuno drugačiju atmosferu – grad deluje mirno i gotovo nenametljivo, ali već na prvi pogled jasno je da krije jedno od najvećih blaga Rumunije. Podignut u vreme socijalizma i nagle industralizacije, mene zanima iz sasvim drugog razloga.

Smešten u zapadnom delu Transilvanije, ovaj grad je vekovima bio važna tačka na raskrsnici kultura, vojska i puteva.

 

Istorija Hunedoara seže još u antičko doba, kada su Rimljani na ovom području podizali naselja i utvrđenja. Ipak, pravi uspon grada počinje u srednjem veku, kada dospeva pod vlast porodice Hunjadi.

 

 Upravo zahvaljujući Janošu Hunjadiju, Hunedoar postaje značajan politički i vojni centar ovog dela Ugarske. Kasnije, tokom vekova, grad je prolazio kroz različite faze: bio je deo Kneževine Transilvanije, zatim dolazi pod vlast Habzburške monarhije.

 

⚔️U daljini se, poput prizora iz bajke, uzdiže zamak koji dominira prostorom i privlači pogled čim mu se približite. Kao da izranja iz prošlosti, okružen mostovima i kamenim zidinama, zamak Korvin izgleda nestvarno, gotovo filmski. Avantura počinje već prelaskom preko dugog drvenog mosta koji vodi ka ulazu. Ispod njega se pruža duboka provalija, što dodatno pojačava osećaj da zakoračujemo u srednjovekovni svet.

 

Koraci odzvanjaju dok prilazim kapiji, a visoke kule i zidine ostavljaju snažan utisak moći i veličine. Ulaskom u zamak, prostor počinje da priča svoju priču. Kameni hodnici, visoki svodovi i uske stepenice vode nas kroz različite delove građevine, svaki sa svojom atmosferom i namenom.

 

Na mestu današnjeg zamka prvobitno se nalazilo manje utvrđenje još u XIV veku. Pravu transformaciju doživljava sredinom XV veka, kada ga Janoš Hunjadi, pretvara u veličanstvenu gotsku tvrđavu. Nakon njegove smrti, radove nastavlja njegov sin, Matija Korvin, kasnije kralj Ugarske. On dvorac dodatno proširuje i oplemenjuje elementima renesansne arhitekture, čime zamak dobija današnji izgled – spoj gotske monumentalnosti i renesansne elegancije.

 

Tokom narednih vekova zamak je menjao vlasnike i namenu. U XVII veku dolazi pod vlast transilvanijskih kneževa, prepravke uvode i barokne elemente. Kasnije, tokom habzburške uprave, zamak gubi prvobitni sjaj i koristi se čak i kao skladište. Tek u XIX i XX veku počinju ozbiljne restauracije, koje su mu vratile autentičan izgled kakav i danas vidimo.

 

Njegov izgled često podseća na neku scenografiju iz filmova ili bajki, pa nije slučajno što je korišćen kao lokacija za brojne filmske produkcije.

 

 Arhitekturu krase visoke kule i bastioni (odbrambene, ali i reprezentativne), unutrašnja dvorišta okružena bogato ukrašenim galerijama, velike dvorane sa visokim svodovima, kapela u gotskom stilu. Poseban utisak ostavlja Velika viteška sala, prostrana i dostojanstvena, u kojoj su se nekada održavali skupovi i gozbe.

 

Dok stojim u njenom središtu, lako je zamisliti vitezove u oklopima, svetlost baklji koja se prelama preko zidova i zvuke srednjovekovne muzike.

 

Dvorac je porodici Korvin služio kao letnjikovac, dok ga nisu preuzeli Habsburgovci 1724. godine. Tada je zamak, usled nekorišćenja, počeo da propada i niko nije stanovao u njemu, sve do njegovog pretvaranja u muzej.

 

Sam zamak ima 42 prostorije, dve platforme i izgrađen je na površini od 7.000 metara kvadratnih.

 

🦅 Jedno vreme služio je i kao zatvor, što dodatno doprinosi njegovoj mračnoj i misterioznoj atmosferi. Prema predanju, gavran je ukrao prsten Matijine majke, ali ga je sin povratio, tako što je spretno odapeo strelu – otud simbol gavrana sa prstenom, koji je kasnije postao i znak njegove porodice.

 

⛓️ Šetnja kroz zamak otkriva i tamniju stranu istorije – zatvorske prostorije i priče o zarobljenicima podsećaju da život u srednjem veku nije bio samo viteštvo i sjaj, već i borba, intrige i surovost. Postoji i legenda da je u zamku bio zatočen Vlad Cepeš (Drakula), iako istorijski izvori o tome nisu posve pouzdani.

 

🪓 U zamku se nalazi duboki bunar za koji legenda kaže da su ga kopali turski zarobljenici obećanom slobodom – ali je nikada nisu dobili. Prema predanju, nekoliko zarobljenih Turaka dobilo je obećanje: ako iskopaju bunar u steni i pronađu vodu, biće oslobođeni.

Radili su godinama — čak 15 godina prema legendi. Konačno su uspeli da dođu do vode

Ali, umesto slobode — prevareni su i pogubljeni

 

Navodno su, pre smrti, na zidu bunara urezali poruku na arapskom:

„Imate vodu, ali nemate dušu.”

Istoričari smatraju da je natpis autentičan, ali da prevod verovatno nije sasvim tačan — što samo doprinosi misteriji.

 

Kako se obilazak bliži kraju, izlazak na otvorene terase pruža pogled na okolinu Hunedoara. Sa visine, grad deluje mirno i tiho, dok zamak ostaje kao snažan simbol prošlih vremena, čuvajući svoje priče u kamenu. Vreme je da se nešto čelabrcne. Odlazim u restoran Urban by WERK i  naručujem   svinjska rebra (Louisiana style)-premazane sa BBQ sosom i medom. Prilozi salate, pomfrit. Svi znamo za teksaški roštilj. Ali ovaj komplet rebara sa prilozima dolazi iz Luizijane. Roštilj iz Luizijane (Louisiana BBQ) nije klasičan američki BBQ kao iz Teksasa ili Karoline —dimljeno meso, brzo pečeno na roštilju. Često se koristi marinada. Veliki uticaj francuske, afričke i španske kuhinje. Pivo ne menjam.

 

Na izlasku iz Hunedoare zatičemo azil za pse. Putujući dalje na vrh jednog brda zatičеmo grad Deva, do kojeg vodi uspinjača.

 

Na zapadu Rumunije, u dolini reke Moreš, nalazi se Deva – grad koji na prvi pogled deluje mirno i neupadljivo, ali već pri prvom usponu otkriva slojeve istorije, legendi i izuzetnih vidika.

Simbol grada je Cetatea Deva – srednjovekovna tvrđava podignuta u XIII veku na vulkanskom brdu visokom oko 370 metara. Nekada strateško vojno uporište, danas je jedno od najlepših vidikovaca u Transilvaniji.

 

U blizini se nalazi i Magna Curia, renesansna palata iz XVII veka u kojoj je danas smešten muzej sa arheološkim i istorijskim zbirkama regiona. Usput po livadima mnogo stada ovaca.

 

 

 

MALTA U MARTU

 

Valeta – 3 grada(Birgu)  – Rabat – Mdina – Dingli litice – Sliema – Marsaskala – Maršašlok  – St. Julians  – ostrvo Gozo

Nedavno je ruski tanker identifikovan kao Arktik Metagaz, namenjen transportu tečnog prirodnog gasa, koji je plovio pod zastavom Malte zapaljen u Sredozemnom moru jugoistočno od obala Malte. Isplovio je iz Murmanska u Rusiji. Signal Automatskog identifikacionog sistema (AIS) sa ovog broda nestao je na nekih 30 nautičkih milja od severoistočne obale Malte. Pogađate, da sad idem da uradim uviđaj.

Čuo sam da ove low buget kompanije maske za nepredvidljive situacije kupuju na angro (en gros) od Kineza, te se svaka peta pokažе ispravnom.

A dvaput baru prelećemo.

Uostalom, petak je 13. Na taj je dan kralj Filip IV Francuski naredio  masovno hapšenje Templara. Hapšenja su počela u zoru, u petak 13. oktobra 1307.

Vitezovi su optuženi za jeres, idolopoklonstvo i nemoral, često na osnovu priznanja iznuđenih torturom.

Mnogi su zatvoreni ili pogubljeni, a red je kasnije ukinut. Veliki majstor reda Žak de Mole kasnije je spaljen na lomači, a legenda kaže da je pred smrt prokleo kralja i papu.

Po rečima Krisa Majora, nekadašnjeg stjuarda kompanije British Airways, izvesno treba izbegavati nošеnje tamnih čarapa. Ovo nema veze sa praznoverjem, već se u vreme kad su svetla u kabini prigušena, tamne čarape  lako stapaju sa senkama na podu.

Ako putnik izuje cipele i ispruži noge u prolaz, članovi posade možda neće primetiti stopala na vreme. U takvim situacijama osoblje može slučajno da se spotakne o noge putnika, što može poremetiti mir u kabini i probuditi putnike koji spavaju.

Bona fortuna!

Malta je arhipelag bogate istorije, impresivne arhitekture i tirkiznih laguna. Iako mala, prepuna je atrakcija – od UNESCO gradova do skrivenih uvala, od vrhunske kuhinje do živopisnih ribarskih pijaca. Nudi savršen spoj kulture, plaža i mediteranskog šarma. Republika Malta je ostrvska država čiju obalu zapljuskuje Sredozemno more. Na veoma interesantnom, strateškom položaju, između Afrike i Italije (Sicilije), Malta se često kroz istoriju nalazila na putu velikih osvajačkih sila, poput Feničana i Rimljana, a kasnije Velike Britanije. Usled tako burne istorije, danas je Malta jedna posve zanimljiva destinacija na kojoj se na skladan način sudaraju mnoge kulture, stvarajući koheziju koja se oslikava u specifičnom jeziku, arhitektonskim remek-delima, koja ostavljaju bez daha i atipičnoj kuhinji, u kojoj ipak nije teško naslutiti mediteranske korene.

Arapska vlast nad Maltom započela je posle osvajanja 870. godine i trajala je više od dva veka, ostavivši dubok trag na kulturu ostrva. Tokom ovog perioda uvedene su nove poljoprivredne prakse, uključujući gajenje agruma i pamuka, kao i napredni sistemi navodnjavanja poput vodeničnih točkova, koji su oblikovali pejzaž terasa i preživeli do danas. Najdugoročniji uticaj vidi se u jeziku: savremeni malteški jezik potiče iz sicilijansko-arapskog dijalekta, što ga čini jedinstvenim semitskim jezikom u Evropi koji koristi latinično pismo. Mnoštvo toponima i reči u svakodnevnom govoru takođe potvrđuju snažan arapski kulturni pečat.

Britanski uticaj na Malti, pak, bio je dubok i dugotrajan, oblikujući politički, društveni i kulturni razvoj ostrva tokom gotovo veka i po. Britanska vlast formalno počinje 1813. godine, kada Malta postaje krunska kolonija i važna baza Kraljevske mornarice zahvaljujući svom strateškom položaju u Sredozemlju. Tokom XIX veka Britanci modernizuju infrastrukturu — razvijaju puteve, luke, fortifikacije i finansijske institucije, uključujući i otvaranje Anglo-Egyptian Banke 1882. godine. U kulturno-administrativnom smislu, britanski period ostavio je trajne tragove: engleski jezik uveden je kao službeni i ostao je temelj obrazovnog i institucionalnog sistema, dok je britanski model uprave oblikovao malteške državne institucije. Istovremeno, položaj Malte kao vojne baze snažno je uticao na lokalnu ekonomiju, posebno tokom Krimskog rata i nakon otvaranja Sueckog kanala 1869. godine.

Iako su težnje za samoupravom konstantno rasle, napredak je bio postepen. Britanci su povremeno uvodili, pa ukidali oblike lokalne autonomije, sve do konačne nezavisnosti 21. septembra 1964. godine, a zatim proglašenja republike 1974. godine. Jedan od ključnih sukoba izbio je 1930–1933, kada je samouprava suspendovana zbog otpora Maltežana britanskom pokušaju nametanja engleskog jezika umjesto italijanskog u zvaničnoj upotrebi. Tokom II svetskog rata Malta je bila jedna od najbombardovanijih teritorija na svetu, ali se nikada nije predala. Za izuzetnu izdržljivost stanovništvu je dodeljen Krst Svetog Đorđa –, najviše britansko civilno odlikovanje

Britanske vojne trupe konačno su se povukle tek 1979. godine i taj se dan slavi kao Dan slobode (Freedom Day). Ustalom, oni im u odbrani ne bi ni bili od neke koristi. Naime, Španija se pridružila Francuskoj, Italiji i Holandiji u slanju svoje mornarice da zaštiti Kipar - uključujući britansku vojnu bazu - u najnovijem poniženju za ser Kira Starmera i Kraljevsku mornaricu. Britanski uticaj, doduše, i danas je na ovom ostrvu uočljiv, pre svega u svakodnevnom životu: od zvaničnog jezika i saobraćaja levom stranom puta, crvenih telefonskih govornica koje su se proredile i u Britaniji, do arhitektonskih obeležja i uključenosti Malte u Komovelt.

Nešto se šuška da se i Exit sa petrovaradinske tvrđаve mogao da se preseli na Maltu.

Kakogod, približavamo se St. Paul's Bay-u, primorskom gradiću, na severoistoku Malta, koji je ime poneio po predanju da je Sveti Pavle doživeo brodolom na Malti oko 60. godine nove ere, upravo u ovom zalivu. Ovo je, ujedno, jedno od najstarijih naseljenih mesta na Malti, poznato po dugoj promenadi, ribarskoj luci i hotelima u njegovoj blizini su letovališta Bugibba i Qawra.

Spaja stari ribarski karakter sa modernim, a ovih će dana biti naša baza, iz koje ćemo istraživati ovo mediteransko ostrvo.

 

🏖️ KRATKI VODIČ PO OSTRVU

 

Ostrvu koji na jednoj strani gleda u Evropu, a na drugoj na Afriku. Mnogi smatraju, pošto se Zemlja već okreće, da nema preke potrebe, da se i mi, dodatno, mičemo, međutim kategorički ću se usprotiviti takvoj budalaštini.

Noćas sam usnuo junaka mojih mladalačkih dana-Korta Maltesea, čedo italijanskog crtača i pisca, Huga Prata. Pozvao mu je u avanturu, lutanja i otkrivanja. Tu je bila i ona-Modesti Blejz. Sasvim neočekivano u naručju je držаla Maltezera Balzaka, jednu od najstarijih rasa pasa. Ona mi je samo namignula. Nisu me u tome omeli pijani engleski penzioneri iz obližnjeg paba koji su zavijali "Volare, kantare..."

„Bolje je lutati svetom nego služiti nekoj vlasti.“

Korto je kao dečak video da mu je linija života kratka, pa ju je sam nožem docrtao na dlanu. Time je dokazao da čovek sam kroji svoju sudbinu. Ne treba tražiti izgovore, nego rešenja. Ne treba lamentirati već delovati.

Maltese znači „Maltežanin“ – čovek sa Malte. Majka mu je bila Ciganka iz Sevilje, a otac britanski mornar sa Malte. Nosi prezime koje asocira na Maltu i more. Ime je smišljeno tako da zvuči mornarski, mediteranski i pomalo tajanstveno.

Time evocira lik slobodnog moreplovca sa Mediterana – čoveka koji ne pripada jednoj naciji, već moru i putovanjima. Nikada se ne skrašava na jednom mestu. Ovaj strip junak simbol čoveka koji plovi kroz istoriju, ali joj se nikada potpuno ne predaje. Uvek svoj, nikad usidren.

Malta je ugostila neke od najstarijih građevina na svetu – megalitske hramove stare preko 5.000 godina, starije čak i od egipatskih piramida. Najpoznatiji među njima su Hadžar Kim i Mnajdra, smešteni na liticama sa pogledom na more, te Gigantija na ostrvu Gozo. Veruje se da su ovi hramovi služili za rituale plodnosti i astronomska posmatranja.

Dolaskom Vitezova Svetog Jovana 1530. godine, Malta postaje važno vojno uporište. Tokom Velike opsade 1565. godine, vitezovi su hrabro odbranili ostrvo od Osmanskog carstva. Glavni trag tog perioda je grad Valeta, današnja prestonica, koja odiše baroknom arhitekturom i istorijskim znamenitostima poput Katedrale Svetog Jovana i Palate velikih majstora.

Zahvaljujući svojoj strateškoj poziciji, Malta je tokom II svetskog rata bila izložena teškim bombardovanjima. Stanovništvo i vojska pružili su snažan otpor, a podzemni bunkeri iz tog perioda danas su otvoreni za posetioce, nudeći uvid u ratnu svakodnevicu i vojnu strategiju. Malta ima jednu od najnižih stopa kriminala u EU.

Na Malti živi oko 500 hiljada ljudi – ali je veoma moguće da nijednom nećete prozboriti sa Maltežaninom. Naime, 20% populacije su stranci – i stranci uglavnom i rade u ugostiteljstvu. Iako ćete naš jezik čuti na svakom ćošku, Srbi ipak nisu najbrojnija manjina na ostrvu – već Britanci kojima je Malta jedno od omiljenih mesta za penzionisanje. Službeni jezici su malteški i engleski, dok dosta maltežana govori i italijanski i francuski. Zato se smatra da je ovo jedna od zemalja sa najvećim znanjem stranih jeziku u Evropskoj uniji.

 

🧭 ŠTA VIDETI NA MALTI-Dan drugi-Valeta & “tri grada”– Marsaskala, Maršašlok

Ostrvu koji na jednoj strani gleda u Evropu, a na drugoj na Afriku. Mnogi smatraju, pošto se Zemlja već okreće, da nema preke potrebe, da se i mi, dodatno, mičemo, međutim kategorički ću se usprotiviti takvoj budalaštini.

Iako politički i ekonomski pripada Evropi, Malta je na afričkoj tektonskoj ploči. To se vidi i oseti i u vazduhu i u arhitekturi. "Tri grada" (Three Cities) na Malti su istorijska utvrđena naselja smeštena preko puta Valete: Vitorioza (Birgu), Senglea i Kospikua. Ovo najstarije urbano jezgro nudi autentičnu atmosferu, tvrđave (Fort St. Angelo), prelepe vidikovce na luku (Gardjola) i tradicionalne brodiće za prelazak iz Valete.  Ovde je specijaliet zec, a on ume da pliva u moru. Kada ga jedete dinstanog, pliva u belom vinu.

• Vitorioza (Birgu): Najpoznatiji od tri grada, nekadašnja prestonica. Izgubite se u njegovim malim otmenim uličicama. Vitorioza ili Birgu je najstariji grad na Malti. Osnovan je 1530. godine kada su se vitezovi odreda Sv. Jovan naselili u tada malom selu Borgo di Kastelo. Zbog velike opasnosti koju su predstavljali konstantni napadi Turaka, vitezovi rešavaju da izgrade zidove oko grada, kao i zaštitnu tvrđavu "San Anđelo". Kasnije Virtozina tvrđava i pristanište, korišćeni su kao baza britanske vojske. Neke od interesantnih turističkih atrakcija u gradu su: spomenik slobode, dvorac, skladište za oružje i muzej.

• Senglea (L-Isla): Poznata po vrtu Gardjola koji nudi panoramski pogled na veliku luku (Grand Harbour).

• Kospikua (Bormla): Najveći od tri grada, zaštićen masivnim bedemima, poznat po svakodnevnom životu i tradiciji.

Pošto se vozi levom stranom, vodite računa kada prelazite ulicu i sa koje strane čekate autobus.

Trajekti povezuju glavne luke sa manjim ostrvima poput Goca i Komina, ali isto tako povezuje i pojedine gradove. Najpoznatiji je trajekt između Slieme i Valete. On ide na svakih pola sata, a vožnja traje oko 15 minuta.

Maršašlok je najčuvenije ribarsko selo na Malti, poznato po svom tradicionalnom šarmu, šarenim ribarskim čamcima i živopisnoj ribljoj pijaci. Obavezno obratite pažnju na “Luzzu” čamce. To su tradicionalni šareni čamci sa očima (oči Horusa), koje ribari koriste vekovima i koji su postali zaštitni znak “Marsaxlokka”.

Svake nedelje tamo se održava riblja pijaca gde možete pronaći sveže ulovljenu ribu i morske plodove, kao i lokalne specijalitete i suvenire. Ovo mesto je poznato i po restoranima koji služe sveže ulovljenu ribu i tradicionalna jela, što ga čini savršenim mestom za ručak uz obalu, poput restorana „Liska“. Maršašlok je super polazna tačka za posetu popularnoj prirodnoj uvali “St. Peter’s Pool”, koja je udaljena nekoliko minuta vožnje ili kratke šetnje.

Nastavljamo dalje ka slikovitom primorskom mestu Marsaskala, gde je nedavno postavljen spomenik posvećen Milunki Savić i srpskim oficirima iz Prvog svetskog rata čiji je brod ovde torpedovan. Postavljen je prošle godine.

Brod "Polinezija" na poslednje putovanje krenuo je iz Bizarte u Tunisu sa 500 srpskih kadeta koji su pošli na Solunski front. Tri dana kasnije, usred noći, torpedovan je 10. avgusta 1918 u blizini grada Marsaskala. Tom prilikom nastradalo je najmanje 17 osoba, uključujući 11 članova francuske posade, potporučnika Tajsića i dva srpska kadeta, dok je većina preživelih, uključujući Milunku Savić, spašena i zbrinuta na Malti. U spasavanju su učestvovali lokalni ribari i stanovništvo.

Kroz siluetu broda na spomeniku, gleda se na mesto gde je brod potopljen i gde se i danas nalazi na 65 metara dubine.

Sledeća stanica je Birg (Vittorios)– grad koji krije istoriju u svakom kamenčići. Ovaj primorski grad odiše srednjovekovnim šarmom i istorijom vitezova. Obilazak grada obuhvata: Fort St. Angelo – impresivnu tvrđavu koja je igrala ključnu ulogu u Velikoj opsadi Malte 1565. godine, stara luka, šetalište uz more…

Dolazimo o do Valete – srca Malte i grada Vitezova, pravog istorijskog dragulja smeštenom na uskom poluostrvu između dva prirodna zaliva. Valeta je pruža posebnu energiju sa svojim dinamičnim ulicama, brojnim barovima i restoranima, kao i bogatom kulturnom baštinom koja se može osetiti na svakom koraku. Odmah da znate da su cene u Valeti često više u odnosu na druga mesta na Malti. Osnovana je sredinom XVI veka kao utvrđeni grad viteza sa Sv. Jovanom kao zaštitnikom, i danas je pod zaštitom UNESCO-a.

Obilazak grada podrazumeva: Glavnu Katedralu Sv. Jovana (ulaz se plaća15 evra), palatu Velikog Majstora najveću i najpoznatiju zgrada u gradu. Ona je takođe i jedna od prvih zgrada koje su sagrađene u Valeti, a sada je kancelarija predsednika Malte. Prošetajte ulicom Republike, glavnom ulicom na Malti. Ovo pešačka i zona i tu se nalaze brojne prodavnice, crkve i muzeji.

Kokatedrala Svetog Jovana Krstitelja (Katedrala je u Medini) jedna je od najznamenitijih gradjevina u Valeti na Malti, poznata po svojoj raskosnoj baroknoj arhitekturi i bogatoj umetničkoj vrednosti. Sagrađena je između 1573. i 1608. godine, po nalogu Velikog Majstora Žana de la Kasijera.

Ona je potvrda talenta Đirolama Cesara, ali takođe i remek-delo kalabrijskog slikara i viteza Matije Pretija, koji je ukrasio celu njenu unutrašnjost. Tu je i Karavadjovo remek-delo “Usecanje glave Sv. Jovana Krstitelja.

Ispod elegantnog mermernog poda Katedrale Svetog Jovana Krstitelja u Valeti, na Malti, leži skoro 400 grobnica Malteških vitezova, od kojih je svaka svedočanstvo vekovne istorije i časti. Kada sam im razgledao oklope i naoružanje, da im posetim i grobove. Svaka grobnica ima šarene polihromne umetke koji izgledaju kao vitraži, prikazujući mačeve, kosture, anđele i heraldičke grbove, koji simbolizuju njihovu hrabrost i veru. Mnogi vitezovi koji su ovde sahranjeni igrali su ključnu ulogu u odbrani Malte, posebno tokom Velike opsade 1565. Tokom vekova, pod postaje mozaik evropske istorije, beležeći imena, titule i dostignuća Reda.

Izrezbareni i pozlaćeni zidovi katedrali daju njen specifičan zlatni sjaj kojim isijava, zatim visoki oltar, freske i ogromne orgulje, samo su neke od stvari koje su ovde stvorene.

Ne propustite ni Upper Barrakka Gardens – vrtove sa spektakularnim pogledom na Veliki zaliv i tri grada… Od parkova koje morate staviti na svoj spisak su Donji i Gornji Baraka vrtovi. Oba parka su definitivno pravo mesto za opuštanje, međutim Gornjim vrtovima dajem malo prednost jer se nalaze na visini i sa njih se pruža pogled na Veliku luku i Tri grada (Vitoriosa (Birgu), Senglea i Kospikua). Ukoliko dolazite sa kruzera ili luke do Gornjih vrtova možete da dođete i Braka liftom. Lift je renoviran i karta košta jedan evro.

Ukoliko se ovde nađete u podne, onda ćete imati prilike da prisustvujete tradiciji koja je stara preko 500 godina. Naime, svakog dana u to vreme vojnici pucaju iz topova u znak sećanja na mornaricu.

Veče je rezervisano za obilazak Slime, moderne luke i vibrantnog centra Malte. Sliema je povoljnija opcija, sa mnogo prodavnica i lakim pristupom trajektu za Valetu (vožnja trajektom traje oko 15 minuta). Takođe, Sliema nudi dobre stenovite plaže za opuštanje. Ovo je jedno od najpopularnijih mesta na ostrvu za lokalno stanovništvo i turiste, poznato po svojoj živahnoj obali, brojnim kafićima, restoranima i šoping centrima.

🧭 ŠTA VIDETI NA MALTI: Dan treći- Goco, Bazilike Ta’ Pinu

Malteški arhipelag, poznat po burnoj istoriji i strateškom položaju, često je bio meta gusara, ali su utvrđenja poput onih na Malti i Gozu pružala zaštitu.

Znate li priču o Guliveru? On je stalno svoju veličinu dovodio u pitanje. Susretao se sa divovima ali i liliputancima.

Konstatovali smo da su nekad živeli divovi koji su pravili spektakularne građevine. I da danas o sudbini sveta odlučuju politički patuljci i kepeci.

Ostrvo Goco, zeleni mirniji „drugi“ otok Malte, posetiocu nudi uživanje u hajking stazama, selima, plažama i prekrasnoj prirodi.

Krećemo trajektom iz luke Ćirkjeva ka drugom po veličini malteškom ostrvu – Goco. Usput mimoilazimo ostrvo Komino. Ostrvo Komino, sa svojom Plavom lagunom, nekada je bilo skrovište gusara, a danas je popularna turistička destinacija koja van sezone nudi mir i izolaciju. Danas tamo u dve kuće žive dva čoveka koja međusobno ne razgovaraju.

Zanimljivo, niko vam ne traži kartu kad idete na Goco. Tražiće vam je kada se budete vraćаli.

Vitezovi reda Sv. Jovana, koji su vladali Maltom, aktivno su se borili protiv gusara (uglavnom berberskih), ali su i sami sprovodili akcije koje su neke evropske sile smatrale gusarenjem (korzarija).

Red je nastao iz bolnice za hodočasnike u Svetoj zemlji, pružali su utočište putnicima, da bi kasnije postali vojni red koji je branio hrišćanske teritorije. Godine 1530 dobili su ostrvo Maltu od cara Karla V. Od tada postaju poznati i kao Malteški vitezovi. Osnovali su glavni grad Valletu i odbranili ostrvo od Osmanskog carstva, ali su poklekli pred Napoleonom Bonapartom, 1798. Njihov, Malteški krst – krst sa osam šiljatih krakova, jedan je od najprepoznatljivijih simbola povezanih sa Maltom.

Sad mi je jasno zašto slavimo Sv. Jovana, kao svetca.

Po romanu i flimu "Mateški soko" postji crna statueta sokola, navodno napravljena od zlata i prekrivena crnim emajlom. Legenda kaže da su je vitezovi Malteškog reda poslali španskom kralju kao dragocen poklon, ali je kroz istoriju nestala i postala predmet opsesivne potrage. Gde li je sad?

Vratimo se opet Kortu i čoveku koji ga pita:

"Da li je istina da si pronašao veliko blago?"

Korto se samo nasmeja i odbrusi mu:

"Možda."

Čovek, rizikujući da bude proglašen za smarača, ponovo ga upita:

"A gde je sada to blago?"

Korto slegne ramenima i rečе:

"Negde tamo gde sam ga ostavio."

"Pa, zašto ga nisi uzeo?"

Korto pripali cigaretu, pogleda prema moru i odsutno mu odgovori:

"Zato što je put do njega bio mnogo zanimljiviji od samog blaga."

Setih se onda, pričе iz školske sveske formata A5, koje je otac smišljao za mene. U jednoj tako, sa brаćom- otisnuli smo se u neku divljinu i na nekoj planini,  pronašli pećinu i u njoj do tada skriveno blago.

I on je to blago tamo i ostavio, a nas poveo dalje u avanturu. Tada, to nisam mogao ni da shvatim, ni da prihvatim.

A sa ovim godinama i ovim iskustvom sažimam (zip):

Od onog što ti je u rukama, važnije je ono što ti je u glavi.

Tako je sa onim malteškim sokolom. Eno ga međ mojim vešom.

Krećemo se ka Bazilici Ta’ Pinu, nacionalnom svetištu i jednom od najposećenijih hodočasničkih mesta na Malti. Poznata je po mnogim svedočenjima o čudesnim isceljenjima i prelepim mozaicima unutar crkve. Unutra su "pokloni" isceljenih, odbačene štake, proteze...

Sledi poseta Dwejra Inland Sea, mirnoj laguni povezanoj sa otvorenim morem kroz prirodni tunel u steni – idealno za plivanje, ronjenje i fotografisanje. Manje je posećena od popularnog Blue Lagoona, ali jednako impresivna. U stenama ćete videti fosilizovana morska stvorenja.

Sada je vrema za Viktoriju (Rabat) i Citadela koji su srce ostrva Gozo. Citadela, koja datira još iz srednjeg veka, vekovima je služila kao utočište stanovnicima od piratskih napada. Sa njenih zidina pruža se panoramski pogled na doline, sela i obalu ostrva. Unutar zidina nalaze se: Katedrala Uznesenja Blažene Device Marije – remek-delo barokne arhitekture sa optičkom iluzijom kupole oslikane na plafonu koja u stvarnosti ne postoji; arheološki muzej, sa nalazima iz perioda neolita i bronzanog doba, muzej folklora, gde se može videti tradicionalni način života Goza, muzej prirodnih nauka, sa izloženim primerima flore i faune ostrva.

 Slobodno vreme u Viktoriji koristim za ručak u restoranu Ružа, koji držе naši ljudi. Na meniju je zec i belo vino. Onda  šetnja uličicama starog grada, kupovina pomekog suvenira od keramike i peciva.

Pećina nimfe Kalipso na severu ostrva, poznata je iz legendi o Odiseju. Ovde je nimfa Kalipso, prema Homerovom opisu, držala heroja Odiseja sedam godina, i svaki kamen pećine nosi u sebi trag vremena kada je stvarnost susretala fantaziju.

🏰 Šta su pili 🍷 malteški vitezovi?

Bežeći od kišе koja počinje da rominja posećujemo lokalnu vinariju i pristupamo degustaciji-obratite pažnju na bele autohtone sorte-Gellewzu i Girgentinu.

 

Usput da provučem priču da Malta nudi 25 hiljada evra (5.000 godišnje)  mladima koji predaju vozačku dozvolu, kako bi se smanjila saobraćajne gužve. Treba samo da kao zlatna ribica ispune 3 uslova:

• Imaju 30 ili manje godina

• Žive na Malti najmanje 7 godina

• Imaju minimalno 12 meseci staža sa vozačkom dozvolom B kategorije.

Ima još јеdan uslov:

vozačka dozvola mora da je izdata u zemlji članici EU.

Do sada je više od 100 mladih već predalo svoju vozačku dozvolu. Prijave su otvorene do 30. juna ove godine.

Vraćamo se na ostrvo Maltu i posećujemo Popajevo selo (Popeye Village), šarmantno tematsko naselje koje je prvobitno izgrađeno kao filmski set za snimanje Diznijevog filma “Popaj” iz 1980. godine.

Drvo za građu naherenih kuća dopremljeno je iz Kanade. Ovde u svako jelo meću grašak (baš rodio čini se), a Popaj je onaj mornar što je jeo spanać, voleo anoreksičnu Olivu, tabao se sa Badžom i uzajmljivao kintu Peri Žderi za pljeskavice. Film je doživeo fijasko.

Danas je ovo mesto popularna turistička atrakcija, idealna za porodične posete i ljubitelje filma. Ovde možete videti originalne drvene kuće koje su korišćene u filmu, a danas su pretvorene u interaktivne izložbe, prodavnice i muzeje.

Tokom letnjih meseci, posetioci mogu da uživaju u vodenim atrakcijama, uključujući bazene i vožnje čamcima.

Potom odlazimo do Milihe da vidimo ikonu Bogrodice od Spasa sa bisernim velom koju je navodno oslikao Sveti Luka. Međutim, neka istraživanja datiraju ovu ikonu u XIII vek. Ispod crkve, krije se dugački lavirint katakombi.

Baš me zanima kako će ovo sve da dočara Mel Gibson u seriji o opsade Malte. Godine 1565. osmanski sultan Sulejman Veličanstveni poslao je preko 40.000 vojnika i 200 ratnih brodova da osvoje Maltu. Oko 700 katoličkih vitezova Svetog Jovana držalo je ostrvo 112 dana protiv pune sile Osmanskog carstva. Vitezovi su pobedili. Gibson je rekao: 

„To je prilično luda, sjajna priča."

Rekao je za LifeSite da su on i njegov tim već napisali 3 sata serije. Videćemo kako će to njegovo čedo da prođe kod publike. Uostalom, on je predsednikov čovek. 

Ovde dosta njih nose štapove i bandažеre, a nisu planinari. Mislim na engleske penzose. Čekaju samo da sudija odsvira kraj. Jedan koji me je zaustavio i pitao za vreme, mislio je da je dva sata kasnije.

Onda je izgovorio nešto što nisam razumeo:

"Cruwo!"

beše to na jeziku joruba, kojim govori skoro 80 miliona ljudi. Stari mornar se, na trenutak, prebacio u mladost.

Molim Svetog Petra, da mu da neki još bonus, nek´ igra produžеtke. Deluje da je brat Škot.

Sva sreća da me moja produžena mladost tera u nove avanture.

Hajde da ludujemo  ove noći!

Večernji izlazak u Sen Đuliјans, grad koji važi za centar noćnog života Malte i mesto gde zabava traje do ranih jutarnjih sati. Poznat po četvrti Paceville, ispunjenoj klubovima, barovima i restoranima sa muzikom uživo, ovo je destinacija za sve koji žele da iskuse energičnu atmosferu i znoj.

Ovaj hajt-tek neodoljivo me vodi ka Harison Fordu koji jurca one replikante i deaktivira ih. Samo po toj logici, pre sam replikant nego Harison Ford.

Potom obilazimo u luksuznu marinu Portomaso, gde su usidrene jahte impresivnih dimenzija (75m) i gde se nalaze prestižni hoteli, kazino i ekskluzivni restorani.

Za ljubitelje kupovine, tu je i The Mercury šoping mol, moderan tržni centar sa luksuznim buticima, dizajnerskim brendovima i vrhunskim restoranima, savršen za večernji šoping ili uživanje u panoramskim pogledima sa viših spratova, ali je za to potrebna prethodna najava. Kula Merkur na Malti – najviša građevina na mediteranskim ostrvima i jedan od poslednjih projekata koji je potpisala Zaha Hadid pre svoje iznenadne smrti 2016. godine. Izgradnja ove zgrade počela  je 2018. godine, a završena u novembru 2023. godine, i u potpunosti je otvorena početkom 2024. godine. Nalazi u Pejsvilu, glavnom okrugu u kome se odvija noćni život u Sent Džulijansu, mestu sa oko 14.000 stanovnika na istočnoj obali Malte. Zgrada ima 31 sprat i visoka je 122 metra. Glavna karakteristika kule je njena fasada uvijena za 12 stepeni između 10. i 12. sprata. Pored kule, u okviru projekta, renovirana je i Merkur kuća – izgrađena 1903. godine u koju je smeštena telekomunikaciona infrastruktura. Kuća je 20 godina bila napuštena, a sada je deo osnove kule.

 

Kompleks kule Merkur čine stanovi, hotel sa otvorenim bazenom, maloprodajni prostori i trg. Na vrhu kule oglašena je prodaja penthaus stana za 22 miliona evra. Znate da me to ne impresira ić.

Ja spas pronalazim u kubanskom restoranu, gde uzimam rizoto sa morskim plodovima, limetom i šafranom i čašu malteškog rozea. Uz kubansku muziku.

A sad mi se javlja dremka u najavi.

 

🧭 ŠTA VIDETI NA MALTI- Dan četrvti- Rabat  – Mdina – Dingli litice

 

Jutro je osvanulo sunčano, ali sa snažnim vetrom koji kao da je planirao da nas najuri. Ali mi smo, u planu imali još štošta. I još nešto primećujem, Srbi imaju jednu osobinu gasa-zauzmu svu površinu koja im je na raspolaganju. Nikakav prostor za prolaz.

Recimo Medinu koja je bila prestonica Malte do XVI  veka, a danas je raskošni muzej na otvorenom sa zadivljujućom arhitekturom, tvrđavama i crkvama, dok joj je obližnji Rabat bio predgrađe, što mu i samo ime kažе. Ispod je rimski grad Melita.

Medina je kompleksni lavirint kamenih uličica, baroknih kapija i palata, idealna za mirnu šetnju u prošlost.

Obilazimo glavnih vrata grada – Barokne kapije, kroz koju prolazimo i otkrivamo veličanstvenu Katedralu Svetog Pavla, ali i brojne palate i muzeje. Ovde ćete pronaći Remratovu i Direrovu grafiku. Ovde je živeo Ciceron, ali je kritikovao Antonijev režim odsekao mu je ruku i jezik koji su ga nipodaštavali. Ovde mi pres ne prolazi, ali cene moje godine-nisam senator ili serator, već senior.

Sa bedema Medine pruža se fantastičan pogled na čitavu Maltu i obližnje ostrvo Goco.

Medina je jedan od najlepših i najstarijih gradova na Malti. Smeštena na vrhu brda u centralnom delu ostrva, ovaj grad je poznat i kao “Tihi grad”. Ovde je zabranjena vožnja za većinu vozila, osim za stanovnike i specijalne službe, što doprinosi tišini i osećaju mira dok šetate kroz njene uske i kaldrmisane ulice.

Do Medine možete da dođete i  autobusom. Autobuske linije 51, 52, i 53 voze iz Valete do Rabata, grada koji se nalazi odmah pored Medine. Od Rabata, Medina je udaljena samo nekoliko minuta pešice.

Agresija Amerike i Izraela na Iran izazvala je pometnju na mapi svetskog turizma. Po gužvama na Malti držim da je ona preuzela štafetu od Dubaija i Kipra. O tom saobraćajnom merežu pisao sam nešto jučе.

Iz Medine nas ispraćaju topovske salve. Da li u smislu "doviđenja" ili "fala bogu".

Rabat (Viktorija)  je grad koji se nalazi odmah pored Medine i često se smatra njenim produžetkom. Ime “Rabat” potiče od arapske reči za predgrađe, jer je u prošlosti bio naseljen van zidina Medine. Zemljotres ju je zadesio 1693.

U mirnom Rabatu, nedaleko od zidina Medine, krije se podzemni lavirint koji je vekovima čuvao tajne ranog hrišćanstva.

Posetili smo katakombe Svetog Pavla (9-17h), mesto gde se vreme zaustavlja, a prošlost šapuće iz svakog uklesanog zida. Ovo je priča o njima. Obilazak traje oko sat vremena. Sistem od više od trideset podzemnih prostorija, hipogea, povezanih lavirintom prolaza datira iz III i IV veka nove ere. Arapi su podzemlje koje se proteže na 20 hektara, zabravili u IX veku i otkriveni tek tokom II svetskog rata. U jednoj prostoriji zatekli smo kameni sto za kojim su, veruje se, prve hrišćanske zajednice konzumirale obrok u znak spomena na svoje preminule.

Pavle je onaj apostol koji nije upoznao Hrista, proganjao ga je kao Savle, a onda postao njegov najverniji PR.

Ne propustite  Muzej katakombi Svetog Pavla, koji se nalazi tik iznad ulaza, a u kome su izloženi predmeti pronađeni tokom arheoloških istraživanja – lampe, amfore, nakit i kamene ploče sa urezanim natpisima. Na svakom koraku su spomenici koji ukazuju ko je pobedio u međureligiskom dijalogu

 Šta još posetiti u Rabatu:

• Crkvu Svetog Pavla: Značajna crkva izgrađena na mestu gde se veruje da je Ѕveti Pavle boravio tokom svog zatočeništva na Malti.

• Domus Romana: Muzej sa ostacima rimske vile i dobro očuvanim mozaicima, pruža uvid u rimski život na Malti.

• “Howard” vrtovi su najveći javni vrtovi na Malti i nalaze se između Medine i Rabata. Ovi vrtovi su omiljeno mesto za opuštanje i šetnju, pružajući predivan pogled na okolnu dolinu i obale Malte.

Nastavljamo put ka Dingli liticama – najvišoj tački na Malti, sa liticama koje se strmo spuštaju ka moru na visini od oko 250 metara, i mestu odakle se pruža pogled na najlepši zalazak sunca na Malti. Šetnja duž litica i uživanje u panoramskom pogledu na more i okolinu.

Ovde bi da probamo plod kaktusa, bodljikave kruške, ali mu je sezona prošla- u decembru.

U starim pomorskim dnevnicima Malta je često opisivana kao „poslednji balkon Evrope za ptice pre Afrike“. Jer, zbog svog položaja Malta je jedno od najvažnijih mesta u Mediteranu za posmatranje migracije ptica. Leži tačno na velikoj migracionoj ruti između Evrope i Afrike, pa tokom proleća i jeseni hiljade ptica prelaze preko ostrva ili se na njemu privremeno odmaraju.

Na Malti postoji i dugotrajan sukob između ornitologa i lovaca. Organizacije poput BirdLife Malta godinama vode kampanju protiv ilegalnog lova na migratorne ptice.

Oni koji dolaze u toku kupajuće sezone ne bi trebalo da zaobiđu sledeće plaže:

• Blue Lagoon (Comino) – najpoznatija laguna. Čistoća vode neverovatna.

• Dingli Cliffs – najviša tačka Malte, idealno za zalazak sunca.

• Blue Grotto

 

 

🖼️ NEZAOBILAZNI MUZEJI NA MALTI

Posle gadžеte, budžеta i viđžeta bacamo se na nešto smislenije. Jer potraga za znanjem, osim za ćacije, je beskonačаn proces, poput univerzuma.  A Malta je čvorište istorije i kulture, egzoterije i misterije, jedna od temeljnih tačaka za evropsku civilizaciju, a videli ste i neke najdrevnije.

BTW, ovde možеte dobro uvaliti nasleđeni hekleraj. A nešto razmišljam od firunica i oluka napraviću sebi fin oklop.

Imam da budem ko što i jesam vitez Jovanovog reda.

 

• Palata Velikog majstora Grandmaster’s Palace i Armoury. Impresivan pogled u vitešku i kolonijalnu prošlost ostrva, koji će vas imresionirati prikazom vitezova Jovanovog reda. (https://palaceofthegrandmaster.com/history-of-the-grand.../)

• Vojni muzej (National War Museum) – Valeta. Smešten u Fort St. Elmo-u – savršen za upoznavanje ratne istorije Malte (WWII, opsade).

• Pomorski muzej (Malta Maritime Museum) u Birgu. Sjajan pregled pomorske istorije, brodova, opreme i života uz more.

• Katakombe u Rabatu-podzemni sistemi iz rimskog doba – jedinstvena istorijska atrakcija.

• Casa Rocca Piccola – Palazzo porodice De Piro

 

🏝️ SKRIVENI DRAGULJI MALTE

 

• Dwejra Inland Sea (Gozo)-Mirna laguna povezana sa otvorenim morem kroz prirodni tunel u steni – idealno za plivanje, ronjenje i fotografisanje. Manje je posećena od popularnog Blue Lagoona, ali jednako impresivna.

• Xwejni Salt Pans (Gozo)-Stara rimsko-feničanska solana na obali Marsalforna, i danas radi. Možete se upoznati sa tradicionalnim prikupljanjem soli tokom leta. Jedinstvena kombinacija istorije, pejzaža i lokalne tradicije.

• St. Peter’s Pool (Marsaxlokk)-Prirodni bazen isklesan u stenama, savršen za kupanje, skokove u vodu i sunčanje. Daleko manje komercijalan od velikih plaža, a pruža spektakularnu prirodnu scenografiju.

• Tal-Qadi Temples (Salina)-Manje poznati megalitski kompleks iz Tarxien faze (3000–2500. p.n.e.), za koji se veruje da je imao astronomsku funkciju. Idealno za ljubitelje arheologije bez gužve.

• Bronze Age Grain Silos – Praistorijski silosi, rasuti po ostrvu, često teško uočljivi, ove izdubljene „zvonaste“ jame služile su kao skladišta žitarica u praistoriji. Autentičan uvid u svakodnevni život Malte pre više milenijuma.

• Qbajjar Salt Pans-Još jedan zapanjujući kompleks solana na severnoj obali, manje poznat širokoj publici. Savršen za fotografije i učenje o lokalnom zanatstvu.

• Senglea – Potcenjeni dragulj Velikog luka. Dok Valletta i Birgu privlače najveću pažnju, Senglea ostaje mirna, autentična i prepuna prelepih vidikovaca poput Gardjola Gardens, odakle se vidi ceo Grand Harbour.

• St. Paul’s Catacombs (Rabat) – Tiha podzemna istorija. Za razliku od drugih turističkih arheoloških lokacija, ove katakombe nude miran, autentičan i pomalo mističan doživljaj ranohrišćanske Malte, daleko od velikih grupa.

• Ta’ Qali Crafts Village-Skriveno mesto za ljubitelje umetnosti i ručnih radova – nekadašnja RAF baza, danas centar zanatlija gde možete posmatrati duvanje stakla, keramiku i kupiti jedinstvene suvenire.

 

🍽️ GDE JESTI I ŠTA PROBATI

 

Malteška kuhinja je kombinacija italijanskih, britanskih i severnoafričkih uticaja. Tipični specijaliteti koje treba probati:

 

·         Pastizzi – hrskavo pecivo punjeno rikotom ili graškom.

·         Fenek – malteški zec u vinu; nacionalno jelo.

·         Imqaret – prženi kolačići sa hurmama.

·         Sveža riba i morske plodove, naročito u Marsaxlokk ribarskom selu. Recimo restoran „Liska“.  

 

 Najpoznatiji malteški slatkiši

• Imqaret (prženi kolači sa urmama)-Duboko prženo pecivo punjeno urminom pastom, citrusom i začinima. Tradicionalno u obliku dijamanta, često posuto šećerom u prahu i servirano toplo, ponekad uz sladoled.
• Figolla (uskrni kolači punjeni marcipanom)-Veliki ravni kolači od bademove paste i prhkog testa, tradicionalno u obliku životinja (zec, jagnje, riba). Obično se prelivaju čokoladom ili glazurom.
• Kwareżimal (kolači za vreme posta)-Jako aromatični bademasti kolači, bez jaja i masti. Prave se u vreme korizme od badema, meda, kakaa, pomorandžine kore i začina, a po pečenju premazuju medom.
• Ħelwa tat-Tork (malteška alva)-Slatkiš arapskog porekla — gusta masa od susamove paste (tahini) i šećera, puna celih badema. Često se služi uz kafu ili kao desert nakon ručka.
• Pudina tal-ħobż (puding od hleba)-Tradicionalni „siromašni“ desert: stari hleb natopljen mlekom ili vodom, pomešan s kakaom, suvim voćem i začinima, pa pečen do kompaktne teksture.
• Qagħaq tal-Għasel (medeni prstenovi – zapravo treacle rings)-Kolači u obliku prstena, punjeni tamnim gustim sirupom na bazi melase (ne meda!). Popularni su tokom Božića, ali se jedu tokom cele godine uz čaj.
• Kannoli tal-Irkotta (malteški kanoli)-Slično sicilijanskim, ali s lokalnim dodirom: hrskavo testo napunjeno zaslađenom rikotom, često uz kandirano voće, seckane orašaste plodove ili čokoladne mrvice.
• Torta tal-Lewż (badem torta)-Kolač bogat bademima, medom i pomorandžinom korom, u prhkom omotaču. Često se služi na slavljima i u svečanim prilikama.
• Sinizza (malteški „švic rolat“)-Pufnasto testo s aromama ružine vode i muškatnog oraščića, punjeno rikotom i kandiranim voćem, premazano medom i zapečeno.
• Qubbajt (malteški nugat)-Tradicionalni nugat sa bademima — u čvrstoj ili mekoj verziji. Često se kupuje na pijacama, festivalima i u suvenirnicama.
• Pastini tat-Tamal (kolači od urmi)-Mali kolačići punjeni pastom od urmi, često posluženi uz čaj ili kafu.

 

🍬 Gde kupiti malteške slatkiše kao suvenire?

 

• Caffe Cordina (Valetta) – tradicionalne poslastice, posebno qagħaq tal-għasel.
• Busy Bee (Msida) – poznati po odličnim kannolima.
• Savina  – širok asortiman pakovanih tradicionalnih slatkiša poput nugata, medenih prstenova i badem kolača. 
• 
  

🍷 ŠTA POPITI

 

·         Malteška vina (Gellewza i Girgentina) – lokalne sorte.

·         Cisk – lagano lokalno pivo, vrlo popularno.

·         Liker od kaktusa.

·         Kinnie – malteško bezalkoholno piće od gorke pomorandže – neobičan ali tradicionalan ukus.

 

 

🎁 ŠTA PONETI KAO SUVENIR

 

• Maltese lace (čipka) – ručni rad s tradicijom.
• Keramika i maltese balconies minijature.
• Kinnie i Cisk suvenir pakovanja.
• Lokalni med i maslinovo ulje.
• Staklo iz Mdine (Mdina Glass) – najpoznatiji umetnički suvenir.