XLI Sajam turizma 2020 i XI Međunarodni sajam vina BeoWine

Na Beogradskom sajmu u toku su pripreme za najveći turistički događaj u zemlji i regionu jugoistočne Evrope - 42. Međunarodni beogradski sajam turizma i prateće manifestacije: 11. Međunarodni sajam vina BeoWine, 16. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA i 16. Sajam suvenira “Vidi Srbiju”.

Polazna tačka za sve učesnike turističke privrede kao i putnike i posetioce, sajam i ove godine, uz visok organizacioni i profesionalni nivo, prateći najnovije trendove u turizmu i pratećim granama, stremi da zadovoljii potrebe svih učesnika i privuče još veći broj izlagača, poslovnih posetilaca i najšire publike.

Pod sloganom „Put pod noge“ od 20. do 23. februara 2020. godine na kompletno raspoloživom izlagačkom prostoru Beogradskog sajma predstaviće se najznačajnije turističke agencije, savezi i organizacije, hoteli, turistički centri, vazduhoplovne kompanije, međunarodni tur-operatori, koji će promovisati najnovije trendove i zbivanja u međunarodnoj turističkoj industriji, nove koncepte i mogućnosti za putovanja, kao i perspektive u razvoju turističkog biznisa.

Po ekskluzivnim sajamskim cenama, premijerno će biti predstavljena first minute ponuda i paketi sa mnoštvom pogodnosti. Sajam će predstaviti primamljive mogućnosti za odmor u letnjoj sezoni, ali i zimski odmor i relaksaciju u planinskim ski centrima, banjama i uvek aktuelne spa vikende ili egzotične, daleke destinacije, omladinski turizam, city break ponudu i odlazak na kongresna dešavanja. Očekuje se veliki broj izlagača, ali i novih destinacija, kao i prethodnih godina.

Pored ostalih, premijerni nastup na Sajmu turizma imaće Ukrajina, dok se Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuba, posle kratko odsustvovanja, vraćaju na sajam. Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma je Egipat, zemlja koja prepoznatljivom ponudom privlači posetioce iz celog sveta. U sajamskom nastupu u hali 1 Beogradskog sajma na 200m2 u fokusu koncepta njihovog nastupa biće nekoliko turističkih aduta: brojne destinacije na Crvenom moru, ronjenje u Šarm El Šeiku, raznolika i ukusna gastronomska ponuda, kao i otvaranje novog muzeja u blizini piramida. Srbija, zemlja domaćin Sajma turizma, na sajmu će predstaviti ponudu domaćih prirodnih lepota i znamenitosti, uzbudljivih gradova, kapacitete hotela i odmarališta, turističkih centara, kao i raznovrsne sadržaje za odmor, zabavu, zdravstveni oporavak, sport, rekreaciju i avanturu, koje su deo turističkih aduta kojima Srbija pleni na globalnom turističkom tržištu.

Beogradski sajam turizma pokretač je jačanja svih grana turizma i ugostiteljstva u Srbiji i regionu, te se tradicionalno istovremeno odvijaju još tri manifestacije koje rastu svake godine po obimu i broju učesnika:

XI Međunarodni sajam vina BeoWine

XVI Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA i

XVI  Sajam suvenira “Vidi Srbiju”.

Javnost i mediji neguju specijalan odnos prema Sajmu turizma kao nezamenljivom turističkom događaju. Izuzetno privlačan za medijska izveštavanja, sajam svake godine akredituje oko 1000 novinara iz dvadesetak zemalja.

Medijski partneri manifestacije: Rusian Travel Digest, Travel Daily News, Place2Go, Caffe Montenegro, Fashionand Travel, Places2Go, Live Timisoara.ro, Tourism-InSider, TU Magazin, In Horeca, Kongresni turizam, Turistički svet, BelGuest, Srbija koju volim, Stylers, Adria Media, Color Pres Group, TripinSrbija, Lutajući putnik, Events in Serbia 

Hotel partneri: Radisson Collection Old Mill Belgrade, Xenon Hotel Belgrade, In Hotel Belgrade, Falkensteiner, Hotel Belgrade, Mona Plaza Hotel Belgrade

Sve detalje o manifestaciji i dešavanjima potražite na sajtu: www.beogradskisajamturizma.rs

KORČULA-SENKA MARKA POLA

Piše: Gordan Gorunović

Dok se probijamo preko Pelješca do Orebića u prolazu, krov ogromnog autobusa miluju nestašne grane. Sa parkinga prelazimo u simpatični čamac i krećemo ka ostrvu i samom gradu Korčula. Kratka plovidba iskusnom kapetanu ne predstavlja problem jer je izabrao alternativnu trasu, pošto kažu da vetar stano menja smer i zato je klima vrlo dinamična u toku dana. Sunce je snažno kao da je proleće a ne 1. januar. Bistrina i plavetnilo mora mami da se zapliva u stilu Veljka Rogošića, ali odložiću to za leto. Ovoga puta nisam poneo adekvatnu opremu.

Dugo pristanište

Pristajemo sa istočne strane utvrđenog starog grada. Talasi su tu bili milosrdniji prema plovilu. Dolazimo i do glavnog ulaza gde se uspinje prelepo stepenište i most ka vratima. 

Kažu da je Napoleon Bonaparta naredio da se naprave, radi lakše komunikacije u odnosu na pokretni most preko kanala, koji je štitio grad od raznih osvajača. U dnu je bašta kafea gde je navodno nastala pesma “Skalinada” Olivera Dragojevića. Ideja je nastala tako što dok je pevač sedeo dole, neka se dama okliznula na izuzetno uglačanim skalinama i u tom ritmu pada “ska-li-na-da” nastaje ova balada o životnim usponima i sunovratima. Inače pevač potiče sa Korčule, ali je rođen i sahranjen u Veloj Luci koja se nalazi na suprotnoj strani.

Sam stari grad je istorijski načičkan bitnim zgradama i mestima koja se obnavljaju, pa se mogu  videti alat i material na pojedinim mestima. Najveću kontroverzu izaziva kuća gde je rođen Marko Polo oko 1245 godine. Ispada da ima dva legitimna mesta rođenja, Veneciju i grad Korčulu. 

Lokalni vodič nam pokazuje zidinu sa prozorom u kojoj je rođen i živeo ovaj najveći putnik srednjeg veka. Slična lokacija postoji i u Veneciji. Svako se drži svoje priče tako da je teško proverljivo do kraja, jer ne postoje živi svedoci. U svakom slučaju Marko Polo je po svojoj vokaciji bio svakako građanin sveta.

Deo kuće

Korčula pripada grupi  Dalmatinskih ostrva. Dugačka je  je 46,8 km, prosečne širine 5,3 do 7,8 km, površine od 270 km kvadratnih i po veličini je šesto ostrvo na Jadranskom moru. Od poluostrva Pelješca   deli ga Pelješki kanal, a među njima je najmanja udaljenost 1270 m. Osrtvska  obala duga je 182 km. 

Luka

Obala ostrva je razuđena s velikim brojem  zaliva i uvala. Severna obala ostrva je jako pristupačna i zaštićena od vetra, u ovom delu nalaze luke prelepi gradići  Korčula, Banja, Račišće, Vrbovica, Babina, Prigradica. Najveća, i najbolje zaštićena uvala je Vela Luka na krajnjem zapadnom delu ostrva. 

Izlaz ka skalinama

Ostrvo Korčula danas predstavlja jedinstveni spoj prekrasne prirode, bogate  kulturne tradicije i istorije i  modernog turizma. Bezbrojne prekrasne plaže i uvale, luksuzni hoteli i kuće za odmor, stari  maslinjaci i vinogradi, mame na ovo ostrvo brojne turiste iz celog sveta.

Van zidina

U ovom period nema puno turista i jedini ugostiteljski objekt koji radi je picerija odmah podno stepeništa i glavnog ulaza u utvrđeni grad. Dok sedimo napolju kao nepušači, zamišljamo još lepše vreme ako je to moguće. Šetnja uživanja ne traje predugo oko celih zidina ali to je ovde što je u Beogradu “krug dvojke”. 

Starosedeoci znaju šta znači imati svoj kutak u tom delu. U mislima sam dozvao leto i materijalizovao plaže koje su tu. Voleo bih da se vratim tamo u septembru, jer tada nema gužve i upiti sve lepote koje nudi Korčula. 

Most između kuća

Veza između kuća

Dok se lagano ukrcavamo jedino što mi drži dobro raspoloženje je poseta jednoj od najvećih vinarija na Pelješcu. Kažu da je u vinu istina a vino Dingač to diže na još viši nivo.

Većnica

DUBROVAČKI DOČEK NOVE 2020 GODINE

Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

Posle tri decenije od poslednjeg letovanja u Dubrovniku krenuo sam sa velikom ekspedicijom Boreas Travela i vodičkom palicom sjajne Bojane Šestović, na doček nove decenije u tom gradu.

Putevima partizanskih brigada obišli smo sve bitne lokacije dejstava u Bosni i Hercegovini, tokom Drugog svetskog rata. Dopunio sam propušteno znanje sa ekskurzija u prošlom milenijumu. Preko Bileće i prelepog Trebinja stižemo na osunčanu Jadransku obalu. Zimsko-prolećno vreme odagnalo je umor, a žamor punih ulica uveo me je u specifično meditativno stanje.

Uz vrlo živopisno duhovito dopunjavanje našeg i lokalnog vodiča u brzom hodu prolazimo kroz lavirinte oko Straduna. Saznajem da su u kamenim kućama kuhinje uvek bile na vrhu, da u slučaju požara ne stradaju ostale prostorije. Video sam i natpis koji je u kamenu uklesao pobesneli sveštenik kako bi opomenuo nepismenu decu zbog buke koju stvaraju pri loptanju. Iz svake pore kamena izbija velika istorija i događaji koji su pohodili ovo parče Zemljine kugle.

U pozadini se čuje odlično ozvučenje i tonska proba „Parnog valjka”. Zvuk dopire do svakog kutka starog grada. Dok smo slušali o znamenitostima ali i o cenama “Gradske kavane” iza bine silaze muzičari i stampedo većinskog, ženskog dela ekipe prileće, Husu, Akiju i ostalim članovima benda da se slika. Uz osmeh oni poziraju, tei krećemo dalje i najavljujemo pretponoćno druženje.

Posle reanimacije u Mlinima krećemo ponovo na Stradun. Desetak hiljada ljudi okupira srce starog grada i zabava počinje. Uz odličan program pogotovo glavnih zvezda  „Parnog valjka” i lepog vatrometa sve je prošlo vrlo bezbedno. Osećali su se maligani u prolazu ali nije bilo nikakvih neprijatnosti. 

Sredovečni par ispred pije iz iste boce viski i zagrljeni dočekuju Novu godinu. Vredelo je doći ponovo na ovaj areal. Doduše sada nema plivanja osim u mislima, ali more je svakako razdragano i čeka sunce koje će ga pripremiti za predstojeću sezonu. A sada malo istorijografije da ne bude samo zabave.

Dubrovnik (latinski: Ragusa — Raguza) je smešten na Jadranskom moru, u južnoj Hrvatskoj. Ime je dobio po hrastovoj šumi, dubravi. Ubraja se u jedan od najznačajnijih kulturnih i turističkih centara u cieloj Jugoistočnoj Evropi. Poznat je po svom starom gradskom jezgru sa brojnim kulturnim i sakralnim spomenicima. Grad je 1991. godine imao 49.728 stanovnika, a prema popisu iz 2011. godine 42.615. i administrativni je centar Dubrovačko-neretvanske županije.

Osnovan je zbog pomorske trgovine i trgovine sa Osmanskim carstvom i svim drugim zemljama sveta od Amerika do Indije tokom ranog srednjeg veka i dosta vremena bio je jedini konkurent Mletačke republike, Venecije, na istočnom delu Jadranu. Zbog bogatstva i veštih diplomatskih odnosa, grad  Dubrovnik se znatno razvio posebno u XV i XVI veku. 

Dubrovnik je rodni grad mnogih značajnih pesnika, pisaca, filologa, slikara, matematičara i fizičara.

Pretpostavlja se da je nastao u VII veku, ali prema nekim novim nalazima i saznanjima čak i znatno ranije, na osnovu pronalaska ostataka ruševina katedrale koja se nalazila na mestu današnje katedrale. 

Stari osnivači Dubrovnika su, bežeći pred Avarima iz razorenog Epidaurusa (današnji Cavtat) došli na ostrvski hrid Laus podno brda Srđ i tu su se odlučili da se nastane. Vremenom su hrid povezali sa kopnenim delom današnjeg Dubrovnika, u to vreme pod imenom Dubrava, koji su podigli plemena Zahumljani, Travunjani i Konavljani i to nasipanjem kanala na kojem se danas nalazi najpoznatija dubrovačka ulica Placa (Stradun). Prvi se put u istorijskim dokumentima spominje 850. godine.

Toliko o istoriji a ostalo je moguće pročitati i na drugom mestu. Posle nekoliko dana krećemo dalje na put a ja se nadam da neću morati da čekam trideset godina do sledećeg gostovanja u ovom biseru Jadrana.