Pridnjestrovlje, pravni vakum u užarenom istočnoevropskom regionu

 

Još je Benžemin Frenklin istakao da kuća nije dom ukoliko ne sadrži hranu i vatru za um koliko i za telo. Ima nas putnički bahatih te preko hleba tražimo pogaču, otiskujemo se iz topline doma u nepoznato, u avanturu,  a sve zarad radoznalosti koja krepi nemirni duh. Ovo putovanje uz sve standarne geografsko-istorijsko-kulturno-gastronomske karakteristike, sadrži  i posetu najvećoj vinariji i velikim termama smeštenim u predivnoj botaničkoj bašti, ali i jedan kuriozitet. Možda ste čuli za zemlju Transnistriju, Pridnjestrovlje, Transdnjestar ili pak Zadnjestrovlje?

 

Neka vas ne brine ako niste, jer ona ne postoji kao zvanično priznata suverena država. Razlog, budite strpljivi i samo će vam se kazati. Nalazi se na istočnom rubu zemlje, gde se Moldavija granici s  Ukrajinom. Područje Transistrije ima dugu istoriju pod ruskim carstvom i Sovjetskim Savezom, a i danas može da se vidi mnoštvo sovjetskih simbola. Neposredno pre raspada SSSR-a, mala oblast na teritoriji Moldavije proglasila je nezavisnost i postala poznata kao Transnistrija, Pridnjestrovlje ili jednostavno PMR (Pridnjestrovska Moldavska Republika).

Nakon kratkog vojnog sukoba, taj se region  2. maja 1992. godine odvojio od Moldavije. Separatiste su podržavale ruske trupe. Oko 1.500 ruskih vojnika i danas je ovde stacionirano. Separatisti su proglasili Pridnjestrovsku Moldavsku Republiku, a Moldavija je htela ili ne narodu u Transnistriji dala poseban pravni status autonomne teritorijalne jedinice 2005, a od Rusije zatražila odštetu od više milijardi dolara zbog okupacije Pridnjestrovlja. Pridnjestrovlje, pak i dalje ne priznaje da je Moldavija izašla iz SSSR-a i sebe smatra jedinim pravnim naslednikom nekadašnje sovjetske republike. Ovaj uzak pojas zemlje (dužine oko 400 kilometara i ne širi od deset) sa površinom od 4.163 km²  ima oko 520 hiljada stanovnika i reljef skoro u potpunosti ravničarski. Zanimljivo, ali ni Rusija ih ne priznaje. Barem, zasad. 

Tačnije, priznale su je tri takođe nepriznate države – Južna Osetija, Nagorno Karabah i Abhazija, pa su se zastave ove tri teritorija vijore u centru Tiraspolja, tik uz zastavu Pridnjestrovlja. Nedavno je Republika Nagorno-Karabah prestala posle 32 godine da postoji, a to područje napustilo je više od 65 hiljada Jermena, a zastava u Tiraspolju spuštena. Jermenija, koja je decenijama podržavala ovu teritoriju, ovaj put nije vojno intervenisala, otvarajući put azerbejdžanskim snagama da je integrišu.

Godine 2007. održan je referendum na kojem su građani Pridnjestrovlja izglasali pripajanje Rusiji (97%). Ovde Sovjetski Savez još živi u nekom paralelnom univerzumu. Uzor im je Kalinjingrad, teritorija smeštena između Litvanije i Poljske.

Imaju sve državne prerogative: parlament i vladu, predsednika, vojsku, policiju, valutu (pridnjestrovsku rublju uvedenu 1994. i sa izvršenom denominacijom 2000.), pasoš (nepriznat), poštanski sistem, registracione tablice. Simbol pridnjestrovske rublje je ćiriličko slovo R sa udvojenom vertikalnom linijom na takav predstavljajući i slovo P, te tako spojeni predstavljaju sintezu početaka reči pridnjestrovska rublja (pridnestrovskiй rublь). Takođe, prisutna je i dvostruka linija koja je česta na simbolima valuta. Usvojen je 31. maja 2012. godine od strane Pridnjestrovske republičke banke kao posebni znak za valutu. Autor znaka je elektronski inženjer Jurij Kolodnij iz beloruskog grada Novopolock, koji je za 

osmišljanje simbola valute nagrađen sa 500 hiljada američkih dolara. Ovoj pseudodržavi ne manjka ni ustava, nacionalne himne, grba, zastave (zastava nekadašnje Moldavije koja je bila sastavu  SSSR - sa srpom i čekićem). Zvanični jezik je ruski. Natpisi su većinski ćirilični.

Jedna rublja sa likom Akeksandra Vasiljeviča Suvarova

Do 2005. Pridnjestrovlje nije imalo sopstvenu kovnicu novca. Kopejke su kovane u Varšavi i transportovane preko Ukrajine u Tiraspolj. Moldavska vlada nije bila oduševljena ovakvom radnjom, posto je na nju gledala kao na de fakto priznanje Pridnjestrovlja. Pokušali su politički pritisak na poljskog predsednika ali on nije urodio plodom. Ukrajinska carina je u decembru 2004. godine kod Lavova zaplenila kamion sa pridnjestrovskim novčićima vrednim preko 104 hiljada evra, kao odmazdu za marginalizaciju pozicije lokalnih Ukrajinaca u školstvu i državnoj upravi. Sukob između moldavskih i poljskih vlasti je zbog ove zaplene došao do usijanja. Poljska kovnica pokleknula je pred pritiscima i raskinula ugovor sa Pridnjestrovljem. Godinu dana kasnije, predsednik Igor Smirnov otvorio je potpuno novu kovnicu novca u Tiraspolju. Pridnjestrovska republikanska banka je 2014. godine izdala kovanice od kompozitnih materijala, koje su trebalo da zamene novčanice iste vrednosti. Oblik novčića je određen njegovom vrednošću: više strana- veća vrednost.

Prema popisu iz 2015. godine stanovništvo je sledećih nacionalnosti: 29 odsto su Rusi, nešto preko 28 % stanovnika Moldavci, koliko ima i Ukrajinaca, a ostatak čine Bugari, Poljaci, Gaugazi... Gagauzi su zajednice koja govori turski i živi na jugu zemlje. No, bilo koje da su nacije svi su oni apatridi, budući da je njihovim sovjetskim pasošima istekla važnost, a novi nigde ne važe. No, snalaze se tako što po nekim nezvaninim procenama oko 465.000 stanovnika ima dvojno ili trojno državljanstvo: moldavsko, rusko (skoro polovina) ili ukrajinsko.

Treba biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Hteli mi to da priznamo ili ne, svi računi iz istorije kad-tad stignu na naplatu. Montažni kontejner isprečio se na putu s dve trake koji povezuje Kišinjev sa Tiraspoljom. Ulazak u ovu čudnu zemlju moguć je i lak na deset sati, ako imate važeća putna dokumenta. Dobijete kopiju podataka iz pasoša na jednom papiriću koji služi kao viza, a pri izlasku iz Pridnjestrovlja taj papirić vraćate nazad, njihovoj vojsci. Prešavši u Pridnjestrovlje, dva vojnika u kamuflažnim uniformama i šlemovima sa ruskim zastavama na ramenu mi mašu.

Ako želite da provedete više vremena u Pridnjestrovlju, moraćete da se registrujete u hotelu, a potom i u kancelariji za migracije u Tiraspolju ili u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prelazak granice je spora procedura jer postoji jaka granična kontrola, i zbog straha da neko od pridošlica mogao da uzme učešće u ukrajinsko-ruskom sukobu. No, u Moldaviji bolje prolazimo od Bregovića, a u Tiraspolju od crno-belih. Kad nije vreme za posetu Rusiji, eto da bar privirim u ovu malu.

Da li imam vašu pažnju? Prvi grad koji se pojavljuje posle improvizovane granice je Bender. Ugledaćete beličaste socrealističke zgrade, prostrane bulevare ali i tvrđavu zidanu od smeđih cigala koja dominira krivinom reke Dnjestar. Neke zgrade u gradu još krase ožiljci od bombardovanja 1992. godine, kada je regularna vojska novoformirane Republike Moldavije napala Pridnjestrovlje koje se proglasilo nezavisnim. Rat je trajao od marta do 29. jula kada su ruske „mirovne“ snage ušle su u gradove Benderi i Dubasari. Već prvog avgusta završeno je razmeštanje Zajedničkih mirovnih snaga u koje su ulazile snage RF, Moldavije, PMR i vojni posmatrači iz Ukrajine. Tokom sukoba stradalo je nekoliko stotina ljudi (oko 700), ranjenih je nekih 10 hiljada. No, ono što ovaj sukob čini jednim od najčudnijih u istoriji bilo je to što su se posle obračuna vojnici zaraćenih strana noću često sastajali da bi zajedno opijali. Tokom takvih pijanki sklapani su dogovori da se tokom dana ne puca. Zato neki ovaj komflikt nazivaju i 'pijani rat.' Vatra je ugašena, a ispod pepela je i dalje tinjalo.

U ranom srednjem veku Pridnjestrovlje su naseljavala slovenska plemena Uliči i Tiverci zajedno sa turkijskim plemenima Kumanima i Pečenezima. Ovo područje bilo je u sastavu Kijevske Rusije. Od XV veka severni deo Pridnjestrovlja pod kontrolom je Velike kneževine Litvanije, kasnije Poljsko-Litvanske državne zajednice. Mirovnim sporazumom od 9. januara 1792. ovaj region postaje sastavni deo carske Rusije.

Podela između Moldavije i Pridnjestrovlja izvršena je neposredno posle završetka Prvog svetskog rata. Godine 1939. paktom Molotov-Ripentrop omogućeno je SSSR-u da zauzme Besarabiju (gde se govorio rumunski) i da je spoji sa teritorijom istočno od reke Dnjestar koja je nekad pripadala Ukrajini. Besarabiju su, zatim, na kratko ponovo okupirali Rumuni, uz pomoć nacističke Nemačke, tokom invazije 1941. godine, da bi  SSSR-u pripala 1944.

Sovjeti su koncentrisali industrijsku aktivnost moldavske republike u deo u kojem se govori ruski, koji je postao domovina novih slovenskih doseljenika. Tako je Pridnjestrovlje, u kojem je koncentrisana čitava moldavska industrija, ekonomsko srce zemlje. Ova oblast je 1990. učestvovala u BDP-u Socijalističke Republike Moldavije sa 40 odsto. No, od otcepljenja Pridnjestrovlje muku muči sa ekonomijom, a fabrike se sukcesivno zatvaraju. Po nekim procenama, više od 40 odsto BDP-a dolazi iz sive ekonomije (slično kao i u susednim zemljama). 

Pridnjestrovlje je zbog svog nejasnog pravnog statusa prava mafijaška zona, regionalno središte švercerskih aktivnosti (trgovine oružjem, cigaretama, gorivom, alkoholom, kolima, uranijumom, a tu je i pranje novca…). Korumpirane vlasti ohrabruju šverc, kojim rukovode regionalne mafije, pre svih ruska i ukrajinska. Ova trgovina donosi više od milijardu američkih dolara godišnje (zvanični budžet ove oblasti je oko 40 miliona dolara).

Najveći grad, ujedno i glavni grad ove samoproglašene republike je Tiraspolj koji broji oko 130 hiljada stanovnika. U njega smo stigli posle nekih osamdesetak kilometara voznje. Tiraspolj znači grad na Dnjestru, a naziv predstavlja slovenizovani grčki naziv koji vodi poreklo od reči Tiras (Dnjestar) i polis (grad). Osnovao ga je 1792. generalisimus Aleksandar Suvorov. Status grada dobija 1795. godine. Od 1929. do 1940. bio je prestonica Moldavske ASSR.

Ispred Doma Sovjeta stoji impozantni spomenik Lenjinu. Prekoputa je memorijalni kompleks posvećen žrtvama ratova od 1941. do danas. Najviše imena uklesano u kamen posvećen je tromesečenom ratu sa Moldavijom 1990. kada su građani Pridnjestrovlja uz pomoć  XIV divizije Armije SSSR-a koja je imala bazu na ovoj teritoriji potukli Armiju Moldavije ojačanu dobrovoljcima iz Rumunije. Status “zamrznutog konflikta” traje i danas. Tu su i imena poginuli u II svetskom ratu, stradalih u Černobilju, kao i u sovjetskoj agresiji na Avganistan (1979-1989).

U Tiraspolju sve deluje kao muzej komunizma na otvorenom. Tajna služba ove nepriznate države još se zove KGB. Menjamo novac ua ovdašnje rublje, svraćamo do restorana „Snova v SSSR“, kupujemo suvenire i poštanske marke. Uporedo, blješte reklame za najnovije modele mobilnih telefona, benzinskih pumpi i prodavnica, lanci kockarnica. No, ako ste pomislili da ćete moći da koristite Visa i Mastercard platnene kartice omašili ste. Lokalni bankomati i prodavnice ih ne prihvataju. Od novih brendova tu je sveprisutni Sheriff- vlasnistvo lokalnog bosa Viktora Gusana, preduzetnika čiji prvi milion potiče iz vremena rata za Pridnjestrovlje 1990. godine. 

Danas je ponosni vlasnik gotovo kompletne ekonomije ove kvazidržavice (hipermarketa, pumpi, fudbalski klub...)

Iako se Moldavija po pitanju standarda skoro nalazi na poslednjem mestu u svetu, plate u Transnistriji su još niže. Minimalac je oko 133 evra. Lekari i profesori zarađuju tek nešto više od minimalne zarade. Zabranjeno je fotografisanje granice, vojske, tenkova i vojne opreme. Ako ipak zavirite u kasarne pronaći ćete tamo vojnike naslednike XIV ruskog garnizona. Njih oko oko 1.500 i pored poziva Ujedinjenih nacija da se povuku, po obavezi koju je Rusija preuzela na samitu OSCE-a u Istanbulu 1999. godine, to ne čine. Moskva to opravdava potrebom da se obezbedi jedno od najvećeg skladišta municije (20.000 tona) još iz sovjetskog perioda koje se nalazi u Kobasni, gradu koji se ugnezdio nedaleko od ukrajinske granice.

Ako biste, hipotetički,  iz Ukrajine (UA) prelazili na teritoriju Moldavije (MD) preko Pridnjestrovlja (PMR ) na ukrajinskoj teritoriji je i punkt moldavske policije, sledi kontrola ukrajinske administracije da bi konačno stigli na granicu sa Pridnjestrovljem. Postoji i par kilometara " zelenog koridora" koji zaobilazi teritoriju Pridnjestrovlja i omogućava neposredan ulazak iz Ukrajine u Moldaviju i obrnuto.

Pre godinu dana, nekako baš u ovo vreme u glavnom gradu samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike zabeležen je čitav niz eksplozija. Jedna od njih eksplodirala je u zgradi Ministarstva bezbednosti. U blizini te zgrade pronađeni su raketni bacači s kojima je izvršen napad. 

Kao odgovor na to bezbednosne snage Moldavije stavljene su u stanje visoke pripravnosti, a vlasti u Pridnjestrovlju zbog opasnosti od terorizma podigle su  sigurnosne mere na najviši crveni nivo i proglasile vanredno stanje, sa vojnim kontrolnim punktovima postavljenim u blizini gradskih granica.

Nakon što je Kremlj priznao Republike Donjecka (DNR) i Luganska (LNR), nezadovoljstvo u Pridnjestrovlju je drastično poraslo. Od početka rata u Ukrajini, pridnjestrovska politička elita izabrala je ipak put diplomatije i opreza. Ukrajna bi pak da potpomogne Moldavcima da vojno povrate separatističku oblast. U Kišinjevu su uzdržani i nadaju da će im se Pridnjestrovlje samo vratiti. Kada bankrotira. 

Moldavija se oslanja na električnu energiju koju većim delom dobija iz elektrane Kučurgan sa leve strane Dnjestra. Vrzino kolo dodatno komplikuje što elektrana koristi ruski gas koji u Pridnjestrovlje stiže - iz Kišinjeva.

Na rumunskom graničnom prelazu simpatičan devojčura nam pokupi pasoše, a ja poželeh da nam ih ona i vrati. Ѕа ispeglanom kosom do dna leđa, izašla na ovaj dožd, rizikuje da joj se kosa ufrčka

I zaista naoružana kamerom i osmehom, opet uđе i podeli nam pasošе.

Mersi, rekoh ganut.

I zahvalih se bogu, sa nejasnom dilemom, što mi tako velikodušno ne udeli i neki crconjak, pa makar i  neočekivanim prilivom na platnu karticu. I tako napuštamo maljenki SSSR

„. . . Prelazim u mislima svoju prošlost i nehotice se pitam: zašto sam živeo? S kakvom sam se ciljem rodio? A cilj mora da je postojao, i mora da mi je bio određen neki visoki zadatak, jer osećam u svojoj duši neizmernu snagu. . . Ali ja nisam pogodio taj zadatak, mene su zaveli mamci praznih i niskih strasti; iz ognja tih strasti iskovao sam se tvrd i hladan kao čelik, ali sam zauvek izgubio žar plemenitih težnji — najbolji cvet života. . .“

Pečorin, junak našeg doba, alter-ego Mihaila Ljermontova