Kiši li u Kišinjevu?

 

„How many roads must a man walk down

before you call him a man?“

Ko putuje sporije stari – oseća se i izgleda mlađe, kaže nova studija. S puta se vraćamo izmenjeni. To su izazovi koje doživljavamo van zone komfora, koji su korisni jer nam pomažu da se bolje snađemo na nepoznatom terenu, da bolje isplaniramo budućnost, snađemo se u nоvim i nepoznatim situacijama, rešimo probleme, premostimo jezičku barijeru, lakše sklapamo poznanstva…

 Razvijamo kreativnost i maštu, stičemo nova iskustva i nove ideje.

Rutina nas s vremenom smara i postaje dosadna, pa su putovanja neizbežna i posve koristan ventil.

 Putovanje je praznik za um i telo, pa posle svakog putovanja još više cenimo svoj dom.

Mislio sam da  je Moldavija druga zemlja Rumuna. Sa lica mesta deluje da je odnos pola pola(Rumuni:Rusi). Uskoro 20. oktobra opet će biti postavljeno referenumsko pitanje o evropskoj perspektivi, iako su pristupni pregovori u toku.

Pre doručka obilazim lokalni buvljak: kolekciju regionalnih novčanica, poštanskih marki, militarije i ordenja, a pronađe se i poneka sablja i samokres.

Vojvoda Dragoš pristigao je u Besarabiju iz Rumunije, jureći bivole. Zlobnici pak tvrde pre bežeci od Ugara. Divlje vode jedne malene reke u istočnoevropskoj nedođiji zauvek su odnele njegovog vernog psića Moldava. Tako je reka, a kasnije i cela država dobila ime, a njen prvi vladar postao je upravo vojvoda Dragoš. Moldavija drži neslavni rekord kao zemlja sa najmanje poseta turista u čitavoj Evropi, te ne očekujte gužve tipične za druge gradove. Svojevrsan pardoks je da je Kneževina Moldavija bila nukleus za stvaranje Rumunije. I već pomenuta reka nalazi se u tlu Rumunije.

Na pitanje šta se nalazi između Ukrajine i Rumunije – odgovor je prost- Moldavija. Kišinjev (Chişinău/Kišinэu), glavni grad Moldavije smešten uz bok reci Bik, pritoci Dnjestra sa oko 850 hiljada stanovnika. Rumuni čine oko 70%, a Rusi oko 13% stanovništva. Grad se nalazi na Biku, pritoci Dnjestra. Podijeljen je u 5 administrativnih provincija i prostire se na 565 km².

Prvi put pominje se 1436. godine kao grad manastir. Sve do XIX veka Kišinjev je bio malo mesto. Moldavija 1812. pada pod rusku vlast i Kišinjev postaje centar Besarabije. Potkraj istog veka naseljavaju ga Jevreju izbegli iz carske Rusije, bežeći od progroma. Na teritoriji grada tada je postojalo oko 70 sinagoga. Dva velika anti-semitska pogroma su se odigrala u ovom gradu 1903. i 1905. izazivajući masovno iseljavanje Jevreja u zapadnu Evropu.

Ova zemlja 🇦🇩 poprište je jos jednog, doduše fiktivnog masakra.

Autori serije Dinastija ovde su smestili fiktivnu kraljevinu u kojoj se dešavalo venčanje Amande (koju tumači srpska princeza Katarina Oksenberg), ćerke Blejka i Aleksis.

U kapelu tokom venčanja upadaju teroristi i sledi masakr i kraj nekad vrlo gledane sapunice. Ja u to vreme bih u vojsci i šta radi dokona vojska nego gleda svašta.

Reka Prut odvaja Moldaviju od Rumunije na zapadu. Veći deo današnje Moldavije bio je deo Rumunije do II svetskog rata. Godine 1940, kao rezultat pakta Hitler-Staljin, Sovjetski Savez je okupirao deo istočno od Pruta i osnovao Moldavsku Sovjetsku Republiku, koja je postojala sve do 1991. godine. Svedok tog vremena prepunog terora je spomenik Pain Train, ogromna skulptura otkrivena 1990. posvećena žrtvama masovnih Staljinovih deportacija tokom kojih je od 1940. do 1951. u Sibir i Kazahstan proterano preko 50 hiljada stanovnika Moldavije. Ima 3.300.000 stanovnika, prostire se na 33.843 kvadratna kilometra, što znači da je nešto veća od trećine Srbije.

Ukliještena između Rumunje i Ukrajine, Moldaviju, jednu od najsiromašnijih nacija u Evropi. Od 2020. predvodi je predsednica Maja Sandu uz snažnu podršku SAD-a i Evropske unije. No, predsednik Rusije, Vladimir Putin opozvao je nedavno dekret iz 2012. koji je delomično podupirao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Transnistrije - separatističke oblasti koja se graniči s Ukrajinom i u kojoj Rusija drži svoje trupe. Naredba kojom se poništava dokument iz 2012. objavljena je na web stranici Kremlja i navodi da je odluka donesena kako bi se "osigurali nacionalni interesi Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima".

Grad je teško postradao u zemljotresu krajem 1940. i u nemačkom bombardovanju u leto 1941. te je njegov veliki deo iznova sagrađen posle rata. Centralna gradska ulica kao i glavni gradski park nose ime Svetog Stefana Velikog čiji lik krasi i sve novčanice moldavskog leja. Sa imenom Stefana Velikog srešćete se svuda po Moldaviji. Velika istorijska ličnost za Moldaviju, omogućio im je nezavisnost u vreme Osmanlijske vlasti. Statua u centru grada, upravo je njegova.

Na suprotnoj strani od zgrade Vlade Moldavije i pravo na Bulevaru Stefana cel Marea, glavne gradske avenije, nazire se Trijumfalna kapija (Arcul de Triumf) iz XIX veka sa zvonom napravljenim od turskih topova i slavi rusku pobedu nad Osmanlijama. Visoka je 13 metara. U ovim sukobima na ruskoj strani učestvovao je i nemački plemić i oficir Hijeronim Karl Fridrih fon Minhausen. Ovaj baron patoloski lažov, ostao je upamćen po priči kako je u izviđanje turskih položaja oko Bendera išao jašući na topovskom đuletu. Nakon Stefanove smrti, grad pada pod kontrolu Otomanske imperije. Tatari ga ruše u XVII veku.

Jedna od ovdašnjih legendi vezana je za grad na samoj granici sa Ukrajinom i govori o beloj rodi tvrđave Soroka, koja je tokom duge opsade Tartara donela grožđe braniteljima tvrđave, kako bi ih spasila od žeđi i gladi i pomogla im da pobede.

U muzeju se čuva zaostavština ovog naroda. Muzej sadrži više od 263 hiljada eksponata koji svedoče o nasleđu i istoriji zemlje. Muzej je smešten u nekadašnjoj zgradi muške gimnazije koja je stradala u potresu 1977. godine. Napori za obnovu zgrade započeli su 1979. ali su obustavljeni zbog razmera štete, tako da je današnja zgrada nova građevina koja je sačuvala samo spoljni izgled fasade. U muzeju se čuva puno artefakata, nasleđe srednjovekovnog perioda. Karta košta 25 leja (otprilike 1,30 evra) i omogućava vam pristup prizemlju i prvom spratu muzeja.

Kada su neki moji saputnici prišli da slikaju ovaj spomenik

dva sapobraćajna policajaca su ih pozvala i na ruskom ih pitali što slikaju tog

fašistu. Naravno oni ni pojma nisu imali ko je na konju, a onda su ih

odgovorili pitanjem da ako im ne odgovara što ga nisu uklonili. Kakogod u

pitanju je Grigorij Ivanovič Kotovski (24. jun 1881 — 6. avgust 1925) sovjetski

vojni i politički aktivista i učesnik u Ruskom građanskom ratu. Napravio je

karijeru od gangstera i pljačkaša banaka da bi na kraju postao komandant Crvene

armije i član Centralnog izvršnog komiteta Sovjetskog Saveza.

Zanimljiva građevina je svakako i državni cirkus otvoren 1981. koji je nekada važio za najbolji u SSSR. Jedna od pet replika Rimske vučice, poklon Musolinija, šepuri se ispred Nacionalnog muzeja istorije Moldavije, koji se uselio u raskošnu vilu eklektičnog stila, sagrađenu na mestu identične zgrade gotovo potpuno srušene u pogubnom zemljotresu 1977. godine. Nestala za vreme Sovjeta, sa sticanjem nezavisnosti se ponovo pojavila.

Crkva Hristovog rođenja glavna je crkva Ruske pravoslavne crkve u Kišinjevu, a nalazi se nasuprot zgradi Nacionalnog parlamenta u centru grada. Crkva je prvobitno sagrađena 1836. u neoklasicističkom stilu, ali je ponovo obnovljena 1997. nakon što je bombardovana i uništena tokom brojnih ratova koji su se dogodili u glavnom gradu. Sadašnji zvonik potiče iz 1997. godine.

Aleksandar Sergejevič Puškin (1799-1837), veliki ruski pesnik, rodonačelnik nove ruske literature, boravio je po kazni tri godine u Kišinjevu. Ostao je ovde do jula 1823. godine i povezao se sa revolucionarnim pokretom ruske inteligencije i oficira. U svom dnevniku piše da je 4. maja 1821.  postao član masonske lože. Ta loža je, doduše, ubrzo zabranjena i raspuštena carskim dekretom.

Tokom Hladnog rata SSSR sprovodi masovnu rusifikaciju moldavske republike: ona postaje mesto za kolonizaciju Rusa i Ukrajinaca koji de facto preuzimaju kontrolu nad zemljom (više od 80 % političkih i ekonomskih čelnika bili su ne-Rumuni – među njima i Brežnjev – isto kao i polovina stanovništva aktivnog u industriji), a brojni Rumuni su deportovani. Osim toga, nametnuto je ćirilično pismo za pisanje rumunskog jezika, koji je prekršten u moldavski; ruski je, pored moldavskog, proglašen za službeni jezik, a razmena sa Rumunijom je svedena na minimum, iako je i ona bila članica sovjetskog bloka. Moldavija svoju umerenu klimu i svoje plodne stepe je specijalizovala za proizvodnju vina, duvana, povrća i voća.

Službeni jezik uz moldavski je i gagauzski, koji odumire jer ga govori još samo 155 hiljada ljudi. Gagauzi su turskog -seldžučkog porekla, ali su primili pravoslavlje i govore ruski jezik. Moldavija je tek jedna od tri države na svetu čija je zastava različita na obe strane. Moldavija je postala prva bivša sovjetska republika koja je odabrala komunistu za predsednika 2001. godine. Statistički, najsiromašnijija je, uz Ukrajinu, zemlja starog kontinenta. Ima manje od tri miliona stanovnika, dok četvrtina Moldovaca radi u inostranstvu, a taj se broj neprekidno uvećava. Prema statistici o brzini interneta, Moldavija je zauzela treće mesto od 152 zemlje! Moldavci mogu da putuju u zemlje EU bez viza, a Kišinjev  je sa Briselom potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovor o slobodnoj trgovini. I ovde nailazimo na jo jednu protivrečnost, na jugu zemlje u Gaguziji zalažu se za jačanje veza sa Rusijom (97 %).

Grad je čist, policijske patrole na svakom koraku. Za nepopravljive kupoholičare preporučujem posetu tržnim centrima Grand Hall i Atrium, gde možete nabaviti leviske za oko tridesetak evra. Dobra vest za nas oni su se nalazili nedaleko od našeg smeštaja, kao i supermarketi Bonus i Velmart, kao i veliki broj kafića i restorana. No, kao i Ukrajini ovde je ulične rasveta skromna, što ne razumem; bar je ova nova led rasveta jeftina i ne troši previše energije. Navike su čudo, nikako ih se ratosiljati!

Oko sedamdeset kilometara severno od Kišinjeva, pitoreskno selo Dorockaja stisnuto je uz samo Pridnjestrovlje. Ovo je bilo poprište teških borbi tokom II svetskog rata koja je Crvena armija vodila na obali reke. O tome svedoči u lokalni spomenik podignut u čast poginulim. Moldavija je usvojila zakon po kome strane oružane snage mogu da čuvaju moldavijsku granicu.

Na teritoriji Moldavije, koju srpska narodna poezija naziva Bogdanskom, Srbi počinju da se naseljavaju prvom polovinom XV veka. Prve informacije o Moldaviji u srpskim tekstovima pominju se u Žitiju Stefana Lazarevića, koje je 1435. godine napisao Konstantin Filozof. Supruge moldavskih vojvoda, iz roda Brankovića i druge srpske vlastele, podizale su ovde crkve i manastire. Zabeleženo je da su telesnu gardu Petra IV Rareša činili Srbi. Od 1781. do 1782. godine u Moldaviji je boravio Dositej Obradović, srpski književnik, filozof, pedagog i narodni prosvetitelj. O ovome beleži:

"Kako sam ovde ono blaženo proleće i leto proveo, opisati nije mi vozmožno. K jeseni polaze trgovci za Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata. Evo, dakle, ono što želajemo vreme za Germaniju i dalje. Sovjetuju me moji dobri prijatelji da ostanem jošt godinu dana i da stečem više. Ne, nipošto, jer se bojim da se ne usladim u novce, i u spokojstvo, pak ostah tu do groba."