Talin, Estonija

 

Po ulasku i Estoniju pauzu pravimo na nekadašnjem graničnim prelazu sada pretvorenom u restoran i prodavnicu. Do Talina je magistralni put, kao većinom po Baltiku. Verujem da hoće, lako bi napravili autoput. A onda bi navalile horde putnika poput naѕ. Šta im to treba?

Ljudsko naseljavanje u Estoniji je postalo moguće kada se led iz poslednjeg ledenog doba, otopio pre oko 11.000 – 13.000 godina. Najstarija poznata naseobina u Estoniji se nalazi na reci Parnu (Pärnu), blizu grada Sindi (naseobina Puli (Pulli), po selu Puli – na desnoj obali reke Parnu). Ona potiče iz sredine osmog milenijuma stare ere. Estonija je primila hrišćanstvo kada su nemačko Livonijsko bratstvo mača i Danska osvojili ovu zemlju 1227. Među kasnijim stranim silama koje su kontrolisale Estoniju u raznim periodima su bile Danska, Švedska, Poljska i konačno (1710. de facto, 1721. de iure, vidi Ništatski sporazum) Rusija. Međutim, više klase i viša srednja klasa su ostale prvenstveno baltičko-nemačke do otprilike 1918. Tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata, preostale Nemce su isterali Hitler, i kasnije Staljin. Nakon pada Ruske Imperije posle Oktobarske revolucije, Estonija je proglasila nezavisnost 24. februara, 1918. Nakon Estonskog oslobodilačkog rata i Sporazuma iz Tartua potpisanog 2. februara, 1920, Estonija je održavala ovu nezavisnost tokom 22 godine, i ista parlamentarna vlast je ponovo uspostavljena 1992, nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Ova vlast je bila sačinjena od parlamenta, zvanog Rigikogu (Riigikogu), koga su birali svi građani Estonije preko 18 godina. Rigikogu je raspušten 1934, i zemljom je dekretom vladao predsednik Konstantin Pats (Konstantin Päts) do parlamentarnih izbora 1938.

Estonija je potpisala granični sporazum sa Rusijom 18. maja 2005, čime su dve zemlje neznatno redefinisale granicu koju su delile od 1991. Ovaj sporazum je Rigikogu, estonski parlament, ratifikovao 20. juna 2005. Međutim, Rusija je odbacila estonsku preambulu ovom zakonu, koja se poziva na neprekinuti pravni kontinuitet estonske države tokom sovjetskog perioda, i indirektno se poziva na sovjetsku okupaciju Estonije, i objavila je da poništava svoj potpis i da želi da ponovo počne pregovore sa Estonijom.

Talin je grad koji u prevodu označava danski grad, a sad je estonski.

Estonci su najmanje religiozni stanovnici Evrope.Pred pravoslavnom crkvom smo, sa pet kupola najvećom i najlepše ukrašenom ruskom crkvom u Estoniji. Nalazi se na Tompea brdu, i posvećena je Svetom Aleksandru Nevskom, princu Novgoroda, Kijeva i Vladimira. Sagrađena je 1900. godine, kada je Estonija bila u sastavu Ruskog carstva. Jedna je od najmonumentalnijih građevina u gradu, sa bogato dekorisanom unutrašnjošću i 11 masivnih zvona od kojih najteže ima preko 16 tona. Katedrala zamalo da bude srušena tokom 1930. godina. Tada nije uništena iz dva razloga — zbog masivne konstrukcije i nedostatka para. Za vreme Sovjetskog Saveza, katedrala je doživela istu sudbinu kao i mnogi sakralni objekti u to vreme — ostavljena je da propadne. Međutim, nakon što je Estonija dobila nezavisnost 1991. godine, državni organi su uložili mnogo u obnovu katedrale, koja je danas lepša nego ikad.

Kružila je priča da je gradski prevoz u Talinu besplatan, ali su svi koji su ulazili prinosili kartice automatu.

Ušuškan na severoistoku evropskog kontinenta, Talin je skriveni dragulj. To nije samo šarmantan srednjovekovni grad – to je i brzorastuće tehnološko središte, „dom jednoroga“ kao što su Wise (ranije TransferWise) i Bolt. Planovi da se železnički poveže sa Helsinkijem, Rigom, Viljnjusem i Varšavom obećava ovom okruženju još snažniji prioritet.

Talin je i sedište ogromnog broja startapa: ekosistem nastavlja da cveta, a država posvećeno pomaže svakom startapu, što i nije teško ako imate populaciju koja je upućena u tehnologiju.

Stari grad Talina je najbolje očuvan srednjovekovni grad u Evropi. Podeljen je na dva dela — Donji i Gornji grad. Obilazak je najbolje započeti u Donjem gradu, na glavnom gradskom trgu, mestu na kome se održavaju srednjovekovni festivali, koncerti, vašari i drugi događaji. Na trgu se pored prelepih srednjovekovnih kuća nalazi i najpoznatija građevina u Talinu, zgrada Gradske većnice. Ceo trg nosi ime po ovoj građevini, koja je najstarija većnica na celom Baltiku. Toranj gradske većnice ukrašen je figurom Starog Tomasa, čuvarem i jednim od najbitnijih simbola grada. Postavljen daleke 1530. godine, ovaj vetrokaz predstavlja seljačkog dečaka koji se proslavio u gađanju iz samostrela. Međutim, pošto nije mogao da dobije zvanično priznanje za svoj talenat, zbog toga što nije bio plemićkog porekla, nagrađen je poslom gradskog čuvara. Legenda dalje kaže da je Tomas čitav svoj radni vek davao deci slatkiše na Trgu gradske većnice. Kada je umro, deca su neumorno pitala gde je Tomas. Da bi izbegli priču o smrti, roditelji mališana su postavili vetrokaz na zgradu većnice, objasnivši im da je Stari Tomas i dalje tu i da će ih uvek posmatrati sa tornja. Jedino što više neće biti slatkih darova.

Od nekadašnjih 8 kapija i 46 tornjeva, polovina je očuvana. U neke od preostalih tornjeva možete da uđete i da se popnete do samog vrha, odakle se prostiru neverovatni pogledi na grad, a drugi su pretvoreni u muzeje.

Na glavnom gradskom trgu nalazi se još jedno zanimljivo mesto sa dugom tradicijom — najstarija apoteka u Evropi. Prvi put spomenuta u gradskim zapisima 1422. godine, apoteka bez prestanka radi više od 600 godina na istom mestu. Danas u ovoj apoteci možete da kupite moderne medikamnente — ali i srednjovekovne meleme. U muzeju u apoteci izloženi su interesantni lekovi poput isušenih žabljih nogu, roga jednoroga, krvi crne mačke, delova mumije, zečijih srca, napitaka od zmijske kože i drugih mućkalica koje su se nekada zaista koristile u medicini. U apoteci možete i saznati više o istoriji mnogih lekovitih biljaka i isprobate razne biljne čajeve. Najmlađi turisti još mogu i da se stave u ulogu srednjovekovnih apotekara, igrajući se i spravljajući interesantne meleme. Ulaz u apoteku se ne naplaćuje.

Na svega par minuta peške od glavnog trga u Talinu pronaći ćete crkvu Svetog Olafa, najvišu srednjevokovnu građevinu u čitavom gradu. Sagrađena u XII veku, crkva je ime dobila po norveškom kralju Olafu Drugom, poznatijem kao Sveti Olaf. Smatra se da je je podigla skandinavska zajednica. Visok nešto malo preko 123 metra, toranj crkve ima prilično burnu istoriju. Naime, osim što je bio pogođen gromom preko 10 puta, toranj je zajedno sa čitavom crkvom izgoreo 3 puta. Smatra se da je toranj nekada bio visok oko 160 metara. Istoričari se, međutim, sa ovim ne slažu, tvrdeći da nikada nije bio viši od 125 metara. Zanimljivo je spomenuti i da je zbog visine tornja crkva korišćena kao radio toranj i osmatračnica za vreme sovjetske vlade. Ukoliko želite da vidite Talin sa najviše tačke u Donjem gradu, možete da se popnete na opservacionu palubu — ali imajte u vidu da do vrha crkve vodi preko 230 vijugavih stepenika. Ulaz u crkvu je besplatan, ali se poseta opservacionoj palubi naplaćuje tri evra.

Najpoznatija znamenitost Gornjeg grada je Tompea dvorac koji je oduvek bio sedište moći u Estoniji. Sve inostrane sile koje su vladale zemljom koristile su ga kao bazu, a danas u njemu zaseda estonski parlament. Podignut u XVIII veku na temeljima istočnog krila tvrđave, koja se nalazila na istom mestu od XIII veka. Sve strane dvorca su sagrađene od kamena, osim fasade koja je napravljena u baroknom stilu i čitava obojena u roze. Osim po boji fasade, zamak je poznat i po Visokom Hermanu, još jednom tornju simpatičnog imena sa kog se vijori estonska zastava. Tompea dvorac je otvoren za posetioce svakog radnog dana i ulaz je besplatan ali morate da se unapred najavite.

Katedralu Svete Marije, najstariju crkvu u Talinu prvi put se spominje u XIII veku. Katedrala je poznata i po tome što je jedina građevina na Tompea brdu koja nije izgorela prilikom stravičnog požara u XVII veku, koji je uništio sve ostalo što mu se našlo na putu. Originalno rimokatolička bogomolja, ova gotska katedrala, sada pripada estonskoj luteranskoj crkvi i služi kao sedište nadbiskupu Talina. Ovde se nalaze grobovi koji datiraju unazad sve do XIII veka, a osim obilaska unutrašnjosti crkve, možete i da se popnete na njen barokni zvonik (poseta zvoniku košta 5 evra).

Balti Jaama Turg je pijaca u zatvorenom, prepuna zanimljivog sadržaja. Na spratu su mali dućana i štandova sa suvenirima, odećom, antikvarijat, restoran, a na donjem delu štandovi s hranom, pečenjare, odlični kafići.. kao suvenir možete poneti poneku Kalev čokoladu (https://en.astri.ee/bjt/kalevi-sokolaadipood/...).

Kada ste u Talinu ne propustite nadaleko čuveni restoran srednjevokovne kuhinje Olde Hansa. Osim što se u ovom autentičnom restoranu koriste recepti iz XV veka, sva hrana se priprema na isti način na koji se pripremala pre više od 500 godina. Međutim, nije samo hrana autentičnost ovog srednjovekovnog restorana. Čitav restoran uređen je kao taverna, sa poslužiteljima obučenim u staru nošnju i muzičarima koji sviraju melodije iz davno prošlih vremena. Ovde možete nazdraviti sa medovinom i začinjenim vinom kakvo su pili Estonci pre pola milenijuma.

Od svih tornjeva u Talinu, izdvaja se definitivno Debela Margareta koja je izgrađena kao odbrana od neprijatelja sa mora, ali i kako bi impresionirala putnike iz daleka. U ovom tornju danas se smestio Estonski pomorski muzej, u kome su izložene makete i ostaci brodova, pomorska oprema i druge zanimljive stvari iz estonske pomorske istorije. Najimpresivniji deo postavke je olupina broda starog preko 700 godina. Na svakom spratu muzeja možete da izađete na osmatračnicu — a tokom toplijih meseci postoji mogućnost i odlaska na vrh Debele Margarete, odakle se vidi i talinski zaliv i Stari grad. Cena ulaznice je 15 evra. U Talinu se nalazi još jedan pomorski muzej — Hidroplanska Luka (Seaplane Harbour). 

Otvoren 2012. godine, ovaj muzej je smešten u ogromnom hangaru, ima preko 200 izložbenih predmeta i kolekcija se nalazi na tri nivoa — u vazduhu, na moru i ispod mora. Osim ogromne podmornice (po kojoj možete i da hodate), ledolomca starog preko 100 godina i ostataka najstarijeg broda nađenog u Estoniji, u muzeju se nalaze mala žuta podmornica, akvarijum, simulatori i još mnogo toga. Cena ulaznice je 20 €, a ako planirate da posetite i ovaj muzej i Pomorski muzej, možete da kupite kombinovanu kartu za 30 €.

Linnahall je otvoren pompezno 1980. godine. U njemu su nastupali Prodiži, Lu Rid, Skorpions... Zatvoren je 2010.  Ovde je sniman film Tenet 2019. Radnja filma prati tajnog agenta koji mora da manipuliše vremenom kako bi sprečio Treći svetski rat. Ako niste gledali, znate da nije uspeo, rat je u toku. A namučio se. Nolanu je bilo potrebno više od pet godina kako bi napisao scenario nakon što je razmatrao centralne ideje Teneta skoro jednu deceniju. I na sve to odložen triput zbog pandemije korona virusa.

Preko 50% Estonije pokriveno je šumama. Ova zemlja ima preko 2 hiljade ostrva, pri čemu su najveća Saarema i Hijuma. Takođe, ovde ćete pronaći i veliki broj meteoritnih kratera po kvadratnom kilometru. Zemlja baštini bogatu tradiciju folklora i mitologije, uključujući priče o šumskim duhovima i magičnim stvorenjima. Poznata je po visokokvalitetnim mlečnim proizvodima, posebno siru i puteru.  Estonci vole saune i često kombinuju saune sa uranjanjem u ledenu vodu. Nisu imuni ni na pevačku kulturu, te su domaćini Laulupidua, najvećeg svetskog amaterskog horskog takmičenja.  Estonci se takmiče i u nošеnju žеna na ramenima. Mislim, bukvalno.

Estonija je jedna od digitalno najnaprednijih zemalja na svetu, sa sistemima e-boravništva i elektronskog glasanja. Visoko je pozicionirana na rang-listi slobode interneta. Prva je zemlja koja je usvojila onlajn glasanje 2005. godine. Prepoznata po svojim digitalnim startapovima, uključujući Skipe.  Estonski program e-boravka, omogućava nerezidentima da osnuju kompanije za dvadesetak minuta i upravlja. Estonci imaju jednu jedinu karticu koja im služi i kao zdravstvena knjižica i lična karta i kartica za e-glasanje na izborima.  Estonci 20. avgusta slave Dan obnove nezavisnosti. Članica je Evropske unije, NATO-a i evrozone. Zvanični jezik, estonski, jedan je od jezika koji je najteže naučiti za one koji govore engleski. Estonija nema stalnu vojsku, ali svaki muški građanin dužan je da služi vojsku. Glavni grad je Talin sa 435.972 stanovnika i predstavlja njen politički, administrativni, ekonomski, univerzitetski i kulturni centar.  Ostali veći gradovi su Tartu, Narva, Kohtla-Jarve i Pjarnu.

Estonija (est. Eesti), ili zvanično Estonska Republika (Eesti Vabariik) je država u severnoj Evropi, i država članica Evropske unije od 2004.  Zakonodavnu vlast ima jednodomni parlament, Rigikogu (državna skupština), koji se sastoji od 101 člana. Poslanike bira narod na izborima, i oni imaju četvorogodišnje mandate. Vrhovni sud je Nacionalni sud ili Rigikohus (Riigikohus), sa 19 sudija, čijeg predsednika postavlja parlament na doživotnu dužnost, a nominuje ga predsednik. Od Finske na severu je odvaja uzani Finski zaliv a od Švedske na zapadu srednji deo Baltičkog mora. Estonija ima kopnene granice sa baltičkom državom Letonijom na jugu i Rusijom na istoku. Sa populacijom od nešto više od 1,3 miliona ljudi i bruto društvenim proizvodom od približno 43 milijarde dolara, Estonija se čvrsto pozicionirala kao moderna ekonomija vođena inovacijama.

Estonska ekonomija izuzetno je otvorena, sa izvozom koji čini oko 75 % BDP-a. Ključni izvozni partneri su Finska, Švedska, Nemačka i Letonija. Mašine, elektronika, proizvodi od drveta i hemijska roba dominiraju trgovinskom korpom zemlje, uz rastući izvoz IT usluga i softvera. Zemlja se istorijski oslanjala na uljni škriljac za svoje energetske potrebe, ali vlada aktivno teži prelasku na obnovljive izvore energije. Emigracija, niska stopa nataliteta i starija radna snaga ugrožavaju dugoročni potencijal rasta. Vlada je odgovorila ulaganjem u obrazovanje, digitalizaciju i imigracione politike osmišljene tako da privuku kvalifikovanu radnu snagu – posebno udaljene radnike i digitalne nomade. Imaju jednu od najviših stopa pismenosti u svetu od 99,8%.  Izvorni Estonci čine oko 70 % populacije države. Ostalih 30-tak posto čine razni imigranti iz bivših sovjetskih država, većinom iz Rusije.

 Stoga, ne čudi što su cene više nalik onima u Finskoj, nego u daleko jeftinijoj Letoniji i Litvaniji. Još u carskoj Rusiji Estonija je bila i geografski dobro pozicionirana – na Baltiku, a zatim je u SSSR-u bila mesto gde se, kao i u druge baltičke republike „liferovala“ napredna mašinska industrija. Napokon predah od pešаčenja, stepenica i muzeja razmišljam da li da napravim u teksaškom ili gruzijskom restoranu. Pobeđuje Tbilisi sa jagnjećim rebarcima i povrćem na roštilju i crnim pivom. I gruzijsku (čitaj srpsku) kafu.

Mikrokvart Vaike-Oismae u Talinu, izgradio se sedamdesetih Mart Port i ključni je primer sovjetskog modernističkog urbanističkog planiranja. Njegov funkcionalistički dizajn, zelene površine i masovno stanovanje odražavaju arhitektonske trendove istočnog bloka, zadržavajući istorijski i urbani značaj danas. A sad na putu kući, pravac Varšava.