Манастир Фенек и винарија

 

 

На двадесетак километара од Београда, у атару Јакова, скривен у равници Срема, налази се манастир Фенек – једна од оних светиња чија историја далеко превазилази њихов географски положај.

 

Манастир Преподобне Мати Параскеве – Фенек, подигнут у XV веку, историјски је тесно повезан са фрушкогорским манастирима, иако се географски не налази на Фрушкој гори.

Његова прошлост испреплетена је са српским деспотима, светитељима, избеглиштвом, ратовима, обновама и легендама које су се вековима преносиле са колена на колено.

 

За првог ктитора сматра се деспот Стефан Лазаревић, који је на овом месту око 1410. године подигао храм посвећен Света Три Јерарха. Била је то скромна грађевина моравског стила.

 

Посебно место у историји Фенека заузимају мошти Свете Петке. Према предању, њиховим преношењем заслугом свете Јефимије, деспотице Јелене Мрњавчевић, и свете Евгеније, царице Милице, храм добија нови значај и око њега се формира манастирско братство.

После смрти деспота Стефана Лазаревића 1427. године, деспотска титула прелази у дом Бранковића, а са њом и брига о Фенеку. Крајем XV века свети Бранковићи – мајка Ангелина са синовима Максимом и Јованом – преузимају старање о светињи и постају њени други ктитори.

Први писани помен манастира налази се у минеју јеромонаха Захарије из 1563. године.

Векови нису били милостиви према Фенеку. Стари храм временом је дотрајао, па је између 1793. и 1797. године подигнута нова црква, која је освештана у време игумана Викентија Ракића.

 

Недалеко од саборног храма налази се и капела посвећена Светој Петки. Управо за њу везан је велики број предања о исцељењима и чудима која су се, према сведочанствима верника, дешавала молитвама Светој Параскеви. Према предању, прва ктиторка капеле била је света мајка Ангелина, док је данашње здање подигнуто око 1800. године.

 

А онда – вино.

 

Винарија манастира Фенек није само један од занимљивих детаља савременог живота ове светиње. Она је, на известан начин, корен и плод њене обнове.

 

Корен – јер је идеја о винарији настала из потребе да манастир обезбеди сопствени извор прихода за даљу обнову светиње.

 

Плод – јер је њоме оживљена стара традиција манастирске производње вина, која је вековима била природни део живота православних манастира. Вино је, наравно, и неодвојиви део литургијског живота.

 

О тајнама винарије, начину на који се стварају манастирска вина и њиховом месту у обнови Фенека упознао нас је отац Нектарије.

 

Тако се у Фенеку прошлост и садашњост сусрећу на необичном месту – између молитве, старих зидина, винограда и подрума у којем време добија неку другу меру.

 

Из Фенека не одлазим празних руку.

 

За успомену узимам боцу пино ноара и магнет.

Једно ће се попити.

 

Друго ће остати да ме подсећа. На светињу у сремској равници, на Свету Петку, на векове који су прошли – и на један дан када су се манастир, вино и путник сусрели на истом месту.