среда, 08. јануар 2020.

DUBROVAČKI DOČEK NOVE 2020 GODINE





Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online





Posle tri decenije od poslednjeg letovanja u Dubrovniku krenuo sam sa velikom ekspedicijom Boreas Travela i vodičkom palicom sjajne Bojane Šestović, na doček nove decenije u tom gradu.

Putevima partizanskih brigada obišli smo sve bitne lokacije dejstava u Bosni i Hercegovini, tokom Drugog svetskog rata. Dopunio sam propušteno znanje sa ekskurzija u prošlom milenijumu. Preko Bileće i prelepog Trebinja stižemo na osunčanu Jadransku obalu. Zimsko-prolećno vreme odagnalo je umor, a žamor punih ulica uveo me je u specifično meditativno stanje.



Uz vrlo živopisno duhovito dopunjavanje našeg i lokalnog vodiča u brzom hodu prolazimo kroz lavirinte oko Straduna. Saznajem da su u kamenim kućama kuhinje uvek bile na vrhu, da u slučaju požara ne stradaju ostale prostorije. Video sam i natpis koji je u kamenu uklesao pobesneli sveštenik kako bi opomenuo nepismenu decu zbog buke koju stvaraju pri loptanju. Iz svake pore kamena izbija velika istorija i događaji koji su pohodili ovo parče Zemljine kugle.


U pozadini se čuje odlično ozvučenje i tonska proba Parnog valjka”. Zvuk dopire do svakog kutka starog grada. Dok smo slušali o znamenitostima ali i o cenama “Gradske kavane” iza bine silaze muzičari i stampedo većinskog, ženskog dela ekipe prileće, Husu, Akiju i ostalim članovima benda da se slika. Uz osmeh oni poziraju, tei krećemo dalje i najavljujemo pretponoćno druženje.



Posle reanimacije u Mlinima krećemo ponovo na Stradun. Desetak hiljada ljudi okupira srce starog grada i zabava počinje. Uz odličan program pogotovo glavnih zvezda  Parnog valjka” i lepog vatrometa sve je prošlo vrlo bezbedno. Osećali su se maligani u prolazu ali nije bilo nikakvih neprijatnosti. 



Sredovečni par ispred pije iz iste boce viski i zagrljeni dočekuju Novu godinu. Vredelo je doći ponovo na ovaj areal. Doduše sada nema plivanja osim u mislima, ali more je svakako razdragano i čeka sunce koje će ga pripremiti za predstojeću sezonu. A sada malo istorijografije da ne bude samo zabave.



Dubrovnik (latinski: Ragusa — Raguza) je smešten na Jadranskom moru, u južnoj Hrvatskoj. Ime je dobio po hrastovoj šumi, dubravi. Ubraja se u jedan od najznačajnijih kulturnih i turističkih centara u cieloj Jugoistočnoj Evropi. Poznat je po svom starom gradskom jezgru sa brojnim kulturnim i sakralnim spomenicima. Grad je 1991. godine imao 49.728 stanovnika, a prema popisu iz 2011. godine 42.615. i administrativni je centar Dubrovačko-neretvanske županije.

Osnovan je zbog pomorske trgovine i trgovine sa Osmanskim carstvom i svim drugim zemljama sveta od Amerika do Indije tokom ranog srednjeg veka i dosta vremena bio je jedini konkurent Mletačke republike, Venecije, na istočnom delu Jadranu. Zbog bogatstva i veštih diplomatskih odnosa, grad  Dubrovnik se znatno razvio posebno u XV i XVI veku. 



Dubrovnik je rodni grad mnogih značajnih pesnika, pisaca, filologa, slikara, matematičara i fizičara.



Pretpostavlja se da je nastao u VII veku, ali prema nekim novim nalazima i saznanjima čak i znatno ranije, na osnovu pronalaska ostataka ruševina katedrale koja se nalazila na mestu današnje katedrale. 



Stari osnivači Dubrovnika su, bežeći pred Avarima iz razorenog Epidaurusa (današnji Cavtat) došli na ostrvski hrid Laus podno brda Srđ i tu su se odlučili da se nastane. Vremenom su hrid povezali sa kopnenim delom današnjeg Dubrovnika, u to vreme pod imenom Dubrava, koji su podigli plemena Zahumljani, Travunjani i Konavljani i to nasipanjem kanala na kojem se danas nalazi najpoznatija dubrovačka ulica Placa (Stradun). Prvi se put u istorijskim dokumentima spominje 850. godine.



Toliko o istoriji a ostalo je moguće pročitati i na drugom mestu. Posle nekoliko dana krećemo dalje na put a ja se nadam da neću morati da čekam trideset godina do sledećeg gostovanja u ovom biseru Jadrana.



1 коментар: