MANASTIRI ŠABAČKE EPARHIJE

Piše i slika: Gordan Gorunović

Posle pandemije svi segmenti života na planeti su drastično promenjeni. Za ljubitelje putovanja i agencije koje od toga žive, dešava se totalno drugačije iskustvo. Umesto u Indiju ili Pariz u skučenim okvirima posvećujemo se rodnoj grudi. Nije loše posle svetskih destinacija upoznati sopstvenu zemlju koju smo zapostavljali i ponovo otkrivamo koliko lepote skriva. Za razliku od Grka i mnogih turistički atraktivnih naroda mi nismo do sada znali da napravimo legendu od običnih stvari. Izgleda da to može sada da se promeni. Zašto da ne. Svaki kamen, šuma, potok ili planina od naseljenja ovih prostora ima dovoljno istorije za priču i divljenje.

Agencija „Baja Torus“ i u teškim vremenima sledi svoj originalni put i predizborne subote napravila je putešetvije sa obilaskom tri predivna i značajna manastira  Šabačke eparhije koji se nalaze na potezu od po sat vremena vožnje autobusom jedan od drugog. O poseti Banji Koviljači i prelepom Etno selu „Topalović“ u Lipolistu drugom prilikom. Pola napunjen udoban autobus povezao je našu malu ekspediciju na zapad Srbije.

Prva stanica bila je bajkoviti manastir Kaona. Prelepi uredno podšišani pašnjaci načičkani ovcama, je panoramski kadar koji uočim i pre silaska na tlo. Nalazi se u Posavotamnavi, u opštini Vladimirci, u ataru istoimenog sela. 

Manastir predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Samo dva monaha i jedna monahinja opslužuju ceo manastir. Svakako imaju pomoć sa strane jer je nadrealno držati sve ovako „pod konac“ sa toliko malo ljudi uz sve druge obaveze. 

Manastir je nastao je u 14. veku, a prva crkva sagrađena na ovom mestu datira iz druge polovine 11. veka. Prema narodnom predanju ova svetinja zadužbina Ikonije, sestre Miloša Obilića.Predanje kaže da su dve Miloševe sestre, Ikonija i Vida, pratile brata na Kosovo.  

U Prvom srpskom ustanku, manastir Kaona je imao vidnog udela. Kaluđeri su učestvovali u borbama, a manastirski konak je bio pretvoren u bolnicu. S obzirom da je u crkvi bila smeštena municija za zapadno vojište, bogosluženje se obavljalo u jednoj sobi konaka, koja je pretvorena u kapelu i posvećena Uspeniju Presvete Bogorodice. 

Sadašnja manastirska crkva, posvećena Svetom Arhangelu Mihailu, podignuta je u vizantijskom stilu, na temeljima stare crkve 1892. godine. Zidana je ciglom na kamenom temelju, u koji su uzidani svi spomenici sa monaškog groblja koje se nalazilo u manastirskoj porti. Radoznalo smo obišli i repliku Isusove pećine i kolevke u njoj koja verno odslikava Vitlejemsku u kojoj je po predanju rođen. Tišinu i sunčani dan jedino je remetio dron koji je sve vreme snimao odozgo. Videćemo kada se pojavimo negde u medijima šta je bila tema ove snimateljske akcije.

Po najavi vodiča Ane Ječmenice najviše smo se radovali manastiru Čokešina, koji nije toliko posećen i željno očekuje hodočasnike. To je pravoslavni ženski manastir koji se nalazi u istoimenom selu, u podnožju Vidojevice na planini Cer, Mačvanski Prnjavor, Eparhija šabačka, Srpske pravoslavne crkve. Do manastira Čokešine se stiže magistralnim putem Loznica – Šabac sa skretanjem u selo Mačvanski Prnjavor, koji je od manastira udaljen 6 kilometara. Udaljenost manastira od Šapca je 34 km. 

Na žalost niko od monahinja nas nije udostojio besede a onda smo videli jednog političara koji je bio u svim sazivima kako sa igumanijom priča o nekim bitnim stvarima kao što je restitucija, tako da smo ostali uskraćeni nekih drugih podataka. Slučajno smo saznali da sedam monahinja boravi u ovom manastiru sa prelepim ružama i portom. 

Posle Boja na Čokešini, manastir je obnovio 1823. godine knez Miloš Obrenović pri igumanu Konstantinu Vujaniću. Ikonostas je pravljen 1834. godine a majstori su bili Mihailo Konstantinović iz Bitolja i Nikola Janković iz Ohrida za vreme starešine manastira jeromonaha Sofronija Mijatovića. 

Manastirska crkva je posvećena rođenju Presvete Bogorodice i od 1830. godine u crkvi se nalazi čuvena ikona Pokrov Presvete Bogorodice Čokešinske. Većina nas je kod ikone ostavila listiće sa imenima da se očita molitva za zdravlje. Po divnom danu krećemo put Loznice ka manastiru Tronoša.

Pre manastira Tronoša nailazimo na desetocevnu betonsku česmi sa hladnom izvorskom vodom, koju narodno predanje pripisuje devetorici braće Jugovića i starom Jug - Bogdanu. Iznad česme izdiže se kapela Svetog Velikomučenika Pantelejmona. Prvobitna česma i kapela, po narodnom predanju podignute su uoči Kosovske botke 1388. godine. Mnogo puta su kroz istoriju rušene. Sadašnja kapela sa česmom podignuta 1968. godine. 

Manastir nalazi se 17 km od Loznice, na putu za Krupanj. Po predanju, izgradnja manastira se vezuje za kralja Dragutina, koji je počeo podizati manastir, ali ga je smrt pretekla, pa ga je završila njegova žena Katarina 1317. godine. Tokom turskog perioda Tronoša je nekoliko puta paljena, rušena i pljačkana. Ponovo je podignuta 1559. godine. Manastir je spaljen 1813. godine, a obnovljen je 1833. godine uz pomoć kneza Miloša Obrenovića.

            Manastirska crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice. Oštećena je i tokom Drugog svetskog rata. Ponovo je obnovljena 1961. godine i otada manastirski kompleks poprima današnji izgled. Današnji manastirski kompleks čine: crkva, novi konak sa prostranom trpezarijom, izložbeni prostor i Muzej Vukovog ranog školovanja. Ceo manastirki kompleks je skladan i prilagođen turističkom boravku.

            Za manastir Tronošu vezan je jedan od najlepših narodnih običaja: Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru Tronoši, u vosku izlivene sveće za Veliki četvrtak. Sveće su visoke oko 2m i teške preko 50 kg. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan.

 

         Ovde je dosta živo što se tiče posetilaca a i u crkvi koja je mala ugrađena je savremena tehnika tako da je snimnjena priča o istorijatu manastira. U samoj porti je jako dobro snabdevena suvenirnica sa mnogim proizvodima koje možete poneti kao uspomenu i pomoći svetinju. Veliki pljusak nas ispraća na put nazad. Sve u svemu ispunjen duhovni deo puta. Svetovni i hedonistički nas čeka u nastavku.

A vama preporučujem da posetite Šabac.