Звездарска шума лоцирана је на десној страни реке Дунав. То је пошумљени део брда, које се некада звало Велики Врачар, са врхом који се налази на 254 метара н.в, због чега доминира источним делом Београда. Овај простор је са свих страна стешњен градским ткивом и заузима површину неправилног облика, а граничи се са Миријевом, Омладинским стадионом на Карабурми и Спортским центром „Звездара“.
Пошумљени део заузима око 145 хектара површине, од чега је 21 хектар уређен као парк. Вегетација, која расте у урбаним условима града је вештачког порекла и њена просечна старост износи око 60 година. Данас највећи део парк-шуме чине чисте или мешовите врсте дрвећа, као што су багрем, црна топола и канадска топола, амерички јасен, горски јавор, бели јасен, храст лужњак, црни бор и бели бор, као и шумско и украсно шибље. И љубитеље птица ће овде инспирацију, као и они који траже спорт и рекреацију, као и предах уз добру капљицу и укусан залогај. До овде се најлакше стиже аутобусом бр. 65.
Астрономска опсерваторија када је изграђена налазила се у преграђу града. И сада је у зеленим плућима нашег велеграда. Почела је са радом 1891, те представља једну од најстаријих научних институција у Србији. Саграђена је између 1929. и 1931. године према пројекту архитекте Јана Дубовог, као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је смештена астрономска опрема. Опсерваторија је обликована у модернистичком духу, са елементима академског историцизма, карактеристичног за међуратни период. Као осталом и доста зграда у њеном кругу.
Брижљиво дизајнирани павиљони прилагођени су поставкама функционализма, а највећи објекат у комплексу - Управна зграда припада модернистичком кругу идеја. Посебну уметничку вредност архитектури комплекса дају наменски рађени рељефи, изведени према нацртима архитекте Бранка Крстића.
У павиљонима опсерваторије сачувани су неки од оригиналних инструмената за астрономска посматрања. Разне врсте телескопа у време постављања биле су међу најсавременијим у свету. Обрадом ентеријера посебно се истиче библиотека у склопу Управне зграде.
Астрономска опсерваторија представља најзначајнији пројекат једног од пионира српског модернизма и оснивача Групе архитеката модерног правца, Чеха Јана Дубовог, коме је за овај пројекат на Београдском универзитету додељена титула доктора техничких наука. Осим архитектонског, Астрономска опсерваторија има изузетан значај у области истраживања, универзитетске наставе и астрономије као научне дисциплине. Као институција везује се за име Милутина Миланковића, једног од најзначајнијх светских математичара и астронома.
Са пошумљавањем Звездаре кренуло се 1933. после изградње Астрономске опсерваторије, када је почело уређивање парка и засађивање зеленила. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве. Највећи број стабала шуме посађен је у периоду од 1948- 1950. године у великим акцијама пионира и младих горана, пошто је у близини опсерваторије основан Институт Михајло Пупин.
Током II св. рата, у звездарској шуми је била стациониран немачка артиљерија, ради одбране од савезничког бомбардовања града 1945. године.
Нема коментара:
Постави коментар