Sunčani dan u KOopenHagenu

 

"Napolju je bilo veoma hladno. Čitavo popodne duvao je ledeni vetar i vitlao gradskim ulicama krupne pahuljice snega..."

Kopenhagen glavni je grad i najveća luka Kraljevine Danske. Turiste  očarava slikovita i živopisna stara luka Nyhavn, u kojoj su mesto pronašli mnogobrojni restorani i barovi.

U centru grada, bicikl je uobičajeno prevozno sredstvo.

Početkom XI veka, Sven Tveskjoega poveo je u pohod svoje borbene, koščate, dugokose i plavooke vikinge. Osvojio je veliki deo teritorije današnje Danske, ostrvske zemlje koju zapljuskuju Severno i Baltičko more. 

Danska je domovina “kralja priča” Jana Kristijana Andersena koji je ostvario  neverovatnu sponu između fantazije i stvarnosti, a njegove bajke zauvek su se uselile i u naša detinjstva.

Danska je jedna od najstarijih kraljevina na svetu. Budući da kraljevska porodica živi u palati Amalijenborg u samom centru grada i da je čuvena po svom egalitarizmu, kraljica Margareta se često može videti u neobaveznoj šetnji.

Dah istorije prati posetioce u stopu dok hodaju kaldrmisanim tragovima i uzanim uličicama oivičenim starim, živopisnim  građevinama, pa sve do prostranog trga ispred Gradske skupštine, okruženog čuvenim zabavnim parkom Tivoli s jedne, a Stregetom, najdužom pešačkom i šoping zonom u Evropi, sa druge strane.

Drugi najstariji zabavni park na svetu otvoren je davne 1843. godine.

Kruže glasine da je prilikom izgradnje Diznilenda američki filmski producent, scenarista, režiser i animator, Volt Dizni bio inspirisan baš ovim parkom.

Tivoli ima za svakog po nešto. Adrenalinski zavisnici imaju rolerkostere i druge sprave za posizanje adrenalina.

 Ljubitelji umetnosti mogu gledati predstave, slušati koncerte i obilaziti izložbe. Bujne bašte i egzotična arhitektura doprinose njegovoj svestranosti.

Prostrani Streget vodi do Starog trga s čudesnom bronzanom fontanom podignutom 1608. godine, kao i do trga Grabrodre u srcu moderne šoping zone s kafićima na otvorenom, idealnim za predah. I nešto što mi se baš dopalo u Danskoj. U vozilima javnog prevoza nemojte da pokušate da sednete pored nekoga ako ima drugih slobodnih mesta. I ne razgovarajte sa njima. Danci su neverovatno osetljivi na svoj lični prostor i privatnost. Takođe, ne vole blebetanje.

Jutra započinjemo obilaskom Kraljevske palate– zamka Amalienborg i dela grada u kojem se ona nalazi, zatim nastavljamo do zgrade Opere – jedne od najmodernijih ustanova takvog tipa na svetu, a turu završavamo u Nyhavnu – luci iz XVII veka, koja je danas jedan od simbola Kopenhagena gde gledamo kuću u kojoj je živeo najčuveniji danski pisac – Hans Kristijan Andersen.

Ne propuštamo ni Kristijaniju – samoproglašenu “državu” u sred Kopenhagena nastalu za vreme hipi pokreta 60-ih godina prošlog veka i prelepi dvorac Rosenborg.

Potpuno nezavisno od vlade Danske 1971. godine grupa hipika zauzela je napuštene vojne barake, postavila sopstvena društvena pravila i tako formirala Kristijaniju. Njihova pravila zabranjuju krađe, oružje, teške droge, ali i vožnju automobila.

Muzičke događaje, umetničke galerije, radionice, jeftine restorane čiji meniji sadrže specijalitete koji se prave od organske hrane i prelepu prirodu skriva Kristijanija na površini nešto većoj od 30 hektara.

Suvenire možеte pazariti po povoljnim cenama, jesti i piti, ali se počastiti i ponekim narkotikom.

Naseljena je sa oko devet stotina stanovnika. Kupovina kuće u Kristijaniji nije opcija. Ko želi da živi u ovom društvu može da aplicira za kuću. Ukoliko aplikacija bude uspešna, kuća mu biva dodeljena bez novčane naknade.

U Kristijansborg palati, odnosno Zamku ako ćemo da upotrebljavamo njen kolokvijalni naziv, smešteni su danski parlament, vlada i vrhovni sud.

Sve do kraja X veka u palati živeli su članovi danske kraljevske porodica. Danas u njoj kraljica ugošćava zvaničnike, organizuje bankete i druge značajne događaje.

Veliki Hol najveća je i najspektakularnija prostorija unutar palate. Na njenim zidovima okačene su tapiserije sa motivima danske istorije. 106 metara visoka kula Kristijansborg palate sa koje se vijori nekoliko danskih zastava, najviša je u gradu.

Nakon što je palata izgorela, danska kraljevska kuća krajem XVIII veka kupila je palatu Amalijenborg i naselila njene odaje.

Amalijenborg palatu ne čini jedna zgrada, već četiri identične zgrade građene u rokoko odnosno kasno-baroknom stilu. Zgrade su postavljene tako da okružuju bronzanu statuu kralja Frederika V na konju.

Posetu palati najbolje je tempirati nešto pre podneva te prisustvovati zameni lojalne kraljevske garde koja se odvija svakog dana tačno u podne.

Besplatan obilazak glavne istorijske i kulturne državne institucije, Nacionalnog muzeja u Kopenhagenu, prava je prilika za upoznavanje sa danskom istorijom, državom i narodom još od vremena Vikinga.

Široki hodnik povezuje prostorije u kojima su izložene etnografska kolekcija, klasični i bliskoistočni antikviteti, kolekcije novčića i medalja i mnoge druge.

Muzej ima i prostorije namenjene najmlađim posetiocima u kojima oni „postaju“ Vikinzi, odnosno oblače tradicionalnu vikinšku odeću i zabavljaju se starim igračkama.

Za ljubitelje savremene umetnosti možda je interesantniji muzej moderne umetnosti Luizijana, smešten četrdeset kilometara severno od Kopenhagena.

Koračam centralnom železničkom stanicom, po kiši bežim u taj restoran u kojem uživam uz obrok sa govedinom sa kašikom i crnim pivom, nastavljam  parkom Tivoli, trgom na kojem se nalazi gradska kuća iz XIX veka, Stroget – glavnom gradskom ulicom i pešačkom zonom, posećujem palatu Christiansborg – sedište danske vlade i parlamenta. 

Kopenhagen je poznat po prelepim parkovima s mnoštvom zelenih površina.

Pažnju privlači i skulptura Male sirene, vajara Edvarda Eriksena iz 1913. godine, koja je, prema legendi osuđena da 300 godina čami na steni u luci, dok ne postane deo ljudskog roda. Nažalost, taj san joj se neće skoro ostvariti. Budući da je svake godine obiđe oko milion turista, možemo reći da ipak nije nimalo usamljena.

Lomili su joj ruku, krali su joj glavu, bacali u more, prskali bojama, pa čak i stavljali burku u znak protesta protiv kandidature Turske za članstvo u Evropskoj uniji, međutim čuvena kopenhagenska statua Mala sirena preživela je torturu i u avgustu ove godine napuniće 103. godine.

Bronzana skulptura izrađena je na inicijativu Karla Jakobsena, sina osnivača poznate pivare Karlzberg. Izradu 1,25 metara visoke i 175 kilograma teške statue Jakobsen je poverio vajaru Edvardu Eriksenu.

Nihavn ili Nova luka, izgrađena u XVII veku, puna je ribljih restorana i barova koji vrve od ljudi. Danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen živeo je nekoliko godina u živopisnom priobalnom pojasu

 Opservatorij na vrhu Okruglog tornja sagrađenog u sedamnaestom veku najstariji je funkcionalni opservatorij u Evropi. Toranj je izgrađen na inicijativu kralja Kristijana IV nakon smrti danskog astronoma Tiho Braha.

Iako su ga naučnici napustili, još uvek ga upotrebljavaju amaterski astronomi i posetioci. Osim pogleda na nebo, toranj obezbeđuje i odličan pogled na krovove i ulice Kopenhagena.

Ako se, ne daj bože, povredite u Danskoj imajte i ovo u vidu. Prema istraživanju koje je sprovelo strukovno udruženje medicinskih sestara Danske, 8% medicinskih sestara je bilo žrtva neželjene seksualne pažnje u 2012. U tri od pet danskih regiona doneta je stogaa odluka da medicinske sestre dobiju radne uniforme koje su "manje seksi", posle istraživanja koje je pokazalo da raste broj medicinskih sestara izloženih seksualnom uznemiravanju.

Najveći danski muzej umetnosti, Nacionalna galerija Danske, poseduje bogatu kolekciju danske i međunarodne umetnosti od četrnaestog veka do danas. U njoj se mogu razgledati dela Rubensa, Andrea Mantenje, Ane Anker, Edvarda Munka, Anrija Matise, Albrehta Direra i drugih umetnika.

Zamak Rosenborg, veličanstvena letnja rezidencija u centru Kopenhagena u kojoj se nalazi danska kraljevska kolekcija, uključujući dragulje s kraljevske krune.

Renesansni zamak Rozenberg situiran u Kraljevoj bašti, u srcu Kopenhagena sagradio je u ranom sedamnaestom veku kralj Kristijana IV. Nešto duže od jednog veka, dvorac je služio kao kraljevska rezidencija.

Unutrašnost dvorca dobro je očuvana, te je moguće posetiti kraljev kabinet, njegovo kupatilo, dvoranu za krunisanje…

U zamku se čuva kraljevsko blago koje se sastoji od četiri kompleta: dijamanata, rubina, bisera i smaragda.

Fanovi piva neće doći u Kopenhagen a da ne posete nekadašnju pivaru Karlzberg iz 1847. godine koja je danas pretvorena u moderan centar za posetioce. Centar svojim gostima pruža mogućnost da se upoznaju sa korenima Karlzberga i njegovom istorijom.

U dvorištu centra mesto je našla i manja replika statue Mala sirena koju je njen tvorac poklonio Kopenhagenu.

Botanička bašta je must have destinacija.U samom centru Kopenhagena na površini od deset hektara prostire se Botanička bašta naročito poznata po svojim impozantnim staklenim kućama – njih 27.

U bašti je zasađeno više od 13000 biljnih vrsta, a nedavno je dobila i baštu rododendrona, zimzelenih, poluzimzelenih i listopadnih grmova prelepih cvetova. Jedan od najvećih herbarijuma biljaka i pečuraka iz celog sveta sa preko dva miliona osušenih primeraka takođe pripada kopenhagenskoj Botaničkoj bašti.

Ako vas put nanese u ovaj grad i imate dovoljno vremena posete su vredni i kopenhagenški zoo vrt sa preko tri hiljade životinjskih vrsta, Zoološki i Geološki muzej, kao i umetnički muzej Gliptoteka.

Putovanje u Kopenhagen verovatno je i jedinstvena prilika da posetite Plavu planetu, danski nacionalni akvarijum i renesansnu Frederiksborg palatu adresirane nedaleko od glavnog grada Danske.

Fontana Gefion, najveći spomenik u Kopenhagenu, koji prikazuje boginju Gefion kako ore s četiri vola, i koja je s vremenom postala fontana želja.

Crkva našeg Spasitelja u Hrišćanskoj luci, s neuobičajenim zlatnim stepeništem koje se proteže do samog tornja. Crkva našeg Spasitelja je interesantna crkva baroknog stila iz koje se čuju prijatne melodije od osam ujutru na svakih sat vremena.

 Najlepša panorama grada se može videti upravo sa ove crkve. Nalazi se u kraju “Christianshavn”, visoka je 90 metara. Prepoznatljiva je po spoljašnjim spiralnim stepenicama koje idu do vrha i koje prati jedna legenda.

Na pijaci na Norreportu sve “tezge” odnosno restorani na ovoj pijaci pružaju mogućnost da se tamo sedne i pojede ili popije te imaju najčešće šank, a mnogi i po nekoliko stolova. 

I stvarno mi njije jasno šta je palamudio onaj  Šekspir sa Hamletom.

Nije  baš uvek lako napraviti atrakciju, a pritom sačuvati šumu. No, danska firma EFFEKT pronašla je efektno rešenje osmislivši skulpturalni toranj s vidikovcem na krošnjama drveća. Nalazi se u Haslevu,usred šume i pruža neverojatan panoramski pogled od 360 stepeni na drveće, brda, okolna jezera i livade koji čine prirodni krajolik u Gisselfeld Klosters Skove. 

Iako je šuma u privatnom vlasništvu, otvorena je za javnost do zalaska sunca. Toranj je smešten na sat vremena vožnje južno od Kopenhagena, a nalazi se u najvećem danskom avanturističkom parku, Camp Adventure Climbing Park. Za javnost je otvoren 31. marta 2019. godine i predstavlja pravu turističku atrakciju za sve ljubitelje netaknute prirode,

Nova atrakcija, jedina te vrste u Skandinaviji, ima oblik peščanog sata definisanog promenjivom zakrivljenošću spiralne rampe i uzdiže se 45 metara u visinu.S piralna šetnica kroz šumu duga je 900 metara, vijuga kroz šumu najprije na prizemnom nivou, a zatim se uzdiže ka tornju i njegovoj 650 metara dugačkoj spiralnoj rampi, izrađenoj od lokalnog hrastovog drveta. 

Konstrukcija ovog tornja izrađena je od korten čelika u prljavo narandžastoj boji kako bi se što bolje uklopio među drveće i prirodu kroz koju se staza sastoji od dva dela. Staza prolazi kroz različite tipove šume i minimalno utiče na prirodno okruženje. Niži, početni deo staze, kao i toranj, postavljeni su u mlađim delovima šume, dok viša staza prolazi kroz stariju šumu.

Struktura je podržana spoljnim okvirom isprepletenih dijagonalnih stubova koji se protežu sve od tla do vrha. Hiperboličan oblik pružio je veću stabilnost tornju i veću površinu osmatračke platforme na vrhu, a uži središnji deo omogućio je da se krošnje okolnog drveća nesmetano razvijaju i što više približe posetiocima. Prateći stazu koja ide među krošnjama drveća, posetioci parka mogu da se približe samim vrhovima drveća sa raznih platformi, da bolje osmotre razne životinjske vrste i se odmore na stepenastim klupama.