Glavni grad Finske je najsevernije urbano područje na svetu.
Finci svoju prestonicu vole da nazivaju i kapijom Finske jer predstavlja glavnu
luku države na Baltičkom moru i prozor Finske u svet. Finska (Suomi) je jedina od skandinavskih
država po društvenom uređenju republika.
Iako se u Finskoj obeležavai dan neuspeha, loših vesti i nesreća, kažu da su Finci jedna od najsrećnijih nacija na svetu. Finska ima najviše sauna i heavy metal bendova po glavi stanovnika.
Zašto su stanovnici Finske više od ostalih zadovoljni
svakodnevnim životom -"Ne upoređuj se sa drugima i ne hvali se svojom
srećom" – kaže jedna od poznatih finskih izreka. Prema istraživanju
sprovedenom 2021. godine, Finci vreme provedeno u prirodi smatraju nečim
izuzetno važnim. Mogućnost da uživaju u čistom vazduhu i provode mnogo vremena
u prirodi omogućava im da održe duševni mir i štede energiju. Izgubili ste
novčanik dok ste putovali vozom kroz Finsku? Postoji velika šansa da će vam ga neko
uskoro vratiti. Godine 2022. sproveden je socijalni eksperiment, koji je nazvan
"izgubljeni novčanik" da se testira poštenje građana u 16 gradova
širom sveta. Ukupno su "izgubljena" 192 novčanika. U Helsinkiju,
glavnom gradu Finske, 11 od 12 novčanika vraćeno je vlasnicima.
Onda odoh tamo među antidepra pipl. U grad koji je dugo bio beznačajan trgovački gradić na ušću reke Vange. Danas je Helsinki kulturni i finansijski centar Finske. Ruski car Aleksandar I proglasio ga je 1812. godine za glavni grad Finske, koja je u to vreme bila sastavni deo Ruskog carstva.
Postoje dva mesta u Norveškoj
gdje se susreću granice triju zemalja. Jedno je između Norveške, Švedske i
Finske. Dakle, možete hodati oko granične linije i zabavljati se, niko vam
ništa neće reći. Norveška ima G tačku gde se susreće s granicama Finske i
Rusije. Ako tamo pokušate da učiniti isto, bićete uhapšeni.
Helsinki je grad arhipelaga prepoznat je po svojim hladnim
zimama i održivosti. Helsinki je najnovija skandinavska prestonica koja je
postala magnet za putnike opsednute dizajnom. Iako još nije dosegnuo nivo
Kopenhagena, dom je izuzetnih restorana i kafića, a mnogi od njih okupljeni su
u elegantnoj četvrti Kallio i dizajnirao ih je Studio Joanna Laajisto. Grad se
također čvrsto pozicionirao na svetsku umetničku kartu s Helsinškim bijenalom,
dok je Hotel St George riznica finske umetnosti, s više od 400 originalnih
umetnina rasutih oko hotela.
Sadašnji zaokret udesno mogao bi Fincima da skine osmeh sa lica.
Najavljuje se
povećanje PDV-a sa 10 na 15 %, smanjenje od 1,5 milijardi evra za socijalno
osiguranje, zamrzavanje osiguranja za nezaposlenost, stambeni dodatak i druge
beneficije koje su Finci uživali pod socijaldemokratskom vlašću.
Švedski kralj Gustav Vasa 1550. godine izdao je naredbu da se na jugu Finske napravi grad, koji bi mogao da parira Talinu, hanzeatskom gradu Baltika koji je tada u okolini bio najimopozatniji. Petar Veliki ovde gradi ruski Heljsingfors. Razorni požar iz 1808. godine omogućio je da se Helsinki ponovo izgradi, u ruskom imperijalnom stilu. Nemački arhitekta karl Ludvig Engel, kao i lokalni arhitekta Johan Albreht Erenstrem, latili su se projekta.
Nakon Finskog rata, Švedska je predala Finsku Rusiji, kada
ruski car Aleksandar i Romanov određuje grad Helsinki za prestonicu države. Oktobarska
revolucija je u Rusiji buknula i za sobom ostavila gomilu posledica; Finska to
koristi za njeno dobro i proglašava 1917. godine nezavisnost. Kasnije, Staljin
nije dirao Finsku te je ona uspela da se razvije bez daljeg razaranja i
okupacije. Helsinki je smenio dotadašnji glavni grad Turku, jer se smatralo da
je tadašnja Finska prestonica bila previše blizu Ruskoj imperiji.
U kasnom XIX veku, i početkom XX
veka, Rusi grade železnicu, a grad postaje veliki industrijski centar, izgledom
"imitirajući" Sankt-Peterburg. Velike art-nuvo zgrade odražavaju
bogatstvo grada. Estonski Talin nalazi se prekoputa zaliva i do njega se može
stićiza svega 25 evra. Uostalom, naš kruzer je i nastavio upravo do Talina.
Rusija je 1940. godine ponovo pokušala da osvoji Finsku, ali bezuspešno, budući da je vojska uspela da se probije samo do Manerhajmove linije. Za utehu rusofilima, nekoliko filmova iz doba hladnog rata snimljeno je u Helsinkiju (Pismo iz Kremlja, Park Gorkog...).
Preko 450 godina istorije, nekoliko arhitektonskih slojeva i uticaj različitih perioda može se jasno prepoznati u Helsinkiju. Trećinu površine grada čini zelenilo, pa je predlog da predahnete u parku Esplanada, u centru grada. Helsinški arhipelag nudi niz od 330 ostrva. A nije previše naseljen sa 600 hiljada stanovnika.
Market skver je verovatno prva stvar koju većina turista poseti u Helsinkiju. To je zapravo luka i trg sa prodavničicama gde možete probati i popiti poznatu, Finsku toplu čokoladu. Ovo područje luke je jedan od epicentara života i trgovine u gradu. Lokalni stanovnici su prikupili svoje najbolje proizvode, kao što je sveža riba, ručno rađeni nakit, odeća, suveniri i izložili ih upravo ode. Na ovom trgu svako može pronaći nešto za sebe i upoznati pravu kulturu Helsinkija. Na “ribljoj” pijaca – Kauppatori. Pored svežih odrezaka lososa, ovde možete kupiti neverovatne suvenire iz svih delova Finske, Laponije. Finska kuhinja kombinacija je istočnjačkih i zapadnjačkih tradicija s mnogo morskih plodova i divljači. Neki od lokalnih klasika koje možete probati su kremasta juha od lososa, rolice od kupusa, tartar od soba te raženi hleb.
Kapela Tišine se nalazi u samom centru grada i to je njen
najveći konstrast – kapela tišine usred bučnog i urbanog života
Helsinkija. To je zapravo luteranska
crkva, zanimljivog spoljašnjeg oblika i još zanimljivije unutrašnjosti. Ne
propustite da se uverite u to!
Suomenlina, Finska tvrđava ili Gibraltar Severa, nalazi se
na ostrvu koje je udaljeno oko 20 minuta od Helsinške luke. Utvđenje su
izgradili Šveđani sredinom 70ih godina i tada je predstavljalo važno strateško
mesto.
Istočno od središta grada je otok Seurasaari, povezan s
kopnom uz pješački most. Ima zanimljiv muzej na otvorenom s starim kućama,
farmama, dvorac, crkvi iz Kirune (1686), te ostalim drvenim zgradama koje su
ovdje donijele za sve dijelove Finske. Ovo je mjesto za naučiti kako su Finci
davno živjeli, prije modernog doba. U neposrednoj blizini, u Meilahti 7, stara
je drvena kuća sada okupirana od prijatelja finskih rukotvorina, uz izložbu
ružičastog tepiha i drugih tradicionalnih tekstila. Posjetitelji mogu gledati
tkalce na poslu.
Izložbene postavke su
u prizemlju muzeja i u izložbenim halama na drugom spratu. Muzej savremene
umetnosti Kiasma smešten je u zgrada koja je delo čuvenog arhitekte Stivena
Hola. Kao i London, Helsinki ima svoju panoramu s koje možete uživati u pogledu
na ceo grad. Ovde vožnja traje 12 minuta, i košta 12 evra. Koliko mituta toliko
evrića!
Seurasaari muzej nalazi se na ostrvu udaljenom nekoliko kilometara van centra Helsinkija. Do njega se stiže autobusom broj 24. Ostrvo je pod zaštitom UNESCO-a i predstavlja jednu od najvećih istorijskih pomorskih tvrđava. Sagrađena je 1700. godine na šesto ostrva na kojima i danas živi oko 850 građana. Tokom vladavine Švedske, Rusije i Finske korišćena je za odbranu grada.
Posetimo sada u Kopenhagen iz prošlosti. Pronašli bismo tamo
jednu fasadu robne kuće sa pet spratova prekrivenih kaputima. Godina beše
1936. Sve je to urađeno zarad prodaje
kaputa i marketinškog štosa. Kampanja je privukla toliko kupaca da je policija
morala da interveniše, ali su svi kaputi su prodati.
Helsinki pod temeljima krije ogromna mreža od 400 prostorija
odnosno podzemnih objekata i preko 220 km tehničkih tunela, 60 komunalnih
tunela. Ispod zemlje se nalaze, osim klasičnog metroa, parkinga i podzemnih
trgovačkih centara i crkva (Temppeliaukion kirkko), bazen (Itäkeskuksen
uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune, razna skladišta, informacioni
centri, podzemna skladišta uglja i nafte.
Biblioteka Odi je poklon koji su svi građani Finske dobili
za stogodišnjicu nezavisnosti. U zgradu koja je nastala prema dizajnu
arhitektonske kuće Ala uloženo je gotovo sto miliona evra. Stepenice su
umetničko delo Ota Karvonena i svakodnevno podsećaju korisnike da je namenjo
svima. Fasada od drveta i stakleni krov sa najlepšim pogledom na centar grada,
pravi su spoj tradicionalnog i modernog.
Uspenska katedrala najveća je pravoslavna crkva u zapadnoj Evropi. Sagradjena je 1868. godine na brdu iznad stare gradske luke na poluostrvu Katajanokka po projektu petrogradskog arhitekte Alekseja Gornostajeva. Posvećena je uspenju presvete Bogorodice a svojim rusko vizantijskim stilom i zidovima od crvene opeke jedan je od najlepših primera crkvene arhutekture na tlu severne Evrope.Unutrašnjost crkve je ukrašena veoma lepim ikonama najvećih ruskih majstora. Na nesreću, 2007. godine ukradena je ikona Svetog Nikole čudotvorca iz XIXveka a ista sudbina zadesila je i ikonu Bogorodice Kazanjske 2010.godine.
Jedna od najposećenijih atrakcija i najneobičnija crkva koju smo posetili Temppeliaukiokirkko ili crkva u kamenu izgradjena je izdubljivanjem jednog jedinog komada granita visine 12 metara! Ovu luteransku crkvu dizajnirali su braća Timo i Tuomo Suomalainen na arhitektonskom takmičenju za izgradnju crkve u gradskom okrugu Toolo 1969.godine. Crkva je kružnog oblika sa zidovima od naslaganog kamena na koje se naslanja gigantska bakarna kupola. Kroz 180 prozora koji kupolu povezuju sa zidovima dopire spoljna svetlost koja je najjača u pristoru oko oltara. U crkvi ne postoje zvona a zbog izuzetne akustičnosti u njoj se održavaju koncerti klasične muzike. Bogosluženja su svakodnevna a nedeljom se služba može slušatu i na engleskom jeziku.
Ono što je u celom svetu prepoznatljivo je fnski dizajn. Stoga preporučujem Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Fiski dizajn forum. Trgovački kvart Torikorttelit (Tori kvart), srce starog Helsinkija krije brojne zanatske radnjicea, boemske restorane i umetničke radionice.
Helsinška dizajnerska četvrt je kreativno središte u srcu
Helsinkija – na samo nekoliko kvadratnih
kilometara nalazi se oko 180 dizajnerskih radionica, galerija, prodavnica,
modernih barova, restorana i hotela. U pomenutoj četvrti se nalaze Muzej
dizajna, Muzej finske arhitekture i Finski dizajnerski forum. Svake jeseni,
Helsinška nedelja dizajna skreće pažnju na kreativnu industriju, pomaže širenju
novih ideja i podstiče diskusije.
Muzej savremene umetnosti Kiasma će vas takođe oduševiti
svojim izuvijanim i neuobičajenim izgledom. Zgrada je delo čuvenog arhitekte
Stivena Hola (Steven Holl) koji je bio fasciniran svetlom, tako da je čitav
muzej podređen time da ukaže posetiocima na raznolikost varijacije svetla.
Muzej je poznat po izložbama savremenih finskih umetnika, ali i po diskusijama
koje se stalno organizuju na temu teorije umetnosti. Čak i da niste poklonik
umetnosti, popiti kafu u kafiću muzeja je neponovljivo iskustvo. Cena ulaznice
za odrasle je 12 evra.
Za one koji bi hteli da se upoznaju sa svakim detaljem iz istorije Finske, topla preporuka je Nacionalni muzej koji je otvoren za javnost tačno 100 godina. Izložbe su interaktivne, tiču se perioda od srednjeg do XIX veka. Turistima je naročito zanimljiva postavka o kulturi nomada Sami (Saami) iz Laponije. Preko puta muzeja se nalazi Finska dvorana (Finlandia Talo), osnovana 1971. godine, koja predstavlja glavno finsko konferencijsko i koncertno središte.
Esplandi park, koji se nalazi u srcu Helsinkija je idealno mesto za opuštanje i odmor nakon celodnovnog obilaska grada. Park je popularan i kod domaćeg stanovništva. Finci ovde vole da uživaju u prirodi, zelenilu, prave piknik ili piju kafu u nekom od kafića.
Muzej Gallen-Kallela-Akseli Gallen-Kallela je možda
najznačajniji i najzanimljiviji slikar u Finskoj. Kuća Gallen-Kallela sagrađena
je 1911.-13. Bolje poznat kao Tarvaspää, kuća je otvorena za javnost kao Muzej
Gallen-Kallela 1961. godine. Sadrži stalni postav vlastitih slika, grafike i
alata Gallen-Kallela. Izvrsna kafić se nalazi na licu mesta, kao i lepa
malena trgovina. Muzej Gallen-Kallela nalazi se na prekrasnoj obali Laajalahti
zaliva u istočnom delu Helsinkija, desetak kilometara od centra. Do njega
se može doći automobilom ili pešačkom i biciklističkom stazom iz Munkkiniemija
u Helsinkiju i Ruukinranti u Espoo.
Suvenire potražite na otvorenoj pijaci Kauppatori na glavnom helsinškom trgu. Ovde ćete pronaći suveniri iz svih krajeva Finske, pa čak i iz Laponije.
Ako Helsinki posetite leti obavezno morate posetiti i
najpopularniju plažu, Hietaniemi, koja se još naziva i Helsinška Kopakabana.
Ako vam ostane još vremena, uputite se ka zoološkom vrtu, zabavnom parku,
posetite Kiasma muzej (muzej savremene umetnosti), Seurasaari muzej na
otvorenom ili trg Kauppatori gde možete probati tradicionalnu finsku hranu ili
kupiti suvenire. Ove znamenitosti se nalaze u blizini plaže.
I za kraj jedna zanimljiva pričica iz vremena Drugog
svetskog rata uvidom u nekih tridesetak
spisa. Tor Borg, bio je vlasnik
farmaceutske firme, ali i dalmatinca po imenu Džeki.
Živeo je i radio u
gradiću Tampere. Bio je oženjen Jozefinom, Nemicom koja je prezirala naciste,
te dala psu nadimak Hitler.
Nemački vicekonzul u Helsinkiju, Vili Erkelenc, zapisao je
29. januara 1941. godine kako je "jedan svedok, koji ne želi da mu se ime
pominje, rekao da je video i čuo kako Borgov ker reaguje na komandu 'Hitler' -
tako što podiže šapu u vis".
Borgu je smesta naređeno da dođe u nemačku ambasadu u
Helsinkiju gde je podvrgnut ispitivanju u vezi sa posve neuobičajenim
ponašanjem njegovog psa. On je demantovao da je Džekija nazivao po nemačkom diktatoru, ali je priznao da je
njegova supruga to učinila.
Nastojao je da umanji
značaj optužbi, rekavši da je pas salutirao nacistički sporadično, i to
najčešće 1933. godine, ubrzo pošto je Hitler došao na vlast. Ne znam da li
možemo da ga zbog te nastrane euforije svstamo u kvislinge, pomagače nacista
nazvane po Vidkunu Kvislingu, norveškom političaru koji je od 1940. do 1945.
vodio marionetsku vladu.
Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu nastojalo je da
Borga izvede pred sud zbog vređanja firera, ali se ispostavilo da nijedan
svedok nije voljan da ponovi optužbe pred sudom. Ministarstvo se 21. marta 1941. godine obratilo Hitlerovoj
kancelariji sa pitanjem da li da nastavi s pripremom optužnice, a odande je
stigao sledeći odgovor:
"S obzirom da se okolnosti ne mogu sagledati potpuno,
to neće biti neophodno".
No hemiski konglomerat IG Farben, koji je poslovao sa
Borgom, prekinuo je saradnju, nadajući da će mu uništiti posao. Borg i njegova
firma preživeli su rat bez posledica.
Umro je 1959. godine
sa 60 godina; Borgova supruga Jozefina preminula je 1971, a i pas Džeki je
uginuo prirodnom smrću, za razliku od svog ljudskog imenjaka.
Borgova kompanija
Tampereen Rohduskuppa Oy danas se zove Tamro grupa, i vodeća je firma za veleprodaju
lekova u nordijskim zemljama.
Blizina Rusije ostavila je veliki uticaj na arhitekturu i
neretko ćete primetiti simbole carske arhitekture ali i moderne zapadnoevropske
građevine.
Verovatno vam reč Temppeliaukiokirkko ne znači mnogo, što je
jedna od tajni koju razotkrivamo.
Potom krećemo u pešačku turu glavnim gradom Finske obilazeći
Centralnu pijacu, Uspensku crkvu– rusku pravoslavnu crkvu, trg Senat, helsinšku
katedralu, železničku stanica.
Ne stižemo do Laponije i rezidencije Deda Mraza. Šаljem mu
mejl sa željama. Zlobnici (gamad se uvek javi) kažu da je onemoćao, dementan i poslat u starački dom
na pansion.
Нема коментара:
Постави коментар