Vikinško krstarenje-Kvadrat sreće

 

,,Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju da pokuša’’ reči su Aleksandara Velikog.

Neki kažu da se naš svet ozbiljno ljulja. Idem da proverim. Sa kompanijom Viking line koja baštini veštine drevnih pretaka uživamo na krstarenju od Stokholma do Helsinkija. Nažalost, ovi vikinzi su sve manje pijani brodovi.

Tri trajektne kompanije prevoze putnike na relaciji Stokholm-Helsinki, a to su: Tallink Silja i Viking Line koji imaju polaske svakog dana, i St Peter Line koji plovi jednom nedeljno. Trajekt kreće iz Stokholma uveče i stiže u Helsinki sutradan ujutru, a put traje 16 oko sati. Svi trajekti su dobro opremljeni i imaju spa, diskoteke, kazino, dečje igraonice, barove, restorane, itd. Na ovom zanimljivom putovanju preko Baltičkog mora, brod će se zaustaviti i napraviti pauzu kod finskog grada Mariehamn u oblasti Aland. Cene karte variraju – zavise od prevoznika, vrste usluge koju izaberete i godišnjeg doba. Preko Viking Line-a možete kupiti samo kartu, bez ležaja, dok preko Tallink Silja morate rezervisati kabinu. Takođe, cena je još skuplja ukoliko želite da iznajmite svoju privatnu sobu. Viking Line je najjeftinija tarjektna kompanija. 

Naš brod je Viking Pepeljuga. On je u vlasništvu najveće kompanije ovog tipa u Skandinaviji. Prevoz ove vrste je organizovan na velikim kruzerma koji mogu da prime i do 2500 putnika sa raznim sadržajima kao što su restorani, kafići, free shopovi, kockarnice, diskoteka, spa centar i sl, a nisu kilavi kao oni kalifornijski.

Organizuju i putovanja oko sveta, nemojte me pitati da li za 80 dana.

Uživamo u pogledu na prelepu panoramu Stokholma i mala ostrva na kojima se nalaze jako zanimljive i šarene kućice koje Šveđani koriste kao vikendice, vožnji Baltičkim morem, ispijajući vino i koktele. Tu je i usvojeni Dogi iz Švede.

Njega onda smeštam u pansion dok odlazim u spa centar na kruzeru urađen  u skladu sa najboljom skandinavskom tradicijom. Dakle, brčkate se u bazenu ili uživate na termalnim foteljama, gledate u okruženje pored kojeg prolazite. Da bi doživljaj bio kompletan, iz vrele saune, možete poput pravih Skandinavaca, uleteti direktno u pravi sneg i led jer spa centar ovog broda sadrži i jedinstvenu snežnu sobu!

Vikinig ima i dva bazena od kojih je onaj krmeni, prvi tzv. infinity ili beskonačni otvoreni bazen.

Naime, zadnji “zid“ ovog bazena je od stakla, preko kojeg se voda preliva, pa dok plivate u njemu, imate osećaj da se bazen „stapa“ sa horizontom, odnosno morem koje okružuje brod.

Na ogromnu skandinavsku pomorsku tradiciju podsećaju brojni detalji – od etnoarheoloških eksponata – oruža, oružja, nakita, natpisa i odeće drevnih Vikinga...

Vikinzi,  poslednji pagani severa, su stupili u Americi pre onog zevzeka Kolumba. Po Sagi Grenlanđana neki trgovac se izgubio i iskrcao na nepoznatom kopnu. Njegova priča nadahnula je Leifa Erikssona da kupi brod i krene na put, te se sa posadom iskrao na kopno današnje Kanade.

Veruje se da Vikinzi nikada nisu trajno nastanili Ameriku samo zbog jakog otpora domorodačkih plemena.

Pre nešto više od hiljadu i nešto godina Evropom se razlegala gromgoglasna i beskonačna  jadikovka zbog neizrecivo  zlih i  opakih  pomorskih  razbojnika,  koji se  listom  klanjaju  paganskim  bogovima  i  dolaze  iz  tajanstvenog  maglovitog  sveta na Severu. Kao da su ih poslali s mi demoni i đavoli, oni su  svojim drakarima  nasrtali na sve živo.

Pomišljam na drevne Vikinge, koji su vukli sekire i mačeve, bili izuzetno brutalni, nosili šlemove sa rogovima, ogrtali se životinjskim krznima, a posle svake bitke organizovali raskošne gozbe.

Pogrešno je uvreženo mišljenje da su Vikinzi nosili kacige s rogovima – one su se nosile mnogo pre vikinškog doba. Ratnici su uglavnom nosili svoju jednostavnu odeću – pantalone i široke košulje vezane kaišem u struku. Malo bogatiji su mogli sebi da priušte kožnu jaknu i kapu, dok su jedino predstavnici plemićkog staleža imali pancirne košulje ili metalne kacige. Za zaštitu su koristili okrugle drvene štitove, koji su imali gvozdeno ojačanje u sredini za ruku, kao i okov na ivici štita. Često su ih farbali jarkim bojama ili oslikavali prizorima iz mitologije i saga. Služili su se runskim  pismom  i klanjali se starim bogovima, poput Odina i Tora. Po predanju oni  su od kraja  VIII veka pa sve do kraja XI haralii, trgovali i naseljavali područja Evrope. Najprisutnija  teorija je da su Vikinzi plovili i napadali u potrazi za ženama. Opšte je poznato da su Vikinzi izuzetno moćni zahvaljujući veštom brodogradnjom. Umetnici su bili upravo zanatlije, koji su ukrašavali brodove, vrata, zlatne i srebrne kopče, mačeve… Najpoznatije su zmajeve glave na vikinškim brodovima. Njihovi brodovi su bili izuzetne arhitekture za to vreme, a najpoznatiji među svima je bio Longship, ili Dugobrod. Dolazili su  sve do Mediterana, Bliskog istoka, severne Afrike i severne Amerike.

U skandinavskim jezicima se nazdravlja rečju "Skål/Skol", i jedna od tumačenja kaže da je zdravica potekla upravo od reči za lobanju iz germanskih jezika - skull, Schadel, skalle… jer su vikinzi nekada pili iz lobanja svojih neprijatelja...

Red je da im uzvratim.

Sama pomisao da ću na ovom kruzeru spavati, obedovati, kupovati u djuti friu, brčkati se i čvariti u spa centru, sunčati na palubi izmamljuje osmeh na mom licu.

No, naivno sam se nadao da oscilacije usled talasa i usled vina deluju u kontrafazi, a ne da slažu, usto još nesinfrono.

Nekako ipak kruzer je uvek bolje rešenje nego skučena podmornica. Čak iako nisi isuviše imućan. Niti mi je padalo na pamet da prisustvujem nekakvim monkay night manifestacijama.

Tokom Vikinškog doba, zemlja koja danas pripada Danskoj, Norveškoj i Švedskoj je bila prepuna poglavica i plemena koja su se često borila jedni protiv drugih. Okupljali su se na saborima koje su nazivali “stvar” ili “sve stvari”, na kojima su demokratski raspravljali pravne i sudske poslove, glasali o dodeli zemljišta i raspravljali o mogućem izvršenju smrtne kazne za najteže zločine.

Društvo vikinga se delilo na tri društveno-ekonomske klase : Tralovi, Karlovi i Jarlovi. Tralovi su bili najniža klasa vikinga i predstavljali su robove. Karlovi su bili slobodni seljaci. Oni su posedovali farme, zemlju i stoku i bavili se svakodnevnim poslovima poput oranja, izgradnje kuća i slično. Jarlovi su bili aristokratija društva vikinga. Bili su bogati, posedovali su ogromne kuće sa kočijama. Sportovi su bili veoma upražnjeni kod vikinga.

Najpopularniji su bili bacanje koplja, dizanje kamenja, tuča pesnicama kao i uspon uz planine u predelima koje su imale planine. Kao i svuda drugde u srednjovekovnoj Evropi, većina žena bila je podređena svojim muževima i imala je jako malu političku moć. Međutim, spisi pokazuju da su žene u vikinškom društvu bile nezavisne i imale su svoja prava, što dokazuje i Helga bolja polovina Hogara Strašnog. Žene su bile proročice boga Odina ili boginje Freye (nije bilo muških verskih vođa) i narodu su tumačile poruke bogova. Pored svih prava koje su uživale, žene su tada mogle bez ikakvih problema i posledica da zatražei razvod braka, a postoje i istorijski dokazi o tome da su  ponekad pretile lenjim muževima razvodom, a sam razvod bi se po pravilu, finansijski gledano, završio u korist žene.

Stoga ne čudi što je nemački model Freja Bergander rešila da postane prava vikinška žena i ima svoju farmu na Severu.

Vikinzi su brIžno održavali ličnu higijenu i kupali se subotom. Vodili su računa da uvek imaju kratke nokte na rukama i nogama zbog verovanja u Ragnarok, sumrak bogova i smak sveta tokom kojeg bi vodama plutao brod Naglfar kojeg bi poslala velika zmija Jormungand. Naglfar je sagrađen od noktiju mrtvih, tako da bi svako ko je umro sa neskraćenim noktima dao brodograditeljski materijal i ubrzao neizbežni kraj. Ako bi izginuli časno odlazili bi u Valhalu, raj ratnika, gde su ih valkire služile medovinom.

Genetske analize više od 400 vikinških ratnika iz čitave Evrope pokazale su da mnogi vikinzi nisu bili skandinavskog porekla, kao i da su većinom imali tamnu, a ne plavu kosu. Danski vikinzi su se širili u Englesku, švedski vikinzi su putovali Baltikom, a norveški su išli do Irske, Islanda i Grenlanda. Ono što je zanimljivo jeste da su se pripadnici te tri vikinške „nacije“ veoma retko mešali međusobno.

A ako bi potomke Vikinga tražili po Srbiji najviše bi ih bilo u Prijepolju i okolini više od 20 %. Razlog je haplogrupa R1a.

Šala kaže da su Vikinzi jedini ljudi koji sa ponosom nose rogove. Kako Vikinzima nije bio poznat koncept  novca, oni su trgovali polugama srebra, zlata ili metala u obiku nakita, a danas preferiraju platne kartice.

U fjordu Roskilde su krajem 1960. godina iskopani ostaci pet vikinških brodova, dugobrodovi i knarr. Oni se  trenutno čuvaju u muzeju u Roskildeu, gradu Danske.

I na kraju evo odgovora ne nepostavljeno pitanje zašto Finska i Švedska trebaji jedna drugu da bi se osećali ispunjeno?

A mene evo u Finskoj. Da vidim kako stvari stoje sa srećom!

Kratka istorija Skandinavije-Vikinški brod blagostanja

 

 

Istorija Skandinavije je istorija geografskog regiona Skandinavije i njenih naroda. Ova regija je u severnoj Evropi, a sastoji se od Danske, Norveške i Švedske. Finske i Islanda se ponekad, naročito u engleskom govornom kontekstu, smatraju delom Skandinavije.

Od pre oko 9.000 do 6.000 godina (srednji do kasnog mezolitika), Skandinavija je bila naseljena mobilnim ili polusedentrarnim grupama o kojima se malo toga zna. Oni su živeli od lova, ribolova i sakupljanja. Oko 200 pogrebnih mesta je istraženo u ovom regionu iz ovog perioda od 3.000 godina. U VII milenijum pne, kad su irvasi i njihovi lovci migrirali u severnu Skandinaviju, na tom području su postojale nepregledne . Maglemozna kultura postojala je u Danskoj i južnoj Švedskoj. Na severu, u Norveškoj i većem delu južne Švedske, živela je kultura Fosna-Hensbaha, koja je živela uglavnom duž ivica šuma. Severni lovci/sakupljači pratili su stada i migracije lososa, idući na jug tokom zime, i ponovo se vraćajući na sever tokom leta. Ovi rani narodi su sledili kulturne tradicije slične onima koje se praktikuju u drugim regionima na krajnjem severu - područjima koja uključuju današnju Finsku, Rusiju, i preko Beringovog tesnaca, do najsevernijeg dela Severne Amerike.

Tokom VI milenijuma p.n.e, južna Skandinavija bila je pokrivena umerenim širokolistnim i mešovitim šumama. Fauna je obuhvaćala tura, evropskog bizona, losa i crvenog jelena. Kongemoška kultura je bila dominantna u ovom vremenskom periodu. Oni su lovili foke i ribu u bogatim vodama. Severno od Kongemozanskog naroda živeli su drugi lovci-sakupljači u većem delu južne Norveške i Švedske zvani Nestvet i Lihult kulture, potomci kultura Fosne i Hensbaha. Krajem ovog milenijuma Kongemošku kulturu je na jugu zamenila kultura Ertebele.

Tokom V milenijuma p.n.e (neolit), Ertebele narod je naučio grnčarske tehnike od susednih plemena na jugu, koji su počeli da kultiviraju zemlju i drže životinje. I oni su počeli da obrađuju zemlju, a do 3000. godine pne oni su postali deo megalitske kulture levkastih pehara. Tokom četvrtog milenijuma prne, ova plemena su se proširila u Švedsku sve do Uplanda. Plemena Nestveta i Lihulta naučila su novu tehnologiju od naprednih poljoprivrednika (ali ne i poljoprivredu) i postali su kultura jamske keramike krajem IV milenijuma pne. Ta plemena su zaustavila napredovanje poljoprivrednika i potisnula ih na jug u jugozapadnu Švedsku, mada prema nekim izvorima farmeri nisu ubijeni ili prognani, već da su se dobrovoljno priključili kulturi jamske keramike i postali njen deo. Postoje indikacije da je najmanje jedno naselje pomešano, Alvastra.

Nije poznato kojim su jezikom govorili ovi rani Skandinavci, ali krajem III milenijuma p.n.e. nadvladala su ih nova plemena za koja mnogi učenjaci misle da su govorila protoindoevropskom, kultura linearne keramike. Ovaj novi narod napredovao je do Uplanda i Oslofjorda, i verovatno su proizveli jezik koji je predak modernih skandinavskih jezika. Oni su bili bili stočari, i sa njima veći deo južne Skandinavije je ušao u neolit.

Iako su se Skandinavci pridružili evropskim kulturama bronzanog doba prilično kasno kroz trgovinu, skandinavska mesta predstavljaju bogate i dobro očuvane predmete od vune, drveta i uvezene centralnoevropske bronze i zlata. Tokom ovog perioda u Skandinaviji je nastala prva poznata napredna civilizaciju na ovom području nakon nordijskog kamenog doba. Skandinavci su istovremeno usvojili mnoge centralnoevropske i mediteranske simbole kojima su stvorili nove stilove i predmete. Mikenska Grčka, Vilanovanska kultura, Fenikija i drevni Egipat su identifikovani kao mogući izvori uticaja u skandinavskim umetničkim delima iz ovog perioda. Smatra se da strani uticaj potiče od trgovine ćilibarom, a ćilibar pronađen u mikenskim grobovima iz ovog perioda potiče iz Baltičkog mora. Nekoliko petroglifa prikazuje brodove, a velike kamene formacije poznate kao kameni brodovi ukazuju na to da je brodarstvo igralo važnu ulogu u kulturi. Nekoliko petroglifa prikazuje brodove koji bi mogli biti mediteranski.

Iz ovog perioda postoji mnogo humki i polja petroglifa, ali njihovo značenje je odavno izgubljeno. Tu su i brojni artefakti od bronze i zlata. Prilično sirov izgled petroglifa u poređenju sa bronzanim delima, pokrenuo je teoriju da su ih proizvele različite kulture ili različite društvene grupe. Nijedan pisani jezik nije postojao u nordijskim zemljama tokom bronzanog doba.

Za nordijsko bronzano doba karakteristična je topla klima (koja je upoređena sa onom na Mediteranu), što je dozvoljavalo relativno gustu populaciju, ali se okončano klimatskim promenama koje su se sastojale od pogoršanja, vlažnije i hladnije klime (za koju se verovalo da je dovela do porasta legendi o Fimbulvinteru) i čini se vrlo verovatnim da je klima potisnula Germanska plemena na jug, u kontinentalnu Evropu. Tokom ovog vremena postojao skandinavski uticaj u istočnoj Evropi. Hiljadu godina kasnije, brojna Istočnogermanska plemena koja su tvrdila da su skandinavskog porekla (Burgundi, Goti i Heruli), kao i Langobardi, pripisivali su Skandinaviji (Skandzi) ime „materica nacija”, kao u Jordanesovoj Getiki.

Preromansko gvozdeno doba je okončano sa pogoršavajućom, hladnijom i vlažnijom klimom. Ovo je razdoblje poznato po siromašnim arheološkim nalazima. To je razdoblje kada su germanska plemena postala poznata mediteranskom svetu i Rimljanima. Tokom 113–101 pne dva germanska plemena koja su poreklom iz Jilanda, u modernoj Danskoj, napala su Rimsku republiku u onom što je danas poznato kao Kimbrijski rat. Ta dva plemena, Kimbri i Tevtonci, u početku su nanela najteže gubitke koje je Rim pretrpio od Drugog punskog rata. Kimbre i Teutonce su na kraju porazile rimske legije.

Kalmarsku uniju činile su  Šveđska, Danska i Norveška. Švedska je tada podrazumevala i današnju Finsku. Kalmarska unija, savez skandinavskih država ustrojen u Kalmaru (Švedska) u junu 1397. kao rezultat političkoga delovanja danske kraljice Margarete I. i njenog štićenika, švedskoga kralja, Erika XIII. Pomeranskog. Uniju je udružena pod danskom vladarskom dinastijom. Prestala je da postoji posle proglašenja nezavisnosti Švedske 1523. godine. Unija Danske i Norveške (Oldenburška monarhija) nastavila je da postoji do 1814. godine, posle čega je Norveška sve do 1905. bila u uniji sa Švedskom (Ujedinjena Kraljevstva Švedske i Norveške.) Godine 1905. Kraljevina Norveška je odlučila da istupi iz ove unije.

Norveška istorija: Norveška je jedna od najređe naseljenih država Evrope. Najveći deo zemlje graniči sa Švedskom na istoku, dok najseverna regija graniči s Finskom na jugu i Rusijom na istoku. Krajnji jug od Danske razdvaja tjesnac Skagerrak. Glavni grad Norveške je Oslo. Razuđena norveška obala uz Atlanski ocean i Barentsovo more dom je znamenitih fjordova. Vikinzi su dva veka pljačkali i palili Evropu dok nisu prihvatili hršćanstvo 994. za vladavine Olafa Tryggvasona. Promjne u kraljevini trajale su kao proces još nekoliko stoljeća.  Godie 1397. Norveška je ušla u uniju s Danskom i u tom savezu ostala sledećih 400 godina. Godine 1814. Norveška je prepuštena Švedskoj ali Norvežani su proglasili nezavisnost i doneli svoj ustav. Šveđani su tada okupirali Norvešku vojnom silom, ali su ipak dopustili da Norveška zadrži svoj ustav pod uslovom da ostane u uniji pod švedskom krunom. Nacionalni osećaji bujali su u XIX veku te je nacionalni romantizam dostigao je vrhunac 1905. godine kad je Norveška mirnim putem, referendumom, izborila nezavisnost. Iako je Norveška ostala neutralna u Prvom svetskom ratu, pretrpela je gubitke. Proglasila je  neutralnost na početku Drugog svetskog rata, ali ju je okupirala nacistička Nemačka (1940-45). Godine 1949. napuštena je neutralnost i Norveška se pridružila NATO-u. Očekivani životni vek u Norveškoj, koja ulaže u zdravstvo više nego i jedna druga zemlja na svetu, iznosi 81,8 godina.

Danska verzija: Dansa je najmanja zemlja Skandinavije. Pre nego što su je nastanili Skandinavci, Danska je bila dom Keltima - što je potvrđeno otkrićima ritualnih močvarnih ubistava i pogreba. Najstarije dansko pismo potiče iz VII veka, kada je nastao i novi runski alfabet. Najstariji grad u Danskoj je Ribe iz 810. godine. Sve do XI. veka Danci su bili poznati kao Vikinzi, zajedno s Norvežanima i Šveđanima, koji su kolonizovali, napadali i trgovali u svim delovima Evrope. Potpada pod švedsku vlast 1658. godine. Savez s Norveškom raskinut je 1814. godine, kada je Norveška ušla u novi savez, sada  sa Švedskom (do 1905.).  Danski liberalni i nacionalni pokret postao je značajan 1830-ih godina i posle evropskih revolucija 1848. godine Danska postaje ustavna monarhija 5. jula 1849. Posle drugog Šlezviškog rata ( Slesvig)  1864. godine, Danska je bila prisiljena da ustupi pokrajinu Schleswig-Holstein Pruskoj, što je bio poslednji poraz koji je ostavio duboke tragove u danskom nacionalnom identitetu. Krajem I svetskog rata Danskoj je ponuđeno vraćanje pokrajine Schleswig-Holstein, ali je ona bojeći se nemačke odmazde, odbila da prihvati vraćanje tih teritorija  insistirala da se pitanje reši na plebiscitu. Godine 1920., kao njegov rezultat, severni Schleswig vraćen je Danskoj. Usprkos neutralnosti Danska je napadnuta od strane Nemačke (Operacija Weserübung) u II svetskom ratu. Danska zastava je najstarija zastava koja je još uvek u upotrebi (od 1219. godine) Danas se razvila u modernu, prosperitetnu naciju koja učestvuje u opštoj političkoj i ekonomskoj integraciji Evrope. Danska se pridružila NATO-u 1949. i EEC (sada EU) 1973. godine. Međutim, zemlja je izbacila određene elemente Mastrihtskog ugovora Evropske unije, uključujući euro valutu, evropsku odbrambenu saradnju i pitanja koja se tiču ​​određenih pravosuđa i unutrašnjih poslova .

Švedski primer: 7. novembra 1520. uveče danski  suveren Kristijan II je okupio mnoštvo švedskih vođa na privatni skup u dvoru. U zoru 8. novembra, danski su vojnici sa lampama i bakljama ušli u veliku dvoranu i odveli nekoliko plemića. Do kraja dana većina kraljevih gostiju je bila utamničena. Kasnije se ispostavilo da su svi bili na posebnom spisku arhiepiskopa Trolea, koji ih je 9. novembra na veću osudio na smrt zbog jeresi, što je „dokazano” time što su se nekoliko godina ranije urotili da ga sruše sa pozicije arhiepiskopa. Naravno, skoro svi su bili i pristalice Stureove frakcije. U podne, dva episkopa koji su se protivili uniji sa Danskom su izvedeni na glavni gradski trg, gde su im odrubljene glave. Potom je pogubljeno 14 plemića, tri burgmajstera, 14 gradskih većnika i oko 20 prostih ljudi, što vešanjem što skidanjem glave. S pogubljenjima se nastavilo i narednog dana, a zvanične brojke kažu da je ubijeno 82 ljudi. Veruje se da je broj veći. Postoji čak tvrdnja da je Kristijan iskopao leš Stena Sturea i iživljavao se nad njime, kao i nad lešom njegovog deteta. Kristina je odvedena u zatočeništvo u Dansku, kao i mnoge druge plemkinje. Gustav Vasa, sin jednog od pogubljenih plemića, pokrenuo je Rat za nezavisnost Švedske čim je čuo za masakr, i u tom je ratu pobedio. Postao je švedski kralj i uspostavio dinastiju Vasa koja će tom zemljom vladati u periodu 1523—1654, koja će Poljsko-litvanskim kraljevstvom vladati u periodu 1587—1668, i koja će čak tokom Smutnog vremena u Rusiji polagati pravo na njen carski presto, pa čak nominalno imati i svog cara u periodu 1610—1613. Vojne snage od  XVII veka  nise učestvovale ni u jednom ratu skoro dva veka. Oružana neutralnost je očuvana u oba svetska rata. Švedska proverena formula kapitalističkog sistema sa elementima dobrobiti izazvala je 1990. godine nezaposlenost i 2000-02 godine zbog globalne ekonomske krize. Fiskalna disciplina tokom nekoliko godina poboljšala je situaciju. Nezavisnost nad ulogom Švedske u EU odložila je ulasku u EU do '95, a evro su odbili  '99. Posle agresije Rusije na Ukrajnu pridružila se NATO-u. Švedska je zemlja u kojoj se dodeljuje Nobelova nagrada, iz koje potiče priča o Pipi Dugoj Čarapi, iz koje je legendarna grupa Abba i jedna od najpoznatijih fabrika nameštaja Ikea. Porezi u Švedskoj su među najvišim na svetu. Švedski kralj Erik XIII postao je pirat nakon što je svrgnut s vlasti. Švedska ima i najveći broj patenata po stanovniku.

Finsko iskustvo: Finska je (po izveštaju Ujedinjenih nacija) najsrećnija zemlja na planeti. Zaleđena jezera, irvasi, hevi metal bendovi, finska sauna i polarno svetlo - najbolje su asocijacije na ovu nordijsku zemlju.  Od XIII veka Finska je sve više postajala integralni deo Švedske koja je tu teritoriju osvojila u švedskim Severnim krstaškim ratovima između 1150 i 1293 godine. Cilj Severnih krstaških ratova bio je proterivanje pagana i dovođenje hriščanstva u dotad paganske zemlje oko Baltskog mora. Sledila je hrišćanizacija Finske i kolonizacija sa strane Sveđana koja se i danas vidi na Etno-Lingvističnim mapama. U XIX veku Finska je (Finskim ratom (februar 1808—septembar 1809)) postala deo Ruskog carstva i dala titulu “Autononmno veliko vojvodstvo Finske”.  Godine 1835. jedan neočekivani događaj, neistreniranom oku potpuno nebitan, ali verovatno najznačajniji u čitavoj finskoj istoriji, iz korena menja stvari: biva objavljena „Kalevala”, finski nacionalni ep, jedan od najvećih što ga je čovečanstvo proizvelo, sakupljan po Finskoj i po Kareliji. Slično efektu koji je kod nas istovremeno imalo Vukovo skupljanje i objavljivanje naše epske poezije, „Kalevala” rasplamsava nacionalizam i trajno prekida proces tihe rusifikacije. Nikolaj I uvodi cenzuru i zabranjuje štampanje sadržaja na finskom. Njegov naslednik Aleksandar II ukida tu zabranu i ide par koraka dalje: finski postaje zvanični jezik svih lokalnih samouprava u kojima je većinski (1858) i jedan od tri zvanična jezika velike kneževine, ravan ruskom i švedskom (1863), dok državni službenici postaju obavezni da narodu služe na finskom ako se to od njih zatraži (1865). Velika kneževina Finska, koja od samog početka nema obavezu da šalje regrute u rusku vojsku (dogovor s Aleksandrom I je bio takav, da se to kompenzovalo porezom), 1881. zadobija vlastitu vojsku. Ali 13. marta te godine sve se obrće naopačke. „Narodna volja” u Sankt Peterburgu vrši atentat na cara i na presto dolazi Aleksandar III koji guši slobode i obustavlja reforme, što sledi i njegov nasledik , Nikolaja II, poslednjeg imperatora zacaren 1894.Posle Oktobarske revolucije , Finska je proglasila nezavisnost. Od 1918 do 1923 Finska je bila u  građanskom ratu između komunističkih “crvenih” vojski i “belih” demokratskih snaga.  Po slovu Sporazuma o nenapadanju (Ribentrop-Molotov) Crvena armija 30. novembra 1939. napada Finsku na način kako je i Nemačka napala Poljsku - jedna jedinica NKVD-a granatira sopstvenu karaulu. zanimljivo je da je Finska tokom Hladnog rata zarad mira koketirala sa SSSR-om te je 1970. godine emitovala poštanske marke u čast 100. godišnjice rođenja Vladimira Lenjina. Ova zemlja je 4. aprila ove godine postala zvanična članica NATO saveza.

I na kraju: Švedska broji 9,9 miliona stanovnika, Danska 5,7, Norveška 5,3, a Finska 5.2.