Hamburg grad na mostovima

 

„Možda sam rođen u Liverpulu, ali sam odrastao u Hamburgu.“   rekao je Džon Lenon 🎸

Hamburg je grad u kojem su Bitlsi započeli svoju karijeru, a to ime nosi i jedna vrsta slanine. Ne znam da li su ove dve informacije na bilo koji način povezane.

Nastupali su 4 puta dnevno i zaradjivali po 10 funti od 1960-1962

Jedan od kurioziteta ovog grada je "ulica crvenih fenjera" Reepadbahn.

Grad leži na vodi i često za njega kažu da je severna Venecija ili Amsterdam, što je svojevrsna uvreda, jer ova dva grada zajedno imaju mnogo manje mostova od Hamburga. Da li možete da zamislite grad sa 2500 mostova? Nalazi se na ušću Alstera i Bile u Elbu. Hamburg je i grad pozorišta sa  preko 300 scena.

Ovo je  je drugi grad po broju stanovnika u Nemačkoj. Takođe, velika luka, najveća u Nemačkoj, treća u Evropi i 15. u svetu i odatle se u kontejnerima prevoze ogromne količine robe. Ako imate malo vremena najbolji način da sagledate grad i izaberete lokacije koje vam se najviše sviđaju je turistički autobus uskoči/iskoči( hop on-hop off).

Najlepša zgrada u Hamburgu je svakao gradska većnica Rathaus koja se nalazi u najužem centru grada. Unutra se održavaju sednice gradskog parlamenta. Svakodnevno se organizuje turističko razgledanje zgrade koja broji oko 600 prostorija. Zgrada je nastala u duhu neoreneasanse 1897. godine. Toranj je visok 112 metara. Ispred zgrade se nalazi maketa grada i spomenik poginulima u Prvom svetskom ratu.

Crkva Svetog Mihaela je kultna crkva u Hamburgu. Najbolji pogled na grad vam se pruža s tornja crkve koji ide u visinu 132 metara. U pitanju je barokna protestantska crkva koja se nalazi u kvartu Neustadt. U dva navrata je gorela – 1750. i 1906. godine, a Englezi su joj srušili krov 1945. godine. Na svu sreću, niko nije uspeo da je porazi, niti požar, niti ljudski nemar; Nemci su doskočili nesretnim okolnostima po crkvu i izgradili je tako da sada izgleda bolje nego ikada.

Glavna i gradska umetnička galerija u Hamburgu Kunsthalle se sastoji od neverovatne zbirke umetničkih dela koja datiraju iz srednjeg veka pa do savremenog doba. Ballin Stadt je emigracijski muzej koji čuva slike snova i stvarnosti nekadašnjih emigranata.

Visok 58 metara - samo malo viši od Krivog tornja u Pizi, ali sa znatno većom težinom - bunker St. Pauli u Hamburgu, u Nemačkoj, dominira panoramom grada nešto više od 80 godina. Potpuno preuređen bunker u Hamburgu sada ima dva restorana, petosprati hotel „Hard rok“ i novoizgrađeni piramidalni bar na krovu sa baštom iz koje se zelenilo preliva preko betonske fasade. 

Četvrt Karofertel u kojoj se nalazi bunker nalik tvrđavi je popularna četvrt puna modernih kafića i starinarnica, a tu je i noćni klub Knust smešten u preuređenoj klanici. Reverbov „Hard rok“ hotel je prikladan dodatak gradu sa impresivnom muzičkom istorijom – na kraju krajeva, ovde su „Bitlsi“ započeli svoju karijeru početkom šezdesetih.

I hteli ili ne pažnja uvek u jednom trenutku skrene na hranu i piće. Originalni recept za pripremu hamburgera je u Ameriku donela grupica nemačkih doseljenika. Ako ste se nekada zapitali gde se u Evropi nalazi najbolja ponuda sveže morske i rečne ribe, kao i morskih plodova, odgovor je Fischmarkt.

Hamburg je jedini grad u Nemačkoj koji ima peščanu plažu Elbstrand. Hafencity je najmodernija četvrt grada i najveći projekat urbanog razvoja u Evropi.

Dan je 13. juna 1936. godine, mesto Hamburgu, tokom porinuća broda „Horst Vesel“. Među hiljadama okupljenih nacista na mitingu, jedan čovek je rešio da prekrsti ruke ispred grudi i u inat svima odbije da salutira Hitleru. Znao je da time krši zakon i potpisuje svoju smrtnu presudu. Ono što nije znao, pak, jeste činjenica da je fotograf uspeo da zabeleži taj trenutak i da će zbog te odluke ući u istoriju kao heroj koji se usudio da pokaže svoj stav, u trenutku kad je to značilo da gubi sve.

Dugo se nije znalo ko je čovek na slici, ali po svemu sudeći, radi se o Augustu Landmeseru, Nemcu koji je bio lojalan nacista, sve do trenutka kad se zaljubio u - Jevrejku. Godine 1931. August se pridružio Nacionalsocijalističkoj partiji, koja je kasnije postala jedina legalna u Nemačkoj, i ubrzo je napredovao u njoj. Kao i svi ostali nacisti, slušao je Hitlera i slepo ga pratio, dok u njegov život nije ušetala Irma Ekler. Od tog dana, August je počeo da prati svoje srce, a ne vise Hitlera.

Sledece godine zajedno sa porodicom pokušao je da prebegne u Dansku, ali je uhvaćen na granici. Optužen je za "vređanje rase", ali je ubrzo oslobođen zbog nedostatka dokaza. Ponovo su ga upozorili da mora da okonča vezu sa majkom svog deteta, ali je ignorisao želju nacista i zvanično je osuđen 1938. godine. Proveo je skoro tri godine u koncentracionom logoru. Gestapo je uhapsio i Irmu Ekler, koja je u tom trenutku bila trudna. U zatvoru je rodila drugu ćerku, Irenu. Nakon porođaja su je poslali u koncentracioni logor, a pretpostavlja se da je 1942. premeštena u nacistički zavod za "eutanaziju", gde je ubijena u gasnoj komori. August je na slobodu izašao godinu dana ranije. U februaru 1944. mobilizovan je u kazneni vod, 999. laki afrički bataljon, gde je kasnije nestao u akciji i smatra se poginulim.

I na kraju-čovek se uvek pita šta kad dođe kraj. Ne mora biti ni kovčeg, ni oganj. Belinska pogrebnička agencija Moja zemlja (Meine Erde) klijentima nudi "održivi povratak zemlji" načinom sahranjivanja. Sa ovakvim sahranama prvi je počeo Meln, gradić nadomak Hamburga.

 „Mnogima je lepa ideja da se za samo 40 dana posle smrti pretvore u zemlju," izjavio je suosnivač  firmePablo Mec. U procesu koji Mec opisuje kao održivi oblik sahranjivanja, pokojnici se polažu u zatvorenu čauru, na biljnu podlogu od sena, slame i isečenih zelenih biljaka. U čauru se potom upumpava zemni gas. U roku od šest nedelja, mikroorganizmi telo od 80 kilograma sa biljnim materijalom u čauri „pretvore u oko 110 kilograma zemlje," rekao je Mec. Ta "zemlja" se potom ukopava.