Malme-danski a švedski

 

Iako se ovaj ribarski grad trgovaca haringama prvi put spominje 1275. godine, za najznačajniju godinu njegovog ranog razvoja pre bi se mogla računati 1300, kada je počela izgradnja impozantne crkve Svetog Petra. Malme je treći grad po veličini u Švedskoj, najveći grad okruga Skone, od Kopenhagena je udaljen 35 minuta vožnje preko najdužeg mosta u Evropi Oresund. 

Osnovan je 1275. godine, a zanimljivo je da je u XV  veku pripao Danskoj i pod njenom vladavinom se zadržao sve do XVII kada ga je ponovo preuzela Švedska. Malme je jedan od najranije industrijalizovanih gradova skandinavskog poluostrva, a njegov razvoj je poljuljan u drugoj polovini XX veka usljed recesije koja je zadesila državu. Grad se počeo da se oporavlja 1994. godine, pod vođstvom tadašnjeg gradonačelnika Ilmara Reepalua, okrenuvši se novoj ekonomiji, kao centar obrazovanja i kulture. Razvoju je doprinela i izgradnja Eresundskog mosta, kojim je Malme povezan sa danskom prestonicom, tako da grad danas broji preko 300 hiljada stanovnika, te je poznat i po brojnoj populaciji raseljenika sa ovih prostor.

Danska je Malme izgubila davne 1658. godine i nikada ga nije povratila iako je u par navrata ratovala kako bi ga opet osvojila.  Ovo je skandinavski biser, grad kulture, pristojnog životnog standarda i nezaboravne zabave. Nalazi na krajnjem jugu Švedske u jugozapadnom delu regije i istorijske pokrajine Skanije, na obali moreuza Oresund. Etimologija prvobitnog i originalnog naziva grada Malmhaug u slobodnom prevodu znači „gomila šljunka“. Malme je grad veličine Nišа. Trenutno broji oko 300.000 stanovnika.Malme jei  kosmopolitski grad koji broji 174 različite nacije.

Most koji spaja Švedsku i Dansku preko zaliva Oresund se ubraja u najveće infrastrukturne evropske projekte. Dugačak je 16, 4 kilometara i na njemu postoje 4 saobraćajne trake, dve za voz i dve za vozila. Čitava konstrukcija se sastoji od mosta, tunela i veštačkog ostrva Peberholm. Tunel se nalazi ispod mora, tako da vožnja preko mosta u jednom momentu podseća na rolerkoster. Most Øresund važnu je ulogu imao u proslavljenoj skandinavskoj detektivskoj seriji Most.

Most za saobraćaj je svečano otvoren 1. jula 2000. godine. Izgradnja mosta je koštala vrtoglavih 4,5 milijardi evra.

Most povezuje grad Malme u Švedskoj i Kopenhagen u Danskoj, a preko njega godišnje pređe preko šest miliona vozila. To nije iznenađenje jer stanovnici ovih zemalja Evropske unije koriste most svakodnevno.

Prelazak mosta nije besplatno niti jeftino iskustvo. Karta u jednom smeru košta 43 evra za automobil, za motocikl 23, a autobusi  plaćaju  206 evra za prelazak.

Malme smo ostavili za rastanak sa predivnom Švedskom. U kanalu delu moreuza caruju meduze. U prijatnoj šetnji upoznajemo se sa ovim prelepim gradom i njegovim znamenitostima Turning Torso – zgrada jako zanimljivog oblika, takođe najviša građevina na prostoru cele Skandinavije, crkva Svetog Petra, Gamla stan – stari grad, gradska kuća – Radhuset.

Atmosfera koja vlada na staroj železničkoj stanici u Malmeu podseća na film Orient Express, dok nova stanica asocira na moderni Japan.

Idemo malo u istoriju. Pre pet vekova postojala je Kalmarska unija između Danske, Švedske i Norveške, a danski kralj je bio na tronu sva tri kraljevstva.  Šveđanima se to nije dopalo. Monarh Kristijan okupio je na svečenoj večeri  7. novembra 1520. godine mnoštvo švedskih plemića.  No umesto obroka i zabave skratio ih je za glave. Ubijeno je najmanje e ubijeno 82 ljudi.ovaj događaj nazvan je Švedska krvava kupka ili Švedsko krvoproliće. 

No, Šveđani se umiriti nisu mogli. Gustav Vasa, sin jednog od pogubljenih plemića, pokrenuo je Rat za nezavisnost  Švedske čim je čuo za masakr, i u tom je ratu pobedio. Postao je švedski kralj i uspostavio dinastiju Vasa koja će tom zemljom vladati u periodu 1523—1654, koja će Poljsko-litvanskim kraljevstvom vladati u periodu 1587—1668, i koja će čak tokom Smutnog vremena u Rusiji polagati pravo na njen carski presto, pa čak nominalno imati i svog cara u periodu 1610—1613.

Stari grad je okružen vodenim kanalima. Södergatan ulica povezuje trg Stortorget sa drugim najvećim trgom Gustav Adolfs, koji je dobio ime po kralju Gustavu IV Adolfu, koji je nekoliko meseci živeo u Malmeu, te je u tom periodu grad bio privremeno prestonica Švedske. Doručkujemo u jednom od restorana lanca Max, a onda krstarimo gradom, istorijskim delom grada, аli i modernim delom prekoputa kanala i železničke stanice.

Stortorget je glavni i Veliki Trg u Malmeu i jedna od omiljenih atrakcija za sve turiste.  Izgrađen je 1536. godine i od tada, do dana današnjeg, je zadržao status najvećeg skandinavskog trga. Tu se nalazi i zgrada gradskog veća izgrađena 1546. godine, međutim, njen prvobitni izgled nije poznat jer je tokom 19. veka zgrada pretrpela velike promene. Ovde se može videti statua kralja Karla X Gustava Švedskog.

Mali Trg se zove Lilla Torg i predstavlja centar zabave zbog velikog broja kafića i restorana. On je centar noćnog života u Malmeu. Okružen je starim švedskim kućama i građevinama koje su nastale u periodu između 1600. i 1800. godine. Tu se nalazi i veliki broj zanatskih prodavnica i jedna ogromna stona lampa, viša od okolnih kuća!

Najstarija zgrada u Malmeu je Crkva Sv. Petra (Sankt Petri Kyrka) koja datira iz XIV. veka i nalazi se nedaleko od Velikog Trga. U pitanju je jedinstveni primer rano baltičke gotičke arhitekture. Početkom XX veka restaurirani su plafonski murali u kapeli Krämare, pružajući uvid u zamršenu umetnost koja je nekada krasila zidove i plafone na drugim mestima u crkvi pre nego što je okrečena u kasnijim godinama. Njen toranj kroz istoriju dva puta urušavao. Poseban kuriozitet kada je u pitanju ova crkva jeste što je to prva crkva u Švedskoj naklonjena LGBT populaciji, pa je čak nedavno dobila i sliku koja prikazuje istospolne parove u Edenskom vrtu.

Zgrada Turning Torso je izgrađena 2005. godine i sam naziv “izuvijani” ukazuje na njen izgled. Radi se o najvišoj građevini u Skandinaviji koja je visoka 190 metara i broji 54 sprata. Sa vrha zgrade se pruža veličanstveni pogled koji dopire čak do komšijske države Danske i grada Kopenhagen.

Najočuvaniji reneasansni dvorac u Skandinaviji je Malmohus Slott ili Dvorac Malmea. Dvorac je izgrađen 1434.godine, međutim, uništen je početkom 16.veka. Čuveni danski kralj Kristijan III je obnovio dvorac i u njemu proveo većinu svoje vladavine.Od trenutka kada je Malme pripao Švedskoj, dvorac postaje zatvor i tu nesretnu sudbinu je imao sve do 1914. godine. U njemu je pet godina tamnovao jedan od muževa škotske kraljice Meri. Danas se u njemu nalaze četiri muzeja – Pomorski muzej, Muzej umetnosti, Gradski muzej i Tropikarium.

U Švedskoj je smrtna kazna formalno ukinuta 1973. godine, iako je poslednja egzekucija izvršena još 1910. Imate priliku da odete do ćelije gde je noć pred smaknue  proveo Lars Nilson, ubica i palikuća, poslednji pogubljenik u Malmeu 23. avgusta 1900. godine. Pročitajte stihove na zidu, o čemu je razmišljao u tim trenucima i razgovor sa njegovim dželatom, porodičnim čovekom, hrišćaninom, koji je tog jutra poslednji put upotrebio svoju sekiru, ubeđen da radi najnormalniji posao na svetu i posle toga se mirne savesti vratio kući i deci.

Sunčanje i kupanje u Malmeu je zagarantovano. Ribersborg je gradska peščana plaža dugačka dva kilometara i nalazi se u blizini zapadne luke.Ili da odete do Kallbadhuset i Iz saune izletite direkt u more.

U glavnoj šoping ulici Sedergatan naletećete na Orkestar optimista, veselu skulpturu muzičara od metala. Moderni muzej Malmea (Moderna Museet Malmök) otvoren 2009. drži deo eksponata stokholmskog legendarnog muzeja moderne umetnosti. Nekadašnja elektrana sa upečatljivim novim narandžasto-crvenim aneksom, zgrada sadrži moderna i savremena umetnička dela. Instalacije uključuju film, fotografiju, dizajn i slike. Ulaz je besplatan. Nakon obilaska izložbi možete uživati u kafi ili ručku u kafiću.

Ribersborg je gradska peščana plaža dugačka oko dva kilometara i nalazi se u blizini zapadne luke. Plaža  nosi naziv Švedska rivijera i omiljeno je mesto među meštanima tokom  leta. Pored nje se nalazi bazen za nudiste, sauna na drva izgrađena  krajem XIX veka i veliki broj tuš-kabina. 

U Muzeju odvratne hrane u Malmeu preko puta mosta koji spaja Dansku i Švedsku, od 208. godine mozete se upoznati sa najodvratnijom hranom iz 80 zemalja sveta koja se u tamo smatra specijalitetom. Umesto karata, posetioci na ulazu dobijaju kese za povraćanje. Ovaj bizarni muzej baca novo svetlo na hranu i razumevanje različitih ukusa. Tu cete pronaci trulo meso morskog psa, ovčje oko u paradajz sosu (nesto slicno video sam u vojsci). Tu je i cuveno škotsko jelo haggis, ovčje srce, pluća i jetra, pržena tarantula, crvi (uveliko na evropskim trpezama), fermentisane haringe, zakrzljali fetus patke, penisa bika, začinjene zečje glave, mišje vino, patuljaste muve, šišmiš iz Vuhana i raznih vrsta smrdljivih sireva ili sardinijski sir koji se dobija iz stomaka napunjenog mlekom zaklane koze.

I na kraju da vas upozorim na švedski paradoks: Za 25 evra možete kupiti kvalitetne zimske kožne čizme, dok za istu cifru ne možete pojesti salatu u nekom od pristojnih restorana. A Malme važi za jedan od jeftinijih švedskih gradova.

Razglednica iz Helsinkija- Go to Hell -sinki

 

Glavni grad Finske je najsevernije urbano područje na svetu. Finci svoju prestonicu vole da nazivaju i kapijom Finske jer predstavlja glavnu luku države na Baltičkom moru i prozor Finske u svet.  Finska (Suomi) je jedina od skandinavskih država po društvenom uređenju republika.

• Iako se u Finskoj obeležavai dan neuspeha, loših vesti i nesreća, kažu da su Finci jedna od najsrećnijih nacija na svetu.  
• Finska ima preko 188.000 jezera, zbog čega je dobila nadimak „Zemlja hiljadu jezera“.
• Sa preko 3 miliona sauna za populaciju od 5,5 miliona, saune su osnovni deo finskog života.
• Finska ima najviše heavy metal bendova po glavi stanovnika. 
• Aurora Borealis se može videti preko 200 noći godišnje u finskoj Laponiji.
• Rovaniemi, u finskoj Laponiji, smatra se zvaničnim rodnim gradom Deda Mraza.
• Finski koncept "sisu" predstavlja otpornost, hrabrost i odlučnost.
• Finski arhipelag ima oko 40.000 ostrva.
• Finska ima jedan od najčistijih vazduha na Zemlji, posebno u svojim arktičkim regionima.
• Popularna igra Angri Birds razvijena je u Finskoj.

Zašto su stanovnici Finske više od ostalih zadovoljni svakodnevnim životom -"Ne upoređuj se sa drugima i ne hvali se svojom srećom" – kaže jedna od poznatih finskih izreka. Prema istraživanju sprovedenom 2021. godine, Finci vreme provedeno u prirodi smatraju nečim izuzetno važnim. Mogućnost da uživaju u čistom vazduhu i provode mnogo vremena u prirodi omogućava im da održe duševni mir i štede energiju. Izgubili ste novčanik dok ste putovali vozom kroz Finsku? Postoji velika šansa da će vam ga neko uskoro vratiti. Godine 2022. sproveden je socijalni eksperiment, koji je nazvan "izgubljeni novčanik" da se testira poštenje građana u 16 ​​gradova širom sveta. Ukupno su "izgubljena" 192 novčanika. U Helsinkiju, glavnom gradu Finske, 11 od 12 novčanika vraćeno je vlasnicima.

Onda odoh tamo među antidepra pipl. U grad koji je dugo bio beznačajan trgovački gradić na ušću reke Vange. Danas je Helsinki kulturni i finansijski centar Finske. Ruski car Aleksandar I proglasio ga je 1812. godine za glavni grad Finske, koja je u to vreme bila sastavni deo Ruskog carstva.

Postoje dva mesta u Norveškoj gde se susreću granice triju zemalja. Jedno je između Norveške, Švedske i Finske. Dakle, možete hodati oko granične linije i zabavljati se, niko vam ništa neće reći. Norveška ima G tačku gde se susreće s granicama Finske i Rusije. Ako tamo pokušate da učiniti isto, bićete uhapšeni.

Helsinki je grad arhipelaga prepoznat je po svojim hladnim zimama i održivosti. Helsinki je najnovija skandinavska prestonica koja je postala magnet za putnike opsednute dizajnom. Iako još nije dosegnuo nivo Kopenhagena, dom je izuzetnih restorana i kafića, a mnogi od njih okupljeni su u elegantnoj četvrti Kallio i dizajnirao ih je Studio Joanna Laajisto. Grad se također čvrsto pozicionirao na svetsku umetničku kartu s Helsinškim bijenalom, dok je Hotel St George riznica finske umetnosti, s više od 400 originalnih umetnina rasutih oko hotela.

Sadašnji zaokret udesno mogao bi Fincima da skine osmeh sa lica.

Najavljuje se povećanje PDV-a sa 10 na 15 %, smanjenje od 1,5 milijardi evra za socijalno osiguranje, zamrzavanje osiguranja za nezaposlenost, stambeni dodatak i druge beneficije koje su Finci uživali pod socijaldemokratskom vlašću.

Švedski kralj Gustav Vasa 1550. godine izdao je naredbu da se na jugu Finske napravi grad, koji bi mogao da parira Talinu, hanzeatskom gradu Baltika koji je tada u okolini bio najimopozatniji. Petar Veliki ovde gradi ruski Heljsingfors. Razorni požar iz 1808. godine omogućio je da se Helsinki ponovo izgradi, u ruskom imperijalnom stilu. Nemački arhitekta karl Ludvig Engel, kao i lokalni arhitekta Johan Albreht Erenstrem, latili su se projekta. 

Nakon Finskog rata, Švedska je predala Finsku Rusiji, kada ruski car Aleksandar i Romanov određuje grad Helsinki za prestonicu države. Oktobarska revolucija je u Rusiji buknula i za sobom ostavila gomilu posledica; Finska to koristi za njeno dobro i proglašava 1917. godine nezavisnost. Kasnije, Staljin nije dirao Finsku te je ona uspela da se razvije bez daljeg razaranja i okupacije. Helsinki je smenio dotadašnji glavni grad Turku, jer se smatralo da je tadašnja Finska prestonica bila previše blizu Ruskoj imperiji.

U kasnom XIX veku, i početkom XX veka, Rusi grade železnicu, a grad postaje veliki industrijski centar, izgledom "imitirajući" Sankt-Peterburg. Velike art-nuvo zgrade odražavaju bogatstvo grada. Estonski Talin nalazi se prekoputa zaliva i do njega se može stićiza svega 25 evra. Uostalom, naš kruzer je i nastavio upravo do Talina.

Rusija je 1940. godine ponovo pokušala da osvoji Finsku, ali bezuspešno, budući da je vojska uspela da se probije samo do Manerhajmove linije. Za utehu rusofilima, nekoliko filmova iz doba hladnog rata snimljeno je u Helsinkiju (Pismo iz Kremlja, Park Gorkog...).

Preko 450 godina istorije, nekoliko arhitektonskih slojeva i uticaj različitih perioda može se jasno prepoznati u Helsinkiju. Trećinu površine grada čini zelenilo, pa je predlog da predahnete u parku Esplanada, u centru grada. Helsinški arhipelag nudi niz od 330 ostrva. A nije previše naseljen sa 600 hiljada stanovnika.

Market skver je verovatno prva stvar koju većina turista poseti u Helsinkiju. To je zapravo luka i trg sa prodavničicama gde možete probati i popiti poznatu, Finsku toplu čokoladu. Ovo područje luke je jedan od epicentara života i trgovine u gradu. Lokalni stanovnici su prikupili svoje najbolje proizvode, kao što je sveža riba, ručno rađeni nakit, odeća, suveniri i izložili ih upravo ode. Na ovom trgu svako može pronaći nešto za sebe i upoznati pravu kulturu Helsinkija. Na “ribljoj” pijaca – Kauppatori. Pored svežih odrezaka lososa, ovde možete kupiti neverovatne suvenire iz svih delova Finske, Laponije. Finska kuhinja kombinacija je istočnjačkih i zapadnjačkih tradicija s mnogo morskih plodova i divljači. Neki od lokalnih klasika koje možete probati su kremasta juha od lososa, rolice od kupusa, tartar od soba te raženi hleb.

Kapela Tišine se nalazi u samom centru grada i to je njen najveći konstrast – kapela tišine usred bučnog i urbanog života Helsinkija.  To je zapravo luteranska crkva, zanimljivog spoljašnjeg oblika i još zanimljivije unutrašnjosti. Ne propustite da se uverite u to!

Suomenlina, Finska tvrđava ili Gibraltar Severa, nalazi se na ostrvu koje je udaljeno oko 20 minuta od Helsinške luke. Utvđenje su izgradili Šveđani sredinom 70ih godina i tada je predstavljalo važno strateško mesto.

Istočno od središta grada je otok Seurasaari, povezan s kopnom uz pješački most. Ima zanimljiv muzej na otvorenom s starim kućama, farmama, dvorac, crkvi iz Kirune (1686), te ostalim drvenim zgradama koje su ovdje donijele za sve dijelove Finske. Ovo je mjesto za naučiti kako su Finci davno živjeli, prije modernog doba. U neposrednoj blizini, u Meilahti 7, stara je drvena kuća sada okupirana od prijatelja finskih rukotvorina, uz izložbu ružičastog tepiha i drugih tradicionalnih tekstila. Posjetitelji mogu gledati tkalce na poslu.

Ateneum Art Museum po  projektu arhitekte Teodor Hoijer, sagrađen 1887 godine, poseduje najveću zbirku umetnina u Finskoj, više od 20.000 umetničkih dela iz perioda od 1750 – 1950 godine.

Izložbene postavke su u prizemlju muzeja i u izložbenim halama na drugom spratu. Muzej savremene umetnosti Kiasma smešten je u zgrada koja je delo čuvenog arhitekte Stivena Hola. Kao i London, Helsinki ima svoju panoramu s koje možete uživati u pogledu na ceo grad. Ovde vožnja traje 12 minuta, i košta 12 evra. Koliko mituta toliko evrića!

Seurasaari muzej nalazi se na ostrvu udaljenom nekoliko kilometara van centra Helsinkija. Do njega se stiže  autobusom broj 24. Ostrvo je pod zaštitom UNESCO-a i predstavlja jednu od najvećih istorijskih pomorskih tvrđava. Sagrađena je 1700. godine na šesto ostrva na kojima i danas živi oko 850 građana. Tokom vladavine Švedske, Rusije i Finske korišćena je za odbranu grada.

Posetimo sada u Kopenhagen iz prošlosti. Pronašli bismo tamo jednu fasadu robne kuće sa pet spratova prekrivenih kaputima. Godina beše 1936. Sve je to urađeno zarad prodaje kaputa i marketinškog štosa. Kampanja je privukla toliko kupaca da je policija morala da interveniše, ali su svi kaputi su prodati.

Helsinki pod temeljima krije ogromna mreža od 400 prostorija odnosno podzemnih objekata i preko 220 km tehničkih tunela, 60 komunalnih tunela. Ispod zemlje se nalaze, osim klasičnog metroa, parkinga i podzemnih trgovačkih centara i crkva (Temppeliaukion kirkko), bazen (Itäkeskuksen uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune, razna skladišta, informacioni centri, podzemna skladišta uglja i nafte.

Biblioteka Odi je poklon koji su svi građani Finske dobili za stogodišnjicu nezavisnosti. U zgradu koja je nastala prema dizajnu arhitektonske kuće Ala uloženo je gotovo sto miliona evra. Stepenice su umetničko delo Ota Karvonena i svakodnevno podsećaju korisnike da je namenjo svima. Fasada od drveta i stakleni krov sa najlepšim pogledom na centar grada, pravi su spoj tradicionalnog i modernog.

Helsingin tuomiokirko ili Suuri kirkko (velika crkva) je luteranska katedrala koju  je u XIX veku projektovao Karl Ludvig Engel na trgu Senata u centru grada. Prvobitno je bila ruska crkva posvećena ruskom caru Nikolaju II. Za utehu, na tom trgu Senata ostao je spomenik ovom ruskom caru.

Uspenska katedrala  najveća je pravoslavna crkva u zapadnoj Evropi. Sagradjena je 1868. godine na brdu iznad stare gradske luke na poluostrvu Katajanokka po projektu petrogradskog arhitekte Alekseja Gornostajeva. Posvećena je uspenju presvete Bogorodice a svojim rusko vizantijskim stilom i zidovima od crvene opeke jedan je od najlepših primera crkvene arhutekture na tlu severne Evrope.Unutrašnjost crkve je ukrašena veoma lepim ikonama najvećih ruskih majstora. Na nesreću, 2007. godine ukradena je ikona Svetog Nikole čudotvorca iz XIXveka a ista sudbina zadesila je i ikonu Bogorodice Kazanjske 2010.godine.

Jedna od najposećenijih atrakcija i najneobičnija crkva koju smo posetili Temppeliaukiokirkko ili crkva u kamenu izgradjena je izdubljivanjem jednog jedinog komada granita visine 12 metara! Ovu luteransku crkvu dizajnirali su braća Timo i Tuomo Suomalainen na arhitektonskom takmičenju za izgradnju crkve u gradskom okrugu Toolo 1969.godine. Crkva je kružnog oblika sa zidovima od naslaganog kamena na koje se naslanja gigantska bakarna kupola. Kroz 180 prozora koji kupolu povezuju sa zidovima dopire spoljna svetlost koja je najjača u pristoru oko oltara. U crkvi ne postoje zvona a zbog izuzetne akustičnosti u njoj se održavaju koncerti klasične muzike. Bogosluženja su svakodnevna a nedeljom se služba može slušatu i na engleskom jeziku.

Ono što je u celom svetu prepoznatljivo je fnski dizajn. Stoga preporučujem Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Fiski dizajn forum. Trgovački kvart Torikorttelit (Tori kvart), srce starog Helsinkija krije brojne zanatske radnjicea, boemske restorane i umetničke radionice. 

Helsinška dizajnerska četvrt je kreativno središte u srcu Helsinkija – na samo nekoliko  kvadratnih kilometara nalazi se oko 180 dizajnerskih radionica, galerija, prodavnica, modernih barova, restorana i hotela. U pomenutoj četvrti se nalaze Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Finski dizajnerski forum. Svake jeseni, Helsinška nedelja dizajna skreće pažnju na kreativnu industriju, pomaže širenju novih ideja i podstiče diskusije.

Muzej savremene umetnosti Kiasma će vas takođe oduševiti svojim izuvijanim i neuobičajenim izgledom. Zgrada je delo čuvenog arhitekte Stivena Hola (Steven Holl) koji je bio fasciniran svetlom, tako da je čitav muzej podređen time da ukaže posetiocima na raznolikost varijacije svetla. Muzej je poznat po izložbama savremenih finskih umetnika, ali i po diskusijama koje se stalno organizuju na temu teorije umetnosti. Čak i da niste poklonik umetnosti, popiti kafu u kafiću muzeja je neponovljivo iskustvo. Cena ulaznice za odrasle je 12 evra.

Za one koji bi hteli da se upoznaju sa svakim detaljem iz istorije Finske, topla preporuka je Nacionalni muzej koji je otvoren za javnost tačno 100 godina. Izložbe su interaktivne, tiču se perioda od srednjeg do XIX veka. Turistima je naročito zanimljiva postavka o kulturi nomada Sami (Saami) iz Laponije. Preko puta muzeja se nalazi Finska dvorana (Finlandia Talo), osnovana 1971. godine, koja predstavlja glavno finsko konferencijsko i koncertno središte.

Esplandi park, koji se nalazi u srcu Helsinkija je idealno mesto za opuštanje i odmor nakon celodnovnog obilaska grada. Park je popularan i kod domaćeg stanovništva. Finci ovde vole da uživaju u prirodi, zelenilu, prave piknik ili piju kafu u nekom od kafića.

Muzej Gallen-Kallela-Akseli Gallen-Kallela je možda najznačajniji i najzanimljiviji slikar u Finskoj. Kuća Gallen-Kallela sagrađena je 1911.-13. Bolje poznat kao Tarvaspää, kuća je otvorena za javnost kao Muzej Gallen-Kallela 1961. godine. Sadrži stalni postav vlastitih slika, grafike i alata Gallen-Kallela. Izvrsna kafić se nalazi na licu mesta, kao i lepa malena trgovina. Muzej Gallen-Kallela nalazi se na prekrasnoj obali Laajalahti zaliva u istočnom delu Helsinkija, desetak kilometara od centra. Do njega se može doći automobilom ili pešačkom i biciklističkom stazom iz Munkkiniemija u Helsinkiju i Ruukinranti u Espoo.

Suvenire potražite na otvorenoj pijaci  Kauppatori na glavnom helsinškom trgu. Ovde  ćete pronaći suveniri iz svih krajeva Finske, pa čak i iz Laponije.

Ako Helsinki posetite leti obavezno morate posetiti i najpopularniju plažu, Hietaniemi, koja se još naziva i Helsinška Kopakabana. Ako vam ostane još vremena, uputite se ka zoološkom vrtu, zabavnom parku, posetite Kiasma muzej (muzej savremene umetnosti), Seurasaari muzej na otvorenom ili trg Kauppatori gde možete probati tradicionalnu finsku hranu ili kupiti suvenire. Ove znamenitosti se nalaze u blizini plaže. 

I za kraj jedna zanimljiva pričica iz vremena Drugog svetskog rata uvidom u nekih tridesetak  spisa.  Tor Borg, bio je vlasnik farmaceutske firme, ali i dalmatinca po imenu Džeki.

Živeo je i radio u gradiću Tampere. Bio je oženjen Jozefinom, Nemicom koja je prezirala naciste, te dala psu nadimak Hitler.

Nemački vicekonzul u Helsinkiju, Vili Erkelenc, zapisao je 29. januara 1941. godine kako je "jedan svedok, koji ne želi da mu se ime pominje, rekao da je video i čuo kako Borgov ker reaguje na komandu 'Hitler' - tako što podiže šapu u vis".

Borgu je smesta naređeno da dođe u nemačku ambasadu u Helsinkiju gde je podvrgnut ispitivanju u vezi sa posve neuobičajenim ponašanjem njegovog psa. On je demantovao da je Džekija nazivao po  nemačkom diktatoru, ali je priznao da je njegova supruga to učinila.

 Nastojao je da umanji značaj optužbi, rekavši da je pas salutirao nacistički sporadično, i to najčešće 1933. godine, ubrzo pošto je Hitler došao na vlast. Ne znam da li možemo da ga zbog te nastrane euforije svstamo u kvislinge, pomagače nacista nazvane po Vidkunu Kvislingu, norveškom političaru koji je od 1940. do 1945. vodio marionetsku vladu.

Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu nastojalo je da Borga izvede pred sud zbog vređanja firera, ali se ispostavilo da nijedan svedok nije voljan da ponovi optužbe pred sudom. Ministarstvo se  21. marta 1941. godine obratilo Hitlerovoj kancelariji sa pitanjem da li da nastavi s pripremom optužnice, a odande je stigao sledeći odgovor:

"S obzirom da se okolnosti ne mogu sagledati potpuno, to neće biti neophodno".

No hemiski konglomerat IG Farben, koji je poslovao sa Borgom, prekinuo je saradnju, nadajući da će mu uništiti posao. Borg i njegova firma preživeli su rat bez posledica.

Umro je 1959. godine sa 60 godina; Borgova supruga Jozefina preminula je 1971, a i pas Džeki je uginuo prirodnom smrću, za razliku od svog ljudskog imenjaka.

 Borgova kompanija Tampereen Rohduskuppa Oy danas se zove Tamro grupa, i vodeća je firma za veleprodaju lekova u nordijskim zemljama.

Blizina Rusije ostavila je veliki uticaj na arhitekturu i neretko ćete primetiti simbole carske arhitekture ali i moderne zapadnoevropske građevine.

Verovatno vam reč Temppeliaukiokirkko ne znači mnogo, što je jedna od tajni koju razotkrivamo.

Potom krećemo u pešačku turu glavnim gradom Finske obilazeći Centralnu pijacu, Uspensku crkvu– rusku pravoslavnu crkvu, trg Senat, helsinšku katedralu, železničku stanica.

Ne stižemo do Laponije i rezidencije Deda Mraza. Šаljem mu mejl sa željama. Zlobnici (gamad se uvek javi) kažu da  je onemoćao, dementan i poslat u starački dom na pansion.

Vikinško krstarenje-Kvadrat sreće

 

,,Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju da pokuša’’ reči su Aleksandara Velikog.

Neki kažu da se naš svet ozbiljno ljulja. Idem da proverim. Sa kompanijom Viking line koja baštini veštine drevnih pretaka uživamo na krstarenju od Stokholma do Helsinkija. Nažalost, ovi vikinzi su sve manje pijani brodovi.

Tri trajektne kompanije prevoze putnike na relaciji Stokholm-Helsinki, a to su: Tallink Silja i Viking Line koji imaju polaske svakog dana, i St Peter Line koji plovi jednom nedeljno. Trajekt kreće iz Stokholma uveče i stiže u Helsinki sutradan ujutru, a put traje 16 oko sati. Svi trajekti su dobro opremljeni i imaju spa, diskoteke, kazino, dečje igraonice, barove, restorane, itd. Na ovom zanimljivom putovanju preko Baltičkog mora, brod će se zaustaviti i napraviti pauzu kod finskog grada Mariehamn u oblasti Aland. Cene karte variraju – zavise od prevoznika, vrste usluge koju izaberete i godišnjeg doba. Preko Viking Line-a možete kupiti samo kartu, bez ležaja, dok preko Tallink Silja morate rezervisati kabinu. Takođe, cena je još skuplja ukoliko želite da iznajmite svoju privatnu sobu. Viking Line je najjeftinija tarjektna kompanija. 

Naš brod je Viking Pepeljuga. On je u vlasništvu najveće kompanije ovog tipa u Skandinaviji. Prevoz ove vrste je organizovan na velikim kruzerma koji mogu da prime i do 2500 putnika sa raznim sadržajima kao što su restorani, kafići, free shopovi, kockarnice, diskoteka, spa centar i sl, a nisu kilavi kao oni kalifornijski.

Organizuju i putovanja oko sveta, nemojte me pitati da li za 80 dana.

Uživamo u pogledu na prelepu panoramu Stokholma i mala ostrva na kojima se nalaze jako zanimljive i šarene kućice koje Šveđani koriste kao vikendice, vožnji Baltičkim morem, ispijajući vino i koktele. Tu je i usvojeni Dogi iz Švede.

Njega onda smeštam u pansion dok odlazim u spa centar na kruzeru urađen  u skladu sa najboljom skandinavskom tradicijom. Dakle, brčkate se u bazenu ili uživate na termalnim foteljama, gledate u okruženje pored kojeg prolazite. Da bi doživljaj bio kompletan, iz vrele saune, možete poput pravih Skandinavaca, uleteti direktno u pravi sneg i led jer spa centar ovog broda sadrži i jedinstvenu snežnu sobu!

Vikinig ima i dva bazena od kojih je onaj krmeni, prvi tzv. infinity ili beskonačni otvoreni bazen.

Naime, zadnji “zid“ ovog bazena je od stakla, preko kojeg se voda preliva, pa dok plivate u njemu, imate osećaj da se bazen „stapa“ sa horizontom, odnosno morem koje okružuje brod.

Na ogromnu skandinavsku pomorsku tradiciju podsećaju brojni detalji – od etnoarheoloških eksponata – oruža, oružja, nakita, natpisa i odeće drevnih Vikinga...

Vikinzi,  poslednji pagani severa, su stupili u Americi pre onog zevzeka Kolumba. Po Sagi Grenlanđana neki trgovac se izgubio i iskrcao na nepoznatom kopnu. Njegova priča nadahnula je Leifa Erikssona da kupi brod i krene na put, te se sa posadom iskrao na kopno današnje Kanade.

Veruje se da Vikinzi nikada nisu trajno nastanili Ameriku samo zbog jakog otpora domorodačkih plemena.

Pre nešto više od hiljadu i nešto godina Evropom se razlegala gromgoglasna i beskonačna  jadikovka zbog neizrecivo  zlih i  opakih  pomorskih  razbojnika,  koji se  listom  klanjaju  paganskim  bogovima  i  dolaze  iz  tajanstvenog  maglovitog  sveta na Severu. Kao da su ih poslali s mi demoni i đavoli, oni su  svojim drakarima  nasrtali na sve živo.

Pomišljam na drevne Vikinge, koji su vukli sekire i mačeve, bili izuzetno brutalni, nosili šlemove sa rogovima, ogrtali se životinjskim krznima, a posle svake bitke organizovali raskošne gozbe.

Pogrešno je uvreženo mišljenje da su Vikinzi nosili kacige s rogovima – one su se nosile mnogo pre vikinškog doba. Ratnici su uglavnom nosili svoju jednostavnu odeću – pantalone i široke košulje vezane kaišem u struku. Malo bogatiji su mogli sebi da priušte kožnu jaknu i kapu, dok su jedino predstavnici plemićkog staleža imali pancirne košulje ili metalne kacige. Za zaštitu su koristili okrugle drvene štitove, koji su imali gvozdeno ojačanje u sredini za ruku, kao i okov na ivici štita. Često su ih farbali jarkim bojama ili oslikavali prizorima iz mitologije i saga. Služili su se runskim  pismom  i klanjali se starim bogovima, poput Odina i Tora. Po predanju oni  su od kraja  VIII veka pa sve do kraja XI haralii, trgovali i naseljavali područja Evrope. Najprisutnija  teorija je da su Vikinzi plovili i napadali u potrazi za ženama. Opšte je poznato da su Vikinzi izuzetno moćni zahvaljujući veštom brodogradnjom. Umetnici su bili upravo zanatlije, koji su ukrašavali brodove, vrata, zlatne i srebrne kopče, mačeve… Najpoznatije su zmajeve glave na vikinškim brodovima. Njihovi brodovi su bili izuzetne arhitekture za to vreme, a najpoznatiji među svima je bio Longship, ili Dugobrod. Dolazili su  sve do Mediterana, Bliskog istoka, severne Afrike i severne Amerike.

U skandinavskim jezicima se nazdravlja rečju "Skål/Skol", i jedna od tumačenja kaže da je zdravica potekla upravo od reči za lobanju iz germanskih jezika - skull, Schadel, skalle… jer su vikinzi nekada pili iz lobanja svojih neprijatelja...

Red je da im uzvratim.

Sama pomisao da ću na ovom kruzeru spavati, obedovati, kupovati u djuti friu, brčkati se i čvariti u spa centru, sunčati na palubi izmamljuje osmeh na mom licu.

No, naivno sam se nadao da oscilacije usled talasa i usled vina deluju u kontrafazi, a ne da slažu, usto još nesinfrono.

Nekako ipak kruzer je uvek bolje rešenje nego skučena podmornica. Čak iako nisi isuviše imućan. Niti mi je padalo na pamet da prisustvujem nekakvim monkay night manifestacijama.

Tokom Vikinškog doba, zemlja koja danas pripada Danskoj, Norveškoj i Švedskoj je bila prepuna poglavica i plemena koja su se često borila jedni protiv drugih. Okupljali su se na saborima koje su nazivali “stvar” ili “sve stvari”, na kojima su demokratski raspravljali pravne i sudske poslove, glasali o dodeli zemljišta i raspravljali o mogućem izvršenju smrtne kazne za najteže zločine.

Društvo vikinga se delilo na tri društveno-ekonomske klase : Tralovi, Karlovi i Jarlovi. Tralovi su bili najniža klasa vikinga i predstavljali su robove. Karlovi su bili slobodni seljaci. Oni su posedovali farme, zemlju i stoku i bavili se svakodnevnim poslovima poput oranja, izgradnje kuća i slično. Jarlovi su bili aristokratija društva vikinga. Bili su bogati, posedovali su ogromne kuće sa kočijama. Sportovi su bili veoma upražnjeni kod vikinga.

Najpopularniji su bili bacanje koplja, dizanje kamenja, tuča pesnicama kao i uspon uz planine u predelima koje su imale planine. Kao i svuda drugde u srednjovekovnoj Evropi, većina žena bila je podređena svojim muževima i imala je jako malu političku moć. Međutim, spisi pokazuju da su žene u vikinškom društvu bile nezavisne i imale su svoja prava, što dokazuje i Helga bolja polovina Hogara Strašnog. Žene su bile proročice boga Odina ili boginje Freye (nije bilo muških verskih vođa) i narodu su tumačile poruke bogova. Pored svih prava koje su uživale, žene su tada mogle bez ikakvih problema i posledica da zatražei razvod braka, a postoje i istorijski dokazi o tome da su  ponekad pretile lenjim muževima razvodom, a sam razvod bi se po pravilu, finansijski gledano, završio u korist žene.

Stoga ne čudi što je nemački model Freja Bergander rešila da postane prava vikinška žena i ima svoju farmu na Severu.

Vikinzi su brIžno održavali ličnu higijenu i kupali se subotom. Vodili su računa da uvek imaju kratke nokte na rukama i nogama zbog verovanja u Ragnarok, sumrak bogova i smak sveta tokom kojeg bi vodama plutao brod Naglfar kojeg bi poslala velika zmija Jormungand. Naglfar je sagrađen od noktiju mrtvih, tako da bi svako ko je umro sa neskraćenim noktima dao brodograditeljski materijal i ubrzao neizbežni kraj. Ako bi izginuli časno odlazili bi u Valhalu, raj ratnika, gde su ih valkire služile medovinom.

Genetske analize više od 400 vikinških ratnika iz čitave Evrope pokazale su da mnogi vikinzi nisu bili skandinavskog porekla, kao i da su većinom imali tamnu, a ne plavu kosu. Danski vikinzi su se širili u Englesku, švedski vikinzi su putovali Baltikom, a norveški su išli do Irske, Islanda i Grenlanda. Ono što je zanimljivo jeste da su se pripadnici te tri vikinške „nacije“ veoma retko mešali međusobno.

A ako bi potomke Vikinga tražili po Srbiji najviše bi ih bilo u Prijepolju i okolini više od 20 %. Razlog je haplogrupa R1a.

Šala kaže da su Vikinzi jedini ljudi koji sa ponosom nose rogove. Kako Vikinzima nije bio poznat koncept  novca, oni su trgovali polugama srebra, zlata ili metala u obiku nakita, a danas preferiraju platne kartice.

U fjordu Roskilde su krajem 1960. godina iskopani ostaci pet vikinških brodova, dugobrodovi i knarr. Oni se  trenutno čuvaju u muzeju u Roskildeu, gradu Danske.

I na kraju evo odgovora ne nepostavljeno pitanje zašto Finska i Švedska trebaji jedna drugu da bi se osećali ispunjeno?

A mene evo u Finskoj. Da vidim kako stvari stoje sa srećom!

Kratka istorija Skandinavije-Vikinški brod blagostanja

 

 

Istorija Skandinavije je istorija geografskog regiona Skandinavije i njenih naroda. Ova regija je u severnoj Evropi, a sastoji se od Danske, Norveške i Švedske. Finske i Islanda se ponekad, naročito u engleskom govornom kontekstu, smatraju delom Skandinavije.

Od pre oko 9.000 do 6.000 godina (srednji do kasnog mezolitika), Skandinavija je bila naseljena mobilnim ili polusedentrarnim grupama o kojima se malo toga zna. Oni su živeli od lova, ribolova i sakupljanja. Oko 200 pogrebnih mesta je istraženo u ovom regionu iz ovog perioda od 3.000 godina. U VII milenijum pne, kad su irvasi i njihovi lovci migrirali u severnu Skandinaviju, na tom području su postojale nepregledne . Maglemozna kultura postojala je u Danskoj i južnoj Švedskoj. Na severu, u Norveškoj i većem delu južne Švedske, živela je kultura Fosna-Hensbaha, koja je živela uglavnom duž ivica šuma. Severni lovci/sakupljači pratili su stada i migracije lososa, idući na jug tokom zime, i ponovo se vraćajući na sever tokom leta. Ovi rani narodi su sledili kulturne tradicije slične onima koje se praktikuju u drugim regionima na krajnjem severu - područjima koja uključuju današnju Finsku, Rusiju, i preko Beringovog tesnaca, do najsevernijeg dela Severne Amerike.

Tokom VI milenijuma p.n.e, južna Skandinavija bila je pokrivena umerenim širokolistnim i mešovitim šumama. Fauna je obuhvaćala tura, evropskog bizona, losa i crvenog jelena. Kongemoška kultura je bila dominantna u ovom vremenskom periodu. Oni su lovili foke i ribu u bogatim vodama. Severno od Kongemozanskog naroda živeli su drugi lovci-sakupljači u većem delu južne Norveške i Švedske zvani Nestvet i Lihult kulture, potomci kultura Fosne i Hensbaha. Krajem ovog milenijuma Kongemošku kulturu je na jugu zamenila kultura Ertebele.

Tokom V milenijuma p.n.e (neolit), Ertebele narod je naučio grnčarske tehnike od susednih plemena na jugu, koji su počeli da kultiviraju zemlju i drže životinje. I oni su počeli da obrađuju zemlju, a do 3000. godine pne oni su postali deo megalitske kulture levkastih pehara. Tokom četvrtog milenijuma prne, ova plemena su se proširila u Švedsku sve do Uplanda. Plemena Nestveta i Lihulta naučila su novu tehnologiju od naprednih poljoprivrednika (ali ne i poljoprivredu) i postali su kultura jamske keramike krajem IV milenijuma pne. Ta plemena su zaustavila napredovanje poljoprivrednika i potisnula ih na jug u jugozapadnu Švedsku, mada prema nekim izvorima farmeri nisu ubijeni ili prognani, već da su se dobrovoljno priključili kulturi jamske keramike i postali njen deo. Postoje indikacije da je najmanje jedno naselje pomešano, Alvastra.

Nije poznato kojim su jezikom govorili ovi rani Skandinavci, ali krajem III milenijuma p.n.e. nadvladala su ih nova plemena za koja mnogi učenjaci misle da su govorila protoindoevropskom, kultura linearne keramike. Ovaj novi narod napredovao je do Uplanda i Oslofjorda, i verovatno su proizveli jezik koji je predak modernih skandinavskih jezika. Oni su bili bili stočari, i sa njima veći deo južne Skandinavije je ušao u neolit.

Iako su se Skandinavci pridružili evropskim kulturama bronzanog doba prilično kasno kroz trgovinu, skandinavska mesta predstavljaju bogate i dobro očuvane predmete od vune, drveta i uvezene centralnoevropske bronze i zlata. Tokom ovog perioda u Skandinaviji je nastala prva poznata napredna civilizaciju na ovom području nakon nordijskog kamenog doba. Skandinavci su istovremeno usvojili mnoge centralnoevropske i mediteranske simbole kojima su stvorili nove stilove i predmete. Mikenska Grčka, Vilanovanska kultura, Fenikija i drevni Egipat su identifikovani kao mogući izvori uticaja u skandinavskim umetničkim delima iz ovog perioda. Smatra se da strani uticaj potiče od trgovine ćilibarom, a ćilibar pronađen u mikenskim grobovima iz ovog perioda potiče iz Baltičkog mora. Nekoliko petroglifa prikazuje brodove, a velike kamene formacije poznate kao kameni brodovi ukazuju na to da je brodarstvo igralo važnu ulogu u kulturi. Nekoliko petroglifa prikazuje brodove koji bi mogli biti mediteranski.

Iz ovog perioda postoji mnogo humki i polja petroglifa, ali njihovo značenje je odavno izgubljeno. Tu su i brojni artefakti od bronze i zlata. Prilično sirov izgled petroglifa u poređenju sa bronzanim delima, pokrenuo je teoriju da su ih proizvele različite kulture ili različite društvene grupe. Nijedan pisani jezik nije postojao u nordijskim zemljama tokom bronzanog doba.

Za nordijsko bronzano doba karakteristična je topla klima (koja je upoređena sa onom na Mediteranu), što je dozvoljavalo relativno gustu populaciju, ali se okončano klimatskim promenama koje su se sastojale od pogoršanja, vlažnije i hladnije klime (za koju se verovalo da je dovela do porasta legendi o Fimbulvinteru) i čini se vrlo verovatnim da je klima potisnula Germanska plemena na jug, u kontinentalnu Evropu. Tokom ovog vremena postojao skandinavski uticaj u istočnoj Evropi. Hiljadu godina kasnije, brojna Istočnogermanska plemena koja su tvrdila da su skandinavskog porekla (Burgundi, Goti i Heruli), kao i Langobardi, pripisivali su Skandinaviji (Skandzi) ime „materica nacija”, kao u Jordanesovoj Getiki.

Preromansko gvozdeno doba je okončano sa pogoršavajućom, hladnijom i vlažnijom klimom. Ovo je razdoblje poznato po siromašnim arheološkim nalazima. To je razdoblje kada su germanska plemena postala poznata mediteranskom svetu i Rimljanima. Tokom 113–101 pne dva germanska plemena koja su poreklom iz Jilanda, u modernoj Danskoj, napala su Rimsku republiku u onom što je danas poznato kao Kimbrijski rat. Ta dva plemena, Kimbri i Tevtonci, u početku su nanela najteže gubitke koje je Rim pretrpio od Drugog punskog rata. Kimbre i Teutonce su na kraju porazile rimske legije.

Kalmarsku uniju činile su  Šveđska, Danska i Norveška. Švedska je tada podrazumevala i današnju Finsku. Kalmarska unija, savez skandinavskih država ustrojen u Kalmaru (Švedska) u junu 1397. kao rezultat političkoga delovanja danske kraljice Margarete I. i njenog štićenika, švedskoga kralja, Erika XIII. Pomeranskog. Uniju je udružena pod danskom vladarskom dinastijom. Prestala je da postoji posle proglašenja nezavisnosti Švedske 1523. godine. Unija Danske i Norveške (Oldenburška monarhija) nastavila je da postoji do 1814. godine, posle čega je Norveška sve do 1905. bila u uniji sa Švedskom (Ujedinjena Kraljevstva Švedske i Norveške.) Godine 1905. Kraljevina Norveška je odlučila da istupi iz ove unije.

Norveška istorija: Norveška je jedna od najređe naseljenih država Evrope. Najveći deo zemlje graniči sa Švedskom na istoku, dok najseverna regija graniči s Finskom na jugu i Rusijom na istoku. Krajnji jug od Danske razdvaja tjesnac Skagerrak. Glavni grad Norveške je Oslo. Razuđena norveška obala uz Atlanski ocean i Barentsovo more dom je znamenitih fjordova. Vikinzi su dva veka pljačkali i palili Evropu dok nisu prihvatili hršćanstvo 994. za vladavine Olafa Tryggvasona. Promjne u kraljevini trajale su kao proces još nekoliko stoljeća.  Godie 1397. Norveška je ušla u uniju s Danskom i u tom savezu ostala sledećih 400 godina. Godine 1814. Norveška je prepuštena Švedskoj ali Norvežani su proglasili nezavisnost i doneli svoj ustav. Šveđani su tada okupirali Norvešku vojnom silom, ali su ipak dopustili da Norveška zadrži svoj ustav pod uslovom da ostane u uniji pod švedskom krunom. Nacionalni osećaji bujali su u XIX veku te je nacionalni romantizam dostigao je vrhunac 1905. godine kad je Norveška mirnim putem, referendumom, izborila nezavisnost. Iako je Norveška ostala neutralna u Prvom svetskom ratu, pretrpela je gubitke. Proglasila je  neutralnost na početku Drugog svetskog rata, ali ju je okupirala nacistička Nemačka (1940-45). Godine 1949. napuštena je neutralnost i Norveška se pridružila NATO-u. Očekivani životni vek u Norveškoj, koja ulaže u zdravstvo više nego i jedna druga zemlja na svetu, iznosi 81,8 godina.

Danska verzija: Dansa je najmanja zemlja Skandinavije. Pre nego što su je nastanili Skandinavci, Danska je bila dom Keltima - što je potvrđeno otkrićima ritualnih močvarnih ubistava i pogreba. Najstarije dansko pismo potiče iz VII veka, kada je nastao i novi runski alfabet. Najstariji grad u Danskoj je Ribe iz 810. godine. Sve do XI. veka Danci su bili poznati kao Vikinzi, zajedno s Norvežanima i Šveđanima, koji su kolonizovali, napadali i trgovali u svim delovima Evrope. Potpada pod švedsku vlast 1658. godine. Savez s Norveškom raskinut je 1814. godine, kada je Norveška ušla u novi savez, sada  sa Švedskom (do 1905.).  Danski liberalni i nacionalni pokret postao je značajan 1830-ih godina i posle evropskih revolucija 1848. godine Danska postaje ustavna monarhija 5. jula 1849. Posle drugog Šlezviškog rata ( Slesvig)  1864. godine, Danska je bila prisiljena da ustupi pokrajinu Schleswig-Holstein Pruskoj, što je bio poslednji poraz koji je ostavio duboke tragove u danskom nacionalnom identitetu. Krajem I svetskog rata Danskoj je ponuđeno vraćanje pokrajine Schleswig-Holstein, ali je ona bojeći se nemačke odmazde, odbila da prihvati vraćanje tih teritorija  insistirala da se pitanje reši na plebiscitu. Godine 1920., kao njegov rezultat, severni Schleswig vraćen je Danskoj. Usprkos neutralnosti Danska je napadnuta od strane Nemačke (Operacija Weserübung) u II svetskom ratu. Danska zastava je najstarija zastava koja je još uvek u upotrebi (od 1219. godine) Danas se razvila u modernu, prosperitetnu naciju koja učestvuje u opštoj političkoj i ekonomskoj integraciji Evrope. Danska se pridružila NATO-u 1949. i EEC (sada EU) 1973. godine. Međutim, zemlja je izbacila određene elemente Mastrihtskog ugovora Evropske unije, uključujući euro valutu, evropsku odbrambenu saradnju i pitanja koja se tiču ​​određenih pravosuđa i unutrašnjih poslova .

Švedski primer: 7. novembra 1520. uveče danski  suveren Kristijan II je okupio mnoštvo švedskih vođa na privatni skup u dvoru. U zoru 8. novembra, danski su vojnici sa lampama i bakljama ušli u veliku dvoranu i odveli nekoliko plemića. Do kraja dana većina kraljevih gostiju je bila utamničena. Kasnije se ispostavilo da su svi bili na posebnom spisku arhiepiskopa Trolea, koji ih je 9. novembra na veću osudio na smrt zbog jeresi, što je „dokazano” time što su se nekoliko godina ranije urotili da ga sruše sa pozicije arhiepiskopa. Naravno, skoro svi su bili i pristalice Stureove frakcije. U podne, dva episkopa koji su se protivili uniji sa Danskom su izvedeni na glavni gradski trg, gde su im odrubljene glave. Potom je pogubljeno 14 plemića, tri burgmajstera, 14 gradskih većnika i oko 20 prostih ljudi, što vešanjem što skidanjem glave. S pogubljenjima se nastavilo i narednog dana, a zvanične brojke kažu da je ubijeno 82 ljudi. Veruje se da je broj veći. Postoji čak tvrdnja da je Kristijan iskopao leš Stena Sturea i iživljavao se nad njime, kao i nad lešom njegovog deteta. Kristina je odvedena u zatočeništvo u Dansku, kao i mnoge druge plemkinje. Gustav Vasa, sin jednog od pogubljenih plemića, pokrenuo je Rat za nezavisnost Švedske čim je čuo za masakr, i u tom je ratu pobedio. Postao je švedski kralj i uspostavio dinastiju Vasa koja će tom zemljom vladati u periodu 1523—1654, koja će Poljsko-litvanskim kraljevstvom vladati u periodu 1587—1668, i koja će čak tokom Smutnog vremena u Rusiji polagati pravo na njen carski presto, pa čak nominalno imati i svog cara u periodu 1610—1613. Vojne snage od  XVII veka  nise učestvovale ni u jednom ratu skoro dva veka. Oružana neutralnost je očuvana u oba svetska rata. Švedska proverena formula kapitalističkog sistema sa elementima dobrobiti izazvala je 1990. godine nezaposlenost i 2000-02 godine zbog globalne ekonomske krize. Fiskalna disciplina tokom nekoliko godina poboljšala je situaciju. Nezavisnost nad ulogom Švedske u EU odložila je ulasku u EU do '95, a evro su odbili  '99. Posle agresije Rusije na Ukrajnu pridružila se NATO-u. Švedska je zemlja u kojoj se dodeljuje Nobelova nagrada, iz koje potiče priča o Pipi Dugoj Čarapi, iz koje je legendarna grupa Abba i jedna od najpoznatijih fabrika nameštaja Ikea. Porezi u Švedskoj su među najvišim na svetu. Švedski kralj Erik XIII postao je pirat nakon što je svrgnut s vlasti. Švedska ima i najveći broj patenata po stanovniku.

Finsko iskustvo: Finska je (po izveštaju Ujedinjenih nacija) najsrećnija zemlja na planeti. Zaleđena jezera, irvasi, hevi metal bendovi, finska sauna i polarno svetlo - najbolje su asocijacije na ovu nordijsku zemlju.  Od XIII veka Finska je sve više postajala integralni deo Švedske koja je tu teritoriju osvojila u švedskim Severnim krstaškim ratovima između 1150 i 1293 godine. Cilj Severnih krstaških ratova bio je proterivanje pagana i dovođenje hriščanstva u dotad paganske zemlje oko Baltskog mora. Sledila je hrišćanizacija Finske i kolonizacija sa strane Sveđana koja se i danas vidi na Etno-Lingvističnim mapama. U XIX veku Finska je (Finskim ratom (februar 1808—septembar 1809)) postala deo Ruskog carstva i dala titulu “Autononmno veliko vojvodstvo Finske”.  Godine 1835. jedan neočekivani događaj, neistreniranom oku potpuno nebitan, ali verovatno najznačajniji u čitavoj finskoj istoriji, iz korena menja stvari: biva objavljena „Kalevala”, finski nacionalni ep, jedan od najvećih što ga je čovečanstvo proizvelo, sakupljan po Finskoj i po Kareliji. Slično efektu koji je kod nas istovremeno imalo Vukovo skupljanje i objavljivanje naše epske poezije, „Kalevala” rasplamsava nacionalizam i trajno prekida proces tihe rusifikacije. Nikolaj I uvodi cenzuru i zabranjuje štampanje sadržaja na finskom. Njegov naslednik Aleksandar II ukida tu zabranu i ide par koraka dalje: finski postaje zvanični jezik svih lokalnih samouprava u kojima je većinski (1858) i jedan od tri zvanična jezika velike kneževine, ravan ruskom i švedskom (1863), dok državni službenici postaju obavezni da narodu služe na finskom ako se to od njih zatraži (1865). Velika kneževina Finska, koja od samog početka nema obavezu da šalje regrute u rusku vojsku (dogovor s Aleksandrom I je bio takav, da se to kompenzovalo porezom), 1881. zadobija vlastitu vojsku. Ali 13. marta te godine sve se obrće naopačke. „Narodna volja” u Sankt Peterburgu vrši atentat na cara i na presto dolazi Aleksandar III koji guši slobode i obustavlja reforme, što sledi i njegov nasledik , Nikolaja II, poslednjeg imperatora zacaren 1894.Posle Oktobarske revolucije , Finska je proglasila nezavisnost. Od 1918 do 1923 Finska je bila u  građanskom ratu između komunističkih “crvenih” vojski i “belih” demokratskih snaga.  Po slovu Sporazuma o nenapadanju (Ribentrop-Molotov) Crvena armija 30. novembra 1939. napada Finsku na način kako je i Nemačka napala Poljsku - jedna jedinica NKVD-a granatira sopstvenu karaulu. zanimljivo je da je Finska tokom Hladnog rata zarad mira koketirala sa SSSR-om te je 1970. godine emitovala poštanske marke u čast 100. godišnjice rođenja Vladimira Lenjina. Ova zemlja je 4. aprila ove godine postala zvanična članica NATO saveza.

I na kraju: Švedska broji 9,9 miliona stanovnika, Danska 5,7, Norveška 5,3, a Finska 5.2.