JАШИ

 

Град Јаши налази се иза Карпата, у североисточном делу Румуније, у историјској покрајини Молдавија, уз саму границу са данашњом државом Молдавијом.

 Света Петка је почивала у Београду, на шта данас подсећа Капела подигнута у њену част. Њене мошти пренесене су на молбу Милице султану 1417. године.

 Након турског освајања Београда 1521. мошти су пренете у Цариград, одакле их откупљује молдавски војвода и преноси у Јаши.

Црква Ружица и даље чува једну частицу мошти светитељке.

Јаши је универзитетски центар, седиште Митрополије Молдавије и Буковине и пре свега стециште ходочасника, јер се у њему налазе мошти Свете Петке.

Обилазак града  започиње од Саборнe црквe зиданe oд 1881. до 1886. године по узору на ренесансне цркве у Дебрецину и Лавову (обишао обе), као и на цркву Тринита дел Монте (Св. Тројица од брда) у Риму.

Печат унутрашњој декорацији утиснуо је познати румунски сликар Григорије Татареску. На зидовима цркве, у куполи, на стубовима и на иконостасу насликао је преко 250 појединачних ликова и композиција.

Црква Света Три Јерарха, задужбина војводе Василија Лупуа из 17. века, ремек је дело и узвишени симбол румунске историје и уметности. Израсла је у легенду која не престаје да очарава посетиоце. Представља врхунац румунске средњовековне камене пластике, а њена надахнута лепота исклесана је у каменом везу.

 Као да вековима прича о победи духа над материјом; манастир Четацуја, задужбина војводе Ђорђа Дуке, саграђен је у периоду 1668-1672. године. Манастирска црква истиче се својом елеганцијом, једноставношћу и прецизношћу пропорција. Репрезентативни је споменик молдавске феудалне уметности 17. века.

Јаши је био престоница Кнежевине Молдавије и Румуније.

Нама на услузи била је дегустација вина Републике Молдавије, изложба аутомобила и паса. Ко да су мене питали.

Паузу за клопу правимо у Тако Белу уз мексичке специјалитете. А онда правац молдавска граница. Још једна премијера у мом ходочашћу по европском континенту.

Osijek, grad na Dravi

Poranivši kako bi se držao maksime Bendžamina Frenklina koji je  tvrdio da: ‘Rani odlazak na spavanje, rano ustajanje čini čoveka zdravim, bogatim i mudrim.’, a i da ne bi prošao kao car Jozef II zaputio sam se na još jedno putovanje. Prekrasna zeleno-zlatna Slavonija uvek je dobra ideja za putovanje, te smo se tamo i zaputili ovog prohladnog subotnjeg jutra. Naselje i lokalitet na prostoru Osijeka postojalo je od IV veka pre nove ere pod ilirsko-keltskim imenom Mursa, a nastavlja se pod Rimljanima. Na temelju navoda grčkog istoričara Zosima pretpostavlja se postojanje građevine amfiteatra izvan jugozapadnog segmenta obrambenih zidina rimske Murse. Atilini Huni uništili su Mursu 441. godine.

Zapadno od njenih ruševina, na omanjem brežuljku pokraj dravske obale, nastalo je u 7. stoleću slovensko naselje. Prvi zabeleženi naziv za grad iz 1196. godine je Eszek. Osmanije su ga držale pod okupacijom od 1526. do 1687. godine. Smešten je tek dvadeset kilometara od ušća Drave s Dunavom.

Ovde je postojalo jedno čudo, svetsko čudo. Dardu je osmanlijski vojskovođa Sulejman sa Osjekom povezao mostom, koji nije prelazio samo reku Dravu u Osijeku, nego se nakon nje pružao kroz močvarno područje sve do Darde! Naravno sve je to činio zarad daljeg prodora na zapad. 

Gradnja je potrajala punih 40 godina, završena je 1566. godine. U gradnji mosta bilo je angažovano , 25.000 ljudi. Samo jedan dan nakon završetka izgradnje, 19. jula nestrpljivi Sulejman je odmah prešao most i sa silnom vojskom krenuo ka Beču.

Most je bio dugačak 6, a po nekim izvorima i 8 kilometara. Celom dužinom bio je širok 6 metara, što znači da su se na njemu mogle mimoići dve kočije. Drvene daske mosta su bile složene na lađama, a one su bile povezane lancima. Za gradnju mosta nisu korišćeni ekserii. Most je imao i ogradu, kao i deo za pešake. Na svakih nekoliko stotina metara nalazila se drvena stražarnica.

U slučaju napada neprijateljske vojske Turci bi jednostavno rastavili most i po prestanku opasnosti bi ih opet sastavili. Novac za popravke se skupljao od naplate mostarine. Prelaz preko mosta su morali plaćati svi osim vojnika i plemića. Most su Turci izgradili, ali i spalili bežeći pred austrijskom vojskom 1686. godine.

Osijek je administrativni centar Osječko – baranjske županije, nalazi se na desnoj obali reke Drave i sa svojih 96 hiljada stanovnika najveći je grad u Slavoniji i četvrti po veličini u Hrvatskoj. Međutim iako mirno i bezbedno mesto, 30.000 se iselilo po poslednjem popisu, najviše u Nemačku i Irsku, a bilo je dana kada ga je napuštalo 5000 ljudi.

Osijek spada u  petnaestominutne gradove. Takozvani petnaestominutni gradovi su deo koncepta u urbanom planiranju gde se nastoji da osnovne usluge za stanovnike budu dostupne na najviše 15 minuta peške ili biciklom. To su posao, škola, zdravstvena zaštita, prodavnice, kultura, restorani, kao i vežbanje i aktivnosti napolju. U ovom slavonskom gradu do najvažnijih usluga potrebno je samo 11 minuta peške i pet minuta biciklom.

Šetnju Osijekom započinjemo u Tvrđi, starom gradu iz 1722. u obliku velike nepravilne zvezde s baroknim zavetnim kipom Sv. Trojstva iz 1729. podignutim nakon epidemije kuge i General- kasarnom, koji se mogla videti na novčanici od 200 kuna. 

U doba gradnje bila je jedna od najvećih i najmodernijih vojnih utvrda u srednjoj Evropi. Izgradnja Tvrđe počela je početkom XVIII veka. Pošto je Osijek oslobođen od osmanske vlasti, austrijske vojne vlasti krenule su u gradnju nove tvrđave. Građena je u obliku velike nepravilne zvezde, a po uzoru na nizinska vojna fortifikacijska zdanja kakva su se mogla u to doba naći u Holandiji. Završetkom radova 1722. godine postala je jedna od najvećih, ali i najmodernijih vojnih utvrda u široj okolini, ali i malo ‘carstvo’ baroka.

Tokom XVIII i XIX stoljeća, osječka Tvrđa bila je prava multietnička ‘košnica’. Tu su živeli starosedeoci, ali i doseljenici iz niza drugih krajeva, od Bavarske do Bugarske. Službeni jezici bili su nemački i latinski, a deo domaćeg stanovništva pričao je francuski i italijanski. Dakle, Tvrđa je bila istinski ‘melting pot’. Obilovala je prolazima i hodnicima. U njima se, kažu, nalaze i sprave za mučenje, a jedan od tih podzemnih kanala navodno ide ispod Drave i Tvrđu spaja s Barutanom.

Tvrđa je nekad imala četvoro vrata. Od njih su preživela samo Vodena vrata, to jest severni ulaz. Na njemu se nalazi i spomen-ploča graditelju osječke Tvrđe, generalu Johannu Stephanu von Beckersu. Odluka o rušenju zidina donesena je u prvoj polovi 20. stoljeća. Rušenje je trajalo tri godine. Do danas je očuvan samo manji deo starih zidina, a veruje se kako je u bedemima Tvrđe zazidano telo generala von Beckersa (uz Vodena vrata) koji je rukovodio građevinskim radovima.

U grad nije imao pristupa ni car Jozef II 1768. kada je stigao posle zalaska sunca, kada su vrata zamandaljena. Stoga su mu smeštaj potražili u Gornjem gradu u gostionici K šaranu gde se danas nalazi Esseker centra. Turistička zajednica grada podkraj leta organizuje je besplatne turističke razglede Tvrđave pod nazivom ''Tvrđa: vojnici, gostionice i bludnice.“

Tvrđa je građena i razvijana planski, pa tako i njene ulice. Imena su dobijale zahvaljujući objektima koji su se nalazili u njima, s naglaskom na vojne institucije ili pak zanate – primerice, Kasarnička ili pak Staklarska ulica. Osječka Tvrđa je, isto tako, kroz svoju istoriju obilovala gostionicama. Njihova su imena bila nadasve maštovita – “K bijelom vuku”,”Fortuna”, “Zlatno sunce”, “K topu”, “Kod ruže”, “Crni medvjed”, “Plavi šaran”, “Zlatni lav”, “Smeđi konjić”, “Zeleni križ”, “Zlatno sidro”, “Tri potkove”, “K zlatnom volu”…

U Tvrđi se nalazi i najpoznatijem osječkom trgu, Trgu Sv. Trojstva. Zvao se on kroz istoriju svakako – Paradni, Glavni, Trg Franje Josipa, Karađorđev, Partizanski….No, zvao se isto tako svojedobno i Vinski trg. Zašto? Zato što se svake subote i srede tamo prodavalo vino, kako vojnicima tako i gostioničarima. Kip Sv. Trojstva na njemu pak stoji od 1729. godine, a neki ga smatraju najlepšim baroknim spomenikom u Hrvatskoj. Tamo je postavljan zahvaljujući udovici generala Petraša, zapovednika Tvrđe, a trebao je da zaštiti grad od kuge. No, prema legendi, od kuge su Osijek, istrijebivši pacove, spasile kune koje su žitelji Osijeka uveli u grad.

U gradu postoji specifičan osječki sleng koji sadrži terminologiju kakvu nigdje izvan područja grada i okolice nećete čuti. Osjek je najzeleniji grad u Hrvatskoj. Na trgu ispred barokne crkve Sv. Mihovila Arkanđela žutim ciglama iscrtani su temelji nekadašnje turske Kasi pašine džamije, a na sredini trga stoji kip Sv. Ivana Nepomuka, zaštitnika svih koji žive i rade uz vodu. I kao da se nebesa igraju sa mnom na jednom placu izložba pasa.

Brojne važne lokacije mogu se obići peške, a one udaljenije povezuje tramvaj, kao i brojne autobuske linije. Osijek je naime jedini grad u Hrvatskoj, uz Zagreb, koji ima tramvaj, no jeste li znali da ga je on dobio pre, davne 1884. godine.

Jedna od turističkih atrakcija je vožnja starim tramvajem iz 1926. godine, u kojem ćete čak dobiti repliku stare karte. Doduše zbog rekonstrukcije to nećete biti u mogućnosti

Znate li da Osijek ima jedinstvene „čovečuljke“ na semaforima? Sve je počelo od skulpture Šetač, akademskog vajara Stjepana Gračana, koja je prva ulična skulptura u Hrvatskoj postavljena na današnji Trg slobode 1974. Po uzoru na tu skulpturu, od 2008., Šetač se našao na semaforima umesto uobičajenih, crvenih i zelenih, „stajača“ i „hodača“.

Od leta 2010. godine na zidu Odjela za fiziku Sveučilišta Josipa Jurija Šrosmaјera u osječkoj ulici Dragutina Neumana nalaze se likovi Ruđera Boškovića, Rudolfa Šteјnera, Andrije Mohorovičića, Milutina Milankovića i Nikole Tesle. Portretisani su  "velikana nauke", kako je svoj golemi mural naslovio osječki umetnik Igor Dešić.

Muzej Slavonije, Arheološki muzej, Muzej likovnih umjetnosti, kao i galerije Waldinger, Kazamat i Barutana nezaobilazne su adrese za ljubitelje umetnosti.

Onda prođite ulicama i vidite domete secisije postignute u zgradama Glavne pošte, bioskopa Urania i tzv. kuće Knopp.

Na Trgu Ante Starčevića potražite kip slona na pročelju zgrade. Nekoliko je verzija o tome zašto je slon tu. Jedna priča kaže da ga je postavio osječki trgovac Ivan Lepizigkoji je time hteo da privuče kupce iz dalekih istočnih predela ili saznao da slon donosi sreću. Druga kaže kako je za vreme prolaska cirkusa gradom, stari slon na čelu povorke pao na zemlju i umro. Dva brata mesara iz obližnje mesare ''pobrinuli'' su se za telo, te se od tog trenutka za kupovinu mesa govorilo ''Idem kod slona''.

Slona ćete pronaći i u ZOO vrtu koji se nalazi sa baranjske strane Drave. „Kompa“ skela prevešće vas na levu obalu Drave do ZOO vrta u blizini kojeg se nalazi impozantni mlin, dravska vodenica. ZOO vrt osnovan 1955. godine prostire se na oko 11 hektara, a u njemu je dom pronašlo više od 100 vrsta životinja i više od 1000 jedinki. 

Stižemo tako i do Kapucinskog manastira i crkve posvećene apostolu Sv. Jakovu Starijem. Manastir datira iz 1710.godine, a crkva iz 1727. Ovaj sveštenički red (kapucineri) nastao je 1525. godine odvajanjem od franjevaca i zasnovan je na originalnim idealima Franje Asiškog (život u materijalnom siromaštvu, putujući način propovedanja...)

Panduri su u davna vremena ulovili mladića u sitnim noćnim satima i optužili ga za zločin u blizini. Kako bi spasio ugled svoje drage s kojom je proveo noć, priznao je zločin koji nije počinio. Kada je saznala, devojka je potrčala u spas s namerom da prizna što se dogodilo, međutim – mladić je već bio obešen. Podsetnik na taj događaj danas je Kapelica kamenitog krsta, ili kako ju u narodu nekad zovu – Kapelica nesrećnih ljubavi. Osijek pamti ljubavnike ali i razbojnike. Početkom XX veka u Osijek je rado svraćao odmetnik Čaruga. Brojne legende prikazuju njegov težak život i pljačkaške pothvate. Udruživši se s drugim razbojnicima, postao je deo tzv. Kola gorskih tića te su zajedno pljačkali imućnije građane. Osuđen je na smrt vešanjem i od života se teatralno oprostio rečima:

 

''Zbogom narode, Čaruga putuje!''.

 

Za neke Robin Hud, za neke običan razbojnik, ali svakako zanimljiva ličnost čiji je život decenijama kasnije intrigirao istoričare i umetnike. Pokopan je na osječkom groblju Sv. Ane, a o njegovom liku napisano je više knjiga i snimljeno nekoliko filmova. U Gornjem gradu posetite neogotsku „Osječku katedralu“ s 90 metarskim tornjem, drugim najvišim u jugoistočnoj Evropi. Osjek je i grad u kojem je prvi put testirana 5G mrežа.

 

Lep pogled na grad imaćete s visećeg mosta gledajući kako u Zimsku luku uplovljavaju ribarski čamci i rečni putnički brodovi – kruzeri… Grad ima i svoju plažu udaljenu od centra 15-ak minuta. Meštani je zovu Kopakobana. Uređena je pre 40 godina. 

Nemojte se začuditi zašto je na šetalištu i čuveni španski slikar Pablo Pikaso, tačnije njegova skulptura podignuta davne 1982. godine u čast sto godina od njegovog rođenja. Ovo je i jedini Pikasov spomenik izvan Španije.

No, pravi razlog moje posete mnogo je prozaičniji. Naime, u doba kada je Napoleon harao Evropom, riznica Habsburškog carstva prebačena je na lađama među sigurne zidine osječke Tvrđave. Nakon što je opasnost prošla, riznica je vraćena no jedna se škrinja zauvek zagubila u Osijeku i nikad se nije saznalo gdе је.

Uz tradicionalna jela slavonsko – baranjske kuhinje, riblja čorba-paprikaš, gulaš, perkelt i pečenja od divljači, isprobajte vina podunavskih vinogorja (u Baranji se nalazi najveći vinski podrum u Hrvatskoj, a u Erdutu najveća bačva za vina, zapremine 75.000 l). Vinske sorte su graševina, pino, šardone, merlo, frankovka, cvajgelt (1922. Sen Loran+ Blaufrakiš) iz vinarija: Kalazić, Josić, Süber, Antunović, Iuris, Brzica, Janečić-Grünwald .

 

Probam kraft pivo Gričku vješticu, Beckers i Legionar. Ovde je tradicija pivarstva uspostavljana davne  1664. godine otkada se proizvodi Osječko pivo. Kupujem pršut, kulen, safalade, čokolade, zeleni svilanec i rajnski rizling vino, Tomislav pivo i Gričku vješticu, kao i par Pavičićevih krimića i putopis po Vukovaru.

Onda je na pun stomak posle pice Slavonke mesto za još jednu legendu. Ovaj put namensku, gastronomsku. Vizurom Tvrđe dominiraju 47 metara visoki tornjevi crkve Sv. Mihaela Arkanđela. Zvona te crkve oglašavaju se svakog petka u 11 sati i podsećaju na trenutak oslobođenja od Turaka 29. septembra 1687. godine. Osječke domaćice s vremenom zaključile kako je to idealno vreme za spravljanje knedli koje će biti gotove tačno u podne. Otuda i naziv ''knedl sat''.

Briž belgijski srednjovekovni dragulj

 

Grad poznat i kao “severna Venecija”, zbog 80 mostova koji uokviruju vijugave kanale, preplićući se sa krivudavim kaldrmisanim ulicama. Zelenilo pleni širom grada, od malih skrivenih vrtova do većeg travnatog prostranstva po obodima grada.

Srce Briža je Trg Markt, okružen zadivljujućom flamanskom arhitekturom, nad kojim bdi visoki zvonik. Osim arhitekture utisku doprinose specijaliteti Briža: pomfrit (frietjes sa fritesausom, vrstom kremastog majoneza), vafli, čokolada i pivo (De Halve Maan, Bourgogne des Flandres i Fort Lapin). 

Bilo da idete u posetu zbog istorije i ambijenta, kanala i kulture, ili vafla i vetrenjača, svakako ćete uživati. Istorijski centar Briža je nesumnjivo jedna od glavnih atrakcija grada. Proglašеn je 2000. godine od strane UNESCO-a za svetsku baštinu, Srednjovekovni centar je središte gotske arhitekture i čudnih flamanskih ulica. Obavezno otkrijte skrivene ulice i romantičnim mostovima. 

Centar većine belgijskih gradova se nalazi na mestu gde je nekad bila pijaca, oko koje su srednjevekovni trgovci i drugi bogati žitelji vremenom sagradili kuće. Pijačni trg centar Briža prostrani je trg na kome se uvek nešto dešava okružen je neverovatnim srednjovekovnim građevinama. Već hiljadu godina se jednom nedeljno (sredom 08-01 na trgu se održava pijačni dan, tradicija koja nije prekidana još od kraja X veka. Brižani imaju samo jedan veliki problem: delovi kaldrme se sve više kradu u istorijskom centru Briža, a zvaničnici sumnjaju da kamenje uzimaju turisti kao suvenire.

Na Pijačnom trgu je Belfri kula, simbol Briža i jedan od glavnih aktera filma U Brižu. Nekada je služila kao riznica, gradski arhiv i osmatračnica. Sagrađena u XII veku, kada je Briž bio važan centar trgovine tkaninom. U Belfriju se nalazi čak 47 zvona koja su u velikoj meri oblikovala svakodnevnicu žiteljima grada, najavljujući tačno i radno vreme, uzbune i razne društvene i religiozne događaje. Zvona se i dan danas redovno oglašavaju, samo što više nemaju toliko značajnu ulogu kao u srednjem veku. Do vrha zvonika visokog 83 metra i nakrivljenog čitav metar ka istoku vodi vrtoglavih 366 stepenika. Sa strane i iza Belfrija je smeštena je Hala tkanina, pravougaona građevina koja je 44 metara dugačka i 84 metara duboka.Kao što joj ime nagoveštava, ova hala je korišćena za skladištenje i trgovinu tkaninom. Koliki je značaj hale i zvonika dovoljno govori da je u XIV veku ovde bilo smešteno skoro 400 prodajnih štandova. Cena ulaznice: 15 evra. 

Zgrada Provincijalnog suda, neogotska građevina podignuta u dve faze, završeno je 1921. godine. Deo zgrade je nekada služio kao sedište provincijalne vlade Zapadne Flandrije, po čemu je čitavo zdanje i dobilo ime. Danas se osim za svečanosti koristi za izlaganje umetničkih dela. Malo je falilo da Vlada Belgije proda zgradu, ali se pobunila lokala samouprava. Burg, još jedan prekrasan mali trg, na kome je smeštena jedna od najlepših i najstarijih gradskih većnica u regionu. Podignuta u XIV veku i docnije dograđivana, prepoznatljiva je po impresivnoj fasadi, ali podjednako lepa i iznutra. Ulaz 8 evra. 

Pored većnice se nalazi i Bazilika Svete Krvi, rimokatolička crkva u kojoj se nalazi relikvija iz Drugog krstaškog rata koja navodno sadrži kapi Hristove krvi. Bazilika se sastoji iz dve crkve, posvećenoj Svetom Bazilu i Našoj Gospi. Donja crkva je romaneskno zdanje koje je ostalo nepromenjeno otkako je izgrađeno u XII veku. Gornja crkva je neogotska građevina. Crkva Naše Gospe dominira gradskom panoramom. Crkveni toranj visok je 122 metra i najviša je građevina u gradu. 

U njoj se nalazi Mikelanđelovo remek delo, skulptura Madona sa detetom. Dvaput otuđivana, prvi put za vreme Francuske revolucije i drugi put krajem II svetskog rata. Osim Mikelanđelove skulpture ovde ćеte pronaći grobnice burgundskog vojvode Karla Smelog i njegove ćerke Marije. Groening ili Muzej lepih umetnosti krije dela flamanske naivne umetnosti, kao slike iz XVIII i XIX veka. U muzeju možete videti neka od najpoznatijih dela Jana van Ajka i Hijeronimusa Boša. Cena ulaznice: 15 evra. 

Iznalazim vremena da obiđem muzej u kojem su izložena Dalijeva dela.

Obiđite i Muzeje piva, čokolade i pomfrita.

Ovde je i spomenik Albertu I, ratniku, koji je umro prirodnom smrću te su konju sva 4 kopita na zemlji. Da je jedno podignuto bio bi ubijen, a dva stradao bi u bici. A onda sevozom vraćamo u Brisel.