Vilnus, Litvanija

 

Prijatne julske večeri traju bezmalo do ponoći, kada se svetlo lagano gasi, ali samo na 3-4 sata. Onda tu bledunjavu noć smeni lenjo jutro, koje se polagano i skoro neizvesno pretvori u novi dan.

Litavska prestonica nedavno je proglašena najboljom letnjom destinacijom za 2025. godinu. Stari grad Viljnusa nalazi se Uneskovoj listi svetske baštine

Da li je Vilnjus u šumi ili je šuma u njemu? Grad je na ušću dve reke (Vilnje i Nerisaj) i mesto gde se nalazi "magični kvadrat", na kojem je šarenim slovima ispisano "stebuklas", što u prevodu znači čudo. Naime, 1989. godine odatle je krenuo, sve do Rige i Talina, „Baltički put" dug 595 km, živi lanac ljudi koji su podržavali odvajanje od Sovjetskog Saveza.

Jednog dana, kaže priča, vojvoda po imenu Gediminas je iz svog zamka Trakai krenuo u lov ali se nekako odvojio od pratnje i izgubio. Noć je proveo pod otvorenim nebom, u skrivenom šumarku. Tu je usnio vrlo čudan san – velikog gvozdenog vuka kako zavija. Narednog jutra, čim je našao put do zamka, požurio je kod starog vrača Lizedeika da mu protumači san.

„Tako je suđeno vladaru i državi Litvaniji: čelični vuk predstavlja zamak i grad  ćeš podići na tom mestu. Taj grad biće prestonica litvanske zemlje i dom njenih vladara i slava njihovih dela će odzvanjati čitavim svetom.. "

Gediminas je poslušao savet i danas se na mestu koje je sanjao, nalazi prostrani trg kojim dominiraju njegova statua i statua gvozdenog vuka.

Litvanska plemena su se ujedinila tokom 1230-ih godina pod Mindaugasom koji je 1253. i krunisan za prvog Kralja Litvanije. Nakon njegovog ubistva 1263. Litvanija je bila na udaru Tevtonskih vitezova Livonijskog reda narednih stotinu godina.

U XIV veku Litvanija je bila među teritorijalno najvećim državama Evrope, a tadašnja Velika kneževina Litvanija se prostirala od Crnog mora na jugu do Baltičkog mora na severu. Od 1569. bila je u zajedničkoj državi sa Poljskom.

Tokom XVIII veka izgubila je veći deo svoje teritorije. Na istoku Litvanija izlazi na —108 km peskovite Baltičke obale, međutim svega —38 km obale ima pristup otvorenom moru. Ostatak obale je od otvorenog mora zaklonjen 67 metara visokom peščanom Kurskom prevlakom. Na uskom ulazu u Kurski zaliv smestila se najvažnija litvanska luka Klaipeda, jedina čije se obale ne lede tokom cele godine. Između Kurske prevlake i kontinenta smešten je plitki Kurski zaliv koji se proteže u južnom delu obale, i pruža se na jug sve do grada Kalinjingrada u Rusiji.

Reljef Litvanije je nastao kao posledica glacijacije tokom poslednjeg ledenog doba koje se okončalo pre oko 23.000 godina i karakterišu ga blaga uzvišenja (fosilni morenski bedemi) između kojih su smeštene plodne i niske ravnice. Idući ka istoku, nizija postepeno prelazi u blago zatalasano Žemajtijsko pobrđe čija je maskimalna visina do 234 metra (Mjadvegalis gora). Kroz centralne delove zemlje, od severoistoka ka jugozapadu u dužini od preko 100 km proteže se velika Srednjolitvanska nizija (Lietuvos Vidurio žemuma) prosečne visine 80 do 90 metara. Nizija je ispunjena jezerskim sedimentima i glacijalnim materijalom i predstavlja agrarni centar zemlje. Idući dalje ka istoku i jugu nadmorska visina opet blago raste i to je najviši deo Litvanije (Baltička greda).

Kakogod, naučnici su pronašli određene dokaze da se u prethrišćansko vreme na mestu današnjeg grada Vilnjusa, obožavao paganski bog Perkunas. Iz brojnih istorijskih spisa se otkriva da je kralj Litvanije Mindaugas sagradio prvobitnu katedralu 1251. godine kao mesto svog krštenja po hrišćanskom obredu.

U gradu Ignalina u istočnoj Litvaniji, koji se nalazi u Nacionalnom parku Aukštaitija, pronaći ćete i nuklearnu elektranu, u kojoj je sniman film o katastrofi koja je zadesila ukrajinski  Černobilj. Priča se da je Ignalina dobila ime po dvoje ljubavnika Lini, kćerki vojvode Budrisa, i Ignasu, zarobljeniku krstašа, kojega su ljudi prokleli i utopili u jezeru Ilgis. Lina i Ignas, inačе su, prilično, popularna imena u Litvaniji. Rano ujutro 26. aprila 1986. godine  eksplodirao je reaktor broj 4 nuklearne elektrane Černobilj. Ljudi u najbližem naseljenom mestu, Pripjatu, evakuiѕani su tek 2 dana nakon katastrofe. Radijacija je bila toliko jaka da su oči vatrogasca Vladimira Pravika promenile boju iz smeđih u plave. Količina ispuštene radijacije procenjena je približno 200 puta jačom od radijacije atomskih bombi bačenih na Nagasaki i Hirošimu. Iako je logično da se pomisli da su ostala  3 reaktora u Černobilu ugašena istog trena, oni su zapravo ponovno pokrenuti i bili su u funkciji još 13 godina

Nakon Mindaugasove smrti 1263. godine, katedrala je ponovo vraćena na prvobitni kult obožavanje paganskih bogova. Krajem XIV veka, tačnije 1387. godine, kada je Litvanija formalno prihvatila hrišćanstvo, izgrađena je druga gotska katedrala sa pet kapela. Nažalost, 1419. godine ta katedrala potpuno je stradala u požaru. Na njenom mestu Vitautas Veliki sagradio je veću gotsku katedralu. Vek kasnije, katedrala je obnovljena, a pisani izvori prvi put pominju zvonik. Smatra se da je zvonik podignut na mestu odbrambene kule Donjeg dvorca početkom XV veka. Posle velikog požara 1530. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a od 1534. do 1557. godine dodato je još kapela i kripta. Tokom ovog perioda, katedrala je stekla arhitektonske karakteristike renesanse. Posle požara 1610. godine, ponovo je obnovljena i dozidane su dve prednje kule. Još nekoliko puta je obnavljana i dodatno ukrašavana.

Kompleks zamka – utvrđenja koje je nastajalo između X i XVIII veka na uzvišenju pored reke, do čijeg se vrha stiže uspinjačom (3 ili 2 € po pravcu), pruža odličan pogled na grad. Markantna kula Gediminas od crvene cigle u kojoj se nalaze postavke Nacionalnog muzeja Litvanije, jedan je od simbola Viljnusa. To je sve što je preostalo od nekadašnjeg srednjovekovnog dvorca. Tu je statua legendarnog kralja Mindaugasa, prvog Velikog vojvode i jedinog kralja Litvanije.

U Starom gradu ima 28 crkava, što znači da na 700 stanovnika dođe po jedna crkva.

Za vreme sovjetske okupacije Litvanije, većina crkava bila je zatvorena ili pretvorena u skladišta, muzeje i sportske hale. Katolička crkva Svete Ane, u Vilnusu, sagrađena u gotičkom stilu početkom XVI veka, ni Napoleona Bonapartu, po legendi, nije ostavila ravnodušnim. Toliko je njom bio impresioniran, da je celu hteo da je prenese u Pariz. Uostalom, on je ovaj grad nazivao Jerusalimom severa.

Simbol Litvanije predstavlja kapija Sv. Device Marije, koju krasi ikona u zlatu i za koju se veruje da ima određene magijske moći. Bazilika Svetog Stanislausa i Svetog Ladislausa, glavna litvanska katedrala, mesto je krunisanja litvanskih vojvoda i počivalište mnogih znamenitih ličnosti iz istorije ove male zemlje: vojvode Vitajtas, Žigimantas, Švitrigajla.

Na Katedralnom trgu se nalazi i statua Gediminasa, najpoznatijeg litvanskog vojvode i osnivača dinastije koja je vladala Litvanijom, Poljskom, Mađarskom i Bohemijom.

Brdo krstova, simbol patnje i nade litvanskog naroda, mnogima je poznato kao sveto mesto. Od XI do XIV veka na njemu se nalazio drveni zamak koji je spaljen. Ko je i kada postavio prvi krst ne zna se, ali se veruje da se to dogodilo posle navodnog pojavljivanja Bogorodice na vrhu brda. Vremenom je postavljeno preko sto hiljada krstova, pa je ovo mesto proglašeno svetim. Godine 1923. tu su počeli da se održavaju crkveni festivali i masovne molitva što je zabranjeno tokom sovjetskog perioda. Novi talas postavljanja krstova, počeo je 1956. godine kad su prognani u Sibir, počeli da se vraćaju kući. Vlasti su pokušale da to suzbiju, donvši odluku da sa svetilišta odnesu svi krstovi koje nisu imali umetničku vrednost. Po njihovoj proceni verovatno je nije imao nijedan, jer su odneli sve. Međutim, vremenom, krstovi su počeli ponovo da se pojavljuju i danas se procenjuje da ih ima više od 100 hiljada. Među njima je i onaj, u podnožju, postavljen 1993. godine, po želji pape Jovana Pavla Drugog u znak ljudske dobrote i ljubavi. Od tada ovo brdo ne posećuju samo vernici, već i mnogobrojni turisti, koji takođe žele da tu ostave svoje krstove.

Današnji Litvanci predstavljaju potomke drevnih Balta, koji su ujedno bili preci i današnjih Letonaca i Prusa. Arvidas Romas Sabonis, moj vršnjak, igrao je na poziciji centra. Ovaj nam je košarkaš zadavao dosta muke. I njegov sin uspešan je sportista. Malo je poznato, da je čuveni glumac akcionih filmova, Čаrls Bronson, litavskog porekla i imena Karolis Bučinskis. Bio je jedanaesto od ukupno petnaestoro dece litvanskih emigranata. Njegovi su toliko bili siromašni, da je morao da oblači sestrine stvari i u haljini da ide u školu. Još kao dečačić morao je da radi u rudniku za dnevnicu od jednog dolara. Razlog: Otac mu je preminuo kada je imao samo deset godina, pa se pridružio braći u rudniku. Nakon što je bio u ratu, vratio se odlučan da se ostvari kao glumac. Čitavu deceniju Bronson je igrao u francuskim i italijanskim filmovima, kao glavna zvezda ustoličena filmom "Bilo jednom na Divljem zapadu".

Srpska glumica Marija Baksa igrala je sa njim. Bronson je obećao da će se odreći alkohola ako krene s njim. To se nije desilo, ali se on kasnije dvaput ženio.

U periodu od 1944. do 1952. na teritoriji Litvanije je delovao gerilski pokret (oko 100.000 gerilaca) koji se borio protiv sovjetske vlasti. U toj borbi stradalo je oko 30.000 gerilaca i njihovih pristalica, a daleko veći broj je deportovan u sibirske gulage. Procenjuje se da je tokom II svetskog rata i za vreme Staljinove vlasti Litvanija imala oko 780.000 ljudskih žrtava.

Državni budžet Litvanije predviđa izgradnju ogradu na granici sa Kalinjingradskom oblasti (Rusija).

I neka vas ne zaplaši podatak da je prestonica Litvanije Viljnus najopasniji  glavni grad u Evropskoj uniji, sa zabeženih 7,9 ubistava na 100 hiljada. Za Viljnusom sledi Talin, glavni grad Estonije, sa godišnje 6,03 ubistva na sto hiljada stanovnika. Za razliku od njih susedni grad, Helsinki u Finskoj jedan je od najbezbednijih. Ali on mi je već bio destinacija pre dve godine.

Vilnius proširuje mrežu tabela koje objašnjavaju nazive ulica.

Ko god je zaljubljen u književnost, obavezno mora da prođe ulicom Literatai, nekad ispunjenom brojnim knjižarama. Njeni zidovi ukrašeni su raznim posvetama litvanskoj književnosti, piscima i pesnicima. Opet, svi zaljubljenici u istoriju, posebno onog dela koji se tiče II svetskog rata, svakako će izdvojiti vreme za muzej. Ovde ćete saznati sve o životu Litvanaca, najpre pod nemačkom, a potom sovjetskom čizmom. Muzej okupacije i slobodarskih borbi obuhvata bivšu kancelariju zamenika načelnika unutrašnjeg zatvora KGB-a na prvom spratu muzeja sa izložbom dokumenata, fotografija, mapa i drugih predmeta koji prikazuju sovjetizaciju regiona 1940.-1941. godine, kao i zatvorske ćelije.

Museum of the Devils u Kaunasu jedinstven je muzej koji poseduje jednu od najvećih kolekcija figura đavola u svetu. Kolekcija obuhvate više od 3 hiljada eksponata, uključujući skulpture, slike i druge umetničke predmete. Ovi eksponati prikazuju vraga u različitim kulturama i kontekstima, od folklorne do suvremene umetnosti. Muzej nudi zanimljiv uvid u kako se lik đavola doživljava u različitim kulturama. Atmosfera u muzeju je jedinstvena, kombinovajući umetnost, humor i malo misticizma. Osim glavne teme, muzej takođe pruža informacije o litvanskoj folklori i tradicijama.

Litvanija je poslednja država u Evropi koja je prihvatila hršćanstvo (u XV vuku). Litvanski velnes sektor ima dugu tradiciju, a najstariji banjski grad je Druskininkaj, koji važi za poznati zdravstveni centar još od 1794. godine. Litvanici su treći u Evropi po konzumaciji piva sa 103,3 l/godišnje.

Evo i par značajnih heroja Litvanije:

• General Silvestras Žukauskas (1860–1937) -prvi komandant nezavisne litvanske vojske, aktivno je učestvovao u borbi za nezavisnost Litvanije.

• General Vladas Nagevičius (1880–1954)-učestvovao u stvaranju litvanske vojske, osnivao javne organizacije, negovao prirodnu i kulturnu baštinu, osnivač je Ratnog muzeja.

• General Jurgis Kubilius (1875–1961) –ratni heroj, služio je u pešadijskim jedinicama, učestvovao u akcijama Japansko-ruskog rata, Prvog svetskog rata.

 

Republike Užupis, Litvanija

 

Vreme je da dok smo još u Vilnusu skoknemo do još jednog neobičnog entiteta, Republike Užupis.  S površinom od svega 0,6 kvadratnih kilometara, tu najmanju, ali vrlo zanimljivu četvrt od Starog grada deli reka Vilnela. Pošlost ovog kraja je nevesela. Pošto su nacisti pobili Jevreje iz ovog dela grada u II svetskom ratu i Sovjeti uništili Staro jevrejsko groblje, ovu četvrt su naselili beskućnici i prostitutke.

Ranih devedesetih ova oblast bila je oronula i napuštena, a onda su stanovnici 1. aprila 1997. odlučili da stvar uzmu u svoje ruke. Tako su Užupis pretvorili u prekrasan komšiluk, oazu umetnika i intelektualaca uzdigavši ga, barem simbolično, njegov status na nivo republike.  Utvrdili su granice, imaju zastavu (zapravo četiri zastave, jednu za svako godišnje doba), himnu, valutu (EuroUžas), vladu, predsednika, vojsku (desetak ljudi), ustav. 

Užupis republika mesto je svetske baštine UNESCO-a, a naziv se može prevesti prostor „iza reke“ ili „druga strana reke“.

Odvojen je od grada rekom Viljnom sa jedne strane i strmim brdima sa druge. Užupis živi neku svoju utopiju koja se manifestuje u muralima, originalnim konstelacijama, skulpturama (neki od simbola Užupisa su statua Male sirene i anđela) i nevidljivom ali sveprisutnom boemskom i slobodarskim duhu.  U Užupis se ulazi sa mosta. To je ujedno i glavno mesto u Vilniusu za postavljanje ljubavnih katanaca. Ispod samog mosta nalazi se tzv. Sudbinska ljuljačka, jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog boemskog kvarta. S nje pogled puca na Sirenu, tj. Užupisovu devicu, no pazite! Jer legenda kaže da bi vas, ako je dovoljno dugo gledate, mogla zavesti i naterati da zauvek ostanete u ovoj nezavisnoj republici!

Tu je i čuveni Anđeo iz Užupisa, a šuška se da je ideja o postavljanju ove skulpture potekla ni manje ni više nego od Dalaj Lame, koji je Litvaniju posetio 1991. i 2018. godine. Iako zvuči zanimljivo, bronzani kip zapravo je građanska posveta Zenonasu Šteinysu, anđelu čuvaru Užupisa te velikom umetniku i aktivnom članu lokalne zajednice, koji je uvelike pomogao da se nekad neugledna četvrt pretvori u magično mesto kakvo danas poznajemo.

Ovde će vas dočekati keramičari u  malom ateljeu u kojem je oživljena drevna keramičarska umetnost. Koristeći alate iz srednjeg veka i arheološke nalaze, užupiski majstori rekonstruišu keramičke predmete koji će vas ostaviti bez teksta. Popijte kavu iz jedne takve šoljice ili još bolje, okušajte se u izradi iste.

 Onda ne oklevajte, nego pošaljite razglednicu s retkom i originalnom Užupis poštanskom markom!

Na teritoriju Užupisa pronaći ćete i bernardinski manastir, prvi katolički ženski manastir u Litvaniji osnovan davne 1485. Nekoć je bio poznat po prekrasnoj, velikoj krstionici, a danas se u njemu nalazi Umetnička akademija, mesto liberalne i kreativne atmosfere, te dobrih vibracija. Blizu su i Tibetski trg sa skulpturom mandale te crkva Sv. Bartolomeja iz 1824. godine, toliko malena da se gotovo stopila sa susednim kućama. Tokom sovjetske ere ista je bila pretvorena u vajarsku radionicu, a danas je prebivalište male beloruske katoličke zajednice.

Ustav su za svega tri sata napisali Romas Lileikis i Tomas Čepaitis te objavili na ploči u ulici Paupio. Isti je preveden na više od 50 jezika. Neke od 41 tačke Ustava Užupisa glase:

1. Svako ima pravo da živi pokraj reke Viljne, a reka Viljna ima pravo da teče pokraj svih.

2. Svako ima pravo na toplu vodu, grejanje zimi i pocrepljen krov.

3. Svako ima pravo da umre, ali ovo nije obaveza.

4. Svako ima pravo da pogreši.

5. Svako ima pravo da bude jedistven.

6. Svako ima pravo na ljubav.

7. Svako ima pravo da bude nevoljen, ali ovo nije obaveza.

8. Svako ima pravo da se ne razlikuje i bude nepoznat.

9. Svako ima pravo da bude besposlen.

10. Svako ima pravo da voli i da se brine o mački.

11. Svako ima pravo da se brine o psu dok neko od njih ne umre.

12. Pas ima pravo da bude pas.

13. Mačka nije u obavezi da voli svog vlasnika, ali mora mu pomoći u stanju nužde.

14. Svako ponekad ima pravo da bude nesvestan svojih dužnosti.

15. Svako ima pravo da sumnja, ali ovo nije obavezno.

16. Svako ima pravo da bude srećan.

17. Svako ima pravo da bude nesrećan.

18. Svako ima pravo da ćuti.

19. Svako ima pravo da veruje u nešto.

20. Niko nema pravo na nasilje.

21. Svako ima pravo da ceni svoju nebitnost.

22. Niko nema pravo na večnost.

23. Svako ima pravo da razume.

24. Svako ima pravo da ne razume ništa.

25. Svako ima pravo da bude bilo koje nacionalnosti.

26. Svako ima pravo da slavi ili ne slavi svoj rođendan.

27. Svako će zapamtiti svoje ime.

28. Svako može da deli ono što poseduje.

29. Niko ne može da deli ono što ne poseduje.

30. Svako ima pravo da ima braću, sestre i roditelje.

31. Svako može da bude nezavistan.

32. Svako je odgovoran za svoju slobodu.

33. Svako ima pravo da plače.

34. Svako ima pravo da bude pogrešno shvaćen.

35. Niko nema pravo da učini drugu osobu krivom.

36. Svako ima pravo da bude jedistven.

37. Svako ima pravo da nema nikakva prava.

38. Svako ima pravo da se ne plaši.

39. Nemoj poraziti nikoga.

40. Nemoj uzvraćati udarce.

41. Nemoj se predati.

Dvorac Trakai, srednjovjekovna litvanska utvrda

 

Nastavljam putešestvje po evropskim dvorcima i zamcima, prateći srednjovjekovne kamene zidove, visoke kule i mostove, upotrazi za dvoranama i oklopima vitezova, od Bavarskih Alpa do obala Baltičkog mora.  Nekadašnja prestonica Litvanije koja zauzima 11,52 km2 broji jedva 6 hiljada stanovnika, od kojih više od polovine čine Litvanci.  Najbrojnija manjina su Poljaci (oko 20 %) a slede ih Rusi (9 %). Trakai je poznat po svojoj Karaim zajednica, turskoj etničkoj grupi dospeloj u Litvaniju u XIV veku.

Jedno od jela koje morate probati je kibinas, ukusno pecivo punjeno mesom, sirom ili povrćem.

Trakai je bio strateški važan za Veliku kneževinu Litvanije.  Grad na vodi okružen je s nekoliko jezera, a najpoznatiji simbol je stari dvorac na jezeru, unutar kojeg se tokom leta odvijaju koncerti i festivali.  U okolini grada nalazi se čak 200 jezera, od kojih je najdublje Galve. Prostire se na četiri kvadratnih metra, duboko je 47 metara, a ima 21 ostrvo. Upravo na jednom od njih nalazi se narandžasti gotski dvorac Salos, koji se smatra jednim od najlepših u Evropi. Izgrađen je od kamena u XIV stoleću.  Nazivaju ga „Malim Marinburgom”. Pretrpeo je razaranja tokom najezde tevtonskih vitezova 1377. godine. Proširen je i ojačan u XV veku. U zamku se do 1511. čuvala "Litvanska metrika" (arhiv dokumenata Ureda Velike kneževine Litvanije sa 700 knjiga i više od 60 svezaka).

 Jedno vreme korišćen je i kao zatvor. Tokom ratova u XVII veku oštećen je i zaboravljen, nakon čega je dugo propadao. Konačno, tokom XX veka dvorac je obnovljen i danas čini glavnu ovdašnju turističku atrakciju. Oko njega se možete provesti čamcem ili brodićem.

Mi koristimo vreme da razgledamo dvorac i popijemo neko crno pivo kraj jezera. A sad nek se spremi-Letonija.