Uspostavljena direktna avio-linija Beograd–Baku: Azerbejdžan bliži nego ikada

Uspostavljanje direktne avio-linije između Beograda i Bakua predstavlja značajan iskorak u povezivanju Srbije i Azerbejdžana, otvarajući nove mogućnosti za razvoj turizma, ekonomije i kulturne saradnje između dve zemlje.

Nova linija, koju realizuje nacionalna avio-kompanija Srbije Air Serbia, povezuje prestonice Srbije i Azerbejdžana letovima koji se obavljaju dva puta nedeljno. Iz Beograda avioni poleću sredom i nedeljom, dok su polasci iz Bakua predviđeni četvrtkom i nedeljom. Prosečno trajanje leta iznosi oko tri i po sata, čime je ova destinacija sada znatno dostupnija putnicima iz Srbije.

Most između kultura i tržišta

Predstavnici turističkog sektora ističu da nova linija nije samo saobraćajna veza, već važan most između dve zemlje. Florian Sengstschmid, izvršni direktor Azerbaijan Tourism Board, naglasio je da uspostavljanje direktne avio-linije otvara novo poglavlje u saradnji.

„Direktna avio-linija između Beograda i Bakua nije samo nova saobraćajna veza – ona je most između ljudi, kultura i tržišta. Njeno uspostavljanje otvara nove mogućnosti za razvoj turističke, poslovne i kulturne saradnje između Srbije i Azerbejdžana“, izjavio je Sengstschmid.

Veliko interesovanje za novu rutu potvrđuje već visoka popunjenost kapaciteta, koja je dostigla 87 odsto, što ukazuje na rastuću atraktivnost Azerbejdžana kao turističke destinacije među građanima Srbije.

Baku – spoj istorije i modernog

Nova linija omogućava brži pristup Bakuu, gradu koji se ističe jedinstvenim spojem istorije i savremene arhitekture. Stari grad Ičeri Šeher, koji se nalazi na UNESCO listi svetske baštine, predstavlja srce istorijskog nasleđa, dok moderni simboli poput Flame Towers i impresivne urbane infrastrukture svedoče o savremenom razvoju.

Gostima su dostupne i brojne turističke atrakcije – od šetališta duž obale Kaspijskog mora do kulturnih znamenitosti poput Devičanske kule i Palate Širvanšaha. Poseban deo doživljaja čini i gastronomija, u kojoj centralno mesto zauzima tradicionalni azerbejdžanski plov.

Šira turistička ponuda

Azerbejdžan nudi raznovrsna turistička iskustva, koja obuhvataju urbani turizam u Bakuu, ali i prirodne i regionalne atrakcije. Posetioci mogu istraživati planinske predele Kavkaza, tradicionalna sela, vinske rute, kao i spa i wellness destinacije.

Uz kulturno bogatstvo oblikovano susretom različitih civilizacija, zemlja postaje sve privlačnija za međunarodne turiste, uključujući i putnike iz Srbije.

Uspostavljanjem direktne avionske linije između Beograda i Bakua, Srbija i Azerbejdžan dobili su mnogo više od još jedne avio-rute — otvoren je novi most između Balkana i Kavkaza. Putovanje koje je dosad trajalo i do jedanaest sati (sa presedanjima) sada traje oko tri i po sata. Sve nam je to predočeno na, za ovu priliku, organizovanoj Networking Gala večeri.

 

Azerbejdžan je poslednjih godina postao jedno od najbrže razvijajućih čvorišta između Evrope i Azije. To je zemlja neobične geografije i identiteta — deo je Kavkaza, ali kulturno nosi i persijske, turske, ruske i sovjetske slojeve. To je zemlja u kojoj se na istom horizontu vide srednjovekovne tvrđave, brutalističke zgrade iz sovjetskog doba i futuristički neboderi od stakla.

Azerbejdžan je južnokavkaska država koja se nalazi na raskrsnici Istoka i Zapada, na teritoriji gde se susreću granice Evrope i Azije. Geografski položaj Azerbejdžana je imao veliki uticaj na sve sfere života u zemlji, uključujući i kulturu. Ova zemlja, po veličini teritorije koju zauzima najveća je u regionu južnog Kavkaza, ima neverovatno raskošnu i raznoliku kulturu.

Većinu stanovništva čine Azeri, narod muslimanske veroispovesti. Ali ovde u miru žive pripadnici različitih nacionalnosti i vera. U centru Bakua – glavnog grada Azerbejdžana – u neposrednoj blizini nalaze se džamija, sinagoga, pravoslavna i katolička crkva. Arhitektura Bakua je jasan odraz prožimanja istočne i zapadne kulture.

 

Osnivačem azerbejdžanske i sveukupne istočne dramaturgije smatra se Mirza Fatali Ahundov (1812-1878), koji je dobio nadimak „Molijer Istoka“. Njegova književna aktivnost, čiji se početak vezuje za 1830. godinu, bila je usmerena protiv zaostalosti, okrenuta ideji prosvećivanja, slobode i napretka. U periodu od 1850. do 1857. godine napisao je šest komedija i jedan roman. Dramski rad Ahundova predstavljao je temelj za osnivanje prvog nacionalnog pozorišta u Azerbejdžanu. Prva profesionalna pozorišna predstava na azerbejdžanskom jeziku bila je odigrana 10. marta 1873. godine, na inicijativu dvojice prosvetitelja azerbejdžanskog naroda – Hasan bega Zardabija i Nadžaf bega Vezirova. Na sceni Kluba poslovnih ljudi Bakua (sadašnja zgrada Filharmonije) učenici gimnazije odigrali su komad M. F. Ahundova Vezir Lenkoranskog hanstva, a 17. aprila 1873. godine u istoj sali i drugu komediju istog autora Hadži-Kara (Dogodovštine cicije).

Azerbedžan je prepoznatljiv i po sjajnoj muzici. 

Tvorac prve azerbejdžanske i, uopšte, istočne opere bio je sjajan kompozitor Uzeir Hadžibekov (1885-1948). On je takođe začetnik moderne muzike Azerbejdžana, kao i autor himne Republike Azerbejdžana. Svoju prvu operu počeo je da piše 1907. godine, a već sledeće godine održana je njena premijera. U prvoj postavci ove opere učestvovali su budući vodeći umetnici azerbejdžanske kulture. Uzeir Hadžibekov je za libreto opere izabrao poemu slavnog pesnika Fizulija (XV vek) „Lejli i Madžnun“ i koristio žanr narodne muzike i mugama, što je pozitivno uticalo na prihvatanje dela u muslimanskom društvu. Pored opere Lejli i Madžnun, Hadžibekov je autor opereta Aršin mal alan (1913), Ako nije ta, onda je ova (1910) i opere Koroglu (1937), koja je kruna njegovog stvaralaštva. Ova dela su ga proslavila, a uspomena na velikog kompozitora i prosvetitelja koji je značajno doprineo svetskoj kulturi ovekovečena je u mnogim državama sveta, između ostalog i spomenikom u Novom Sadu.

Nacionalna škola klasične muzike, čiji je osnivač bio U. Gadžibekov, iznedrila je talentovane i u svetu poznate kompozitore, poput Karaa Karajeva, Fikreta Amirova, Nijazija i drugih. Ovde takođe treba pomenuti Afrasijaba Badalbejlija, autora prvog baleta (Devojačka kula), i Šafigu Ahundovu, prvu ženu autorku opere (Mladina stena) na muslimanskom Istoku.

Mugam je jedan od glavnih muzičkih žanrova azerbejdžanske narodne muzike, vokalno-instrumentalno delo sa više stavova. U ranim periodima mugam se izučavao kao deo jedinstvene muzičke tradicije, zajedno sa arapskim i turskim makamom, persijskim destgahom i drugim oblicima mugamsko-makamske tradicije i nije bio povezivan isključivo sa azerbejdžanskom kulturom. Medjutim, teorijski i muzički radovi majstora azerbejdžanskog mugama i muzikologa omogućili su zapadnim slušaocima da upoznaju mugam kao deo savremenog kulturnog života Azerbejdžana. Godine 2008. UNESCO je proglasio mugam remek-delom usmene i nematerijalne baštine čovečanstva.

Sam Baku često nazivaju „Dubaijem Kaspijskog mora“, ali taj opis je podosta površan. Grad ima mnogo dublji karakter. Njegovo staro jezgro, Ičeri Šeher pod zaštitom je UNESCO-a i izgleda kao spoj Orijenta i Mediterana: kamene uličice, karavan-saraji, minareti i dvorišta skrivena iza masivnih zidina.

 

Područje Bakua naseljeno je još od praistorije, a važan položaj imao je na Putu svile, što ga je učinilo trgovinskim centrom između Evrope i Azije.

U srednjem veku grad je bio prestonica dinastije Širvanšaha, koja je izgradila poznate građevine poput palate i zidina starog grada.Grad je poznat po kontrastu:

 

-stari kameni grad (Ičeri Šeher)

-moderno arhitektonsko nasleđe (Flame Towers, Heydar Aliyev centar)

 

Upravo ovde se nalazi i čuvena Devojačka kula, simbol grada obavijen legendama.

 

Nasuprot starom gradu stoji futuristički Baku — grad širokih bulevara, luksuznih hotela i neonskih fasada. Najpoznatiji simbol modernog Azerbejdžana su Flame Towers, tri kule koje noću izgledaju kao ogromni plameni jezici. Taj motiv nije slučajan: Azerbejdžan zovu „zemljom vatre“ zbog prirodnog gasa koji vekovima izbija iz zemlje.

 

Nedaleko od Bakua nalazi se i Yanar Dag — „goruća planina“ koja neprekidno tinja još od antičkih vremena.

Posebno je zanimljivo što je Baku danas grad kontrasta: žene u modernoj evropskoj modi prolaze pored staraca koji igraju tavlu uz čaj; sovjetske zgrade stoje tik uz arhitekturu koju potpisuje Zaha Hadid. Njeno najpoznatije delo ovde je Heydar Aliyev Center — talasasta bela građevina koja izgleda kao da lebdi.

 

Od svojih srednjovekovnih utvrđenja do raskošnih vila izgrađenih tokom prvog naftnog buma grada, sovjetskih ostataka do postmodernih nebodera, arhitektura Bakua je, za mnoge putnike, glavni razlog za posetu kaspijskoj metropoli. Pre dva milenijuma, Baku je bio značajan centar zoroastrizma, drevne persijske religije poznate po svojim hramovima vatre. Šetajte uskim ulicama UNESCO-vog starog grada, gde se vekovima stare džamije i palate, nalaze u oštrom kontrastu sa futurističkim Plamenim kulama, koje dominiraju horizontom. Ne propustite ni legendarnu Devojačku kulu, koja sa svojih 29 metara, predstavlja najznačajniji simbol bogate istorije i otpornosti Bakua.

 

Danas je Baku između ostalog poznat po svom živopisnom noćnom životu, raznovrsnoj kulturnoj sceni i kulinarskim delicijama. Za pravi ukus kulture Azerbejdžana, prepustite se pogledima, zvukovima i mirisima Taza Bazara. Ovde se lokalci okupljaju da se tradicionalno cenjkaju oko svežeg voća, aromatičnih začina i ručno izrađenih dragocenosti, pružajući uvid u svakodnevni život Bakua.

 

Azerbejdžanska kuhinja je još jedan razlog za posetu. Ona kombinuje turske, persijske i kavkaske uticaje: pilav sa šafranom i suvim voćem, ražnjići, dolme, jagnjetina i nezaobilazni crni čaj koji se služi u čašama u obliku kruške.

 Tepisi su poseban deo nacionalnog identiteta — Azerbejdžan ima vekovnu tradiciju tkanja, a muzeji u Bakuu izgledaju gotovo kao galerije apstraktne umetnosti.

Istorijski gledano, Azerbejdžan je vekovima bio raskrsnica carstava. Kroz njega su prolazili Persijanci, Arapi, Mongoli i Rusi, a u XX veku postao je važan centar sovjetske naftne industrije. Nije slučajno što je upravo bakinska nafta igrala veliku ulogu u strategijama tokom II svetskog rata.

 

Državljanima Srbije trenutno nije potrebna viza za turistički odlazak u Azerbejdžan. Može se boraviti do 90 dana bez vize, odnosno do 90 dana u okviru perioda od 180 dana.

I na kraju da se oprostimo sa još jednom prelepom muzičkom numerom.