Mlavske terme-srpska vatrena voda

Vruče kao u paklu-lepo kao u raju!

Objekat Mlavskih termi ili Banje Ždrelo (nije baš jasno šta je zvaničan naziv) građen je u gastarbajtersko tevtonskom stilu. Smestio se u zaleđu planina Mali i Veliki Vukan. Pomalo zastrašujuči, više bih voleo da je inspiracija bila narodno graditeljstvo ovog kraja.

Ulaznica za bazen košta 500, za ležaljke 100, za velnes 300. Bazena ima dovoljno, voda je termalna (40 C). Možete se i namazati jošaničkim blatom, za koje tvrde da je lekovito. Ima dosta masažera, za one koji su došli pod stresom. Postoje par restorana: etno, brza hrana i italijanski. Italijanski nije bio otvoren. Što se brze hrane tiče sendviči su držani van rashladnih vitrina. U etno restoranu hrana je ukusna, a cene (i pića) prihvatljive. Usluga brza i kvalitetna. Organizovana je i besplatna degustacija belih i crvenih vina iz dve bačve ukrašene duborezom Dodatni velnes oralno enološki. Svaka čast!

Moglo bi da bude više svlačionica, tuševa i toaleta. Ormarići se zatvaraju impozatnim katancima, a ključ nostite s sobom. Za kanac ostavljate depozit od 400 din.Osoblje je samo delimično uniformisano, ali dosta ljubazno. Centar radi i zimi.

Za velnes i tobogane morate se penjati mokrom stepenicama, što nije baš dobro rešenje. Pri tome, razdragana dečica jurcaju, pa lako može doći do povrede. Malo je nejasno zašto velnes radi tek od 12 h, i zašto je u parnom kupatilu totalni mrak.

Velnes sačinjava slana soba, hamam, parno kupatilo i sauna. Rashladiti se možete tropskim kišama i vodopadom. Prijatan ambijent, dozirana upotreba led osvetljenja, panoramski pogled na bazene. Ugođaj možete upotpuniti i masažom i ribicama koje če vam obraditi stopala. Naravno, to se dodatno naplaćuje.

Ovde možete i prenoćiti, u hotelu "Dvorac" po ceni od 2000 do 3000 din. Mislilo se i o kamperima, pa su u ovom centru i oni našli svoje mesto. Ispred centra prodaju se narodne rukotvorene, ali i čuveni homoljsko med i KOK sirevi. Ispred kompleksa, nalazi se malo jezero s termalnom vodom, za cicije.

Moram ukazati i na (ne)kulturu posetilaca. Kao da su sami, ne haju uopšte za ostale goste, a ako vas odgurnu ili fauliraju u bazenu, pre će govno pojesti, nego izgovoriti mrsku reč "izvinite". No sve se gradi pa i na ovom polju treba poraditi.

Isti vlasnik, povratnik iz Švajcarske, identični centar je otvorio i u Soko Banji. Želimo mu sreću i uspeh u daljem radu

Pirati iz Alanje: Ko me tamo sanja

 

Alanja (Alanya) je jedan od onih mediteranskih gradova koji istovremeno deluju i kao razglednica i kao živi, pomalo haotični organizam – spoj turizma, istorije i svakodnevnog turskog života koji se ne povlači pred hotelima i all-inclusive zonama.

Dolazak u grad najčešće počinje pogledom na more koje menja boju od tirkizne do duboko plave dok se autobus spušta ka obali. Iznad svega dominira stenoviti poluostrvo na kojem se uzdiže tvrđava – kao da grad ima svoj “krunski vrh”.

 

Jedna od prvih stanica svakako je antaliska tvrđava. Tvrđava nije samo spomenik, nego čitav mali grad opasan zidinama. Uske kamene staze, ostaci vizantijskih i seldžučkih zidina, i pogled koji se otvara na beskrajno Sredozemno more daju osećaj da si na granici epoha. Vetar ovde stalno duva, kao da briše razlike između prošlosti i sadašnjosti.

 

Spuštanje ka obali vodi do jedne od najpoznatijih plaža u Turskoj – Kleopatra Beach. Pesak je sitan i svetao, more gotovo providno, ali u špici sezone sve je ispunjeno životom: suncobrani, kafići, muzika, turisti iz svih krajeva Evrope i Bliskog istoka. Legenda kaže da je ovde plivala i Kleopatra, što gradu daje dozu mitske romantike.

 

Nedaleko odatle nalazi se Damlataş Cave – mala, ali izuzetno atmosferska pećina. Vlažan, težak vazduh, kapljice koje se stalno formiraju na stenama i polumrak stvaraju osećaj da si u nekom prirodnom hramu. Mnogi dolaze i zbog verovanja da vazduh ovde pomaže respiratornim problemima, pa se turizam i “terapija” prepliću na neobičan način.

 

U luci, ispod brda, stoji prepoznatljivi simbol grada – Crvena kula (Kızıl Kule), masivna i pomalo brutalna u svojoj formi, nekada je čuvala ulaz u luku od napada sa mora. Danas je okružena restoranima, brodovima za izlete i turističkim šarenilom, ali i dalje zadržava ozbiljnost srednjovekovne straže.

 Uveče Alanja menja ritam. Svetla sa barova i restorana se prelivaju preko vode, a ulični prodavci mešaju jezike – turski, nemački, ruski, engleski. Grad tada deluje kao veliki tranzitni prostor između odmora i bekstva od svakodnevice.

 Alanja nije samo “letovalište”. Ona je slojevita scena na kojoj se sudaraju more, istorija i masovni turizam, ali i mesto gde se i dalje može naći trenutak tišine – najčešće negde visoko iznad grada, na zidinama tvrđave, dok sunce tone u Sredozemno more.

 

Alanja se najbolje sagledavakada se malo udaljite od obale i uđete u unutrašnjost – tamo gde se turistička razglednica raspada i pretvara u stvarni, pomalo suroviji pejzaž planina i reka. Ako kreneš ka istoku, put te vodi uz brdo i zatim u dolinu gde se skriva jedno od najprijatnijih iznenađenja ovog kraja – reku Dim (Dim Çayı). Voda je ledena čak i usred leta, jer dolazi direktno sa planina. Restorani su bukvalno izgrađeni iznad reke: drvene platforme, stolovi iznad vode, i osećaj kao da sediš između dva sveta – planinskog i mediteranskog. Ljudi ovde ne dolaze samo da jedu, nego da se rashlade na način, koji deluje gotovo nestvarno posle sparne obale.

 

Još dublje u brdima nalazi se pećina Dim. Za razliku od gradske Damlataş pećine, ova je veća, tamnija i dramatičnija. Stalaktiti i stalagmiti ovde deluju kao da su nastajali u nekoj sporoj, geološkoj meditaciji. Hodnici se spuštaju dublje u zemlju, a temperatura pada, kao da se fizički udaljavaš od letnje vreline i ulaziš u drugo vreme.

Ako nastaviš dalje, planinski put vodi ka kanjonu Sapadere Canyon. Ovde priroda postaje glavni lik. Drvene staze se protežu iznad vode koja se lomi preko stena, a slapovi stvaraju hladan, gotovo oštar vazduh. Boje su intenzivnije nego na obali – zelenilo gušće, senke dublje, a svetlost filtrirana kroz uske prolaze između stena. To je Alanja koja više ne pokušava da bude turistički spektakl, nego jednostavno postoji sama za sebe.

 

Povratak u grad uveče vraća potpuno drugačiji ritam. Bazar i ulice oko centra pretvaraju se u gustu mrežu svetala i mirisa. Prodavnice su prepune svega – od začina i čajeva do lažnih brendova i kožne galanterije, ali pravi doživljaj nije u kupovini nego u kretanju kroz taj haos. Cene se ne izgovaraju, nego pregovaraju, i svaka rečenica je mali performans.

 

Muzika iz klubova meša se sa šumom talasa, a turistički brodovi osvetljeni neonskim lampama izgledaju kao plutajuće pozornice. I dalje dominira osećaj da je Alanja grad koji nikada potpuno ne spava, nego samo menja nivoe buke.

 

I tako se ceo krug zatvara: od tvrđave koja gleda u prošlost, preko plaža koje žive sadašnjost, do planina koje podsećaju da je sve to samo mali deo šire, mnogo starije prirodne priče.

Alanja- Hamam za početnike i ponavljače

 

Ovde se radi o modifikovanom hamamu, orjentalnom kupatilu. Prednost je u tome što prostor dele oba pola i što su unete spa novosti, mana odstupanje od tradicije.

 

 

Prvo se ide u slanu sobu, pa prano kupatilo, pa buć u hladan bazenčić, pa u saunu, onda mazanje blatom, pa odlazak u hamam, na piling i kupanje sapunicom (penomod maslinovog sapuna.

 

Onda se zavalite u krevet s baldahinom, pijuckate čaj ili pućkate nargile. Možda ćaskate s nekom simpatičnom Ruskinjom ili Nemicom.

 

A onda masaža i novi ste!

 

Ima i dodatnih usluga poput one da vam one nasrtljive ribice klopaju naslage s peta, ali meni to nije ni malkice hedonistički. Riba je meni hrana, a ne ja njoj!

Morahalom One day at the spa

Banja „Sent Eržebet“ u Morahalomu je počela sa radom 1964. godine. Wellness i spa centar se prostire na površini od 310 m2. Leti je gostima na raspolaganju 21 bazen, a u zimskim mesecima 16 bazena (14 pokrivenih i 2 nepokrivena). Od ponude bazena izdvajamo: lekoviti-wellness bazen, bazen za decu, bazen za skakanje, bazen sa vodenom masažom, bazen za plivanje, bazen sa toboganom, bazen sa talasima, bazen za bebe i termalni bazen za relaksaciju.

 

U sauna svetu izdvajamo: bazen za relaksaciju sa termalnom vodom, knajpova kupka, bunar za led, parno kupatilo, aromaterapijska sauna, infra sauna i blok sauna za naturiste, koji se sastoji od ruske, finske, bio i infra saune u dvorišnom delu.

 

Kao turističko mesto Morahalom razvio se zahvaljujući kompleksu termalnih bazena Eržebet, ukupne površine 15.000 m2, koji osim medicinskih i wellness usluga, pruža veliku mogućnost zabave, uživanja i dobrog provoda za sve uzraste.

 

Terapeutski bazeni se pune isključivo lekovitom vodom temperature 39,5°C koja se crpi sa dubine od 660 m. Voda sadrži alkali hloride i jod koji su pogodni za lečenje oboljenja kičme, reume mišića, kao i lečenje ginekoloških problema.

 

 

Gosti banje „Sent Eržebet” mogu da koriste uz doplatu i: osvežavajuću masažu, masažu za detoksikaciju, limfnu masažu sa aromatskim uljima, celulit masažu za oblikovanje tela, masažu stopala, thai masažu, masažu kafom za povratak energije, masažu medom, relaksacionu masažu, vital masažu (vakum masaža gumenim bodljikama).

 

 

Parna kabina visokog sadržaja vlage temperature 35-40 stepeni Celzijusa, koja se preporučuje za cirkulaciju, opuštanje mišića, bronhije i oslobadjanje disajnih puteva.

 

U wellness slanoj sobi raspršene čestice soli lekovito utiču na oboljenja disajnih puteva, kao što su simptomi astme, bronhitisa, alergije i alergijske kijavice.