Aprilska mediteranska tura 2011.- Barselona-dosanjani san arhitekata

Po drugi put sam pred kapijama katalonske prestonice. Prvi put beše to početkom devedesetih sa starim pasošem SFRJ, tada još neopterećenim vizama. Iznajmljenim kolimaiz Ljoret de Mara gde smo tada letovali. Sada u okviru velike mediteranske ture sa pasošem nezavisne Srbije. Grad koji mnogi smatraju idealno rešenim što se saobraćaja tiče. Ne znam da li bi se žitelji s tom tvrdnjom u potpunosti složili . Najezde turista su neprekidne, gužve pred gradskim atrakcijama hronične, a turistički dvospratni autobusi tu da sprovedu istraživače od jedne do druge tačke grada. Na kraju svi završe uz neke od tapasa i čašu dobrog španskog vina.

Barselona glavni je grad autonomne pokrajne Katalonije na severoistoku Španije. Smestila se na obalama Mediterana na nekih 120 kilometara od Pirineja i granice sa Francuskom, u dolini koja je okružena morem na istoku, planinskim vencom Sijera de Koljserola na zapadu, na jugu rekom Ljobregat, a na severu rekom Besos. Grad je važna turistička destinacija sa bogatim kulturnim i istorijskim nasleđem, od kojih se posebno ističu arhitektonska dela Antonija Gaudija i Ljuisa Domeneka i Muntanera od kojih je UNESKO mnoge proglasio svetskom kulturnom baštinom.

Osnovali su je Rimljani, koji su krajem I veka pre nove ere osnovali koloniju zvanu Barcinoa. Prvi tragovi čoveka na teritoriji na kojoj se danas nalazi Barselona datiraju od pre 4000 godina, krajem neolita (2000—1500. p. n. e.). Postoje zapisi iz VI u VII. veka p. n. e. u kojima se pominje naselje Barkeno iberskog naroda Lajetanaca. Izgleda da je u to doba takođe postojala i jedna grčka kolonija po imenu Kalipolis, iako istoričari još uvek ne mogu da se slože o tačnoj lokaciji ove kolonije. Tokom Drugog punskog rata naseljavali su je jedno vreme Kartaginjani, da bi ga kasnije preuzeli Rimljani.

 

 

Rimljani su pretvorili grad u vojnu tvrđavu (kastrum) čiji je centar bio malo uzvišenje pod nazivom Taber (danas deo Barselone koji se zove Sijutat Velja što prevodimo kao Stari grad). Menjaju ime  gradu u Kolonija Julija Avgusta Faventija Paterna Barsino, koji se nalazio upravo na mestu gde se sad nalazi Trg Svetog Đaumea. Ostaci rimskih zidina još uvek se mogu videti u starom gradu. Neke rimske zidine su poslužile kao temelji za Katedralu, za koju se kaže da je započeta još davne 343. godine.

Godine 415, grad su osvojili Vizigoti pod vođstvom Ataulfa, pretvorivši ga u prestonicu hispanske Vizigotske kraljevine, mada su je ubrzo premestili u Toledo.

 

Mavri su osvojili grad između 717. i 718. godine, tokom mavarske invazije Iberijskog poluostrva ali se nisu dugo zadržali, pošto je 801. grad osvojio Luj I Pobožni tokom vlasti Karla Velikog. Barselona je tada bila pretvorena u veliko utvrđenje u okviru Hispanske marke u okvuru Gotije (koja je podrazumevala teritorije Langdoka — Septimanije — to jest, stara vizigotska Galija i sever Katalonije do ušća reke Ljobregat), i postavljeni su grofovi da vladaju njome. Prvi grof Barselone i osnivač Barselonske dinastije bio je Vilfred I Dlakavi (kat. Guifré I el Pelós), koji je na Saboru u Troju 878. godine bio proglašen grofom od Barselone, Đirone i Besalua. Grofovija je bila franački vazal.

Godine 985. Mavri su napali i uništili Barselonu. Kako Franačka država nije pružila pomoć svom vazalu, godine 988. grof Borelj II se proglasio iberskim vojvodom i markizom po božjoj milosti, što je značilo raskidanje vazalskog odnosa sa Francima i uspostavljanje nezavisnosti. Barselona se brzo oporavila od muslimanskog uništenja i 1010. je uzvratila udarac napadom na Kordobu, najveći muslimanski grad na tlu Iberijskog poluostrva, i opljačkala ga odnevši pozamašan plen.

 

U sledećim vekovima, razne katalonske grofovije su se ujedinjavale pod vrhovnom vlašću grofova od Barselone, putem bračnih i rodbinskih veza. Ta ujedinjenja su uključivala veliki deo današnje južne Francuske. Istovremeno su se teritorije Barselone proširile na račun muslimanske teritorije. Od tog momenta, gotovo je nemoguće razdvojiti istoriju Barselone od istorije Katalonije.

Godine 1137, grof Barselone, Ramon Berenger IV se oženio kćerkom kralja Aragona, čime se Kraljevina Aragon i Grofovija Barselona ujedinjuju pod zajedničku krunu Aragona, čiji će vladari od tada imati titulu kralja Aragona i grofa od Barselone. U daljoj istoriji, u sastav Krune Aragona su se dalje priključile razne kraljevine do njenog konačnog ujedinjenja sa Krunom Kastilje koje je postignuto sklapanjem braka između Ferdinanda od Aragona i Izabele od Kastilje 1479. godine.

Tokom industrijske revolucije Barselona je postala važan industrijski centar, i zbog toga je uvećala svoje bogatstvo. Bila je deo Prvog francuskog carstva od 1812. do Napoleonovog poraza. U Frankovo vreme upotreba katalonskog jezika je bila zabranjena, a autonomne institucije Katalonije su ukinute. Barselona je drugi po veličini grad u Španiji sa 1.605.602 stanovnika, dok sa okolinom broji 3.161.081 stanovnika i ima površinu od 633 km².

 

 

Barselona je bila domaćin važnim svetskim događajima koji su doprineli tome da postane veoma poznat i posećen grad. Najbitniji su Svetska izložba 1888. i 1929. godine, Letnje olimpijske igre 1992. godine, i Forum Kultura 2004.

 Jedno od najprometnijih mesta Barselone jeste šetalište Las Rambles koje se nalazi između Trga Katalonije (Plasa Katalunja Plaça Catalunya), neurološkog centra grada i stare luke. Na njemu se nalaze trafike,  cvećare i prodavnice ptica, ljudske statue koje samo novac pokreće, kafići i restorani. Šetalište završava u staroj luci trgom Vrata mira (Portal de la Pau Portal de la Pau), gde se nalazi statua Kristifora Kolumba. Ruka statue sa ispruženim prstom pokazuje suprotno od američkog kontinenta, usmerena prema italijanskom gradu Đenovi, Kolumbovom rodnom gradu.

 

Sveži diplomac  Antoni Gaudi, dobio je svoj prvi angažman od barselonske gradske uprave 1878. godine. U pitanju je bio dizajn uličnih svetiljki na Kraljevskom trgu i Gradsko veće prihvatilo je dva njegovog dizajna. Bandere sa teškom mermernom bazom, šest svetiljki i ornamentom u obliku Merkura, simbola ovog grada, i dan danas stoje u centru Barselone. Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona,  1852. godine. Bio najmlađe od petoro dece, a od ranih dana je bio bolestan od reume. Najčešće zbog bolova nije mogao da hoda, tako da je morao da jaše na magarcu. Studirao je arhitekturu na Višoj tehničkoj školi Arhitekture (La Escuela Técnica Superior de Arquitectura) u Barseloni od 1873 do 1877.

Neko vreme Gaudi je radio neobične kuće i za ostale uspešne ljude iz Barselone. Za brokera Manuela Vicensa i Montanera projektovao je vilu Casa Vicens. Pere Martir Calvet, magnat tekstilne industrije angažovao ga je na famoznom projektu Casa Calvet. Ipak, nijedna od njih po popularnosti danas ne može da se meri sa Casa Batllo koju je uradio za inženjera Josepha Battlea.

 

Pored svog rada na  kućama uglednih građana, Gaudi se proslavio nesvakidašnjim dizajnom crkvenih objekata kojima je pristupao s velikim nadahnućem. Prvi takvi projekti bili su manastir i škola pod nazivom Teresian College, a potom je za svog nekadašnjeg učitelja projektovao crkvu koja nažalost nikad nije realizovana. Ipak, plan za ovu crkvu poslužio je kao inspiracija za projekat koji će uskoro postati Sagrada Familia, jedno od najvećih arhitektonskih čuda u Evropi zbog koje je, među kolegama, Gaudi dobio nezvaničnu titulu „božjeg arhitekte“.

 

Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija pregazio je tramvaj. Zbog njegovog neuglednog izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu, strahujući da neće biti plaeni. Niko nije prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za uboge. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone. No, za života brojni su bili oni koji su osporavali njegov rad, mada je imao i podršku vizionara kakav je bio Salvador Dali. Pri kraju života Gaudi je živeo gotovo na rubu egzistencije. Ironija je da danas veliki procenat građana Barselone zarađuje na račun njegove slave – prodajom suvenira, vođenjem specijalizovanih tura, kao osoblje u objektima, galerijama…

 

Sagrada Familia, njegov magnum opus biće završena 2026. godine na godišnjicu autorove smrti. Druga poznata dela arhitekte su kompleks Park Gvelj, gde je arhitekta i živeo poslednjih 20 godina svoga života, kuća Mila (kat. Casa Milà), poznatija pod imenom Pedrera i kuća Batljo (kat. Casa Batlló). Osim dela arhitekte Gaudija, tu su još i drugi reprezenti katalonskog modernizma kao što je bolnica San Pau i Palata katalonske muzike (kat. Palau de la música catalana), arhitekte Ljuisa Domeneka i Muntanera.

 

Pored modernizma, u Barseloni  ćemo pronaći i dela iz srednjovekovnog perioda, posebno ona iz gotike, a koja su prisutna u starom gradu. Po njima je i cela Gotska četvrt (kat. Barri Gòtic) dobila ime. Njemu pripadaju katedrala Santa Eulalija, bazilika Santa Marija del Mar (karakteristična po harmoniji i čistoći forme) i crkva Santa Marija del Pi koja se nalazi na istoimenom trgu.

 

Iz savremene arhitekture izdvaja se paviljon (Pabellón alemán) nemačkog arhitekte i dizajnera Ludviga Misa van der Roea, konstruisan 1929. godine u svrhu međunarodne izložbe, svetskog događaja čiji je domaćin te godine bila Barselona. Tu su još i Zadužbina Đoana Miroa i Paviljon Republike (1937.) katalonskog arhitekte Đuzepa Ljuisa Serta i Muzej savremene umetnosti Barselone (skraćeno, MAKBA) američkog arhitekte Ričarda Mejera.

 

Na trgu Španija nalazi se najstarija korida u Barseloni – Plaça des Brasus les Arenes. Sagrađena je još 1900. godine, ali se u njoj odavno ne održavaju borbe sa bikovima. Zato su tu  1966. godine koncert održali Bitlsi. Sagrađena je u crvenoj cigli sa neobičnim detaljima u vidu belih istočnjačkih kupola i sa šarama koje podsećaju na tamnoplave oblake.

 

Šta videti u Barseloni:

Katedrala Sagrada Familia jedan je od simbola Barselone i nalazi se u okrugu Ešample. Još uvek nije završena. Otvorena je od ponedeljka do nedelje od 9 do 18 časova. Karte se mogu kupiti samo putem interneta na sajtu bazilike. Cena pojedinačne karte je 26 evra ili 27 evra za obilazak sa vodičem. Ulaznice su doprinos izgradnji bazilike.

 

Park Guelj je još jedno delo Antonija Gaudija. To je park koji se nalazi na brdu Karmel, u La Salutu. Građen je od 1900. do 1914. godine, a zvanično je otvoren kao javni park 1926. godine. U okviru „Dela Antonija Gaudija“ nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. To je jedna od najvećih zelenih površina u Barseloni. Park je otvoren tokom cele godine od 9:30 do 17:30. Cena ulaznica je 10 evra, za decu od 7 do 12 godina 7 evra, dok je za decu do 6 godina ulaz besplatan.

 

 

Casa Mila - Gaudijevo remek delo, u narodu je poznato kao La Pedrera ili "kamenolom". To je modernistička zgrada koja je izgrađena između 1906. i 1912. La Pedrera je UNESCO-ova svetska baština i nema oštrih ivica, spolja i iznutra. Kao i većina Gaudijevh dela, inspirisana je prirodom. Casa Mila radi od 9 do 18:30, a ulaznica staje 24 evra. Za decu od 7 do 12 godina je 12 evra, dok je za decu do 6 godina ulaz besplatan.

Casa Batllo - još jedno Gaudijevo remek-delo. Casa Batllo je redizajn prethodno izgrađene kuće. Lokalni naziv za zgradu je Casa dels ossos, što znači „Kuća od kostiju“  jer ima skeletni organski kvalitet. Takođe je uvršena na UNESCO-ovu listu svetske baštine. Otvorena je od utorka do četvrtka od 9 do 18:30, a od petka do ponedeljka od 9 do 20 časova. Ulaz se plaća 35 evra ako je kupite preko interneta, a 39 evra ako je kupite na blagajni.

 

 

Ulica La Rambla poznata je pešačka zona sa drvoredima. Povezuje Placa de Catalunia sa spomenikom Kristoforu Kolumbu u Port Velu. Omiljena je među turistima jer nudi sve - od kafića i restorana do hotela, kioska sa suvenirima i prodavnica. Las Ramblas je najbolje mesto za kupovinu cveća. Tamo često možete videti ulične izvođače i čuti muziku. Las Ramblas je takođe dom mozaika poznatog umetnika Žoana Miroa.

Pijaca Bokerija smeštena je na glavnom šetalištu La Rambla. U centru se nalazi i pijaca Mercado de Santa Caterina na kojoj ima daleko manje turista. Prvi pisani dokumenti o Bokeriji datiraju iz davne 1217. godine kada su se na njoj prodavali uglavnom riba i meso. Najpoznatija je pijaca, jedno od najživljih mesta u Barseloni i prava atrakcija za turiste. Gužva vlada tokom celog dana a galamu prave prodavci, kupci i mnogobrojni turisti. Roba koja se prodaje je prvoklasna a sve je izuzetno uredno izloženo. Bogata je ponuda voća i koštunjavih plodova, ribe i morskih plodova, čuvene pršute i drugih vrsta mesa uključujući čak i divljač. Na pijaci se prodaju i sokovi od svih vrsta voća kao i već iseckano voće spremno za konzumaciju. Ovo je nesto za dobar zalogaj i gutljaj, ali dobrim delom zbog velikog broja turista cene su veće nego na drugim mestima.

 

Pikasov muzej čuva 4251 delo poznatog španskog umetnika. U njemu možete videti stalnu postavku koja prikazuje umetničku evoluciju njegovog stvaralaštva. Smešten je u 5 susednih srednjovekovnih palata i otvoren od utorka do nedelje od 10 do 19 časova, a zatvoren ponedeljkom. Ulaznica košta 12 evra. Besplatni termini su četvrtakom popodne od 16 do 19 časova, prva nedelja u mesecu i 12. februara, 18. maja i 24. septembra, kada  su dani otvorenih vrata.

 

Brdo Monžuik ima relativno ravan vrh koji gleda na luku. Njegovo ime znači "Jevrejska planina". U njemu se nalaze razne turističke atrakcije: Palau Nacional, koja je dom Nacionalnog muzeja umetnosti Katalonije od 1934. godine, Magična fontana, koja se nalazi ispod palate, Olimpijski stadion i veliko stepenište koje vodi od podnožja Monžuika.

 

 

Magična fontana izgrađena je u obliku terasastog kompleksa fontana, koja se prostiru od dna do vrha brda na kom se nalaze. Najveća atrakcija ove fontane je petanestominutno preplitanje boja, zvukova, talasa itd. Čarobnu fontanu je dizajnirao Buigas, kako bi je prikazao na svetskoj izložbi tridesetih godina. Fontana je obnovljena 1992. godine, kada su ove bile organizovane Olimpijske igre, i od tada je još veća atrakcija.

 

Barselona nudi 4 velike plaže od kojih je najpoznatija i najpopularnija Barseloneta. Ova široka peščana plaža dužine oko 2 kilometra udaljena je samo 20-tak minuta hoda od glavne pešačke zone i ulice La Rambla. National Geografic proglasio ju je najboljom urbanom plažom na svetu. Barseloneta je potpuno transformisana zbog Olimpijskih igara 1992. godine a pre toga je ovaj deo grada više podsećao na industrijsku zonu. Brojni restorani i noćni klubovi nižu se duž šetališta. Ovde trebate pojesti ribu. Ne propustite ni da probate tapas “bomba”. 

 

 

Gotska četvrt je najstariji deo Barselone (Barri Gotic). Iako postoje crkve iz XIV veka i ostale srednjevekovne građevine kao i ostaci iz rimskog perioda većina zgrada je sa kraja XIX veka i početka XX. Ovaj deo grada je pravi lavirint uskih ulica zatvorenih za saobraćaj vozila. Jevrejska četvrt (El Call) je, takođe, ovde. Jevreji su u XIII veku činili 15% gradske populacije i činili bitnu komponentu gradske ekonomije. Pikaso je živeo i radio u Gotskoj četvrti od 1895. do 1904. godine. Park Citadela (Parc de la Ciutadella) je nastao sredinom 19-tog veka i bio je jedina gradska zelena oaza. Na 28 hektara nalazi se malo jezero, Parlament Katalonije, Citadela, zoološki vrt, trijumfalna kapija i impozantna fontana koju je projektovao Josep Fontserè.Zoološki vrt potiče iz 1892. godine i prostire se na 13 hektara.

Špansko selo je muzej koji čini 117 zgrada tipičnih za različite delove Španije. U Španskom selu se nalaze replike zgrada, ulica i trgova tipičnih za različite oblasti Španije. Veliku pažnju privlače zanatske i umetničke radionice u kojima se pred posetiocima prave raznorazni predmeti. Muzej Fran Daurel takođe je deo sela a sadrži dela čuvenih španskih umetnika poput Pikasa, Dalija i Mira.

 

Fudbalski stadion Kamp Nou otvoren je 1957. godine i od tada je domaći stadion FK Barselone. To je najveći stadion u Španiji i Evropi. Nalazi se na oko 5 kilometara od istorijskog centra Barselone. Stadion nudi razne ture, a najpopularnija je osnovna tura koja košta 29,5 evra i uključuje posetu muzeju Barse i obilazak Kamp Noua. Karte možete kupiti onlajn na sajtu FK Barselone.

 

 

Akvarijum Barselona (Aquarium de Barcelona) poseduje preko 11.000 primeraka od 450 raznih biljnih i životinjskih vrsta (8000 riba i 11 morskih pasa) smeštenih u 35 akvarijuma i 6 miliona litara vode. Posebna atrakcija akvarijuma je podvodni tunel dužine 80 metara oko koga plivaju ajkule. Osim mediteranskih vrsta koje su fokus ovog akvarijuma u njemu se mogu naći i tropske vrste iz Crvenog mora ili sa Havaja. Akvarijum predstavlja veliku turističku atrakciju a godišnje ga poseti preko 14 miliona ljudi. Najveći je akvarijum u Evropi i najznačajniji na Mediteranu.

 

Luka Barselona  katalonski : Port de Barcelona ) ima istoriju 2000 godina, ali i veliki savremeni trgovački značaj kao jedna od najvećih evropskih luka nau Mediteranu. Barselona ima još dve luke na severu: Port Olímpic i Port Fòrum Sant Adrià. Prostire se na 7,86  kvadratnih j kiiometara i podeljene je na tri zone: 

 

• Port Vell (Stara luka) obuhata dve marine ili luke za jahte, ribarsku luku, pomorsku stanicu za trajekte koji putuju na Balearska ostrva i druga odredišta na Mediteranu, te druge stanice ili pristaništa za krstarenja, a graniči se s industrijskom lukom. U centralnom području nalazi se "Maremagnum" (trgovački centar i kompleks noćnog života), IMAX Port Vell (bioskopski kompleks velikog formata) i najveći akvarijum u Evropi,
• Komercijalna/industrijska luka nalazi se na jugu i sastoji se od Zona Franca , industrijskog parka bez carina koji se razvio u luci Barselona, preko ravnog zemljišta delte Llobregat između grada Barselone i luke El Prat de Llobregat i Međunarodnog aerodroma na jugu,
• Logistička luka (Slobodna luka Barselona).  

 

 

 A mi idemo dalje. Za Valensiju.

 

Atina, grad sa imenom boginje

 

Atina (grčki: Αθήνα)  glavni je i najveći grad u Grčkoj. Dominira regijom Atika. Ime je dobila po grčkoj boginji mudrosti, Atini. Njena krštenica zapisana je tamo negde 3.400 godina u rikverc. Prvo zabeleženo prisustvo čoveka u ovom području datira od 11. do 7. milenijuma p.n.e. Antička Atina bila je moćni grad-država (polis) koji se razvio zahvaljujući razvoju pomorstva u obližnjoj luci Pirej. Bila je centar umetnosti, nauke i filozofije, dom Platonove Akademije i Aristotelovog liceja. Stoga ne čudi što je usvojena za "kolevku" zapadne civilizacije i rodno mesto demokratije.

 

Grad čuva mnoge rimske i vizantijske spomenika kao i nešto manji broj spomenika iz doba Osmanlija. Atina je mesto sa dva spomenika sa UNESCO-ovog spiska Svetske baštine: Akropolisa i srednjevekovnog manastira Daphni. Spomenici iz modernog doba, koji sežu iz doba proglašenja Atine za glavni grad nezavisne grčke države 1834. godine, uključuju Helenski parlament (XIX vek) i atinsku "trilogiju" koja se sastoji od Nacionalne biblioteke Grčke, Univerziteta u Atini i Akademiji (moderne) Atine. Grad je bio domaćin i prvih modernih Olimpijskih igara 1896. godine, a 108 godina kasnije ugostio je i Letne olimpijske igre 2004. godine. Svakako posetite  Nacionalni arheološki muzej u kojem je pohranjena najveća svetska kolekcija antičkih grčkih antikviteta, kao i novi muzej Akropolis.

 

Prvi organizovani život u Atini potiče iz neolita, negde oko 4000—3000. godine p. n. e., kada su se prvi stanovnici nastanili na Akropolju i u dolini reke Ilis (danas Olimpijon). Taj proces se nastavio u bronzano doba (od 3000—1100. p. n. e.), kada su prehelenska naselja okupirala prva grčka plemena. Zanimanja tih prvih plemena su uglavnom bila zemljoradnja i stočarstvo, da bi vremenom počeli da trguju i uspostavljaju kontakte sa drugim delovima Grčke i Egejskog mora.

 

Za vreme mikenske civilizacije (1550—1050) ekonomija je znatno uznapredovala, a uz nju i arhitektura i umetnost. Mikenska plemena su okupirala Akropolj i okolinu oko XVI veka pre nove ere. Nešto pre XIII veka pre nove ere, na vrhu Akropolja, podižu palatu, a potom, polovinom istog veka, prve zidine svoga grada. O mikenskoj Atini postoji serija mitova koji su povezani sa delima lokalnih prinčeva. U XII veku, većina mikenskih centara su napuštani, posle čega su usledile seobe stanovništva na grčkom tlu. Plemena Tesalije i Dorije su krenula prema jugu, ali nisu nikada okupirali Atiku. S njima su se takođe izmešalala plemena Jonaca, koja su kasnije, u VIII veku p. n. e., kao i ostala grčka plemena, krenuli prema istoku stvarajući kolonije na obalama Male Azije. U VIII veku p. n. e., različita plemena Atike su se sjedinila i pretvorila Atinu u svoj centar, stvarajući tako prvi grad-državu.

 

Za vreme tog perioda (od 1050-700. godine p. n. e.), grčka civilizacija je znatno napredovala. U to vreme, religija se po prvi put organizovala oko dvanaest bogova olimpijskog panteona, stvorio se novi alfabet, koji je koren svih evropskih alfabeta. Poezija je stekla svoje prvo jezgro u Homerovim epovima i počele su inovacije u keramici. Geometrijska dekoracija keramike za svakodnevnu upotrebu, daje ime ovom periodu. U VII veku p. n. e. umetnici upijaju uticaje sa istoka, ali su kasnije njihova dela stekla poseban, grčki karakter. U VI veku p. n. e., sagrađeni su prvi mermerni hramovi u dorskom i jonskom stilu, statue Koros i Kores (mermerne statue koje predstavljaju mladića ili devojku) i keramičko posuđe i ćupovi sa crnim figurama.

 

Starogrčka Atina je bila jonski polis koji se nalazio na poluostrvu Atika. U njoj su živeli aristokrate, demos (narod) i robovi. U najstarije vreme Atinom su vladali bazileusi (kraljevi). Ostale aristokrate nisu bili zadovoljni tim državnim uređenjem. Svake godine je birano 9 aristokrata koji su se nazivali arhonti. Oni su delili vlast sa areopagom, većem koje je zasedalo na brdu posvećenom bogu rata Aresu. Međutim, ljudi iz demosa nisu bili zadovoljni. Između njih i aristokrata se javila ogorčena borba. Na kraju su pravo da učestvuju u vlasti dobili i bogate zanatlije i trgovci iz demosa. Najvišu vlast imala je Narodna skupština koja je donosila sve odluke vezane za upravljanje državom. Atina je bila demokratsko-robovlasnička država.

 

Svaki grčki grad ili polis je bio potpuno nezavisno središte političkog, kulturnog, kao i trgovačkog života, a Atina je bila jedan od najvećih i najjačih polisa. Svaki polis je imao i jedan trg, mesto okupljanja - agoru - koji je, pre svega služio za trgovinu i razne skupove, a bio je administrativni i društveni centar. U agori se odvijao svakodnevni život polisa. Atina je bila, kao i većina polisa, okružena zidinama, a imala je i mesto poslednje odbrane - akropolju, na kojoj su bili smešteni hramovi vrhovnih božanstava Grka.

 

Socijalni nemiri šire se tokom VI veka p.n.e. i  dovode do Solonovih reformi. To je utrlo put za kasnije uvođenje demokratije od strane Klistena 508. p.n.e. Atina u to vreme je značajna pomorska sila sa velikom flotom, a pomaže pri pobuni jonskih gradova protiv persijske vlasti. Tokom grčko-persijskih ratova, Atina, zajedno sa Spartom, je na čelu koalicije grčkih država koja će na kraju isterati Persijance sa teritorije današnje Grčke, pobedivši ih u poznatoj bici na Maratonu 490 p.n.e te kod Salamine 480 p.n.e. Međutim to nije omelo Persijance da dva puta opustoše Atinu tokom jedne godine, nakon herojskog otpora kod Termopila na čelu sa Spartom pod vodstvom kralja Leonida I, iposle pada Beotije i Atike u ruke Persijanaca.

 

Decenije koje su usledile predstavljale su zlato doba Atinske demokratije, vreme tokom kojeg je Atina postala vodeći grad-država antičke Grčke a njena kulturna dostignuća postavila su temelje Zapadne civilizacije. Dramaturzi Eshil, Sofoklo i Euripid stvarali su u Atini tog doba, kao i istoričari Herodot i Tukidid. Pored njih, svoje mesto u istoriji stekli su i lekar Hipokrat i filozof Sokrat. Perikle je popularisao umetnost i poticao demokratiju, Gradi se Akropolis (uključujući i Partenon), kao i vladarskih građevina nakon osnivanja Delskog saveza. Prvobitno zamišljen kao savez grčkih gradova-država koji je trebao da nastavi borbu protiv Persijanaca, ovaj savez je kasnije pretvoren u oruđe za postizanje atinskih imperijalističkih interesa. Nastale napetosti dostigle su vrhunac tokom Peloponeskog rata (431 - 404. p.n.e.) u kojem je Atina porazila svog protivnika Spartu.

 

Sredinom IV veka p.n.e severogrčko kraljevstvo Makedonija postalo je dominantno na grčkoj politikoj sceni Godine 338 p.n.e. vojska Filipa II Makedonskog porazila je savez nekih grčkih gradova-država uključujući Atinu i Tebu u bici kod Heroneje, što je dovelo do kraja nezavisnosti Atine. Kasnije, pod vlašću Rima, Atina je stekla status slobodnog grada zbog svojih cenjenih škola. Rimski car Hadrijan u II veku sagradio je biblioteku, gimnaziju, akvadukt koji se i danas koristi, most, nekoliko hramova i svetišta, a finansirao je i završetak Hrama olimpijskog boga Zevsa.

I kada smo kod bogova, da prosti Posejdon, kupali smo se na Glifadi.

 

 

 

Akropolj

 

 

Atinski Akropolj je svoj konačan oblik dobio u V veku pre nove ere u vreme jednog od najvećih i najznačajnijih državnika, Perikla. U doba njegove vladavine Atina je postala demokratska republika.

Perikle je razrezao visoke poreze bogatašima, a novac koristio za uređenje Atine, a posebno Akropolja. U tom periodu su izgrađeni velelepni hramovi, kao i veličanstvena umetnička dela, pa se razdoblje vladavine Perikla naziva zlatnim dobom Atine.

 

•   Partenon
•   Erehtejon, hram boginje pobede, Nike
•   Propileji – svečani ulaz

 

Partenon

 

 

Partenon se nalazi na visoravni visokoj oko 70 metara i predstavlja okosnicu arhitektonskog rešenja Akropolja. Partenon je urbanistički rešen tako da se vidi sa velike udaljenosti, ali, kako se približavate Akropolju i počinje penjanje, on postepeno nestaje da bi se video tek kada se dođe do njega. Kada se stupi na plato ispred njega, on se mora obići da bi se ušlo u sam hram, jer je ulaz sa druge strane prilaza. Partenon je uzdužna građevina u čijem se predvorju nalazi reljef koji prikazuje panatenejske svečanosti. Reljef (440. i 437. p. n. e.) je delo Fidije i njegovih učenika.

 

Erehtejon

 

 

Hram, sagrađen oko 421. p. n. e., zbog nagiba terena, podeljen je na nekoliko nivoa koji su povezani stepeništem. Visinska razlika između svetilišta Atini i drugih delova hrama je oko 3 metara. Hram, kao većina drugih hramova, nije, u osnovi pravilnog oblika, i u njemu se nalazilo svetilište Atine, Posejdona i prvog atinskog kralja Erehteja.

 

Propileje

 

Propileje predstavlja svečani ulaz, koje čine široke stepenice između dva zida. U samom podnožju stepeništa stajalo je, povezano na gornjoj strani gredama, šest dorskih stubova, a na vrhu, stepenište se završavalo visokim zidom u kojem je bio prolaz širine središnjeg dela stepeništa.

 

Plaka

 

Plaka je najstarija četvrt u Atini u kojoj po mišljenju starih Atinjana borave bogovi. Plaka je smeštena u podnožju brda Akropolj i predstavlja centar Atine. Područje Plake je staro oko 3.500 godina.

 

•  Ovde je izgrađen prvi univerzitet u Grčkoj.
•   Plaku svake godine poseti oko milion turista.
•  Požar 1884. godine uništio je deo ove četvrti.

   

Okružena je Agorom, Sintagmom i Trgom Monastiraki. Ovde ćete naći mnogobrojne taverne, noćne klubove, kafanice, prelepe drvorede, crkvem mnoštvo dućana u kojima se mogu kupiti suveniri, tepisi, kožna galanterija, nakit, zlato, srebro… Pravi je istorijski i umetnički kvart. Plaka odiše specifičnom arhitekturom: sa starim fasadama zgrada iznad kojih se nalaze male terasice, tipičnom grčkom uskom kaldrmom, simpatičnim trgovima. Ovde se nalaze i dve istorijske atrakcije: Hadrijanova biblioteka i Rimska agora. Iz Plake se stiže na ruševine - staru Agoru koja datira iz perioda antičke Grčke. Na ulazu u Agoru se nalazi lepo rekonstruisana zgrada Stoa Atikusa sa muzejom i info pultom, kao i odlično očuvan Hefestionov hram. 

 

Šta još videti:

 

•   Muzej grčke narodne umetnosti - ako želite da vidite grčke rukotvorine koje čine deo narodne umetnosti zemlje, idite pravo u Muzej grčke narodne umetnosti! Muzej je otvoren svakog dana osim ponedeljka od 10 do 14 časova.
•   Muzej savremenog grčkog i evropskog slikarstva Frisiras - jedan od te vrste u Grčkoj, ovaj muzej ugošćava kolekciju slika i crteža grčkih i evropskih umetnika. Muzej je zatvoren ponedeljkom i utorkom. Vikendom ga možete posetiti od 10 do 15 časova, a od srede do petka radno vreme je od 11 do 19 časova.
•   Vila Benizelos - poslednji konak u Atini, ovo je kuća porodice Benizelos koja je pretvorena u muzej u kome se može videti kako je izgledala tradicionalna kuća poput ove.
•   Cine Paris - možda bioskop na otvorenom nije prva stvar koja vam padne na pamet kada pomislite na ovo mesto. Ali, Cine Paris je odlično mesto za gledanje filma na krovu sa pogledom na Akropolj. Osim toga, možete kupiti piće u baru, a kući poneti grčke verzije filmskih postera.
•   Vizantijski nakit - bićete zadivljeni svime što prodavnice nakita mogu da ponude. Po niskim cenama ovde možete kupiti neke od najlepših komada nakita.
•   Kula vetrova je deo drevne meteorološke stanice za koju se verovalo da je mesto magije.
•   Vrata Medrese - odmah preko tornja, vide se Vrata Medrese, nekadašnje teološke škole iz 1721. Bizaran deo istorije ove zgrade je to što je ona takođe bila zatvor tokom rata za nezavisnost.

 

Evzoni

 

 

Evzoni (grčki: Εύζωνες), naziv je nekoliko istorijskih elitnih jedinica lake pešadije i planinskih jedinica grčke vojske. Naziv Evzoni prvi put se spominje u Homerovim delima, i dolazi od "ευ"+"ζώνες", što bi značilo "dobro opasan" čovek, u smislu dobro naoružan. Danas se taj naziv odnosi na Proedriki Froura (grč. Προεδρική Φρουρά =predsednička garda), elitnu ceremonijalnu vojnu jedinicu koja drži stražu na Grobu neznana vojnika (Άγνωστος Στρατιώτης), ispred Helenskog parlamenta i Predsedničke palate. Evzoni su takođe poznati pod kolokvijalnim nazivom Tsoliades (grčki: Τσολιάδες). Jedinica je formirana 12. decembra 1868. radi izvršavanja borbenih, ali i ceremonijalnih zadataka. Postupno je njena uloga postala samo ceremonijalna, te je tako i menala svoje ime: Dvorska garda, Zastavna garda, Garda Grobnice neznanog vojnika, Kraljevska garda (Βασιλική Φρουρά), te od 1974., nakon ukidanja monarhije dobija ime Predsednička garda.

 

 

Pripadnici ove jedinice nose tradicionalne uniforme, nastale iz opreme kakvu su nosili klefti, gorštaci koji su se u ratu za neovisnost borili protiv Turaka. Uniforme Evzona su u potpunosti ručno izrađene. Najprepoznatljiviji deo uniforme su fustanela (Φουστανέλα), muška mini-suknja te tsarouhi, vrsta klompi s cofom. Postoje dve vrste: oficirske i vojnike, a svaka ima letnu i zimsku varijantu.