Vinča-život koji bismo da kopiramo

 

Krenuli smo pa odmah zastali. Na arheološkom nalazištu Vinča, na 14tom kilometaru od Beograda, pored puta Beograd-Smederevo. Praistorijski lokalitet Belo brdo je na samoj obali Dunava i predstavlja svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima, velikog neolitskog naselja, u kulturnom sloju debljine 10,5 m i zahvata površinu od 10 hektara. U toku iskopavanja, koje je započeo 1908. profesor Beogradskog univerziteta dr Miloje Vasić, otkrivene su brojne kuće, zemunice sa ostacima materijalne kulture praistorijskog čoveka.

Svaki od nataloženih praslojeva, koji obeležava pojedine faze života u Vinči (u razdoblju od oko 4500. do 3200. pre naše ere), sadrži prave riznice najraznovrsnijih predmeta: oruđe i oružje od kamena i kosti, posuđe za svakodnevnu upotrebu, bogato dekorisane ritualne vaze, veliki broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina izuzetno upečatljive stilizacije, nakit od raznih vrsta retkih i skupocenih materijala i bezbroj drugih predmeta i umetničkih dela izrađenih u samoj Vinči ili pribavljenih iz udaljenih oblasti - iz srednje Evrope, donjeg Podunavlja ili sa Mediterana.

Otkriveni predmeti danas se mogu videti u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju grada Beograda i Vinčanskoj zbirci na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vinčanska kultura prostirala se oko 4000. godine pre naše ere, na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem žitelja ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove znatno kasnije nastale u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu.

Vinčanska kultura bila je u zenitu razvoja do 3800. godine pre n.e. - otprilike, sve dok se nisu pojavile zajednice koje su razvile nove privredno-društvene odnose, zasnovane na stočarstvu i obradi bakra i zlata.

Generalnim urbanističkim planom razvoja Beograda, priobalni pojas Dunava u zoni Vinče proglašen je Arheološkim parkom. Pored arheološkog nalazišta, Vinča je poznata i po manastiru Vavedenje iz XV veka, kao i Institutu za nuklearna ispitivanja "Vinča".

Kućа im je bila ekološka, energetski efikasna, bili su imućni i bez socijalnog raslojavanja, bitange su izopštavali iz zajednice, hranili se zdravo, nisu ratovali. Ideal koji bih mogao da živim.

Viminacijum, balkanski Pompeji

 

Idemo 7  hiljada godina ka današnjici. Viminacium… Beše to nekad blistav grad. Bogati hramovi, široke ulice, luksuzne vile, velike terme, amfiteatar… Poharaše ga varvari pre par godina i malo ostade od njegovog predjašnjeg sjaja. U samom gradu je nešto od kuća i javnih gradjevina već obnovljeno i život se polako vraća, ali u ovim smutnim vremenima ne imadoh poverenja u ovdašnje ljude.

Viminacijum, balkanski Pompeji, na ušću Mlave u Dunav, jedan je od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora od I do VI veka. Izuzetna otkrića na nekropolama oko grada potvrđuju pretpostavke o velikom bogatstvu njegovih stanovnika, a freske u grobnicama predstavljaju vrhunac kasnoantičke umetnosti. Unutar i oko grada otkriveni su amfiteatar, monumentalne zgrade, raskošne terme i tragovi ulica, akvadukata i kanalizacije što dokazuje poseban značaj Viminaciuma kao vodeće rimske metropole na ovom delu dunavskog limesa.

Obilazimo arheološki kompleks (vojni logor, grobnice sa neprocenjivo vrednim freskama i terme, Rimska kuća i muze. Iz istorijskih izvora je poznato da je Viminacijum bio značajno vojno uporište u kome je bila stacionirana rimska legija (legio VII Claudia pia fidelis). Arheološkim iskopavanjima u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka polako izranja iz šturih istorijskih svedočanstava i predstavlja se kao grad, koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj i bio mesto gde su se susretale ne samo kulture istoka i zapada već i mesto u koje su trgovci iz Rimskog carstva rado zalazili. Izgleda da je materijalna osnova ovog grada, čija je roba nalazila kupce i van granica matične provincije bila osnova da na ovom prostoru zažive i raznovrsne umetničke radionice. Upravo te radionice tokom IV veka, ostaviše nam neka od najznačajnijih dela fresko oslikanih grobnica kasnoantičkog perioda.

Viminacijum kao značajno vojno sediste i glavni grad rimske provincije ponikao je na teritoriji keltskog plemena Skordiska.

Njegova veličina i značaj posledica su više činjenica, od kojih svakako treba pomenuti i bogato zaledje u dolini Mlave ali i izuzetno povoljan geografski položaj, kako u sistemu odbrane severnih granica Carstva tako i u spletu komunikacija i trgovinskom prometu.

Krajem XIX i početkom XX veka M. Valtrović i M. Vasić su na desnoj obali Mlave, na lokalitetu Čair, obavili arheološka istraživanja koja su pokazala da je logor imao pravougaonu osnovu, dimenzija 442 x 385 metara i da se nedaleko od njegovih zapadnih bedema nalazilo civilno naselje, na površini od približno 220 hektara uže gradske teritorije.

U XIX veku još su se nazirali obrisi antičkog grada Viminacijuma i vojnog logora: široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod, gradski bedemi i kule .

Naselje je dobilo gradski status u prvoj polovini II veka, u vreme Hadrijanove vladavine, najverovatnije 117. godine, kada dobija status municipija i ime Viminacium Aelium Hadrianum.

Dalji uspon Viminacijuma delimično je prekinut epidemijom kuge za vreme Marka Aurelija, ali samo nakratko. Arheološka istraživanja pokazuju da se epidemija kuge nije odrazila na ekonomski prosperitet Viminacijuma, jer je evidentno da je već u prvim godinama III veka grad bio u punom procvatu.

Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji nije prošao kroz Viminacijum ili u njemu boravio duže ili kraće vreme. Od poseta rimskih imperatora svakao treba pomenuti boravak Hadrijana koji na Viminacijumu dva puta organizuje lov. U dva maha ga je posetio rimski imperator Septimije Sever, a kasnije su u njemu boravili i drugi imperatori: Gordijan III, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Konstancije I i Julijan. Koliko je poznato, Gracijan je bio poslednji imperator koji je posetio Viminacijum.

U III veku, u vreme Gordijana III, Viminacijum je postao kolonija i stekao pravo kovanja novca. Iz istorijskih izvora je poznato da se 284. godine, u neposrednoj blizini Viminacijuma odigrala presudna bitka za prevlast nad ovim prostorima izmedju dvojice rimskih imperatora Dioklecijana i Karina. O ovom vremenu svedoči i mermerni portret Karinovog sina Karinusa, koji se čuva u depoima muzeja u Požarevcu. U IV veku Viminacijum je bio značajno episkopsko sedište. Grad je svakako definitivno razoren sredinom V veka u najezdi Huna. Grad više nikad nije bio obnovljen, a kao vojno uporište je obnovljen u VI veku u vreme vladavine Justinijana.

-Mene su poslali iz štaba!

-Šta ste po specijalizacji?

- Dentista. Trebalo je da dodje patalog ali je na odmoru...

Arheološki tim koji radi na lokalitetu Viminacijum otkrio je neistražene grobove u nekropoli iz vremena antičkog Rima, a za samo ti meseca istraženo više od 170 grobova. Bilo bi lepo da patalog iz Kriznog štaba uz astitenciju eminentih epidemiologa proveri da nisu, kojm slučajem, manjkali od covida19.

Posmrtni ostaci bi mogli da pripadaju stanovnicima Viminacijuma, prestonice Gornje Mezije, od početka II do kraja IV veka, jer osim u ratne svrhe, turizam je tada bio razvijen otprilike kao i danas.

Raduje da su pored pokojnika pronađeni  i nepopaljeni sarkofazi sa arhefaktima. Do sada je otkopano više od 300 različitih predmeta (arhefakata) uglavnom nakita i delova odeće.

Neki grobni ostaci bili su u sarkofazima od olova, a pretpostavlja se da su u sahranjivani ljudi poreklom iz istočnih provincija rimske države (Palestine i Izraela).

Najveća zagonetka za arheologe su savijeni izuzetno tanki srebrni listići sa urezanim magijskim natpisima, koji će morati da se otvore posebnim metodama da bi tekst na njima mogao da se pročita. Slični magijski natpisi na aramejskom, samo na zlatnim listićima, pronađeni su pre nekoliko godina takođe u dečjem grobu u Viminacijumu i izazvali su svetsku senzaciju.

Srebrni listić sa starogrčkim slovima i tajanstvenim znacima, star oko 1.800 godina predstavlja "pismo upućeno bogu" Na njemu se jasno vide urezana starogrčka slova HI, TETA, NI, RO, ali kada se poruka posmatra pod različitim uglovima ona se mogu čitati kao različite reči. Jedna od njih, ispisana velikim slovima alfabeta, može se pročitati kao HRIS, Hristos, što znači "spasitelj". Ukoliko stručnjaci potvrde ispravno tumačenje ove reči, na srebrnom pismu iz Viminacijuma nalazi se najstariji pomen Hrista na svetu. "Pismo Bogu" urezano je na srebrnom limu koji je iskovan izuzetno tanko, do debljine desetog dela milimetra.

"Lim je nađen sedmostruko savijen na veličinu kvadrata ivice pola centimetra. Kada je otvoren i razvijen njegove dimenzije bile su 5,3 centimetra sa 3,5 centimetara. Tekst na njemu je ispisan starogrčkim alfabetom u devet redova, u kombinaciji slova i simbola. Stručni naziv za ovakav predmet je profilaktička lamela, a u njoj se nalazi magijski tekst, osmišljen da zaštiti nosioca."

Nakon podizanja poklopca jednog od olovnih sarkofaga, ustanovljeno je da je u njemu sahranjena devojčica sa neuobičajeno raskošnim grobnim inventarom.

Neuobičajeno jer stanovnici Rimske imperije nisu imali običaj da se razbacuju zlatom tako što će ga polagati u grobove.

Smatrali su da to rade „prosti ljudi i varvari“. Sem u jednom slučaju, a to je prilikom gubitka kćeri koja nije doživela da se uda, te je deo miraza polagan uz nju.

Možda je upravo to i ovde bio slučaj, budući da su u sarkofagu otkriveni medaljon od zlatnog lima, te naušnica i dva prstena od zlata.

P. S. U neformalnom razgovoru dentista mi je rekao da su stanovnici Lepenskog vira nadjeni sa kompletnim zubalom.

Jeli su meso, nisu se bakćali sa muslijima i ovsenim pahuljicama, reče ne trepnuvši.

Imali su sasvim solidan spa i arenu gde su gladijatore bacali u razjarene čeljusti.

Mamuti u Lepenskom Viru

Lepenski Vir je i naziv velikog vira na sredini Dunava kod Đerdapske klisure, zvane “gvozdena kapija”, udaljen oko 15 km severno od Donjeg Milanovca, koji je nastao krivudavim tokom moćne i brze reke kroz južne obronke Karpata.

Lepenski Vir je otkrio i istražio šezdesetih godina 20. veka profesor Dragoslav Srejović, u delu projekta očuvanja arheoloških nalaza i iskopina tokom izgradnje veštačkog jezera Đerdap.

Zahvaljujući gustini padavina, blagim prelazima godišnjih doba, relativnoj atmosferskoj vlažnosti, odsustvu oštrih vetrova i velikih promena temperature, krečnjačkom zemljištu obale Dunava koje zadržava toplotu, kao i sigurnim izvorima hrane, stanovnicima Lepenskog Vira je bilo jednostavno da ostvare svoju kulturu.

Lepenski Vir datira iz srednjeg kamenog doba. Lepenski Vir je bio naseljen prvim stočarima u Evropi oko 8000 godina p.n.e.

 

 Na njemu je 1967. godine pronađen niz od sedam sukcesivnih naselja koja su podignuta od XIII do VI milenijuma stare ere-te se ovo ispostavlja kao najstarije poznato urbano naselje u Evropi (AXIS MUNDI). Ovde se pratilo kretanje nebeskih tela, te je postojao hram posvećen Suncu, a pronađene skulpture materijalizuju „lik boga Sunca“. Zbog izgradnje hidrocentrale Đerdap, ceo lokalitet je podignut 29,5 metara.

Muškarci su u ta davna vremena živeli oko 50 godina, neki bi dobacili i do 70-te. Žene su živele kraće, zbog čestih porođaja (nisu korisili kondome i sl.) Interesantno je da je na pronađenim skeletima vrlo malo onih sa prelomima. Bavili su se skupljanjem plodova, lovom i ribolovom, ali i rudarstvom.

Sahranjivanje pokojnika vršeno je po pravilu u kućama, ispod poda. Uz telo pokojnika polagani su rogovi jelena, često i čitava glava. Pošto jelen svake godine odbacuje rogove i dobija nove, ovo se tumačilo pouzdanim simbolom besmrtnosti. Čovek je, deluje, oduvek tome težio. A šta bi radio kada bi mu se želja ostvarila i da li bi se bar malo smarao, niko se nije pitao. A kao što znate tada nije bilo ni TV-a, ni Interneta. To objašnjava one česte porođaje.

 

Ljudi Lepenskog Vira su bili “deca Sunca” i gradili kolibe jedinstvenog trapezastog oblika, sa ulazom okrenutim prema Dunavu i pravouganim ognjištem ozidanim kamenim blokovima, kao i sa malenim grobovima u istoj jedinici.

 

Ognjištu i vatri je davano centralno mesto prema istoku, čime je naglašavana veza sa rađanjem topline i svetlosti izlazeceg Sunca. Kuća je značila stabilnost i sređenost, a kosti predaka su pojačavale tu stabilnost i vezu sa prošlošću.

 

Lepenski Vir je najpoznatiji po vrhunski isklesanim kamenim figurama ljudi sa velikim očima i ribolikim usnama, verovatno u svrhu obožavanja idola lovaca i ribara, zavisnih od moćne reke Dunav, koji predstavljaju najstarije primere kamene plastike i prvu monumentalnu umetnost

nastalu nakon Ledenog doba.

Dijana, kastrum za Trajanove ratne kampanje

Dijana je stari utvrđeni grad na obali Dunava. Nalazi se u Karatašu, ispod same HE Đerdap I. Da li ste uopšte ikad čuli za njega? A bombarduju vas tonama beskorisnih kvazivesti

Utvrda je podignuta kao jedna od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe Dunavom.

Danas ima ostataka utvrđenja, a unutar samog lokaliteta se sprovode arheološka istraživanja. Dijana je Arheološko nalazište od izuzetnog značaja, i kao takvo je pod zaštitom Republike Srbije.

Utvrda je podignuta krajem I veka, za vladavine cara Trajana, tokom njegovih priprema za osvajanje Dakije (tzv. Dački ratovi). Pored toga tvrđava je obezbeđivala kanale kojima je omogućena plovidba Dunavom, jer su obilazili katarakte.

Svoju prvu obnovu je doživela u III veku, dok je početkom IV veka dobila dva nova bedema koji su se spuštali do Dunava.

Kažu kad su Trajanu doneli Decibelovu glavu koja mu je pravila toliko problema, degažirao ju je drito u dunavske vode.

Brčkanje u ružičastom-Banja Pačir

 

Nakon jučеrašnjeg istraživanja Segedina i tajni misterioznih ratnika vraćamo se u Srbiju na relaksaciju. Cilj nam je banja Pačir koja je ime dobila po selu u kom se nalazi. A to je u srcu Bačke. Veštačko jezerce koje se nalazi na pola puta između Subotice i Novog Sada, sa autoputa se isključujemo kod Bačke Topole, jezero je ružičaste boje, pa je zato Pačirska banja dobila status fenomena u Srbiji. Zovu je i ružičasta kap Panonskog mora. Usput u polju zatičemo i poneku srnu.

Ova destinacija bila je potpuno nepoznata sve do 2014. godine, kada izgradnjom banje popularnost ovog mesta naglo raste. Izgradnja banje počela je bušenjem termalnog bunara 2008. godine (finansirano od strane Fonda za kapitalne investicije) ali zbog loše ekonomske situacije, nastavak radova se odlagao dugi niz godina.

A sada evo sad i razrešenja zašto voda ima tako neočekivanu boju. Razlog tome je bogatstvo solima i mineralima, odnosno posledica visoke koncentracije joda, litijuma i broma što vodi daruje i neobičan miris, ali je zato “otporna” na nepoželjne bakterije, a pozitivno utiče na raspoloženje posetilaca. Šalu na stranu, domaćini povremeno u jezeru puste krokodile, otud boja.

Sam kompleks okružuje neverovatna priroda; s jedne strane je ulica sa drvoredom, a s druge kanal koji preseca put vodeći u šumu. Jedini zvuci koji se mogu čuti su poj ptica i šum drveća čije grane njiše vetar. Jezerska voda dolazi sa 1400 metara dubine. Na svom putu susreće se sa raznim slojevima stena što je čini bogatom mineralima. Temperatura termalne vode je 72 stepena zbog čega se meša sa bunarskom, kako bi se rashladila i opala na prijatnih 30 stepeni. Osim minerala jezero je bogato i solima što vodu čini slanom ( 21-22 gr/l).

Na avgustovskom suncu odsjaj vode je toliko jak da odaje utisak polja ciklame, dok u hladu od oblaka, poprima tamniju nijansu ljubičaste boje.

Nisam u bokserskom ringu da ne smem da bacim peškir. Pogotovu kad jezero ima tako bizarnu boju. I što kaže Bouvi, plivaću kako plivaju delfini. Oni ružičasti, hongkogški.

Dubina vode kreće se do oko 1.70 metara, a jezersko dno pokriveno je sitnim oblim šljunkom.

Kažu da ova lekovita voda pomaže u očuvanju zdravlja, naročito poboljšanju imunog sistema. Kupanje u jezeru doprinosi lečenju kožnih bolesti, reumatizma i sportskih povreda. Ipak ne savetuju boravak u vodi duži od 20 do 30 minuta prilikom jednog ulaska.

Pored ovog jezera, postoje dva zatvorena bazena koja su takođe termalna, u jednom je voda topla, a u drugum manje topla.

Jezero je okruženo lepo uređenom plažom sa sitnim kamenjem na kojoj su raspoređene ležaljke sa suncobranima. Malo dalje su stolovi i stolice pod nadstrešnicom, a iza njih i velika zelena površina za one koji preferiraju sunčanje na travi, U jednom trenutku ovde može da planduje oko hiljadu posetilaca. Cena ulaznice je 400 dinara.

Kupalište je otvoreno u periodu od 10:00 do 19:00 časova. Ako ogladnite možete prezalogajiti palačinke ili mekike-langoš (pavlaka, rendani kačkavalj, beli luk), a ponuda pićа je standardna.

Sunčani dan u KOopenHagenu

 

"Napolju je bilo veoma hladno. Čitavo popodne duvao je ledeni vetar i vitlao gradskim ulicama krupne pahuljice snega..."

Kopenhagen glavni je grad i najveća luka Kraljevine Danske. Turiste  očarava slikovita i živopisna stara luka Nyhavn, u kojoj su mesto pronašli mnogobrojni restorani i barovi.

U centru grada, bicikl je uobičajeno prevozno sredstvo.

Početkom XI veka, Sven Tveskjoega poveo je u pohod svoje borbene, koščate, dugokose i plavooke vikinge. Osvojio je veliki deo teritorije današnje Danske, ostrvske zemlje koju zapljuskuju Severno i Baltičko more. 

Danska je domovina “kralja priča” Jana Kristijana Andersena koji je ostvario  neverovatnu sponu između fantazije i stvarnosti, a njegove bajke zauvek su se uselile i u naša detinjstva.

Danska je jedna od najstarijih kraljevina na svetu. Budući da kraljevska porodica živi u palati Amalijenborg u samom centru grada i da je čuvena po svom egalitarizmu, kraljica Margareta se često može videti u neobaveznoj šetnji.

Dah istorije prati posetioce u stopu dok hodaju kaldrmisanim tragovima i uzanim uličicama oivičenim starim, živopisnim  građevinama, pa sve do prostranog trga ispred Gradske skupštine, okruženog čuvenim zabavnim parkom Tivoli s jedne, a Stregetom, najdužom pešačkom i šoping zonom u Evropi, sa druge strane.

Drugi najstariji zabavni park na svetu otvoren je davne 1843. godine.

Kruže glasine da je prilikom izgradnje Diznilenda američki filmski producent, scenarista, režiser i animator, Volt Dizni bio inspirisan baš ovim parkom.

Tivoli ima za svakog po nešto. Adrenalinski zavisnici imaju rolerkostere i druge sprave za posizanje adrenalina.

 Ljubitelji umetnosti mogu gledati predstave, slušati koncerte i obilaziti izložbe. Bujne bašte i egzotična arhitektura doprinose njegovoj svestranosti.

Prostrani Streget vodi do Starog trga s čudesnom bronzanom fontanom podignutom 1608. godine, kao i do trga Grabrodre u srcu moderne šoping zone s kafićima na otvorenom, idealnim za predah. I nešto što mi se baš dopalo u Danskoj. U vozilima javnog prevoza nemojte da pokušate da sednete pored nekoga ako ima drugih slobodnih mesta. I ne razgovarajte sa njima. Danci su neverovatno osetljivi na svoj lični prostor i privatnost. Takođe, ne vole blebetanje.

Jutra započinjemo obilaskom Kraljevske palate– zamka Amalienborg i dela grada u kojem se ona nalazi, zatim nastavljamo do zgrade Opere – jedne od najmodernijih ustanova takvog tipa na svetu, a turu završavamo u Nyhavnu – luci iz XVII veka, koja je danas jedan od simbola Kopenhagena gde gledamo kuću u kojoj je živeo najčuveniji danski pisac – Hans Kristijan Andersen.

Ne propuštamo ni Kristijaniju – samoproglašenu “državu” u sred Kopenhagena nastalu za vreme hipi pokreta 60-ih godina prošlog veka i prelepi dvorac Rosenborg.

Potpuno nezavisno od vlade Danske 1971. godine grupa hipika zauzela je napuštene vojne barake, postavila sopstvena društvena pravila i tako formirala Kristijaniju. Njihova pravila zabranjuju krađe, oružje, teške droge, ali i vožnju automobila.

Muzičke događaje, umetničke galerije, radionice, jeftine restorane čiji meniji sadrže specijalitete koji se prave od organske hrane i prelepu prirodu skriva Kristijanija na površini nešto većoj od 30 hektara.

Suvenire možеte pazariti po povoljnim cenama, jesti i piti, ali se počastiti i ponekim narkotikom.

Naseljena je sa oko devet stotina stanovnika. Kupovina kuće u Kristijaniji nije opcija. Ko želi da živi u ovom društvu može da aplicira za kuću. Ukoliko aplikacija bude uspešna, kuća mu biva dodeljena bez novčane naknade.

U Kristijansborg palati, odnosno Zamku ako ćemo da upotrebljavamo njen kolokvijalni naziv, smešteni su danski parlament, vlada i vrhovni sud.

Sve do kraja X veka u palati živeli su članovi danske kraljevske porodica. Danas u njoj kraljica ugošćava zvaničnike, organizuje bankete i druge značajne događaje.

Veliki Hol najveća je i najspektakularnija prostorija unutar palate. Na njenim zidovima okačene su tapiserije sa motivima danske istorije. 106 metara visoka kula Kristijansborg palate sa koje se vijori nekoliko danskih zastava, najviša je u gradu.

Nakon što je palata izgorela, danska kraljevska kuća krajem XVIII veka kupila je palatu Amalijenborg i naselila njene odaje.

Amalijenborg palatu ne čini jedna zgrada, već četiri identične zgrade građene u rokoko odnosno kasno-baroknom stilu. Zgrade su postavljene tako da okružuju bronzanu statuu kralja Frederika V na konju.

Posetu palati najbolje je tempirati nešto pre podneva te prisustvovati zameni lojalne kraljevske garde koja se odvija svakog dana tačno u podne.

Besplatan obilazak glavne istorijske i kulturne državne institucije, Nacionalnog muzeja u Kopenhagenu, prava je prilika za upoznavanje sa danskom istorijom, državom i narodom još od vremena Vikinga.

Široki hodnik povezuje prostorije u kojima su izložene etnografska kolekcija, klasični i bliskoistočni antikviteti, kolekcije novčića i medalja i mnoge druge.

Muzej ima i prostorije namenjene najmlađim posetiocima u kojima oni „postaju“ Vikinzi, odnosno oblače tradicionalnu vikinšku odeću i zabavljaju se starim igračkama.

Za ljubitelje savremene umetnosti možda je interesantniji muzej moderne umetnosti Luizijana, smešten četrdeset kilometara severno od Kopenhagena.

Koračam centralnom železničkom stanicom, po kiši bežim u taj restoran u kojem uživam uz obrok sa govedinom sa kašikom i crnim pivom, nastavljam  parkom Tivoli, trgom na kojem se nalazi gradska kuća iz XIX veka, Stroget – glavnom gradskom ulicom i pešačkom zonom, posećujem palatu Christiansborg – sedište danske vlade i parlamenta. 

Kopenhagen je poznat po prelepim parkovima s mnoštvom zelenih površina.

Pažnju privlači i skulptura Male sirene, vajara Edvarda Eriksena iz 1913. godine, koja je, prema legendi osuđena da 300 godina čami na steni u luci, dok ne postane deo ljudskog roda. Nažalost, taj san joj se neće skoro ostvariti. Budući da je svake godine obiđe oko milion turista, možemo reći da ipak nije nimalo usamljena.

Lomili su joj ruku, krali su joj glavu, bacali u more, prskali bojama, pa čak i stavljali burku u znak protesta protiv kandidature Turske za članstvo u Evropskoj uniji, međutim čuvena kopenhagenska statua Mala sirena preživela je torturu i u avgustu ove godine napuniće 103. godine.

Bronzana skulptura izrađena je na inicijativu Karla Jakobsena, sina osnivača poznate pivare Karlzberg. Izradu 1,25 metara visoke i 175 kilograma teške statue Jakobsen je poverio vajaru Edvardu Eriksenu.

Nihavn ili Nova luka, izgrađena u XVII veku, puna je ribljih restorana i barova koji vrve od ljudi. Danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen živeo je nekoliko godina u živopisnom priobalnom pojasu

 Opservatorij na vrhu Okruglog tornja sagrađenog u sedamnaestom veku najstariji je funkcionalni opservatorij u Evropi. Toranj je izgrađen na inicijativu kralja Kristijana IV nakon smrti danskog astronoma Tiho Braha.

Iako su ga naučnici napustili, još uvek ga upotrebljavaju amaterski astronomi i posetioci. Osim pogleda na nebo, toranj obezbeđuje i odličan pogled na krovove i ulice Kopenhagena.

Ako se, ne daj bože, povredite u Danskoj imajte i ovo u vidu. Prema istraživanju koje je sprovelo strukovno udruženje medicinskih sestara Danske, 8% medicinskih sestara je bilo žrtva neželjene seksualne pažnje u 2012. U tri od pet danskih regiona doneta je stogaa odluka da medicinske sestre dobiju radne uniforme koje su "manje seksi", posle istraživanja koje je pokazalo da raste broj medicinskih sestara izloženih seksualnom uznemiravanju.

Najveći danski muzej umetnosti, Nacionalna galerija Danske, poseduje bogatu kolekciju danske i međunarodne umetnosti od četrnaestog veka do danas. U njoj se mogu razgledati dela Rubensa, Andrea Mantenje, Ane Anker, Edvarda Munka, Anrija Matise, Albrehta Direra i drugih umetnika.

Zamak Rosenborg, veličanstvena letnja rezidencija u centru Kopenhagena u kojoj se nalazi danska kraljevska kolekcija, uključujući dragulje s kraljevske krune.

Renesansni zamak Rozenberg situiran u Kraljevoj bašti, u srcu Kopenhagena sagradio je u ranom sedamnaestom veku kralj Kristijana IV. Nešto duže od jednog veka, dvorac je služio kao kraljevska rezidencija.

Unutrašnost dvorca dobro je očuvana, te je moguće posetiti kraljev kabinet, njegovo kupatilo, dvoranu za krunisanje…

U zamku se čuva kraljevsko blago koje se sastoji od četiri kompleta: dijamanata, rubina, bisera i smaragda.

Fanovi piva neće doći u Kopenhagen a da ne posete nekadašnju pivaru Karlzberg iz 1847. godine koja je danas pretvorena u moderan centar za posetioce. Centar svojim gostima pruža mogućnost da se upoznaju sa korenima Karlzberga i njegovom istorijom.

U dvorištu centra mesto je našla i manja replika statue Mala sirena koju je njen tvorac poklonio Kopenhagenu.

Botanička bašta je must have destinacija.U samom centru Kopenhagena na površini od deset hektara prostire se Botanička bašta naročito poznata po svojim impozantnim staklenim kućama – njih 27.

U bašti je zasađeno više od 13000 biljnih vrsta, a nedavno je dobila i baštu rododendrona, zimzelenih, poluzimzelenih i listopadnih grmova prelepih cvetova. Jedan od najvećih herbarijuma biljaka i pečuraka iz celog sveta sa preko dva miliona osušenih primeraka takođe pripada kopenhagenskoj Botaničkoj bašti.

Ako vas put nanese u ovaj grad i imate dovoljno vremena posete su vredni i kopenhagenški zoo vrt sa preko tri hiljade životinjskih vrsta, Zoološki i Geološki muzej, kao i umetnički muzej Gliptoteka.

Putovanje u Kopenhagen verovatno je i jedinstvena prilika da posetite Plavu planetu, danski nacionalni akvarijum i renesansnu Frederiksborg palatu adresirane nedaleko od glavnog grada Danske.

Fontana Gefion, najveći spomenik u Kopenhagenu, koji prikazuje boginju Gefion kako ore s četiri vola, i koja je s vremenom postala fontana želja.

Crkva našeg Spasitelja u Hrišćanskoj luci, s neuobičajenim zlatnim stepeništem koje se proteže do samog tornja. Crkva našeg Spasitelja je interesantna crkva baroknog stila iz koje se čuju prijatne melodije od osam ujutru na svakih sat vremena.

 Najlepša panorama grada se može videti upravo sa ove crkve. Nalazi se u kraju “Christianshavn”, visoka je 90 metara. Prepoznatljiva je po spoljašnjim spiralnim stepenicama koje idu do vrha i koje prati jedna legenda.

Na pijaci na Norreportu sve “tezge” odnosno restorani na ovoj pijaci pružaju mogućnost da se tamo sedne i pojede ili popije te imaju najčešće šank, a mnogi i po nekoliko stolova. 

I stvarno mi njije jasno šta je palamudio onaj  Šekspir sa Hamletom.

Nije  baš uvek lako napraviti atrakciju, a pritom sačuvati šumu. No, danska firma EFFEKT pronašla je efektno rešenje osmislivši skulpturalni toranj s vidikovcem na krošnjama drveća. Nalazi se u Haslevu,usred šume i pruža neverojatan panoramski pogled od 360 stepeni na drveće, brda, okolna jezera i livade koji čine prirodni krajolik u Gisselfeld Klosters Skove. 

Iako je šuma u privatnom vlasništvu, otvorena je za javnost do zalaska sunca. Toranj je smešten na sat vremena vožnje južno od Kopenhagena, a nalazi se u najvećem danskom avanturističkom parku, Camp Adventure Climbing Park. Za javnost je otvoren 31. marta 2019. godine i predstavlja pravu turističku atrakciju za sve ljubitelje netaknute prirode,

Nova atrakcija, jedina te vrste u Skandinaviji, ima oblik peščanog sata definisanog promenjivom zakrivljenošću spiralne rampe i uzdiže se 45 metara u visinu.S piralna šetnica kroz šumu duga je 900 metara, vijuga kroz šumu najprije na prizemnom nivou, a zatim se uzdiže ka tornju i njegovoj 650 metara dugačkoj spiralnoj rampi, izrađenoj od lokalnog hrastovog drveta. 

Konstrukcija ovog tornja izrađena je od korten čelika u prljavo narandžastoj boji kako bi se što bolje uklopio među drveće i prirodu kroz koju se staza sastoji od dva dela. Staza prolazi kroz različite tipove šume i minimalno utiče na prirodno okruženje. Niži, početni deo staze, kao i toranj, postavljeni su u mlađim delovima šume, dok viša staza prolazi kroz stariju šumu.

Struktura je podržana spoljnim okvirom isprepletenih dijagonalnih stubova koji se protežu sve od tla do vrha. Hiperboličan oblik pružio je veću stabilnost tornju i veću površinu osmatračke platforme na vrhu, a uži središnji deo omogućio je da se krošnje okolnog drveća nesmetano razvijaju i što više približe posetiocima. Prateći stazu koja ide među krošnjama drveća, posetioci parka mogu da se približe samim vrhovima drveća sa raznih platformi, da bolje osmotre razne životinjske vrste i se odmore na stepenastim klupama.