PUTOKAZ: Iskrene bavarske emocije

Čarolija pivskih mehurića

Čekamo...
poput psa,
nekoga, nešto...
neku novu nadu,
slučajni osmeh u prolazu,
poneku lepu reč....

„Peške se bolje razgleda“, rekao je onomad slikar Pol Kle.

A može i biciklom kako su to naši studenti nedavno dokazali i proslavili našu zemlju. U ime trudbeničke borbe za socijalna i ljudska prava krećem put Nemačke koja nam je svašta podarila, pa i klsike kao marksizma, tko i klasične filozofije. I to u Bavarsku koja se šetala iz ruku Francuza i Austrijanaca, dok spletom kojekavih političkih manipulacija nije pripojena Pruskoj. Za vreme dok je bila nezavisna država, Bavarska je bila kraljevina. Od prelepog kraljevskog grada Vircburga u kojem se nalazilo sedište dinastije Vitelsbah, pa sve do malenog usnulog gradića Fusena, pruža se čuvena Romantična ruta Nemačke koja obuhvata najlepše predele Bavarske, a među tim najlepšim delovima, sasvim sigurno su njeni bajkoviti dvorci… Porodica Vitelsbah vladala je Bavarskom od 1180. do 1918. Kralj Ludvig III je abdicirao novembra 1918. Posle toga je u Bavarskoj nastao period nemira koji je kulminirao u nasilnom gušenju komunističke pobune. Bavarska je bila regija u kojoj se 20-ih godina pojavio nacionalsocijalistički pokret.

Preko 60 srednjovekovnih dvoraca građenih u stilu zamkova, palata i letnjikovaca, nalazi se na pomenutom putu. Najpoznatiji njen vladar je kontraverzni kralj Ludvig II. Godine 1864. Ludvig II, sa svega osamnaest godina stupa na presto na kojem će ostati sve do prerane i misteriozne smrti (udavio se-udavljen? đavo će ga znati?! u dubinama jezera Štarnberg-voda mu nije pronađena uplućima) 1886. godine. Oko njegovog lika koji više dolikuje današnjim zvezdama šou biznisa, isprepletane su raznorazne priče, legende i mitovi. Ludvig II je bio izuzetno napredan i moderan mladić.

Svi njegovi dvorci imali su tekuću vodu, a poneki čak i toplu. Komfor je takođe bio zagarantovan, moderni toaleti, kuhinje i posluga za pripremanje raskošnih (kraljevskih) obeda, a meso se okretalo na automatskom roštilju po nacrtima Leonarda da Vinčija. Sa duhovne strane, Ludvig je bio mecena umetnika. Pod njegovim pokroviteljstvom nastale su najpoznatija Vagnerova dela. Sa njime je delio strast prema starim germanskim legendama i misterijama, a neki tvrde da je postojala i medjusobna strast, koje je realizovana i u burnoj telesnoj ljubavi. Prvi put su se sreli 5. maja 1864. godine, a 51-godišnji Vagner o tome beleži:

"Avaj, on je tako zgodan i razborit, dobrodušan i ljubak, tako da mi se čini da će se njegov život izgubiti u ovom grubom svetu, poput kratkotrajnog, božanstvenog sna...”

Ludvig II je dugo pokušao da prikrije svoju homoseksualnost, ali je na kraju raskinuo veridbu sa Sofijom Habsburškom. Vagner je, pak, od njega tajio svoj brak sa ćerkom Franca Lista. Kao odjek takve ljubavi i tih zanosa svoreni su veličansveni dvorci. Spomenimo najpoznatije: Nojšvanštajn i Linderhof. No raskošan život imao je svoju cenu. Bavarski konstitucioni monarh upao je u dužničku krizu u iznosu od 15 miliona tadašnjih maraka. Oto fon Bizmark mu savetuje da se obrati narodu i iznese mu svoje probleme. On to kategorički odbija a, bavarski parlament ga proglašava neuračunjivim i zatvara u dvorac Štanberg. Dan posle utamničenja, 13. juna 1886. godine, tela Ludviga II i lekara koji mu je postavio dijagnozu, pronađena su na obali jezera, u podnožju dvorca. Poput svog vlasnika, Ludvigov intimni dnevnik zaturen je u vrtlogu II svetskog rata.

Na samom ulasku u Bavarsku skriva se jezero Kumze, poznato i pod nazivom 'Bavarsko more', jedno od najvećih jezera u Nemačkoj. Uz nekoliko manjih, tri su glavna ostrva na jezeru, posebno zanimljivih imena: Hereninzel ('Muško ostrvo'), Fraueninzel ('Žensko ostrvo') i Krautinzel ('Povrtnoi/Biljno ostrvo'). Herreninsel je najveće ostrvo na jezeru, a u unutrašnjosti skriva nikada dovršenu palatu kralja Ludviga II.

🏰Herenkimze (Herrenchiemsee, 1878-)

U nizu raskošnih palata ekstravagantnog kralja, ovaj dvorac je podignut poslednji, na ostrvu Herreninsel (muško ostrvo) koje se nalazi na najvećem bavarskom jezera, Kimze. Kralj je u njemu boravio samo devet dana.

Zamišljen je kao identična kopija Versaja, u slavu Luja XIV u kombinaciji rokokoa i baroka sa mnogobrojnim detaljima od zlata, skupocenog porcelana i mermera. Kamen temeljac postavljen je 21.marta 1878. godine. Dvorac i park oko njega noću su bili osvetljeni električnim svetlom od 1884. godine. Sagrađen je od mermera, unutrašnjost je prepuna porculana i zlata, prava je oda kiču, jer je nastao kao metastaza rokokoa i baroka.

Najpoznatija soba ima 17 ogledala, koja su postavljena nasuprot 17 prozora istih dimenzija, sa pogledom na vrt. Dok prolazite kroz sobu, imate utisak da je soba nasred parka. Celu sobu uveče osvetli čak 2 hiljade sveća. Kraljevsku spavaću sobu, optočenu sa 22-karatnim zlatom, u mermeru i parketu rađenom u intarziji, Ludvig II nije koristio nikad. Spavao je na drugom mestu u dvorcu.

Kraljevsku spavaću sobu, optočenu sa 22-karatnim zlatom, u mermeru i parketu rađenom u intarziji, Ludvig II nije koristio nikad. Spavao je na drugom mestu u dvorcu. I ovde se ne završava spisak bizarnosti. S jedne strane njegove stvarne spavaće sobe nalazio se mali t toalet, a sa druge kupatilo i garderober. Nakon što bi kralj obavio potrebe “gde i kralj ide peške”, toalet bi se liftom spušta sprat niže, gde bi bio očišćen i vraćen kralju na uslugu.

Što se kupatila tiče, spiralne stepenice vodile su do okruglog, mermernog bazena, zapremine od 60 hiljada litara vode, kojeg okružuju zidovi i tavanice oslikani figurama Venere, rimske boginje ljubavi i njenih sluškinja.

Romantično i jedinstveno ostrvo Fraueninzel l je manje. Na njemu je benediktanski manastir sagrađen davne 782 posvećen Devici Mariji. godine, u kojem opatice prave čuveni Klosterlikör (manastirski liker), čajeve i kolačе i marcipan. A ovde je mogućе pecati bez dozvole. Treće najmanje ostrvo - Krautinzel - dobilo je ime po tome što se na njemu u srednjem veku uzgajalo povrće i drugo bilje. Danas je nenastanjeno i nije ga moguće posetiti redovnim brodskim linijama. Dok okrećemo ka Minhenu na nebu se pojavljuje dirižabl (cepelin).

Minhen, prestonica Bavarske od 1503. godine, poznata je po pivu, berecama i belim kobasicama pravljenim od iznutrica. Naravno i po zgodnim Nemicama, koje su nam ulepšavale letovanja na Jadranu. Po tehničkoj robi (kad ga Nemac napravi....) Kada predahnete, bacite pogled na impresivne građevine i doživećete prosvetljenje. Monumentalne građevine, zagonetne crkve, negovani vrtovi i raskošni muzeji čekaju da ih otkrijete. Prvo malo o istoriji ovog grada…

Krajem X monasi osnivaju manastir koji nazivaju Apud Munihen, a 1158. godine Henri the Lion, moćni saksonski vojvoda osniva naselje Minhen, na reci Išar, pritoci Dunava. Kraljevska porodica Vitelsbah 1180. proglašava Minhen za rezidenciju. Godine 1390. Minhen već broji oko 10.000 stanovnika. Napoleon mu je dodelio ulogu kraljevske prestonice i u skladu sa tim formirao je grad širokih bulevara i prostranih trgova.

Najznačajniji vladar, kome Minhen duguje današnji izgled, je kralj Ludvig I (vladao od 1825.-1848.). On je Minhen uzdigao do kulturne i duhovne prestonice Evrope, sprečivši, u tom trenutku industijalizaciju, zahvaljujući čemu danas Minhen predstavlja izuzetak od ostalih gradova u Nemačkoj, pošto mu je industrijska zona nalazi van gradskog jezgra. Nakon I svetskog rata dolazi do velikih promena u Minhenu, nastupa glad i siromaštvo, opisani u delima Eriha Marije Remarka.

,,Izuzetno emotivni naboji besa i mržnje u nekoj poruci, mnogo lakše bude uverenja i akciju nego umerene tvrdnje koje blago iskrivljuju realne činjenice“ (Jozef Gebels)

Zato ne čudi velika popularnost Nacional-Socijalističkog pokreta, pa Mihen postaje njegovo središte. Adolf Hitler 1923. godine maršira sa pristalicama na Minhen. Na svu sreću, ali zakratko, vlasti brutalno guše ovaj poduhvat. Deset godina kasnije, Minhen je već u gvozdenim rukama "Firera". Hitler je ambiciozno započeo program izgradnje, u skladu sa specijalnom ulogom grada, ustanovljenog kao „Prestonica nacističkog pokreta“.

Tokom II svetskog rata Minhen doživljava ogromna razaranja, tako da su pojedini delovi grada potpuno uništeni, a čak 70% zgrada je razrušteno. Početkom 1950. godine dolazi do naglog razvoja grada i već 1962. godine Minhen ima preko milion žitelja. Ovde su održane Letnje olimpiske igre 1972. godine i Svetsko prevenstvo u fudbalu 1974. godine. Olimpijske igre iz 1972. godine ostaće zabeležene i po krvavom terorističkom napadu na izraelske sportiste, a o čemu je Spilberg nedavno snimio vrlo uspešan film.

Ulice mirišu na kolače sa cimetom i pečeno kestenje. Umorni od pešačenja i puni utisaka posetili smo čuvenu pivnicu “Hofbräuhaus”. Pivnicu je osnovao Vilijam V 1589. godine. Ovde je vatrene govore držao propali umetnik, osrednji moler, iskompleksirani kaplar i suludi kancelar, a pivnica ima mali muzej, u kome o tome nećete saznati ništa. Uz pivo možete uzeti kobasice ili butkicu, a za dezert preporučujem prhku Apfelstrudelod tankog testa, napunjena seckanim jabukama, cimetom i šećerom, često se servira sa kremom od vanile ili sladoledom. Setih se preporuke da se kada gradski sat otkuca 11 sati i oglase s njegovih 43 zvona, više se ne naručuju bele kobasice. Takođe i podatka da stanovnik Minhena godišnje ispije 190 litara hmeljnog napitka. Minhenski propis o pivu iz 1487. godine je najstariji pisani propis iz oblasti hrane. Svoje mesto zauzima i mali orkestar. Nekada, kada su Nemci pevali, svet je strepeo. Na svu sreću ta vremena su prošla, pa svi veselo pevušimo:

“In München steht ein Hofbräuhaus,

eins, zwei, drei, g’soffa’...”

Brišem brkove od pivske pene i za svoju dušu i na užas okoline smelo pevušim varijaciju na pesmu iz osamdesetih “99 word for boobs”. Sledi Suzana koja izmiče uspaljenom zavodniku, pa, logičnan vrhunac “Life is Life!”. Kad smo već kod muzike, u Minhenu je živeo od 1864. godine Rihard Vagner, a baš iste godine rodio se njegov imenjak sa takođe čuvenim prezimenom Štraus. I još jedna dobra vest za ljubitelje pasa; u Minhenu je njihov ulazak u prodavnice sasvim normalna stvar. Zarad moguće kupovine ne treba smetnti s uma da se na vino u Nemačkoj porez uopšte ne naplaćuje.

Minhen je dovoljno kompaktan, tako da možete da ga obiđete tokom jedne posete. Počev od glavnog gradskog trga Marienplatza ređaju se monumetalna zdanja Stare i Nove Većnice i sat Glokenšpil, sledi Nacionalna opera i pozorište, Nimfenburg palata (Schloss Nymphenburg), Kraljevska rezidencija (Residenz).

🏰Palata porodice Vitelban, Kraljevska zimska rezidencija (Residenz) više je od muzeja – to je živa hronika bavarske kraljevske porodice i evropske umetničke evolucije. Njegove velike sale, intimne odaje i neprocenjive kolekcije čine ga jednim od najbogatijih kulturnih iskustava u Nemačkoj. Bez obzira da li ste zaljubljenik u istoriju, ljubitelj umetnosti ili jednostavno radoznali, Residenz morate videti tokom svakog putovanja u Minhen.

Minhenska rezidencija je jedna od najistaknutijih znamenitosti u Bavarskoj i najveća gradska palata u Nemačkoj. Smešten u srcu Minhena, ova bivša kraljevska rezidencija dinastije Vitelsbah sada ima muzej koji sadrži više od 150 izložbenih prostorija ispunjenih istorijom, umetnošću i arhitektonskim lepotama.

Dograđivana je geracijama tokom 500 godina i ima 130 soba i 10 dvorišta. Prvobitno izgrađena 1385. godine kao tvrđava poznata kao Neuveste, Minhenska rezidencija je tokom vekova transformisana u ogroman i elegantan kompleks od strane vojvoda i kraljeva Bavarske. Njegova struktura predstavlja jedinstvenu mešavinu renesanse, baroka, rokokoa i neoklasičnog stila, odražavajući evoluirajuće ukuse i ambicije njegovih kraljevskih stanovnika.

Tokom vladavine kralja Ludviga I, građani su mogli da posećuju delove krila Kenigsbaua po dogovoru kada kraljevska porodica nije bila u rezidenciji. Kralj je ove posete video kao priliku da sa javnošću podeli svoju viziju kraljevskog života. Kasnije, pod princom regentom Luitpoldom, čak su i nekorišćeni delovi palate i stare riznice otvoreni za posetioce. Godine 1897. objavljen je prvi zvanični vodič za Residenz.

Nakon revolucije 1918. i kraja monarhije, Residenz je zvanično pretvoren u javni muzej. U to vreme, posetioci su mogli da pristupe do 157 soba - iscrpljujuće, ali impresivno putovanje kroz istoriju Bavarske. Danas je više od 150 ovih prostorija obnovljeno i otvoreno za javnost. Posebnosti muzeja uključuju:

Antikvarijum: Najveća renesansna sala severno od Alpa, ukrašena freskama i prvobitno dizajnirana za smeštaj antičkih skulptura.

Galerija predaka: Serija portreta porodice Vitelsbah.
Carski stanovi i bogate sobe: Raskošno uređene sobe koje se koriste za ceremonijalne funkcije i kraljevski život.
Privatni apartmani Ludviga I: Nude uvid u lični ukus jednog od najromantičnijih kraljeva Bavarske.
Porcelanske sobe: Sadrže izuzetan porcelan iz cele Evrope i izuzetnu kolekciju istočne Azije.
Kabinet minijature: Prikazuje 129 minijaturnih slika izuzetnih detalja i umetnosti.
Kapela i Relikvijarne odaje: Verske relikvije i kraljevsko srebro u namenskim prostorima.
Bronzana kolekcija: Prikazana u Festsaalbauu, sa manirističkim i ranim baroknim skulpturama iz kasnog 16. i ranog 17. veka, uključujući originalne bronzane lavove sa ulaza.

🏰 Nimfenburgška palata (Schloss Nymphenburg) letnja je kraljevska rezidencija, sa sjajnom galerijom porculana i kočija.

Centralna dvorana krije portrete kraljevih ljubavnica (Ludviga I, dede našеg junaka Ludviga II), a najitrigantnija je izvesna Lola Montez, igračica kan-kana, koja ga je ucenjivala sa ljubavnim pismima.

Tu je i soba, u kojoj se rodio naš junak, Ludvig II.

Dvorište pored raskošnog i velepnog parka nudi još jedno zdanje, Amalienburg, ovaj put u rokoko stilu.

Sa srednjeg prozora Stare većnice Gebels je pozvao pristalice na progon Jevreja tokom Kristalne noći.

Svakog dana u 11, 12 i 17 časova sat na Marijanplace na Gradskoj većnici iz XIX veka prikazuje dve priče👻 iz istorije Minhena iz XVI veka, u trajanju od oko 15 minuta. Jedna svadba i jedna borba. Nekome protivurečno, meni uopšteno govoreći generalno tragično.

Posetite glavnu gradsku crkvu Frauenkirhe i crkva Svetog Petra. U crkvi Frauenkirhe pronađite otisak noge u podu crkve. Stanite na to mesto i osmotrite crkvu. Sa tog mesta nećete videti ni jedan od prozora. To je, po legendi, trag samog Đavola. Katedrala je zidana od 1468.-1488. godine.

Iskoristite posetu Minhenu da obiđete njegove raskošne muzeje i galerije: Staru Pinakoteku, Novu Pinakoteku (gde se nalaze Van Gogovi “Suncokreti”) i Pinakothek der Moderne sa delima iz oblasti primenjene umetnosti. Ako ste više orjentisani ka tehnici ne propustute sjajni Muzej Nemačke, najveći tehnološki muzej na svetu. Osnovao ga je 1903. inženjer Oskar fon Miler. I posle, a i pre svega svetsko čudo Pivski vrtovi i Hale, nezaboravni kvart grada, posvećen pivu i ovoj industrijskoj grani koja je proslavila grad.

Ako je vreme lepo prošetajte jednim od najvećih gradskih parkova u Evropi, Engleskim vrtom (Englischer Garten). Park je osnovan 1789. godine po nalogu Karla Teodora, vojvode od Bavarske, i projektovao ga je od američki pukovnik Bendžamin Tomson, kasnije poznat kao grof Rumford. Tomson je stvorio park u engleskom pejzažnom stilu, sa prostranim livadama, vijugavim stazama i slikovitim jezercima.

• Japanski čajni paviljon (Japanisches Teehaus) sagrađen je 1972. godine u čast Olimpijskih igara u Minhenu. Ovaj prelepi paviljon smešten je u mirnom delu parka i pruža jedinstveno iskustvo tradicionalne japanske ceremonije čaja. Posetioci mogu uživati u mirnoj atmosferi, okruženi prelepom prirodom.

• Kineski toranj je jedna od najpoznatijih atrakcija u parku. Ovaj drveni pagoda-stil toranj izgrađen je 1789. godine i okružen je velikom pivnicom na otvorenom koja može primiti preko 7.000 gostiju. Tokom leta, pivnica je popularno mesto za uživanje u hladnom pivu i tradicionalnim bavarskim specijalitetima.

• Monopteros je klasični grčki hram izgrađen na brežuljku unutar parka. Ova struktura iz 19. veka nudi predivan panoramski pogled na Minhen i okolinu. Monopteros je popularno mesto za piknike i opuštanje, posebno tokom toplih letnjih dana.

U letnjem preiodu, neka vas ne začudi, ako pored vas protrči go (gola) džoger(-ka). Nije ovo Švajcarska, pa da se guše ljudska prava i slobode u ime licemernog morala.

BMV fabrika je posle rata proizvodila šerpe i bicikle. Danas neguje ekološku agendu. Na slavnu bavarsku istoriju vešto je nakalemljen plod neverovatnog posleratnog ekonomskog buma (impozantna zdanja hi-tech giganata, kao što su “BMW”(posetite njihov muzej!), vazdušna kompanija “MBB” i koncern elektronike “Siemens”). Minhen je vrlo značajan bankarski centar ie mir bitte eine Portion Weißeswürste und für trinken helles Bie fom fasr, Bittesehr!”

Onda razmišljam o odlukama. Stanari jedne stambene zgrade u minhenskoj četvrti Sendling ostali su zaprepašćeni novim pravilima koja je donela Uprava, a koja se odnose na sušenje veša na otvorenom. Dopis upozorava stanare da sušenje stvari na otvorenom nije dozvoljeno nedeljom i praznicima. Još apsurdnije je što je tada zabranjeno i trčanje i igra nedeljom i praznicima.

Slučaj Hitlerove nećake

Angela "Geli" Raubal (4. juni 1908. – 18. septembar 1931.) bila je nećakinja Adolfa Hitlera, navodno i njegova ljubavnica. Imala je smeđu kosu i plave oči, govorila je bečkim naglaskom koji se posebno dopadao Hitleru. Odisala je mladenačkom energijom, šarmom i željom za životom, a nije joj nedostajalo ni urođene koketnosti. Svake nedelje redovno je odlazila na misu. Studirala je muziku. Hitlera je oslovljavala s “ujak Alf” (“Onk’ Alf”).

Rođena je u Lincu kao najstarija kći Hitlerove polusestre Angele i Lea Raubala.

Pronađena je mrtva, s licem okrenutim prema podu, u svilenoj spavaćici natopljenoj krvlju, u Hitlerovom stanu 18. septembra 1931. u Minhenu na adresi Princregentenplac br. 16, upucana iz njegovog pištolja. Umesto u srce, metak joj je prošao kroz pluća. Nije umrla odmah, izdahnula je tek nakon par sati od gušenja, potvrdio je mrtvozornik.

Vrlo brzo bavarska policija zatvorila je ovaj slučaj bez istrage i autopsije. Prema službenoj verziji događaja, Geli je pisala pismo prijateljici, kada je iznenada prislonila pištolj na prsa i potegnula obarač. Poslednje reči u pismu su: “Kad dođem u Beč – nadam se da će to biti ubrzo – otići ćemo u Zemering.” (austrijsko izletište) O samoubistvu u pismu nema ni jedne jedine reči.

Njeno telo prevezeno je odmah u Beč. Hitler nije prisustvovao sahrani. Austrijska vlada zabranila mu je ulazak u zemlju, a i njegovo psihičko stanje tih dana, se pogoršalo, pa nije ništa jeo, zborio, niti je spavao. U njegovoj glavi počelo je da se pojavljuje nešto loše. Govorkalo se da se ona zaljubila, da ga vara, i da sa njegovim šoferom upražnjava seks. U njegovo ime pogrebu je prisustvovao šef SS-a Hajnrih Himler.

Krenule su špekulacije da je očekivala Hitlerovo dete. Neki su čak tvrdili da ju je on ubio, jer je imala vezu sa nekim Jevrejem.

Posle tragedije, Hitler je tu prostoriju pretvorio u svetilište. Niko nije smeo da uđe osim njega samog. I više od toga; svake godišnjice njene smrti on se zaključavao u tu sobu. Svi koji su na bilo koji način bili uključeni u ovaj događaj ili su napredovali ili ih je pojela noć.

Tridesetog aprila 1945. Amerikanci su ušli u Minhen – „glavni grad pokreta“ kako su ga nacisti zvali. Tu se nalazilo sedište „firera“ Adolfa Hitlera, kao i centrala njegove stranke NSDAP.

Posle rata titular imovine postala je Bavarska država. Ona je u zgradu uselila policijsku stanicu i na taj način sprečila da ona postane mesto hodočašća.

Interesantno je da se u jednoj drugoj Hitlerovoj nekretnini (kupljenoj za Evu Braun), na adresi Delpštrase 12, nalazio generalni konzulat SFR Jugoslavije. Srušеna je 2015 i sada se tamo nalazi novo zdanje.

A baš nekako u ovo vreme nemačka Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka zvanično je označila Alternativu za Nemačku kao ekstremno desničarsku organizaciju.

Dahau -Miris smrti na aprilskom bavarskom suncu

Kada su logoraši u rano jutro 28. aprila 1945. iz svojih baraka krenuli ka mestu na kojem se održavalo jutarnje postrojavanje, bili su nemalo iznenađeni kada su videli da su SS-ovci na jednom od tornjeva za nadzor okačili belu zastavu. Većina SS-ovaca u tom trenutku već je bila u bekstvu. Preostali čuvari sa mitraljezima pokušali su da i dalje kontrolišu situaciju u logoru.

Sledećeg jutra pred zakatančeni ulaz pristigli su Amerikanci. Oni su bez ispaljenog metka zaposeli zapušteni logor. Ono što su videli, šokiralo ih je: stotine leševa u barakama i otvorenim vagonima teretnih vozova, izgladneli zarobljenici, traumatizovani ljudi, tifusari. Samo retki su samostalno mogli da stoje na sopstvenim nogama. Iza žice i električne ograde skeleti su sedeli na suncu i međusobno jedni drugima trebili vaške. U logoru su bile 32 barake, a u svakoj četiri prostorije sa po 200 logoraša. Zatečene nacističke čuvare i druge zlikovce u logoru američki vojnici su streljali po naređenju koje je glasilo: „Nema zarobljenika!”

Logor je nastao po naređеnju šefa političke policije u Bavarskoj Hajnriha Himlera, u februaru 1933. pokraj gradića Dahaua. U početku u njemu je boravilo 5 hiljada muških zarobljenika.

Bio je ovo prvi koncentracioni logor koji su osnovali nacisti. Smatra se da je u njemu bilo zatvoreno više od 200 hiljada ljudi. Ispočetka su se u njemu držali politički zatvorenici, komunisti i drugi „neprijatelji države", ali kasnije i nemački Jevreji. U njemu je umrlo više od 40.000 ljudi.

Naš poznati glumac, reditelj i književnik Stevo Žigon dve godine proveo je u ovom zloglasnom logoru, gde je i savladao nemački jezik. Zbog znanja jezika i poznavanja mentaliteta, vrlo često je kasnije igrao uloge ciničnih i hladnih nemačkih oficira. Ovde su bili utamnićeni i velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve - patrijarh srpski Gavrilo i episkop Nikolaj Velimirović.

Spomen-područje Dahau, izgrađeno 1965, svake godine poseti oko milion ljudi iz čitavog sveta. Iz vremena kada je tu bio logor sačuvano je tek nekoliko zgrada. Autor spomenika je srpski vajar mađarskog porekla Nandor Glid (1924 -1997).

Biram da Nemačku gledam kao zemlju filozofa, kompozitora, književnika, slikara a ne kao zemlju konclogora i isključivosti.

Bajkovita Bavarska sagledana iz ptičije perspektive

* ( u zagradi su orginalni nazivi dvoraca i period u kojem su sagrađeni)

No vratimo se našem junaku sa početka priče. Ludvig II je bio izuzetno napredan i moderan mladić. Svi njegovi dvorci imali su tekuću vodu, a poneki čak i toplu. Komfor je takođe bio zagarantovan, moderni toaleti, kuhinje i posluga za pripremanje raskošnih (kraljevskih) obeda, a meso se okretalo na automatskom roštilju po nacrtima Leonarda da Vinčija. Sa duhovne strane, Ludvig je bio mecena umetnika.

Pod njegovim pokroviteljstvom nastale su najpoznatija Vagnerova dela. Sa njime je delio strast prema starim germanskim legendama i misterijama, a neki tvrde da je postojala i medjusobna strast, koje je realizovana i u burnoj telesnoj ljubavi. Prvi put su se sreli 5. maja 1864. godine, a 51-godišnji Vagner o tome beleži:

"Avaj, on je tako zgodan i razborit, dobrodušan i ljubak, tako da mi se čini da će se njegov život izgubiti u ovom grubom svetu, poput kratkotrajnog, božanstvenog sna...”

🏰 Hoenšvangau, (Hohenschwangau, 1832.)

Na pošumljenom brdašcu koje se smestilo između dva jezera, u idiličnom alpskom pejzažu, nalazi se dvorac Hoenšvangau. U XII veku bio je sedište lordova Švangau. Ludvigov otac, Maksimilian II, kupio ga je 1832. godine i preuredio u romantični dvorac. Ovde je odrastao mali Ludvig II i prvi puta se susreo s pričom o Labovom vitezu, Lohengrinu (Knights of Schwangau, Schwan na nemačkom labud).

Kada se popnete na prvi sprat, pronaći ćete odaje Labudovog viteza. Ista prostorija je služila kao soba za obedovanje. Prvo što ćete primetiti su predivni murali, koji ilustruju legendu o vitezu Lohengrinu. Na drugom spratu su sobe kralja i prinčeva. Kraljevska spavaća soba je spiralnim stepenicama povezana sa kraljičinom sobom, koja se nalazi sprat niže. No, kada je kraljica, majka Ludviga II kralju podarila dva sina, smatrala je da više nema razloga da se pomenute stepenice više koriste. Ludvig II, beše lišen majčine ljubavi, ali ne kako to biva jer je drugog volela više, zapravo nije prema njima gajila jake emocije. Zato ju je junak našeg putešestvja oslovljavao "supruga mog prethodnika".Soba mladog Ludviga II oslikana je motivima prirode, a plafon slikom zvezdanog neba. Zvezde su noću sijale, jer su se na tim mestima nalazile male uljane lampe. Takvo romantično okruženje odredili su prinčevu kasniju sudbinu. Sanjara i romantika, nespremnog za poziciju za koju je bio predviđen.

🏰 Nojšvanštajn (Neuschwanstein,1869.-1886.)

Jedan od najlepših dvoraca ikad napravljenih, bajkoviti zamak koji je poslužio kao inspiracija za Diznijev, bio je ostvarenje sna kralja Ludviga II, ali nikad nije bio potpuno dovršen. Od ukupno 65 soba, 14 je završeno i stavljeno na uvid posetiocima. Dosad je dvorac posetilo 50 miliona posetilaca. Neli tvrde da je ova “promašena investicija” kao i život odvojen od stvarnosti, kralja koštao i prestola i života. Igrom sudbine, danas ovaj dvorac donosi izuzetni profit bavarskoj državi. Pod uticajem drevnih legendi, 13. maja 1868. godine bavarski suveren piše Vagneru:

„Nameravam ponovo da izgradim dvorac u stilu starih nemačkih tvrđava, mesto je najlepše koje se može pronaći….“

I zaista, mesto je predivno, visoko iznad Alpskog jezera, na Labuđem brdu, u blizini huka vodopada visokog 45 metara. Kamen temeljac je postavljen 5 septembra 1860. godine, a prvo je podignuta kula. Romantični dvorac je sagrađen po uzoru na Vartburški dvorac iz Vagnerovog dela. Prisutne su primese vizantrijskog i gotskog stila. Građen je po projektima minhenskog arhitekte Eduarda Ridela, a planovi su često korigovani u skladu sa željama mladog suverena.

Unutrašnjost krase zidne ilustracije saga o Nibelunzima i Parsifalov Gral za koje je zaslužan Kristijan Janko. I mnogi drugi heroji iz Nemačkog srednjeg veka našli su svoje mesto na njegovim zidovima. Iako zidan iz mašte i satkan od bajki i mitova, ovaj dvorac je bio tehnološki vrlo moderan za to vreme. Iskoristivši snagu potoka, koji se obrušava niz brdo, dvorac je osigurao tekuću vodu na svih svojih pet spratova.

Dvorac je imao centralno grejanje vrelim vazduhom, liftovi i primitivni interfon, pomoću kojeg je Ludvig II komunicirao sa poslugom. Telefon je uveden 1884, dve godine pre kraljeve nasilne smrti. U kuhinji dvorca iznad roštilja se nalazi dimnjak za odvod dima, u koji su ugrađene lopatice, koje bi se okretale, kako je dim prolazio. Lopatice pokreću mehanizam koji okreće meso na tom istom roštilju. Kako genijalno, morate priznati! Dvorska kuhinja je izvedena u svodovima I mermernim stubovima, a prostorijom dominira štednjak na drva. Obložena je keramičkim pločicama. Sudopera je izrađena od klesanog komada mermera. Kuhinja je imala i toplu vodu. Putem mobilne ploče hrana je iz kuhinje dostavljana u trpezariju. Trpezarija je dekorisana scenama iz Vagnerovih opera. Na stolu je prikaz Zogfirda koji ubija zmiju. Ako ogladnite , pribor za jelo nalazi se u komodi.

Prestona dvorana je dekorisana u vizantijskom stilu, a do nje se stiže spiralnim stepenicama. Dugačka je dvadeset, a visoka 15 metara. Planirano je mesto I za tron, koji nikada nije postavljen. Kandelaberi su od mesinga, pozlaćeni. Luster, težak 1800 kilograma ima 96 svetlećih mesta I predstavlja vernu kopiju vizantijske krune. Pod je urađen u tehnici mozaika sa preko dva miliona kamičaka različitog porekla. Mozaik predstavlja primerke flore I faune do tada poznate.

Tavanica spavaće sobe je u intraziji, izrađene od hrastovine bez čvorova. Prikazane su scene iz opera “Tristan i Izolda”. Sobom dominira krevet sa baldahinom. Garderobna soba jedina nema plafon u duborezu, već je freskopisana. Tema je lipa. Pogledajte stočić sa škrinjom za nakit, na kojem je prikazano kako kralj koristi pravo prve bračne noći. Vrata prema sobi za prijeme ima čipkaste okove. Soba za prijeme je stubovima podeljena na salonski deo I deo za prijeme sa kanabetom. Obratite pažnu na tešku svilu sa ručnim vezom. Luster ima 48 svelećih mesta, sa ukrasima od plavog kamena.

Do radne sobe se dolazi prolazeći kroz “jamu”. “Jama”, je prostorija u kojoj jer veštačkim putem do savršenstva stvoren utisak prave pećine, sve sa stalagmitima I stalaktitima, osvetljenim plavim I crvenim svetlom, ali i tajnim prolazima. Ovde ćete čuti taktove Vagnerovih opera. Muzičku dvoranu, njen frontalni deo krasi prikaz začaranog vrha Klintosa. Iznad vrata je grb Ludviga II ijedino na ovom mestu u dvorcu direkno se spominje Ludvig II. Od 1935-1939. godine u mesecu septembru, ovde su izvođeni koncerti u Vagnerovu slavu. Tradicija je obnovljena 1969. godine. Dvorska kapela ima prozore u vitražima, koji prikazuju život Luja IX. sa kojim je Ludvig, po majci, bio u rodbionskim vezama. Posebnu pražnju treba posvetiti raspeću.

U blizini vodopada, a na dvesta metara od dvorca nalazi se Marijin most (Marien Brücke) odakle možete posmatrati dvorac i Alpsko jezero ili se otisnuti u prijatnu šetnju. Zbog toga je i postavljen baš na tom mestu, kako bi majka Ludviga II mogla da uživa u prirodi. Po konstrukciji most je samonoseći. Ludvig II je u dvorcu boravio 172 dana. Sav je sreća da nije ispunjen testament uvrnutog vladara, koji je zahtevao da se dvorac uništi posle njegove smrti. U dvorištu ćete videti oznake gde je trebala da se nalazi kapelica.

🏰 Linderhof (Linderhof,1870.-1878.)

Posle posete Versaju 1867. Ludvig II je na zemljištu Linderfhofa (u pokrajni Verdenfelser) na mestu malog dvoraca, sagrađenog prvenstveno za lov, podigao novo zdanje. Dvorac je zidan u slavu Savršenoj Monarhiji (Apsolutizmu) koju su uživali francuski kraljevi. Njegov rokoko stil, asocira na vremena Burbonske dinastije.

Linderhof je jedini projekt Ludviga II čije je dovršenje doživio. U njemu se povlačio da bi se odmorio i uživao u usamljenosti. Ispred ulaza u dvorac nalazi se terasa s jezerom.

U sredini jezera je pozlaćena skuptura nimfi a iz njihove sredine izlazi vodoskok visine oko 30 metara.

I u ovom slučaju, za snabdevanje dvorca pitkom vodom, iskorišćen je prirodni pad potoka. U blizini dvorca nalazi se Venerina pećina, inspirisana Vagnerovom operom. Ulazak u pećinu je blokiran velikim kamenom, koji se otvara pomoću tajnog mehanizma. U njoj je nekad Ludvig II slušao Vagnerovu muziku vozeći se čamcem u obliku labuda. Marokansku kuću kralj je pazario na izložbi u Parizu i ovde preneo.

🏰 Virzburg (Würzburg, 1720.-1744.)

Ova građevina je najlepši primer južnonemačkog baroka. Dvorac je 1981. godine svstan na UNESCO-vu listu zaštićenih kulturnih dobara.

🏰 Johanisburg (Johannisburg,1605.-1614.)

Ova dvorac nalazi se u Ašafenburgu. Najbolji je predstavnik dometa nemačke renesanse. Na mestu sadašnjeg dvorca, nekada se nalazio srednjovekovni zamak, koji je 1552, godine izgoreo u požaru.

a sad odlučite da li ćete dalje u:

Drezden i Berlin Franfurt, Hanover, Hamburg

Amsterdam ili Brisel, Briž

Странице

уторак, 10. фебруар 2009.

Iskrene bavarske emocije