Brisel, u zemlji čokolade i piva

 

Belgija sa Luksemburgom i Holandijom formira Beneluks. Ona je zemlja piva i čokolada, a iako mala ima 2.130 prodavnica čokolade.  Belgija je, inačе, podeljena na tri regiona, sa jezičkim, kulinarskim i kulturnim razlikama:

• Flandrija ili Flamanska oblast zauzima sever,

• Valonija ili Valenska jug,

• A Brisel ke prestoni region u centru Belgije.

Brisel glavni je i najveći grad Belgije i nezvanični glavni grad Evropske unije. Sedište je dve od tri središnje institucije Evropske unije: Evropske komisije i Saveta Evropske unije. Ovde se nalazi i političko sedište NATO-a. To je takođe i najveće gradsko područje u Belgiji. Sastoji se od 19 opština, uključujući i opštinu grada Brisela, koja je zakonski gledano glavni grad Belgije, pored sedišta francuske zajednice i flamanske zajednice. Regija je službeno dvojezično područje, a prema nekim podacima među stanovništvom prevladavaju govornici francuskog jezika.

Najgušće je naseljeni i najbogatiji region u Belgiji. Pokriva 161 km2 što je relativno mala oblast u poređenju sa druga dva regiona, i ima populaciju od 1,2 miliona.

Brisel se graniči sa Valonijom i Flamanskim regionima, ograđen je dolinom reke Sene i udaljen je oko 97 kilometara od Severnog mora. Reka protiče kroz grad sa jugozapada ka severoistoku, međutim preko nje je u XIX i XX veku izgrađeno mnogo građevina, tako da se ona danas ne vidi.

Nedavno je Belgija  svoje pasoše ukrasila likovima iz belgijskih crtanih filmova. Tu su i Štrumfovi i Gargamel.

Prvo naselje na ovom mestu nastalo je oko 580. godine, kada je na adi u reci Zene izgrađena kapelica. Međutim, zvanična godina osnivanja jeste 979. godina, kada su nastala prva stalna uvtrđenja. Naziv grada potiče od staroholandske složenice Bruocsella, što u slobodnom prevodu znači „dom u močvari”.

Grad u srednjem veku postaje razvijen trgovački centar, razlog tome je njegov dobar geografski položaj.

 U XV veku postaje prestonica Bungurdijske Holandije. Brisel je bio i pod uticajem Holandije, Španije, Austrije, pa i Francuske. Za vreme Prvog i Drugog Svetskog rata grad je razoren, jer je bio mesto važnih bitaka, a ubrzo biva obnovljen; od šezdesetih godina XX veka počinje njegov uspon.

 Godine 1958  grad postaje sedište Evropske Ekonomske Zajednice, a 1967. godine i NATO pakta.I tako se Belgija priključila većini zemalja našеg kontinenta koje sam posetio.

Obilazimo atrakcije grada:

• Atomijum je instalacija od čelika i aluminijuma, koja doarava molekul gvožđa uvećan 165 miliona puta. Izgrađena je 1958. godine za Svetsku izložbu u Briselu. Posetioci mogu da posete i njenu unutrašnjost. Lift vas može odvesti i do najviše kugle, gde se nalazi restoran i odakle se pruža neverovatan pogled na grad.

• Park Mini – Evropa nudi vam na uvid makete nekih od najpoznatih evropskih građevina, koje su 25 puta manje u odnosu na svoju prirodnu veličinu. Preko 350 evropskih znamenitosti smešteno je u ovom parku. Neke od maketa su i pokretne. Najpoznatije su: maketa Ajfelovog tornja, Krivog tornja, vulkana Vezuv…

• Muzeji; U Briselu postoji oko 90 muzeja, a najzanimljiviji su Muzej kakaa i čokolade, Muzej dizajna, Muzej likovnih umetnosti, Muzej grada Brisela, Muzej stripa, Muzej moderne arhitekture, Muzej prirodnih nauka, Muzej muzičkih instrumenata…

• Grand Markt važi za jedan od najočuvanijih i najlepših trgova u Evropi. Ovaj trg se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Ovde možete videti kuće gildi koje su izgrađene u XVII veku u baroknom stilu, takođe trgom dominira i arhitektura iz perioda gotike, francuskog stila Luja XIV. Obratite pažnju na Gradsku kuću, izgrađena davne 1402. godine na južnoj strani trga. Posetite je i iznutra, osmotrite njen predivni enterijer, oslikane tavanice i murale koje ilustruju istoriju grada Brisela. Nasuprot nje se nalazi Kraljevska kuća, poznatija još kao i Pekarski dom, jer je nekada na tom mestu bila pekara.Od 1971. godine, svake druge godine u avgustu,  kao sada ovaj trg bude prekriven tepihom cveća, što predstavlja pravu turističku atrakciju.

• Maneken Pis je mala bronzana statua, koja predstavlja dečaka koji piša i jedan je od najpoznatijih simbola Brisela. Kažu da datira još iz 1388. godine, a današnji kip izlio je 1619. godine Žerome Dukesnoj Stariji. Jedna od legendi vezana ovaj kip jeste da je jedan dečak spasao grad od bombe kada je mokrio na fitilj i tako ga ugasio i upravo iz tog razloga u znak zahvalnosti je postavljen ovaj kip. Kip ovog dečaka ima i odeću za svaku priliku: odelo Deda Mraza, narodne nošnje iz zemalja širom sveta, i jos dosta toga- 1000 odevnih kombinacija!

 Godine 1985. urađen je i ženski kip Jeanneke Pis, ali je znatno manje poznata u odnosu na fontanu Maneken Pis.

• Palata Pravde je jedan od simbola grada, najveća i najvažnija zgrada suda u Belgiji, koja datira iz XIX veka. Prostire se na čak 26.000 m². Zlatna kupola je visoka 104 metara. Palata je sagrađena na vrhu brda iznad Brisela, odakle se pruža fantastičan pogled na grad.

• Katedrala Svetog Mikiela je gotska katerada posvećena svecu zaštitniku Brisela. Izgradnja je počela još u XIII veku, a završena je tek u XV.

• Annevoie zamak  dizajnirao je Čarls Aleksis de Monpelje.

• Zamak Attre sagrađen je 1752. godine i sačuvao je u potpunosti izgled iz tog perioda.

• Zamak Veves kao da je iz bajke. Datira još iz 1410. godine. Prikazuje život kakav je bio od srednjeg do XVIII veka.

Gran plas trg krase vanredno lepa zdanja. U briselskom Kraljevskom muzeju lepih umetnosti pronaći ćete dela Rubensa, Van Dajka, Brojgela, Margita i drugih. U Muzeju Viktor Horija možete se osvrnuti na njegovo delo.  Ovdde ćete pronaći i Muzej kanalizacije i Muzej tramvaja. 

Što se kupovinе tiče posetite sledece lokacije:

• Reu Neuve je najpoznatija ulica za šoping, gde se nalaze prodavnice svetski poznatih marki, kao i lokalnih dizajnera. Takođe u ovoj ulici se nalazi i šoping centar City2 sa preko sto butika. Ova ulica se nalazi u blizini glavnog trga.

• Avenija Luis krije luksuzne butike kao što su: Prada, Hermes, Gucci i drugi. Ako vas zanimaju neki komadi belgijskih dizajnera, posetite butik Olivera Sterlija, koga mnogi porede sa Armanijem. U ovoj ulici se nalazi i robna kuća Inno, gde možete pronaći apsolutno sve.

• Ukoliko ste ljubitelji čokolade, nikako ne smete da zaobiđete Place du Grand Sablon – pravo čokoladno carstvo! Ovde možete pronaći prodavnice svetskih poznatih belgijskih proizvođača čokolade kao što su Godiva i Neuhaus. Treba napomenuti da u Briselu postoje i Neuhaus i Godiva Cholocate Outlet, tu možete kupiti velike količine čokolade po veoma niskim cenama.

• Nine City sadrži standardne knjižare, muzeje i prodavnice stripova, galeriju za izlaganje crteža, i kafe restoran. Za sve ljubitelje knjiga i stripova ovo je pravo mesto.

Gde i šta jesti i popiti:

• Moules – Frites su dagnje koje se serviraju sa pomfritom (koji takodje potice iz Belgije). Tradicionalno se jede tako što pojedete dagnje, a pomfrit kasnije umočite u sos sa belim vinom.

• Stoemp je pire krompir sa začinima i povrćem, najčešće sa šargarepom, lukom, španaćem, keljom. Jelo je veoma jednostavno i specijalitet je Brisela. Lepo ide uz pivo i čuvenu belu belgijsku kobasicu.

• Kroketi u Belgiji predstavljaju glavno jelo. Njihovi tradicionalni kroketi punjeni su krem – sirom ili sivim račićima i služe se sa salatom ili pomfritom.

• Glavni sastojak Filet Americain je sirova govedina sa različitim sosevima, začinima i povrćem – podseća na Tartar biftek.

• Waterzooi potiče iz Genta. Ovo jelo je nešto između supe i paprikaša. Po tradicionalnom receptu pravi se sa ribom i različitim vrstama povrća, međutim danas je ribu uglavnom zamenila piletina.

• Vafle poslužuju najčešće u slatkoj varijanti, sa puno voća, šlaga i čokolade. Nacionalni dan vafla je 24. avgust.

• U Briselu postoji preko 2000 restorana, a neki od najpoznatijih gde možete probati sve ove izvrsne specijalitete jesu: Chez Leon, Touch and Go, Comme Chez Soi, Bruneau.

• U Briselu postoji preko 450 vrsta piva i svako pivo se služi u određenoj čaši koja je specijalno rađena baš za tu vrstu piva, jer poboljšava sam ukus. Najpopularnije pivo u zemlji je Kriek. Budite pažljivi prilikom konzumiranja trapist piva, jer je može biti jako – procenat alkohola iznosi između 8 i 11,5%.

Žitelji i posetioci Brisela mogu od 15. dо 18. avgusta (održava se svake parne godine) da uživaju u cvetnom tepihu na Velikom trgu (Grand place). Ja uživam i u dobrom društvu, pivu i hrani i vanrednim čokoladnim rukotvorinama.

Tepih se postavlja se svаke druge godine a ovo 23. izdanje donosi dalije umesto begonija, čineći višе од 80% cvetnog tepiha površine 1.600 m2.

Tepih je delo umetnika Osijana Kornela, koji stvara pod pseudonimom Vhoups.