Dalmacija u septembru - U gradu Svetog Vlaha

Od Pila do Ploča i natrag

Zaputili smo se u grad moje mladosti gde sam proveo par najlepših letovanja. Pred vojsku, isto septembar kao sad, srednja birotehnička iz Splita na eksurziji. Lokrum,  diskoteka Lazareti, privatni smeštaj u starom gradu. Na Lapadu smo posećivali kockarnice i gledali „Live aid“. Pitanje u dućanu: „Gosparu šta biste želeli?“. Uzimam Grk vino i plastične čaše i odlazimo na rivu.   

 

A onda još jedan đir po Stradunu, pa u jedan kafić u pobočnoj ulici, jastuk na stepenice i gledanje spotova „Her name is Rio and she dances on the sand".

Posle napada Avara i Slovena u VI veku preživeli latinski stanovnici iz današnjeg Cavtata, a tadašnjeg Epidauruma, prebegli su na pustu hrid Laus, Raus, Rausium, Rhagusium, da tu nastave životi. 

Trebalo je puno odvažnosti, samopouzdanja i snage nastaniti se i tu ostati. Životni uslovi bili su krajnje nepovoljni. 

S jedne strane brdo, šuma (dubrava), a s druge široko i uzburkano more. 

Sagradili su simpa naselje. To nije prošlo nezapaženo. Mlečani su se, prema legendi, na putu ka Levantu 972. godine ukotvili u Gružu i pod Lokrumom kako bi se, navodno, snabdeli hranom. No, njihove namere su bile nečasne. Nameravali su da zauzmu grad. Delovalo je da će u tome i uspeti. 

 

Pomoć je pak stigla otkuda se meštani nisu nikako nadali, s neba. Sveti Vlah, prema legendi, starac duge sede brade,  javio se plebanu Stojku, dok se ovaj noću molio u crkvi Svetoga Stjepana i naložio mu da obavesti Senat o gnusnoj nameri Mlečana, kako bi se pripremili za obranu. Nakon što je namera Mlečana bila osujećena, Dubrovčani su (972. godine) proglasilii Svetoga Vlaha za svog glavnog zaštitnika (pre toga to su bili Sv. Srđ - otuda i brdo Srđ i Bak). Do vrha brda vozi uspinjača, a ondande se pruža prekrasan panoramski pogled na grad i okolna ostrva.

Sveti Vlah je bio biskup i doktor u antičkom gradu Sebasti (Sivas u Turskoj).  Umro je mučeničkom smrću 316. godine.

 

  Legenda o maskeronu na pročelju franjevačkog manastira

Tek pošto stupite u Stari grad ispred franjevačkog manastira, zatećićete manju ili veću grupu posmatrača.  Kada ih razgrnete ugledaćete maskeron (mascaron), u obliku sove. Islizan je i potrošen, te se lik jedva nazire. Služio je za oticanje vode s krova crkve. Kišnica više ne teče iz njegovih usta.  Posebna izlazna cev smeštena je ispod njegova podnožja, kako bi se izbegla daljnja oštećenja.

Ne zna se tačno kada je započeo ritual skakanja na vrh maskerona,  s ciljem da se na njemu što duže ostane. Postupak ili opisani ritual bio je zapravo zavet jednog mladića, koji nikako nije mogao da pronađe pravu ljubav.

Oduvek je to bio težak i naporan zavet, pošto je maskeron vrlo uzak, prislonjen uz zid i nemoguće je na njega stati stabilno sa oba stopala. Naše devojke, s motivom da se udaju, obrele se se na maskeronu. No, na njemu su provele tek toliko vremena da zasluže vezu i to neku metiljavu!  Muškarci na ovom kamenu treba da skinu i ponovo obuku majicu, ali nismo išli toliko daleko sa zahtevima. Nismo ni „Igra prestola“.

Franjevački manastir Dubrovniku pored čuvenog maskerona ima još zanimljivosti. Manastirska apoteka jedna je od tri najstarije u Evropi (posle bagdadske i padovske). 

Pouzdanih podataka o apoteci od njenog osnivanja pa do zemljotresa 1667 godine,koji je razorio Dubrovnik ja jako malo, jer je gotovo sve do tada što je postojalo izgorelo u požaru,ali jedan od franjevaca koji se može smatrati hroničarem onog vremena fra Vital Andrijašević,u svojim spisima o manastiru u hronici iz 1681 godine,pominje apoteku kao aromatorij koji se nalazi u prizemlju.

Apoteka domus Christi je služila u prvo vreme za interne potrebe bratstva,jer se po jednoj odredbi franjevačkih pravila, braća moraju brinuti o bolesnoj braći,ali ubrzo je postala javna i služila na korist celom gradu.

U planovima gradnje manastira,mesto za apoteku je bilo određeno, što govori o tome da je apoteka postojala i pre nego je on stradao u zemljotresu, te je logično da je nastavila sa radom, obnovljena. Kao godina nastanka uzima se 1317. ,odnosno godina kada je manastir igrađen.Bolnica je izgrađena mnogo kasnije, 1681. godine. 

Jedna od zanimljivosti vezanih za apoteku je odluka pape Benedikta XIV, kojom ovoj apoteci umalo nije uskraćen rad. Godine 1714 papa je zabranio javno delovanje manastirskim apotekama,a odluku je povukao 1794. godine papa Pio VI, koji je procenio da zbog tradicije ne bi bilo mudro da se njen rad prekida.

Drugi put je apoteci pretilo zatvaranje padom Republike,kada je okupatorska austijska uprava donela uredbu po kojoj se apotekaskim poslom mogu baviti samo osobe koje su završile studije na jednom od carskih univerziteta. Zanemarujući znanje franjevaca i vekovnu tradiciju,okupatorska uprava je ovom uredbom želela apoteci da onemogući rad.

Pretnje zatvaranjem, ucene, natezanje oko toga hoće li ili neće apoteka raditi, stigle su i do samog cara Franja I, koji je konačno spor rešio u korist manastira i dodelio mu posebnu povlasticu na osnovu koje je i dalje vlasnik apoteke, ali se obavezuje na poštovanje važećih zdravstvenih propisa.

Kako je i dalje ostalo otvoreno pitanje akademski obrazovanog apotekara rešenje je pronađeno u kompromisu između vlasti i franjevaca. Mladi Dubrovčanin, Antun Drobac, koji je završio studije u Padovi, dobio je dozvolu za otvaranje svoje apoteke istovremeno vršeći nadzor nad radom manastirskih apotekara. Franjevci nezadovoljni do kraja ovim rešenjem smatrali su ga privremenim i poslali jednog fratra na studije.Prvi diplomirani apotekar (farmaceut),bio je fra Ivan Kuzmić.

Početkom XX veka,apoteka se ponovo seli u prizemlje,ovog puta na zapadnu lokaciju,skoro pa na ulaz u manastirski kompleks. Uredjenje ovog prostora finansirao je veliki ljubitelj starina vitez Ignacio Amerling, ali je sa ovim premeštanjem i promenama, apoteka izgubila na lepoti svog enterijera.

Mnogo toga iz predhodnih vekova nije našlo svoje mesto u novom prostoru,pa je to bio osnovni motiv da franjevci otvore muzej 1938. godine i stare posude,alate , opremu i ostali inventar postave kao muzejske eksponate.

Posle II svetskog rata apoteka je nacionalizovana i dobila je naziv „Kod male braće",koji ima i danas,a muzej je i dalje ostao u vlasništvu franjevaca. Godine 1955. stara apoteka vraćena je u svoj prvobitni prostor, ali je zassebna celina pored muzeja.

 

 

Dubrovačka Republika bila je patricijska aristokratska republika u kojoj je vlast imala vlastela sakupljena u Velikom veću (parlament), koje je biralo gradsko činovništvo - Veće umoljenih (Senat) se bavilo se spoljnim poslovima, a Malo veće je bila izvršna vlast. Knez se birao na mesec dana, kako bi se sprečila korupcija. Možda nije loše da do to i danas primenimo.

Nije postojala stalne vojske, već samo redari i straža, a ako je bilo potrebno, iznajmljivali su se plaćenici. Dubrovnik je Uredbu o ukidanju ropstva i zabrani prevoza robova doneo 27.januara 1416.

U XV veku u Dubrovniku živi 40 hiljada stanovnika, što ga čini jednim od većih evropskih gradova. Dubrovačka Republika doživljava svoj procvat u XVI veku, prevashodno zahvaljujući trgovini s Turcima (iako su im plaćali danak), zadržali su slobodu, nezavisnost i trgovinske povlastice na celom području Osmanskog Carstva. 

 

„Kamen gori val se pjeni...“. Dubrovnik je grad jedinstvene lepote, muzej na otvorenom. Nalazi se na  UNESCO-oj listi  svetske baštine. Prolazimo pored poznatih mesta: tvrđave Minčeta, kule Sv. Luke, tvrđave Bokor, tvrđave Lovrijenac, tvrđave Revelin, kneževog dvora, Onofrijeve fontane, palatu Sponza, dubrovačke katedrale, crkve Sv. Vlaha, franjevačkog  manastira, memorijalne kuće Ronalda Brauna, Etnografskog muzeja Rupe, Orlandovog  spomenika...

 „Majka mi je govorila: „Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik, postani Papa.“ Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao Pikaso. Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju.“

U Dubrovniku je bila izložba Pikasove keramike kakvu smo videli, u sada već devastiranoj zgradi „Beka“. Izložena su i dela Mersada Berbera. 

Ima nas svugde!

Dubrovnik već nekoliko sezona „igra" „Kraljevu luku" iz serije „Igra prestola"("Game ofThrones"). Mesta na kojem je serija snimana jasno su označena markerima, a raspomamljeni turisti iz celog sveta otimaju se za suvenire sa ovom tematikom. "Game of Thrones" tura  podeljena je na celine, disperzovana po gradu, a deo ture vas vodi na ostrvo Lokrum, koje je i prirodni rezervat i botanička bašta, do kojeg se stiže brodićem. 

 

 

Ostrvo se diči svojom florom i faunom, ali ono što većinu učesnika ove ture zanima je –presto! Grandiozan i raskošan, naprevljen od harvera mačeva, ali poprilično nekonforan. Cena ture je 35 evra i obilazak traje skoro ceo dan. 

Za moju generaciju Dubrovnik je bio mesto gde je Lordan Zafranović snimio čuvenu „Okupaciju u 26 slika“. Film je snimljen 1978. godine, nominiran je za Zlatnu palmu u Kanu, a osvojio Veliku zlatnu arenu u Puli. Tek kasnije shvatio sam genezu zla prikazanu u ovom sjajnom filmu. Marginalac koji hrani golubove po Stradunu postaje najgnusniji ustaški koljač!

 

Na Pilama pijemo kafu i uživamo u pogledu na more. Pred nama je put. Na puru prolazimo pored Stona, maleg gradića. Smestio na samom početku poluostrva Pelješac, a poznat je i pod nazivom „grad soli“. 

U Stonu se nalazi najduži kameni zid u Europi (5,5 kilometara). Od istorijskih znamenitostitu su crkva Sv. Mihajla, crkva Gospe od Lužina, Veliki Kaštio, kancelarija Dubrovačke republike, knežev dvor, Napoleonov put i pećina Gadnja.

 

A onda na Pelješac pa trajektom na Mljet.