PUTOKAZ: Dalmacija u septembru - Po šumama i gorama NP Mljet

a bogami i vodama

Nekada davno, pre tri hiljade godina, u helensko doba heroja, junaka i mitova, čarobno ostrvo zelenih šuma, Ogigija, bilo je kraljevstvo lepe nimfe Kalipso, boginje lepote, mira i tišine. Jedne noći, kada se starogrčki junak Odisej vraćao kući posle dugogodišnjeg pustolovnog lutanja po morima i okeanima, podigla se strašna oluja i potopila njegov brod.

Dok ga je podivljalo more nosilo, poslednjim atomima snage, Odisej, jedini preživeli, doplivao je do gole hridi ispred skrivene uvale tog lepog ostrva i ostao onesvešćen na žalu, sve dok ga nisu primetili tamošnji stanovnici, čija je gospodarica bila nimfa Kalipso.

Smestila ga je u jednu pećinu u toj uvali, gde mu je pružila prvu pomoć, znate ono "veštačko disanje i pumpanje srca" i u trenu se zaljubila u njega. Narednih sedam godina, Odisej je bio „zarobljen“ u skrivenoj pećini, potpuno omađijan lepom Kalipso. Zarobljen u ljubavnim kandžama.

Podlegao je čarima neodoljive boginje, kao i lepotama tog čudesnog ostrva. Poslovična muška pregmatičnost. U letnjim mesecima, oko podneva, kada sunčeva svetlost najjače obasijava pećínu, u moru se stvara spektar boja, pravi prirodni fenomen.

„... Bilo je to najlepše ostrvo svih mora i okeana...“, tako je pevao Homer u svojoj Odiseji, od koga i potiče ova romantična legenda prema kojoj je ostrvo Ogigija upravo Mljet. Neki zlonameri celu romansu smeštaju na Maltu.

Njegovo antičko ime dolazi od grčke reči „melissa“, „melitta“, što znači pčela, odnosno med. Kao i od reči „melite nesos“, što znači medeno ostrvo, po mnoštvu rojeva pčela koje su živele u njegovim šumama. Skoro 70% površine ostrva prekriveno je šumom, pa zbog toga Mljet nazivaju i „zeleno ostrvo“.

Mljet je osmo po veličini ostrvo u Hrvatskoj, jedno od najvećih južnodalmatinskih ostrva, te ujedno najjužnije i najistočnije od većih hrvatskih ostrva.

Pripada dubrovačkom arhipelagu. Dugačko je 37 km, a široko 3 km. Jednako kao i danas, Mljet je svu svoju istoriju gravitirao isključivo ovom području.

Nalazi se u neposrednoj blizini Dubrovnika, Korčule, Elafitskih ostrva, a od poluostrva Pelješca ga deli Mljetski kanal.

Zbog izuzetno atraktivnih krajolika, zapadni deo Mljeta je 1960. godine postao prvi nacionalni park na Jadranu. Kako bi se ratosiljali zmija otrovnica (malo je falilo da se ostrvo napusti) MInistarstvo poljoprivrede u Beču i baron Šiling su 1910. godine uvezli simpatične indijske stvorove, mungose, koji su povereni zadatak uspešno završili. Ali zato danas su njihova meta jaja, ptica koje ih ležu pri tlu (računajući i kokoši). Ostrvo još nije dobilo vodovodnu vezu sa kopnom, a rezervoari sa kišnicom ugošćavaju jegulje, koji ih u znak zahvalnosti čiste od nečistoća. Meni se odmah počela po glavi motati mogućnost da se voda, kad su jegulje već tu, ugreje i eto lepog paprikaša.

Mljet je ostrvo šarolikog životinjskog sveta i izvornih šuma alepskog bora, bora pinije i hrasta crnike. Smatra se najpošumljenijim i najzelenijim hrvatskim ostrvom, čiji je zapadni deo zaštićen kao prvi jadranski nacionalni park, a istočni deo kao rezervat prirodnih retkosti.

U vezi pročavanja i uređenja ostrva veliki doprinos dao je Branimir Gušić, otorinolaringolog, antropogeograf i etnolog (Zagreb, 6. IV. 1901 – Zagreb,6. VII. 1975). Uz medicinu završio je i studije geografije i istorije. Kao geograf bavio se antropogeografijom i etnografijom, proučavajući uticaj geografske sredine na način života i na patologiju određenih etnoloških grupa u oblastima Velebita, Like, Durmitora i Prokletija. Na Mljetu proučavao je genezu i razvoj seoskih zgrada, starinsku odeću i obuću, folklorne instrumente. Bio je prvi predsednik Planinarskoga saveza Hrvatske (1948), autor nekoliko planinarskih vodiča. Kao istaknuti pobornik zaštite prirode i čovekove okoline bio je predsednik Republičkoga saveta za zaštitu prirode i Odbora za nacionalne parkove.

Ostrvo Mljet ima 2500 sunčanih sati godišnje, prekrasnu prirodu, kristalno čisto more, dva jezera sa slanom vodom, bogato kulturno nasleđe, planinarske staze sa divnim vidicima ... sve ovo čini ostrvo Mljet pravim rajem na zemlji.

O istoriji Mljeta nemo govore građevine, ilirske grobnice, preko rimska palata u Polačama, kao i objekti proistekli iz pedestogodišnje vlasti Austro-Ugarske Monarhije. U sastav ove državne tvorevine ušao je propašću Dubrovačke Republike, a do danas su sačuvani putevi (staze) koji su oni gradili. Za to se ukazala potreba ustanovljavanjem Sobre glavnom mljetskom lukom i uvođenjem stalnih brodskih linija s Trstom, Kotorom i Dubrovnikom kako bi se uspostavila veza sa ostrvskim privrednim središtem Babinim Poljem. Stoga je izgrađen put dug 6 kilometara prosečne širine 2.5 metra. S izgradnjom moderne saobraćajnice, strmi deo ove staze od mesta Žukovac do Sabre pretvoren je u pešačku stazu, a u izvornom obliku. Time je ovaj netaknutio deo austrijskog puta dug 850 metara ostao materijalni svedok jedne epohe.

Mljetska povelja

Mljetu je pažnju poklinio i srpski vladar Stefan Prvovenčani koji je oko 1220. godine izdao povelju ovdašnjem manastiru Svete Bogorodice. Prema raspoloživim podacima, manastir je podignut krajem XII ili početkom XIII veka, za benediktince koji potiču iz manastira Svete Marije u Pulsanu u Italiji.

Crkva je posvećena Bogorodici Blagodateljnici, kao što je to slučaj i sa manastirom Studenicom. Plan ove crkve podseća na rešenja kotorskih crkava iz toga vremena a oltarski prostor osmišljen je na način kao što je to učinjeno u Nemanjinim zadužbinama, posebno u Studenici.

Sama manastirska povelja ima izrazito svečan uvodni deo u kome središnje mesto zauzima kazivanje njenog sastavljača o tome kako je upravo njega bog izabrao da bude naslednik prestola i nad ostalom braćom ga time uzvisio:

"Mene izabravši u domu oca moga da budem naslednik prestola oca moga i među braćom mojom viša me javivši, meni predade da pasem stado oca moga s blagoslovom očevim..."

U Mljetskoj povelji on ističe da se ugledao na svog roditelja u pogledu revnosnog služenja bogu. Pretočena je i temeljna ideja iz uvoda u Život svetog Simeona.

Povelja manastiru Svete Bogorodice na Mljetu, takođe, potvrđuje osnovne karakteristike Stefanovog pripovedanja, pre svega u ravni spontanog i lucidnog usaglašavanja ličnih i biblijskih iskaza. Poseduje i zanimljivu kompozicionu iznijansiranost, čvrstinu ali i izvanrednu poetičnost.

Nastavljamo autobusom prema Nacionalnom parku Mljet i mestu Polače, koje se nalazi u jednoj divnoj uvali na moru., a onda nastavljamo do Velikog jezera, odakle brodićem vršimo desant na malo ostrvceta Sveta Marija (120 x 200 metara), na kome se nalazi benediktinski manastir iz XII veka.

Veliko i Malo jezero (sa slanom vodom), najveća su atrakcija Mljeta, preko uskog zaliva Soline, spojeni su sa morem. Nastala su usled porasta visine mora, prilikom postledničkog potapanja kraških udolina i stvaranja zaliva duboko uvučenog u zapadni deo ostrva. Tu pravimo predah u restoranu "Melita", a potom se kupamo u jezeru.

Vraćamo se, potom, u Polače, i obilazimo ostatake već pomenute rimske palate i ranohrišćanske rimske bazilike. Saznajemo i koje je, ali ne i kakkvo vino koje je stranim nautičarima prodata za 21.000 kuna.

Sutradan, u patak, 9. septembra, krećemo u lakšu planinarsku turu, po prelepoj staza „Put po Vrsima“ – Grabova glava – Montokuc – Polače. Na stazi se nalazi nekoliko veoma lepih vidikovaca. Dužina staze je oko 14 km, sa visinskom razlikom od oko 500 m, a potrebno vreme pešačenja je oko 5 sati.Pri povratku susrećemo grupu turiata iz Katalonije.

A subota, subota je bila hedonistička posvećena kupanju i uživanju u vinu i morskim plodovima. Posetili smo i plažu Saplunara, koja ime duguje latinskoj reči „sabulum“ (pesak). Večera u mestu i luci, Sobri, koja je i bila naša baza, ali smo je zbog mnogobrojnih aktivnosti, upoznali tek to veče, zaokružila je našu posetu ovom prelepom ostrvu.