Бришемо за Бристол

 

Прешавши мост принца Чарлса, садашњег енглеског суверена, приближавамо се Бристолу. To  је град у jугозападној Енглеској. Налази се 169 километара западно од Лондона и 71 источно од Кардифа. Овде је рођен Кери Грант.

Кроз град протиче река Ејвон, а град делом излази и на ушће реке Северн. Према попису из 2017. у граду је живело 463.400 становника. Године 1831 само је 5 % грађана имало право гласа.

Бристол седамесетих 20 века

Најстарији помен Бристола је на велшком језику као „Caer Odor” што означава Фрома тврђаву. Бристол се према модерних схватањима развио између реке Фроме и Ејвонске клисуре. Најчешће се наводи да је саксонско име Бристов био једноставна калкулација постојећег келтског имена, а Бриц означава прекид. Алтернативне етимологије подржавају бројне ортографске варијације средњовековних докумената, при чему је Самуел Сејер набројао 47 алтернативних облика имена града. Симбол града је једнорог.

Археолошки налази, укључујући оруђе од кaмена за које се верује да су старе између 300.000 и 126.000 година, казују на присуство неандерталаца из Бристола током средњег палеолитика. Од најранијих дана његов просперитет био је повезан са Луком Бристол (Port of Bristol), трговачком луком која је настала у центру града, али која је премештена на обале Бристолског залива.

Британски улични уметник Бенкси  рођен је управо у Бристолу. Не постоји ниједна његова „званична” фотографија, те успешно крије идентитет, иако су његова дела врло цењена. Уметник чији радови красе зграде по Бристолу, Лондону и многим другим градовима ствара у тајновитости пошто се бави послом који је углавном законом забрањен. Прича се чак и да не постоји један Бенкси већ да је реч о групи уметника. Онда је стигло још једно откриће – у питању је жена! Претпостпоставља се да се зове Робин. Псеудоним му наводно потиче о презимена Бенкс, а по другој теорији презива се Ганингем. Једни кажу да је био месар, други да је показао таленат за цртање још у средњој школи. Легенда каже да се родио или 1974. или 1975. године у Бристолу и да је име добио по чувеном голману Гордону Бенксу, јер је и сам као клинац играо фудбал.

Од првог великог знаног мурала у Бристолу 1997. године осликао је већину светских градова, а његов филмски првенац „Exit Through the Gift Shop” био је номинован и за Оскара за најбољи документарац 2011. године. Бенкси са обожаваоцима комуницира преко друштвених мрежа, наговештавајући када могу да очекује нешто ново и где.

Бристол је основан 1020. године и био је трговачки центар са ковницом која је производила сребрне пеније које су носиле његово име. Био је местo прогонства краља Леинтера, Дирамита Мака Муркада, након што је свргнут са власти. Бристолски трговци играли су истакнуту улогу у финансирању Ричарда Де Клара и Норманске инвазије на Ирску.

Тврђаве из гвозденског доба и римске виле изграђене у у близини ушћа река Фроме и Ејвон, а почетком 11. века насеље је било познато као „Бриџство” (на енглеском „место код моста”).  Бристол је добио краљевску повељу 1155. године и историјски је био подељен између Глостершира на северу и Самерсета на југу, све док 1373. године није постао засебан округ.

Бристол је био и полазиште раних путовања истраживања Новог света. Био је полазишна тачка многих путовања, укључујући и брод Бристол на којем је био Џон Кабот, за кога се сматра да је био један од првих Европљана који су ступили на тло Северне Америке.  Године 1499. Вилијам Вестон, трговац из Бристола био је први Енглез који је покренуо истраживање Северне Америке, а испловио је из Бристола.

Првобитна Бристолска епархија основана је 1542. године, када је бивша опатија Светог Августина (која је основана четири стотине година раније) постала катедрала у Бристолу. Бристол је те године стекао и статус града. Џон Визли је у Бристолу основао прво методистичку капелу.

Нереди у граду избили су 1793. и 1831. године због обнове путарина на Бристолском мосту и због Закона о реформама. Секуларнa зградa укључујe Црвену ложу, саграђену 1580. године, а рестаурирану почетком 20. века. Болница Светог Бартоломеја је градска кућа из 12. века која је уклопљена у манастирску болницу коју је 1240. основао Сир Џон ла Вар, други барон Де Ла Варр (око 1277–1347) Била је гимназија Бристол од 1532. до 1767. године, а затим болница краљице Елизабете 1767–1847. Кућа Светог Николе првобитно је саграђена како би се збринула сиромашна деца.

За време Енглеског грађанског рата, град су окупирали краљевисти, који су на месту ранијег парламентарног упоришта изградили кућу Ројал форт. Раст града и трговине настали су с порастом америчких колонија у 17. веку. Tрговало са робом као што је шећер, дуван, рум, пиринач и памук. На врхунцу трговине робљем од Бристола од 1700. до 1807. године, више од 2000 робовских бродова превозило је према америчким државама 500.000 људи из Африке у ропство у Америци.

Организација „Седам звезда” у којој је Томас Кларксон прикупљао информације о трговини робовима и даље постоји. До 1867. бродови су се повећавали и меандри реке Ејвон спречили су чамце дужине преко 90 метара да пристигну у луку, што је резултирало падом трговине. Лука је премештена низводно у ушће Ејвона где су направљени нови индустријски комплекси.

Неки робови који су служили као кућни помоћници, крштени су у нади да ће то значити њихову слободу у Енглеској. Случај Сомерсет из 1772. године разјаснио је да је ропство у Енглеској илегално.  Током 19. века, Самуел Плимсол, познат као „морнарски пријатељ”, водио је кампању да учини море сигурнијим; успешно се борио за обавезну теретну линију на бродовима.

Град је делом обликован по пројекту викторијанског инжењерa Изамбардa Брунелa, који је пројектовао Велику западну железницу између Бристола и мост Клифтон. Нова железница се отворила у потпуности 1810. године и била главна за превоз робе између Бристола и Лондона.

Почетком 19. века романтични средњовековни готски стил појавио се делимично као реакција на симетрију паладијанизма, и може се видети у зградама попут Градског музеја и уметничке галерије у Бристолу и Краљевске академије Западне Енглеске.

Откријте ужасе старог Бристола на обиласку духова са водичем. Прошетајте историјским улицама поред 17 знаменитости и чујте приче о погубљењима, убиствима, крвавим нередима, спаљивањима вештица и самоубиствима. Или једноставно уживајте у призорима пијанства младих.

Бристол је родно место песника из 18. века Роберта Соаутхеја и Томаса Катертона. Kaд смо већ код трилер драме овде је рођен Кери Грант, под именом Арчибалд Алек Лич (18. јануар 1904 —  29. новембар 1986, Давенпорт, Ајова, САД). У Енглеској је био члан путујуће глумачке екипе, плесач и глумац у музичким комедијама. У Холивуду се појавио 1932. године тумачећи улоге различитог жанра. Године 1970, награђен је специјалним Оскаром за допринос филмској уметности. Наступио је у око 70 филмова. Био је омиљени глумац Алферда Хичкока који није волео глумце.

Oвде су демонстранти једном приликом запалили полицијску станицу. А око 1.000 људи марширало је кроз Бристол у знак подршке покрету Black Lives Metter, a jедна статуа сумњиве биографије завршила је у реци.

Неуспешна међународна изложба у Бристолу одржана је у области Бовер Ештон 1914. године. После превременог затварања изложбе, место је коришћено до 1919. године као касарна за пук током Првог светског рата.

Обнову центра града Бристола карактерисали су небодери шездесетих и семдадесетих година, модерна архитектура средином века и побољшања путева. Почетком 1980-их неки су главни путеви затворени, обновљени су Краљевски трг Краљице и Трг Портланд, обновљен је шопинг простор Бродмед, а једна од највиших кула средњег века у центру града је срушена.

 Путна инфраструктура се драсточно променила током шездесетих и седамдесетих година 20. века, развојом аутопутева М4 и М5, који се сусрећу на чворишту Алмондсбури, северно од града и повезују Бристол са Лондоном (М4 источно), Свонсијем (М4 западно преко ушћа Северн) , Екетер (М5 према југу) и Бирмингем (М5 северно). Бристол је два пута бомбардован од стране ИРА-е, 1974. и 1978. године.

У граду су рођени сликари портрета из 18. и 19. века, Томлас Лауренс, архитекта, Франсис Гринвеј пројектант и многи други. Градски музеј и уметничка галерија Бристол чувају колекцију која садржи предмете природне историје, археолошке предмете, локално стаклено посуђе и кинеску керамику.

Музеј М. Шед отворен је 2011. године на месту некадашњег индустријског музеја у Бристолу.

Медијски центар Ватершед и галерија Арнолфини излажу савремену уметност, фотографије и служе као биоскоп, а најстарија градска галерија налази се на Краљевској академији Западне Енглеске у Клифтону.

Бристол је добио награду за европску зелену престоницу у 2015. години, постајући први град у Великој Британији који је добио ову награду. Године 2019. Бристол је постао први град који је забранио возила на дизел гориво, а закон jе ступиo на снагу 2021. године. Град има зелени појас углавном дуж својих јужних обода. Појас се протеже изван градских граница до околних грофовија и округа, на неколико километара места, да би пружио заштиту од градског ширења до околних села и градова.

Модерна економија Бристола изграђена је на креативним медијима, електроници и ваздухопловној индустрији, а докови у центру града преуређени су у центре баштине и културе. Бристол је често од његових мештана описиван као град изграђен на седам брда, а у граду их постоји поприлично много. Клима у граду је океанска блажа од већине места у Енглеској и Великој Британији.

 Бристол је један од најтоплијих градова у Великој Британији, са средњом годишњом температуром од приближно 10,5 °C. Бристол је је међу најсунчанијим у држави, са 1.541–1.885 сунчаних сати годишње.Иако је град делимично заштићен Мендипским брдима, изложен је Северном ушћу и Бристолском каналу.

Посету Гибралтару и Фокландима остављам за неки други пут.