Brčkanje po Budimpešti

 

Grmi i seva, vreme se menja. Na doručku uspešno odbijamo kineski napad. Posle jučerašnjeg stampeda danas je relaks dan. Spa heaven. Prelazimo Eržebet most i na Budimu smo. ČiIi i budni. Kiša još pada. Ne pomišlja da posustane. A ni mi. Ubrzo bivamo nagrađeni sunčevim zracima koji se pomaljaju iz oblaka. Zbog lokacije u startu smo otkačili Sečanji bazene na Trgu heroja. 

Jedna od stvari koje sam oduvek voleo bilo je brčkanje. Od limenog korita i tuša u zgradi u kojoj sam odrastao do ovog sada u Budimpešti.

  

Gelert zatvoreni bazen izgrađen u art-nuvo stilu sa stubovima koji ga okružuju. Ovde je snimljen film „Čaura“. Hotel Gelert imao je mašini za pravljenje talasa 1920. godine. Prvi u Evropi. Talasi pored Dunava. Baš ne mogu da prežale Panonsko more u kojem su se brčkali dinosaurusu.

 

Od turskih kupatila tu su Rudaš, Kiralju, Rac i Lukač .Lukač radi kombinovano - po turski-žene i muškarci odvojeno, a u nekim terminima pomešano. Rac kupatilo se trenutno obnavlja. Najstarija je Vli Bejovo kupatilo.

 

 

Mi se, ovaj put, odlučujemo za Rudaš. Obični i termalni, sa brboć mehurićima gore i dole, slana soba, parna kupatila i saune finske i aromatične, moderan deo i deo iz turskoh vremena, mesto za plandovanje, a na vrhu ali vrhu bukvalno, Rudaš banje, panoramski bazen sa delfinarijumom: koketne i šarmantne Francuskinje koje pričaju o sredi, novim kolima i džezu, egzotične lepotice, fatalne Indijke koje selfiraju i Azijatkinje okuglih, nakarminisanih usana sa sunčanim naočarima koje ne nagoveštava koga kibicuju, devojke čokoladne kože, koje gotovim ponajviše i Mađarica u prugastom kupaćem, sredovečna, ali glatke kože i izvajanog tela sa usnama koje donose probleme i to na svim mogućim jezicima. Sve kao materijalizovane sa uljanih slika iz Mađarske nacionalne galerije juče. Jedan lep i običan junski dan u Pešti.

 

 

 

 

 

A onda natrag preko Sisinog mosta u Veres Palne, gde sam nekada posećivao jednu mađarsku sekretaricu. Prolaze biciklisti pod policijskom pratnjom, žuti tramvaj broj 2, kiša opet počinje i iz bašte nas tera u lokal. Gulaš čorba uz lagani roze. Dok gledamo kako kiša rasteruje šetače, konobar nam nudi još jedan bokal rozea. Oštrouman neki čovek. Ima osećaj i za trenutak i za meru. Kupovina u CBA i na bas. Beograde evo me, Pešto vratiću ti se. Uskoro.

Na nas se namerio i uporno nas prati sivksto-modri oblak, koji seva očima, grmi na sav glas i u gluvo doba noći dolazi u Beograd, izručujući iznenadni pljusak.

I na kraju, ali ne i nevažno-Mađari su smislili ono "nemam ni filera". Normalno!