GOLIJA 2017 -Kanjon Izubre

"Vozim mečku kroz planine
mezim luka, 'leba i slanine
gledam njive, proplanke i polja
srce lupa jače, to je zemlja moja"

Prljavi inspektor Blaža i kljunovi- Sunce tuđeg neba

 

Sa najviših vrhova Golije, Jankovog kamena i Crnog vrha pruža se veličanstveno pogled na 1/2 Srbije. Fascinantan je osećaj savladiti te strme i neukrotive obronke Golije, uživati u vidikovcima kakvi se retko viđaju. 

Ne kažu uzalud meštani: „Ne zna Golija šta je delija”.  Ime je dobila po svojoj veličini– golema. Ima oblik potkovice. Neukrotiva lepotica obrasla šumama hrasta, bukve, smrče i jele, jedinstvena je po neverovatnoj prirodi o kojoj se i danas prepričavaju mnogobrojni mitovi i legende. 

Na njenim obroncima rasuti su mnogobrojni spomenici i manastiri koji potiču iz srednjeg veka, a u njenom podnožju nalazi se Rimski most za koji se veruje da potiče iz doba Nemanjića.

 

 

Gotovo netaknuta priroda Golije, tri klimatske zone, dolinska sa brdskom, prelazna i planinska pružaju pravu blagodet za boravak i aktivan odmor toliko potreban gradskom čoveku. Vazduh čist i svež, da se opipa. Stog smo jednog tropskog petka iz preoranog Beograda krenuli put Golije. Posle naporne radne nedelje da se rekreiramo, družimo i oporavimo. Da uživamo u čistom vazduhu i domaćoj hrani. Nije nam stoga bilo teško ni da  sa svim prtljagom prepešačimo kilometar i po valovitih olijskih predela i preskočimo jednu ogradu s bodljikavom žicom. Dočekali su nas naši domaćini i pas čuvar Aron koji će nas pratiti do kraja puta, opasno se udaljivši od svoga mesta boravišta. 

Ova vazdušna banja sa nepreglednim pašnjacima, livadama, retkim naseljima, gotovo bez industrije, ima najviši vrh Jankov kamen na 1833 m. Surove zime ili mirišljava leta i prirodna hrana nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Idemo i beremo šumske jagode. 

 

Staze su lake za hodanje. Visinske razlike traže malo bolju kondiciju. Koristite patike, bolje duboke, planinarske gojzerice imaju prednost.  Dužina kružnih staza je 9 i 12 km i kreću od Golijske reke.

Golija je najviša planina jugozapadne Srbije, pitoma, bogata šumom, livadama i pašnjacima. Park prirode Golija obuhvata površinu od 75.183 hektara.  Zbog izuzetne očuvanosti izvornih prirodnih vrednosti (izvori, razvijena gusta rečna mreža, razuđen reljef, plodno zemljište, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet), ali i kulturnih vrednosti, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, MAB/UNESCO komitet je u okviru Parka prirode Golija proglasio Rezervat biosfere Golija – Studenica, površine 53.804 hektara.

Simbol Golije predstavljaju reke Moravica i Studenica. Probijajući se kroz planinu, od izvorišta do ušća, Studenica je duboko usekla korito u usku dolinu sa nekoliko manjih i kraćih klisura. Najdublja se pruža od Bažalskog krša do ispod ušća reke Savošnice u Studenicu. 

Njena desna pritoka Izubra, sa živopisnom klisurastom dolinom obraslom visokom bukovom i mešovitom šumom, u donjem toku krije tri vodopada ukupne visine oko 20 m. Nizvodno, kilometar pred ušće, gradi veliki broj slapova i bukova. Rečne doline razdvajaju uzvišenja različitog oblika i veličine, često zasečena serijom površi i terasa.

E baš je kanjon Izubre bio naš današnji cilj. Planirali smo da obiđemo donji i gornji vodopad. Prati nas jedan simpatičan pas, čija krzno podseća na ovce ili jamboliju. Kad naiđemo na baru, on se kupa i pije ne hajući za blato. Ako mu damo neki zalogaj ne odbija, samo ponekad okleva. Nema manire i često nas na uskoj stazi iseče bez pardona. 

Radočelo je planina u Srbiji, na levoj strani reke Ibra, oko 12 km zapadno od varošice Ušća. Planinski lanac pravca severoistok-jugozapad, izvijen je prema jugoistoku. Sa zapadne i severne strane planina je obuhvaćena dolinom reke Studenice, leve pritoke Ibra.

Mesto gde smo se usidrili nosi ime Rudno ima par kafana i prodavnica, kao i stadion podignut uz pomoć Holanđana. Mnogi meštani uputili su se u zapadnu Evropu da poprave budžet. Oni koji su ostali vredno rade i ne kukaju. Oštroumni su i promoćurni, a ne kao one položare i polutani čijim se papazjanima smeju široke narodne mase. Seljak je zanimanje i titula, a seljačina karakterna osobina, za onog koji bi da bude ono što nije i onog koji mudrost poistvećuje sa podmuklošću. Odavde treba uzeti jednoga da nas vodi. I ne bi zažalili. Nakupilo se mudrosti i strpljenja u ovom narodu. Baš zato što je u kontaktu sa prirodom.

A kada smo kod flore i faune do sada je na Goliji zabeležena 1091 vrsta živoga sveta, od toga 117 vrsta i varijetata algi, 40 vrsta mahovina, 7 vrsta lišajeva i 75 vrsta gljiva. Kao što svako područje ima svoj simbol i svoje obeležje, za Goliju se slobodno može reći da je carstvo planinskog javora, koji ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume. Sa aspekta zaštite planinskog javora i njegovih zajednica, od velikog značaja je činjenica da je ova vrsta preživela ledeno doba i da je u svom izvornom obliku danas fragmentarno očuvana. Zbog prisustva 95 vrsta ptica Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara. Njihovo prisustvo u različitim tipovima staništa, pokazuje koliko je raznovrstan svet ptica. Jež, alpska rovčica, slepo kuče, puh lešnjikar, lasica, mrki medved i vuk samo su neke od 22 vrste koje su ustanovljene na Goliji. Od vrsta čiji je lov dozvoljen u okviru lovišta Čemernica, Grabovica i Golija tu su srna, divlja svinja i zec. Uz lasicu, za koju je ustanovljena trajna zakonska zaštita, sa aspekta zaštite, i to kao prirodne retkosti značajno je još 9 vrsta, među kojima su i vuk, sivi puh, veverica i močvarna rovka. Planinu u rano proleće opsedaju skupljači lekovitog bilja koga u Goliji ima više od 100 vrsta.

U domaćinstvima se gaje kokoške, ovce, krave i svinje. Za koze kažu da su teške štetočine i da sazvaću sve iz bašte. Nije mi jasno šta onda radi sva ta slina paščad i kako zarađuju svoj komad koske. Na trpezi uvek ima mleka, običnog i kiselog, heljdopite, uštipaka i kajgane, sira i kajmaka, salate, pršute i slaninice... Za početak slatko od šumskih jagoda, a za kraj palačinke sa džemom od šipaka ili šljiva. Pije se, pretpostavljate, rakija. 

Na putu Kumanica – Bele Vode u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jezero (Dajićko) za koje su vezane mnoge legende , a i naučni rad dr. Nedeljka Košanina i Radovana Ršumovića. U osnovi je trouglasto i okruženo je četinarskom šumom. Dugo je 10-15 metara. Ranije je bilo mnogo veće i oticalo je u reku Pakašnicu. Jezero je obrazovano od atmosferskih voda i jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava.

Takodje ovde treba pomenuti i jezero "Nebeska suza" na Okruglici (1495 m. n.v.) koje se pojavilo posle jednog zemljotresa u Rumuniji 1974 godine i jezero ispod Crepuljnika koje je potpuno zaraslo u tresavsku vegetaciju i koje nosi naziv "Košaninovo jezero". 

U selu Gradac nalazi se "Gradački krst" neuobičajeno velikih dimenzija na kome su ranohrišćanski simboli i slova ispisana 1662. godine. Na Goliji se nalazi i crkva u selu Ostatija i udaljena je od Ivanjice 46 kilometara. Podignuta je u vreme Nemanjića i posvećena je Bezmitnim vračevima Kuzmanu i Damnjanu.

Jedan od znamenitih spomenika kulture koji se može posetiti na podnožju planine Golije je i, već pomenuti, "Rimski most" koji je udaljen od Ivanjice 17 km, i veruje se da je iz doba Nemanjića, iako nosi naziv Rimski most. Jednolučni most dužine 14 metara i širine 2,40 metara, obnovljen je i konzerviran.

 

 

 

Završivši danjašnje pešačenje koje je iznosilo preko 20 kilometara vraćamo se u restoran „Orlovo gnezdo“, a odatle nastavljamo ka našem prenoćištu. 

 

U blizini Golije nalazi se i manastir Studenica, mauzolej Nemanjića. Ali to je već plan za sutra.

A ako vas zanima sudbina američkog staforda, Arona, koji nas je u stopu pratio do Studenice i tamo se igrao sa par kučića, vaš izveštač saznaje da tri dana nije dolazio kući. Švrljao i švalerisao se. A onda se trećeg dana pojavio na kapiji i zalajao. Deluje da je ogladneo. Pseća sudbina...