Deutsche Tage 1 -Drezden, nemački barokni feniks

"Čovek prosečnog talenta

će uvek biti prosečan, bez obzira da li putuje ili ne, ali talentovan čovek će se raspasti ako zauvek ostane na jednom mestu"

Volfgang Amadeus Mocart

Nemačka je nastala u IX veku deobom franačke države Karla Velikog. Posetu Nemačkoj otpočinjeno razgledanjem Drezdena, glavnog grada nemačke savezne države Saksonije (Freistaat Sachsen). Prva „Slobodna država Saksonija“ nastala je 1918. po abdikaciji kralja Saksonije i raspuštanja Saksonskog kraljevstva. Godine 1945. „Zemlja Saksonija“ je postala deo sovjetske okupacione zone. Po ponovnom ujedinjenju 1990. godine Slobodna država Saksonija je uspostavljena kao federalna država. U državi Saksonija živi oko 60 hiljada pripadnika slovenske etničke grupe Lužičkih Srba. Najvažniji gradovi Sansonije su Drezden i Lajpcig.

Drezden se nalazi u dolinu reke Elbe, na dvadesetak kilometara od nevidljive granice sa Češkom. Zbog svog izuzetnog kulturno-istorijskog značaja poznat je pod imenom "Firenca na Elbi". Svaka zgrada u Drezdenu pripoveda o bogatoj istoriji grada, dugoj osamsto godina. Posebno je interesantan period vladavine kralja Saksonije, Poljske i Litvanije, Fridriha Avgusta Snažnog krajem XVII veka, koji je najzaslužniji za bogatstvo grada. Nadimak "snažni" zadobio je što zbog fizičke građe i snage (savijao je golim rukama konjske potkovice), ali i zbog impozatnog poroda (ostavio je za sobom oko 370 sinova i ćerki iz veza sa velikim brojem ljubavnica). Grad je razaran u Sedmogodišnjem ratu (1756.-1763.), kao i u vreme Napoleonovog pohoda 1813. godine. Godine ratnih stradanja, zamenila je vreme trgovine, razvoja i blagostanja. Skoro svako ko je držao do sebe imao je ovde svoju vilu. Dolazilo se ovde kako zbog kulture, tako i zbog lova u okolnim šumama, u kojima se i dan danas mogu videti jeleni i divlje svinje. Grad je opet uništen tokom bombardovanja 13. i 14. februara 1945. godine. Tada je poginulo preko 25 hiljada ljudi, a oko 80% zgrada u gradu je uništeno. Ovako brutalan napad ostao je zagonetka za istoričare, pošto sa vojnog gledišta nije imao nikakvog smisla.

Po nekima ovakvo stravično bombardovanje zahtevala je Crvena armija, a po drugima grad su američki i engleski bombarderi razrušili, jer je već bilo poznato da će se grad naći u ruskoj zoni. Bombardovanje je izvršeno napalm bombama, a ono što nije stradalo od bombi, stradalo je od visoke temperature. A onda u grad ulaze sovjetski tenkovi, a umetnička dela se iz skrivenih bunkera šalju za Moskvu i Kijev, odakle se kući vraćaju tek 1956. godine. Raščišćavaju se ruševine, ponešto i gradi. Na par zgrada u Drezdenu, koje su preživele bombardovanje mogu se videti table s natpisom "oslobodila Crvena armija".

Nakon Staljinove smrti 1953. godine u istočnoj Nemačkoj izbija pobuna. U jutro 17. juna demonstranti su zauzeli radio stanicu u Drezdenu i otpočeli emitovanje sopstvenog programa. U isto vreme na berlinskom Aleksanderplacu oklopni transporter gazi jednog pobunjenika. Crvena armija je pobunu ugušila u krvi, a konačan bilans je 267 poginulih. Nakon ujedinjenja jedna berlinska ulica ponela je ime po ovom tragičnom datumu u nemačkoj novijoj istoriji.

Danas su u Drezdenu socrealističke pravougaone zgrade uglavnom uklonjene, a istorijsko jezgro grada obnovljeno. Nedaleko od glavne železničke stanice (koja se renovira u eklektičnom braku baroka i futurističke arhitekture), nalazi se nekadašnji ponos i dika DDR-a, ulica "Pragerstrasse".

DDR nostalgičari odlaze u čuveni "Kakadu" bar, gde su nekadašnji partijski funkcioneri izvodili svoje ljubavnice, a danas se tamo igra uz muziku Elvisa, Bitlsa i nekadašnjih istočnonemačkih hitova. U Drezdenu je 1989. godine kao oficir KGB-a službovao i unuk Staljinovog kuvara i ruski premijer Vladimir Putin. I zalazio u gorepomenuti bar. U vreme promena, nakon što su zauzeli sedište zloglasne istočnonemačke tajne policije Štazi, demonstranti su krenuli ka sedištu KGB-a. Tamo ih je dočekao Putin s isukanim pištoljem u ruci. Smirenim pogledom preleteo je po ustalasanoj masi i na nemačkom jezuku im poručio:

„Nalazite se na sovjetskoj teritoiji. Pucaću na svakoga ko se približi... “

Da je u Drezdenu doživeo lepa vremena Putin ne krije. Merkelova mu ponekad pošalje suvrenir na stare dane:

 "Angela mi s vremena na vreme pošalje par flaša Radeberger piva” 

Drezden je često plavljen, pa grad štite dva rova širine 50 metara i brisani prostor koji svesno nije izgrađen. Kao i u Pragu, obilno izlivanje reke desilo se 2002. godine. Drezden je jedan od najzelenijih gradova Evrope, s 63% gradskog podučja u zelenilu. Istorijski centar Drezdena stavljen je na listu kulturne baštine UNESCO-a 2004. godine , ali je sa nje skinut samo pet godina kasnije. Razlog je bio što su saksonske vlasti odlučile da, uprkos protivljenju UNESCO-a, izgrade most sa četiri saobraćajne trake. E ni Nemci nisu više disciplinovani kao nekad! Al' su zato dovoljno bogati da ne haju i sve o svom trošku upakuju u celofan i uvežu u mašnicu! Hladno je i mi teški minus savladavamo karamelizovanim bademima i lešnicima s ukusom cimeta i toplim grogom koji greje kako telo, tako i dušu.

 

Obilazimo novu sinagogu iz 2001. godine, palatu Cvinger (Zwinger), protestansku Bogorodičinu crkvu (Frauenkirche), dvorsku rimokatoličku crkvu (Hofkirche) za vreme čije gradnje 1739.-1766. godine se nije moglo naslutiti ko će se u njoj moliti, mozaik dug 102 metara (Fürstenzug) u Augustusstrasse (koji je čudom preživeo bombardovanje!), operu Zemper, Tašenberg palatu, ostatke gradskih zidina i Avgustov most.

Dvorac Rezidencšlos je najstarija građevina u Drezdenu. Tašenberg palata sagradio je Avgust Snažni kako bi se u njoj sastajao s svojom metresom, ženom koja je pripadala drugom čoveku, Anom Konstancom. Palata je završena 1715. godine, ali je tada njihova ljubavna afera već bila davno okončana. Palata, razrušena u bombardovanju, obnovljena je 1993.- 1994. godine, a danas je u njoj hotel „Kempinski“. Na šetalištu pored Elbe, u pločniku su utisnuti mesingani zodijački znaci i reljefi planeta u kružnom nizu. Pronalazim i planetu koja vlada mojim znakom, Veneru.

Bogorodičinu crkvu otvorio je 1726. godine lično Johan Sebastijan Bah. Mogla je da istovremeno primi 3,5 hiljade vernika. Uništena u toku dva februarska dana tokom bombardovanja. Obnovljena je u periodu između 1994. - 2005. godine, a orginalne cigle i kamenje, koji su ugrađeni u renoviranu crkvu, prepoznaćete po tamnijoj boji. Te večeri u njoj se održavao koncert, razgledali smo velilčanstvene orgulje, ali avaj, mi smo imali druge planove. Palata Cvinger bila je sastavni deo odbrambenog zida. Projektovao ju je arhitekta Mateus Danijel Pepelman 1711. godine, a njeni vrtovi protezali su se sve do obala reke Labe.

   i onda u dnu slike

hm.... Rafaelo, Urbino

i usnila Venera

Palata krije pet veličanstvenih muzejskih dragulja (Staatliche Kunstsammlungen Dresden), sa Galerijom starih majstora (Gemäldegalerie Alte Meiste; Rafael (Sikstinska Madona-1512./1513.), Rembrant, Van Dajk, Van Ajk, Rubens, Kanaleto, El Greko i mnogi drugi; ulaznica deset evra), kao i galerijama oklopa i oružja, satova i porculana i čuvenim „Zelenim trezorom“ (Grünes Gewölbe) s riznicom saksonskog blaga od oko tri hiljade eksponata smeštenih u desetak galerijskih soba. Zbirka je oformljena između 1723.- 1730. godine. U njemu je fascinantna kolekcija nakita i umetničkih dela načinjenih od zlata i dragog kamenja. Naročito su interesantne srebrna i ćilibarska soba. Obratite pažnju na Ugaoni kabinet koji je Avgust Snažni posebno voleo. Jedini problem je što, najčešće, ulaznicu treba nabaviti nedeljama unapred. Ali za one koji planiraju da posete Drezden i žele da obiđu ovu jedinstvenu kolekciju, karte od 15 evra mogu da se rezervišu preko Interneta. Pažnju privlači jedan eksponat, minijaturna indijske palate, površine od jednog kvadratnog metra, čija je izrada koštala u to vreme, koliko i zidanje prave kraljevske palate. Ovde ćete se upoznati i s obnovom kraljevske palate 2004. godine.

Muzej ove godine slavi 450 godina postojanja. U to ime u muzejskoj prodavnici kupujem brošuru vodič kroz Galeriju starih majstora, razglednice Bogorodičine crkve i kišobran s likovima Rafaelovih anđela. Možete obići i Nemački muzej higijene, osnovan 1911. godine, a ako ostajete duže tu je Drezden karta, koja omogućava besplatan prevoz i posetu muzejima.

Opera „Die Semperoper“ nosi ime po arhitekti Gotfridu Semperu, koji ju je dvaput projektovao (1838.-1841; 1871.-1878.). Drugi put je sagrađena u stilu italijanske visoke renesanse, a potpuno uništena u vatrenoj stihiji posle bombardovanja krajem II svetskog rata. Ponovo je sagrađena tek 1985. godine.

Vrlo skupe ulaznice rasprodate su nedeljama unapred. Doduše, mogu se rezervisati preko Interneta, a postoji i alternativni način. Turističke agencije i hoteli unapred kupuju karte za svoje klijente, pa ne uspeju da ih prodaju ili ih gosti ne iskoriste. Tako karte koje koštaju i više od nekoliko stotina evra, možete nabaviti za dvadesetak evra (ispred ulaza u operu pre sam početak koncerta).

Ispred opere ulični umetnik razvlači harmoniku i peva setne ruske romanse. Ima dosta ruskih turista i nisam mogao ni da naslutim ni trunčicu neprijateljstva prema dojučerašnjim okupatorima. Današnja Evropa je Evropa prožimanja, a ne Evropa sukoba, Bogu hvala!

Sve vreme nas je pratila novogodišnja dekoracija. Štandovi s kobasicama, poslasticama, pivom, kuvanim vinom i grogom, suveniri i šta još ne. Naravno i visoke drvene piramide, ukrašene figurama svetaca, preteče božićnih jelki, s tradicijom koja seže u XVIII vek. Nekoliko stanica tramvajem od centra i ugledaćete modernu staklenu fabriku VW automobila. Za samo par evra možete je posetiti i upoznati se sa procesom proizvodnje. Radnici u belim kombinezonima ručno sklapaju Folksvagenov najluksuznije modele. Sve više liči na visokotehnološku hiruršku salu. Ako više volite porcelan, posetite fabriku prestižnog porcelana „Meissen“. Za oko sat vremena i oko desetak evra, obići ćete radionicu, gde se ručno pravi najskuplji porcelan na svetu. Porculan se odavde od 1708. godine širi nezaustivo Evropom.

Ime ovog grada povezano je sa životom jedne srpske krunisane glave. Marija Obrenović (devojački Elena Marija Katadži, 1831), majka kralja Milana, obolevši od raka, digla je ruku na sebe 4. jula 1876. godine baš ovde. prvobitno je sahranjena u Jašiju, da bi njeni posmrtni ostaci 1908. godine, bili preneti u porodičnu grobnicu Katadžijevih, u Bukureštu.

Drezden je dom najstarije i najbrojnije flote parobroda na svetu. Ona broji devet parobroda, pri čemu je najnoviji star više od osamdeset godina. Oni vozikaju turiste po Elbi i Labi.

No, mi smo opet bili u manjku s vremenom, te na uličnom štandu uzimamo odlične nemačke kobasice i pivo. Ljubazni, ali obazrivi prodavac traži za običnu staklenu čašu u koju će nasuti pivo čak tri evra. Kažem mu da ću ga na licu mesta popiti. On ne žuri s vraćanjem kusura.Revoltiran ispijam pivo u jednom gutljaju i pobedonosno mu vraćam čašu.

"Sjajan cug!", s uvažavanjem konstatuje konobar i vraća mi novčiće. Potcenio je moj urođeni cicijašluk.

"Vežbao sam kod kuće!" ne bez ponosa izgovaram i žurim Brilovim stepenicama (Brühl Terrace), koje nazivaju i balkonom Evrope, prema našem autobusu. Nažalost nismo imali vremena da posetimo obližnji muzej Karla Maja, pisca romana o Vinetuu i Old Šeterhendu, koji nikad nije posetio Ameriku. Napisao je još i sledeća dela: „Od Bagdada do Stambola”, „U Balkanskim gudurama” i druga.

Idemo dalje u Berlin?