Put za Santiago (Camino de Santiago)

Put za Santiago (Camino de Santiago) je pešačka tura  do španskog  grada  Santiago de Compostelu,  u čijoj katedrali se nalaze mošti svetog apostola Jakova. Zbog toga se naziva još i Putem Svetog Jakova. Tokom srednjeg veka  Santiago de Compostela  je bilo vrlo popularno hodočasničko odredište.

Najraniji zapisi o ovom putu ka najzapadnijoj tački Španije, koju su Rimljani nazivali “ Cape Finisterre“ (kraj sveta), datiraju iz VIII veka. Duž ovog puta sagrađeno je oko 1.800 građevina, verskih i svetovnih, od velikog istorijskog značaja. Zanimanje za ovo hodočašće je, kasnije, oslabilo, ali u današnje vreme ponovo postaje popularno. Broj hodočasnike je u stalnom usponu. Najviše ih je u junu i julu, no najbolje je izabrati maj ili septembar. Imajte na umu da će vas sigurno iznenaditi kiša, a možda i sneg.

Postoji nekoliko verzija Puta svetog Jakova, ali klasična verzija je francuski put svetog Jakova. Svake godine, oko 100 hiljada hodočasnika peške, na biciklu, magarcu ili konju iz oko 100 zemalja zatraže potvrdu (compostelu) koja se dodeljuje na osnovu hodočasničkog pasoša (credencial, 3 €)  ispunjenog pečatima gradova kroz koje su prošli. Pasoš je dokaz da su prošlli putem koji je Asocijacija hodočasnika sv. Jakova priznala kao jedini zvanični put. Ovaj broj je realno veći, jer ima mnogo hodočasnika koji ne traže svoju kompostelu, jer se daje samo onima koji je traže iz religioznih razloga.

Mnogi od današnjih severnih evropskih puteva ka Santijagu slede iste rimske puteve opisane u Kodeksu Kalikstinus (Codex Calixtinus), pretečom današnjih pisanih turističkih vodiča. Peta knjiga Kodeksa pominje rute počev od Pariza, Vezne, Le Pi i Arl,  koje sve vode ka Pirinejima u vidu Francuskog puta počev od St. Jean Pied-de-Port (Camino Francés). Španski Francuski put je najpopularnija hodočasnička ruta za Santijago, dug osamsto kilometara. Njime godišnje prođe oko 80 hiljada hodočasnika. Druge popularne rute su Srebrna ruta iz Sevilje (Via de Plata) i portugalska ruta (Camino Portugués).  Savet Evrope  je 1987. godine  proglasio španski i francuski deo puta za Santiago "Glavnom ulicom Europe", a UNESCO ju je 1993. godine stavio na listu  svetske kulturne baštine.

Oprema koju putnik treba da ima su dobre cipele za treking, štapovi, ranac s simbolom puta školjkom, vreća za spavanje, čutura s vodom,  mast za rane i neizbežne žuljeve, kišna kabanica. Iskusni pešaci maratonci tvrde da je idealna težina prtljaga iznosi između 10 i 15 % telesne težine, no mnogo toga je i do kondicije i izdržljivosti. Polovina od toga ode na vreću za spavanje, flašu s vodom i mast za rane i žuljeve.  

Ljudi su se vekovima kretali  peške, što je i prirodan način kretanja. Savremen način života smestio nas je u autombile i avione. No peške je lepše, jer predstavlja povratak prirodi, a ne treba zaboraviti ni zdravstve koristi od ovakog poduhvata. Usput ćete susretati i ostale putnike iz raznih država i sklopiti nova prijateljstva. Na raskrsnicama puteva, hodočasnici ostavljaju kamenje, a svaki kamen s sobom nosi neku želju. I nepopravljivi hedonisti doživeće svoje zvezdane trenutke.  Krećući se kroz ove prelepe francuske i španske predele, srednjovekovne gradove, uživaće i u neopisivom gastronomskom iskustvu oličenom u lokalnoj hrani i izuzetnim vinima.

Put prolazi kroz nekoliko većih gradova poput Pamplona, Leona, Burgosa i kroz veliki broj manjih mesta i živopisnih pejsaža. Uz put, na  svakih  10-20 kilometra nalaze se hosteli i ukoliko imate potvrdu da ste hodočasnik možete prenoćiti za samo par evra. Doduše postoje i prenoćišta koja koštaju i do stotinak evra.  Neki hosteli su pod upravom lokalnog sveštenstva, neki lokalnog saveta, a neki su u privatnom vlasništvu, ili njima upravljaju udruženja hodočasnika. Duž puta se orjentiše uz pomoć žutih strelica ili školjki (lepeza svetog Jakova) . Simbol školjke datira od pre hiljadu godina, kada su hodočasnici koristili školjke da bi zahvatili vodu za piće.

Svi koji stignu do kraja, to jest poslednjih sto kilometara pređu pešice (200 km biciklom) dobiju potvrdu da su prešli ovaj put, a ime njihovih država se, sutradan, pominju na  hodočasničkoj misi.  Nedavno je snimljen film „Put“ s Martinom Šinom koji govori o ovom putu. I Kueljo u svom delu pominje ovo hodočašće.