Mocart kugle uz zvuke valcera-Edition 2008-2013

Magija jutarnjeg jodlovanja

Grad valcera posetio sam par puta. Prvi put u okviru jedne od novogodišnjih tura Evropom. Mnogo detaljnije tokom sedmodnevnog boravka pod pokroviteljstvom austrijske avio-kompanije Austrian airlines (www.austrian.com).Čim smo se vinuli put neba, tog septembarskog ponedeljka (Melanie Fiona: "I leaving on Monday morning!) avionom su prolepršali zvuci valcera, dok smo mi zaneseni grickali ponuđene "Milka" čokoladice. Za transport od aerodroma Schwechart do grada izabrali smo CAT voz (karta u jednom prvcu 10, povratna 18 €). Kao svoju bazu smo izabrali i preko Neta rezervisali sjajni hostel "Meininger" smešten u blizini šoping mola "Kolumbo" u Favoritenstraße (u ulici Columbusgasse 16, siva zgrada s velikim crvenim slovom M).

Hostel je nov, s jednostavnim, modernim nameštajem, sjajnim švedskim stolom za doručak (4 €), pa svakako zaslužuje moju preporuku. Naravno u njegovom sastavu je i bar i Inetrnet sala, možete iznajmiti i bicikl, a osoblje na recepciji zna sve odgovore na vaša potencijalna pitanja i dileme. Uglavnom smo se kretali peške (koristeći GPS), mada je gradski prevoz savršen (pojedinačna karta 1,8 €,  a na raspolaganju vam stoje i dnevne, višednevne karte, kao i Vienna Card)

 

Beč je po drugi put proglašen za najbolje mesto za život. Ovde se i od džubreta pravi struja, voda im stuže s planina, a vazduh je nenadano čist. Grad Štrausovog valcera, koji teče u ritmu plavog Dunava, nekada prestonica velikog Habzburškog carstva, danas posetiocu nudi svoje bogato nasleđe, pre svega svoje čuvene građevine i muziku bez roka trajanja.Nastao kao keltsko naselje na obali Dunava, Beč je vremenom postao jedna od najvažnijih tačaka Rimske imperije u centralnoj Evropi. Njegov položaj na reci, u strateškom smislu, bio je presudan za to da postane okosnica velikog i moćnog carstva. Svoj vrhunac doživeo je u vreme vladavine Habzburga, koja je počela da opada krajem XIX veka, da bi se okončala sa završetkom I svetskog rata. Ožiljci ostali nakon nacista i savezničkih bombardovanja tokom II svetskog rata zaceljeni su tokom godina i Beč je nastavio da živi kao glavni grad Austrije, nudeći zaista mnogo od svoje kulturne baštine, koja je, srećom po nas, preživela sve bure i nevolje koje su potresale ovaj grad.

 

Beč vam nudi miris nostalgije i patinu svoje bogate i slavne prošlosti. Elektika kultura naroda nekadašnjih podanika crno-žute monarhije, uspela je da objedini sve ono što je bilo najbolje u ponudi svakog od njih, a dokaze za tu tvrdnju možemo pronaći i u današnjem Beču. Nestvarna, elegantna zdanja, muzika genija klasične muzike (Bah, Brams, Šubert, Hajd, Štraus, Betoven i Mocart), sjajna gastronomska ponuda, samo su neki od turističkih aduta ovog grada. Muzičko nasleđe i dalje s uspehom neguju Bečka filharmonija i Državna kuća opere. A ljubitelje likovnih umetnosti neka se zapute u muzej Albertina muzejski kompleks smešten u nekadašnjim dvorskim konjušarnicama Museumsquartier. Nedaleko odatle u hladom podrumu Kapucinergrufta počivaju mošti vlasnika dvorova, konjušnica, vladara Srednje Evrope, već pomenute carske kuće Habsburg.

U Beču danas živi petina austrijskog stanovništva, tačnije dva miliiona stanovnika živi, od kojih oko 200 hiljada Srba. Ovo je posle Čikaga, grad sa najbrojnijom srpskom dijasporom u šta ćete se uveriti na svakom koraku. Stoga ne čudi što se u nekim školama srpski uvodi kao drugi jezik koji se uči. Nekad su bečkim ulicama šetali sledeći znameniti Srbi: Petar Petrović Njegoš, Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović i Đuro Daničić, slikari Paja Jovanović i Uroš Predić, muzičari Kornelije Stanković i Petar Krstić, da ne nabrajamo dalje.

Ono što u najvećoj meri predstavlja kulturno nasleđe ovog grada, a što svaki posetilac treba da vidi, nekada je bilo zatvoreno gradskim zidinama i činilo veliko gradsko jezgro. Te zidine je kasnije zamenio Ringerštrase, kružni put. Ring, glavna bečka avenija i jedna od najlepših ulica sveta, nastao je planski. Četiri kilometra duga ulica za javnost je otvorena 1865. godine, po nalogu austrougarskog cara Franje Josipa. Gradnja je trajala osam godina. Ring je nastao na praznom prostoru kada su porušene gradske zidine, a ideja je bila da se na taj način centar poveže sa spoljašnjim kvartovima grada. Danas je podeljen na sedam delova. Ovom ulicom voze tramvaji broj jedan i dva, koji kružno obilaze središte grada, prvi bezirk-kvart (Innere Stadt). Ring je kružni A mein Goot! Meine Damen und Herrn:Vienna Calling!  tok koji je prekinut Dunavskim kanalom, uz koji je kasnije dograđen široki bulevar, pa je tako spojen u jednu celinu.

Zanimljivo je da Ring nikad nije završen prema orginalnim planovima. Slom berze 1873, početak Prvog svetskog rata i gubitak austrijskih kolonija onemogućili su finansiranje grandioznih planova, ali je puno toga od planiranog i izgrađeno. Zajedno s Ringom rasle su i velelepne zgrade, parkovi i drvoredi. Zato hajde da pođemo u šetnju tom ulicom.

 
                  Prisetio sam da je ovo grad u kojem u policiji radi i moj stari znanac komesar Reks (commissar Rex)  :-)

Iako Ring nema početak ni kraj, nekako se računa da obilazak počinje kod zgrade Opere (Staatsoper). Saobraćaj je tu jednosmeran i ide u smeru kazaljke na satu. Šetnja Ringom u punoj dužini traje oko tri sata i najbolji je način razgledanja turističkih lepota. Moguće je iznajmiti i jedan od slobodnih gradskih bicikala, koji služe svakom ko želi da na taj način obilazi grad. Iza Opere u parku se nalazi Hofburg, najveći bečki dvorac s ravno 2600 soba. Prvo utvrđenje, koje je bilo začetnik ovog dvorskog kompleksa, podigao je kralj Otokar Premist u XIII veku. Palata Hofburg (Carska palata) bila je dom Habzburgovaca skoro 600 godina, a danas se ovde nalazi palata predsednika Austrije, muzeji (njih čak 22) i Nacionalna biblioteka, čuvena Španska škola jahanja, Avgustinijanova crkva iz XIV veka i kraljevska kapela u kojoj se još od 1498. godine održavaju koncerti čuvenog Hora bečkih dečaka.Svaki posetilac je zaista u dilemi šta odabrati kada je Hofburg u pitanju, ali kao neka odrednica može poslužiti činjenica da su, što se tiče poseta, najpopularniji carski apartmani.

Tokom vekova je nadograđivan i menjan, a poslednje velelepno izdanje zakrivljene fasade potiče iz 1913, neposredno pred početak Prvog svetskog rata, tako da su njegovi stanovnici vrlo kratko uživali u njemu, jer je monarhija ukinuta 1918. U periodu od 600 godina bio je središte imperijalne vlasti i sedište kraljevske porodice. Danas se tu mogu posetiti prostorije Franje Josipa i Elizabete, kao primer životnog stila iz tog doba, kao i nekoliko muzeja, dok se u parku nalazi više spomenika. Ko voli grčku mitologiju na kapijama će prepoznati statue Herkulovih zadataka, a ko uđe u Hofburg, moći će da vidi carske apartmane, dva muzeja sa delima Direra, Kunsta i Brojgela, riznicu sa blagom Habzburga, baroknu biblioteku sa preko 200 hiljada knjiga, prirodnjački muzej sa prepariranim žirafama i slonovima, Kongresni centar, crkvu i mnogo toga drugog.

Španska škola jahanja je najstarija institucija smeštena u višespratnu baroknu dvoranu pod stubovima i masivnim kristalnim lusterima. U njoj paradiraju "montirani" konji, preciznije, lipicaneri (vode poreklo iz Španije). Ovo je najstarija škola za klasičnu dresuru konja. Savršeno uvežbanog kasa, oni zajedno priređuju jahački spektakl za gledaoce koji predstavu posmatraju sa balkona. Cena ulaznica je od 80 do 200 evra za samu predstavu, a 12 evra za treninge. Inače, zanimljivo je da je dvorana od samog početka građena za konjičke potrebe, kako bi aristokratska mladež XVIII veka imala odgovarajuće mesto da se uči jahanju.

Osnovana je davne 1572. godine, a danas se sa ovom veštinom možete upoznatii u Zimskoj školi jahanja, koju je osnovao Karlo VI. Carska škola jahanja je do 1920. godine i propasti Habzburške monarhije bila smeštena u okolini sela Lipica. Glavna sezona je od septembra do juna, ali se karte moraju rezervisati znatno ranije. Ulaznice za treninge, ipak, možete nabaviti na samom ulazu. Posetite i muzej koji se nalazi u sastavu škole.

Sestrinske zgrade Prirodnjačkog muzeja i Galerije umetnosti poseban su doživljaj. Između njih se, kao prava carica, smestila Marija Terezija, okružena svojim savetnicima i pomoćnicima. Po pričama, neki od njih bili su i njeni ljubavnici. Zgrade muzeja su identične, a iza njih se nalazi staro Sajmište, danas pretvoreno u galerije i koncertni prostor.

Renesansno zdanje u kojem je smešten Muzej lepih umetnosti je građen od 1872.- 1891. godine. U njemi je pohranjeno ogromno umetničko blago koje je bilo u vlasništvu Habzburgovaca, pa se možete prošetati kroz istoriju od egipatske, grčke i rimske civilizacije, pa sve do srednjovekovnih zbirki. Ovaj muzej, čija kolekcija spada u red najbogatijih i najvažnijih u svetu. Tu su, između ostalog, smeštena dela Rubensa, Rembranta, Vermera, Ticijana, Rafaela, Brugela...

Nasuprot ovom muzeju nalazi se Prirodnjački muzej sa kolekcijom meteorita, fosilnih ostataka, insekata i skeleta praistorijskih životinja, ali i Vilendorfskom Venerom.Ne iznenadite se kada ugledate Schmetterlinghaus (kuću živih leptirova). Obiđite Trezor i razgledajte zbirku kruna.Krunom svetog Stefana, iz XII veka, krunisani su mađarski i austrijski carevi. Pogledajte i izuzetnu zbirku srebrnih i porculanskih predmeta iz svih krajeva sveta.

 

Zgrada Parlamenta izgrađena u klasicističkom stilu datira iz 1871. godine. Glavni trakt sa osam korintskih stubova podseća na grčke hramove. Parlament je danas sedište Nacionalnog saveta i Saveta država članica, pa možete obići.

 Ispred njega boginja Atina visoka pet metara čuva plovne puteve reka, tadašnjih glavnih saobraćajnica Austrougarskog carstva.

Najveći park duž Ringa je Volksgarten - narodni park, između dvorca Hofburg i Burgteatra. Najpoznatija građevina u parku je Hram Tezej (Theseus), replika atinskog hrama iz 5. veka, koji je nastao 1820. godine. Park je i danas vrlo posećen, uvek pažljivo uređen zasadima cveća i egzotičnih biljaka. Pored parka je Burgteater, narodno pozorište, koje je od samog početka svog rada imalo vodeću ulogu u određivanju pravaca razvoja pozorišta u zemljama nemačkog govornog područja. S druge strane ulice uzdiže se bečka Gradska većnica (Rathaus). Fridrih Šmit (Friedrich Schmidt), koji je bio arhitekta Kelnske katedrale, projektovao je i ovu, najvažniju građevinu grada Beča. Izgrađena u neogotskom stilu s dva tornja, oba visoka po 109 metara, i danas je najprodavanija gradska razglednica, simbol Beča.

Zgrada je i danas sedište gradonačelnika; tu se nalaze i Gradska biblioteka i Arhiv grada. Ispred nje je Rathauspark, mali, ali vrlo omiljen među Bečlijama i turistima. Veliki broj fontana i spomenika podseća na slavnu prošlost monarhije. U njemu se organizuju razne manifestacije. Dve najpoznatije su božićni sajam i letnji festival filmova na otvorenom uz mnoštvo štandova koji nude specijalitete iz celog sveta. Pored parka s iste strane je zgrada Rektorata Bečkog univerziteta.

 

Susrećemo, usput i  bečke fijakere i kočijaše. Nedavno, posle par incidenata sa pipitim bečkim kočijašima uvedeni su strogi alkotestovi. Tako je jedan kočijaš, koji se “vidno ogrejao alkoholom” izgubio kontrolu nad fijakerom i poveo u nezaboravnu avanturu 39-godišnju ženu i njeno dvoje dece. Konji su jurili centralnim gradskim četvrtima, preko mosta na Dunavu, a kočije su usput ogrebale dva automobila, nakon čega su se konji otkačili. Baš kao u pesmi “fijaker stari ulicama luta...”, a za sve je krivo odlično mlado “hojriger" vino.

Prvi put se grad pominje u pisanim dokumentima 881. godine. Ono što je sasvim sigurno, Beč procvat doživljava dolaskom na presto dinastije Habzburg 1278. godine. Beč počinje da kroji ne samo svoju, nego i istoriju čitave tadašnje Evrope. Grad se širi, podižu se bedemi, grade manastiri i razvija trgovina, ponajviše sa Venecijom. Najznačajniji izvozni proizvod bilo je vino (ono sa početka ovog putopisa, koje i kočijašima udara u glavu!).

Ovde su stolovali carevi Svetog Rimskog carstva počev od 1438 godine. Dvaput ( 1529. i 1683. godine) su njegove zidine opsedali Turci, ali nu svu sreću, bezuspešno. Zato je to pošlo za rukom Napolenu, takođe dvaput; 1805. i 1809. godine. Potpisana su ovde i mnogobrojna primirja, a posebno je značajno ono iz 1738. godine, kojim je okončan rat oko sukcesije Poljske, održan je i čuveni Bečki kongres 1815. godine, na kome je iscrtana politička mapa Evrope nakon Napoleonovih poraza.

Grad je u XIX veku bio jedan od glavnih kulturnih i obrazovnih središta Evrope, pa se tako Beč bio centar obrazovanja srpske omladine. Godine 1918. po završetku I svetskog rata, raspada se moćna Austrougarska imperija, a Beč postaje glavni grad Austrijske republike. Između dva rata Austrijom vladaju socijaldemokrate, pa Beč nazivaju “crvenim”. Austrija je pripojena Nemačkom rajhu 13. marta 1938. godine. Posle sloma nacista, a sve do 1955. grad je bio podeljen na četiri okupaciona sektora saveznika (SAD, SSSR, Velika Britanija i Francuska).

 

Samo središte prestonice, široki trg Stefansplac, obavija grandioznu gotsku katedralu iz XIII veka Svetog Stefana, najčešće prvo odredište svakog turiste i znak prepoznavanja celog Beča.U njoj je grob princa Eugena Savojskog. Savladajte 345 stepenika (73 metara) koji vode do vrha Južnog tornja katedrale, kako biste uživali u gradskoj panorami.Trg služi i kao mesto za organizaciju najrazličitijih manifestacija i okupljanja, a od njega se u svim pravcima pružaju široke i često pešačke ulice, oivičene viševekovnim zgradama starinskih i potpuno čistih fasada u čijim su prizemljima smeštene neke od najskupljih prodavnica u Evropi. To su radnje koje se ne otvaraju pre 10 sati, u koje, čini se, niko ne ulazi, i u kojima ćete lako pronaći šal za 250 evra ili minđuše za 45 hiljada. Ceo kvart nalikuje katalogu svetskih robnih marki, a kojoj klijenteli su one zapravo namenjene, najbolje odslikava obaveštenje u jednom izlogu ženske garderobe: "Mi govorimo ruski".

Davna moć i bogatstvo austrijske imperije i njenog centralizma (naročito novčanog) vidljivi su na svakom koraku; od velelepne arhitekture carskih dvoraca do pozlaćenih spomenika ogromne veličine poređanih po glavnim ulicama i parkovima.Ja nisam mogao pogled da odvojim od ogromne Mocart kugle koja krasi prodavnicu ovih slatkiša, a nalazi se tačno prekoputa crkve.

Ispred crkve su mnogobrojni artisti, “živi” kipovi. Mogao sam se opkladiti da je spomenik tvorcu valcera Johanu Štarusu iz gradskog parka prebačen ispred katedrale. Ali ubačenih evro dva raspršile su moje iluzije. U pitanju je bio “pozlaćeni” umetnik.A onda pravac Kertner ulica (ovde možete par puta čisto sporta radi provući kreditnu karticu), a onda krenite prema Operi, skrenite u jednu od malih uličica (na desno) do jednog malog trga, gde se smestila poznata poslastičarnica Oberlaa.

Tamo za oko 5 € možete pojesti bezobrazno dobre knedle od sira u nekoj varijanti pekmeza (ali nije pekmez, već slatko s komadima šljiva), sve preliveno šlagom. Porcija je velika i možete naručiti pola, naziv je Topfenknödel mit Zwetchkenröster (po Vuku “topfenknedl mit zvečkenroster”). Ambijent je pravi bečki, a ovde ćete pronaći sve bečke specijalitete, mada su baš knedle specijalitet kuće.

Na Karlsplacu su paviljoni gradske železnice koje je izgradio Oto Vagner. Jedan služi kao kafić, a drugi je ogranak Bečkog muzeja.SledI crkva Svetog Petra, smeštena na mestu gde se nalazila prva bečka crkva. Sadašnja crkve sagrađena je u baroknom stilu 1733. godine. Bogato je urkašena i ima neku prijatnu intimnu atmosferu. Obratite pažnju na orgulje u njoj, spadaju u najlepše u celom Beču. Lepe žene prolaze kroz grad, pa pomislih, u kakvom je nesrećnom tripu bio Branimir Džoni Štulić kada je otpevao:

“stara Viena dobro ime ima 
lepo ime koje znaju svi

al’ devojke na ulicama 
ničemu ne vrede..."

Gastronomsko putovanje po austrijskoj metropoli otpočinjemo, poznatim bečkim šniclama sa pšeničnim pivom, sledi čuvena i po meni izvikana Zaher torta (tajni recept iz 1832. godine) sa kapucinerom, mramorni kolač i štrudla od jabuka. Od Šuberta do šnicli i nije tako dalek put. Hrana za dušu, ali i hrana za telo. Al’ se nekad dobro jelo, baš... Vodimo zanimljiv razgovor sa rumuskim parom koji se vraća sa skijanja. Ispada da narodi istočne Evrope mnogo bolje “stoje” sa engleskim jezikom od otmenih stanovnika Beča.   

 

Hotel “Zaher” (Sacher) otvorio je 1876. godine Edvard Zaher, sin tvorca čuvene torte, u neposrednoj blizini Bečke državne opere. Orginalnu tortu spakovanu u simpatičnu drvenu kutiju, kao i još štošta, možete kupiti u hotelskoj prodavnici. Doduše na drugim, manje “fensi” mestimu istu tortu možete pazariti po daleko povoljnijim cenama. Siti, crveni u licu od unetih kalorija i umora, radoznalo posmatramo prolaznike koji promiču ulicama ili simpatičnu bakicu koja s uživanjem ispija svoju kafu, ne hajući na brkove od šlaga. Ne ide nam na ruku ni činjenica da su kolači posle 18 časova prodaju upola cene. Izazov je to kojem se ne može i ne treba odoleti.

Dodatni vetar u leđa našoj poseti austrijskoj prestonii bila je i tek otvorena respektiva  u Bank Austria Kunstforumu posvećena Fridi Kalo u okviru koje je u šest soba prikazano 60 slika i 90 crteža, od prvih autoportreta, preko para haljina i čuvenog oslikanog gipsa, do fotografija same Fride. Ova energična žena, spojenih obrva i negovanih brkčića, živela je život smelo, uprkos neprekidnih bolova, kako fizičkih tako i psihičkih. Ako se malo zadubite možete da osetite njene nade i strahove, ljubavi, strast i tugu, njenu ljubav prema Dijegu Rivijeri i njihovom nerođenom detetu. Tragajući za ljubavlju, utehu je nalazila u zagrljaju Lava Trockog, ali i Žozefine Bejker. U suterenu smo odlgledali dokumentarni filmo o njenom životu i umetničkom radu.
  Votivkirche po mnogima je najlepša bečka crkva. Njena gradnja počela je 1855. godine, a završena je 22 godine kasnije. Neogotska građevina označila je početak građevinske ekspanzije spoljašnjih kvartova. Podignuta je u znak zahvalnosti Ftanca Jozefa bogu, kada je izbegao atentat 1853. godine. Gradnju je potpomogao i  Ferdinand Maksimilijan, koji je kasnije postao car Meksika. Crkva se nalazi na trgu Schottentor, iza kojeg u produžetku Ring postaje poslovna zona.

Unutrašnjost crkve krila je i jedno iznenađenje. Ko je mogao da očekuje da će u katoličkoj bogomolji ugledati turistički plakat Turske! Ali tu nije bio kraj iznenađenjima. Crkva je počela da se puni, dolazili su ljudi s instrumentima, onda neki drugi s hranom i pićem..I počela je prava multikulturna fešta: degustacija turske gastronomske ponude sve to uz zvuke klasične muzike, ali i one s orjentalnim prizvucima. Ovaj put Turci su osvojili Beč i nikom nije zbog toga bilo žao, naprotiv!

Pored Berze, tu su i sedišta nekih banaka. Tako se stiže do Dunavskog kanala, koji turisti često zamenjuju za reku Dunav, ali ona se nalazi nekoliko kilometara istočnije od središta grada. U njega se kod bioskopa Uranija uliva rečica Vin (Wien), po kojoj je grad i dobio ime.

Pored tih poznatih građevina, na Ringu je i nekoliko dobrih hotela. Pre svega, tu su hotel Imperijal, koji spada među najbolje hotele sveta, zatim hotel Ana, novouređeni ekstravagantni Le Meridijen, a zatim i Hilton plaza. Kod hotela Ana je i ekskluzivni trgovački centar Ringštrase (Ringstrasse) galerija. Ring je danas brza saobraćajnica i izgubio je mnogo od šarma iz doba monarhije, ali sigurno je i dalje jedna od najlepših ulica sveta.

Nedeljem je Beč što se bar šopinga tiče mrtav grad. Prodavnice ne rade, a Beč je po ponudu i cenama vrlo zanimljiva destinacija. Kupoholičari, pozor, start...Nekad to nije bilo tako, Beč je važio za jedan od skupljih gradova u Evropi. Moja preporuka je početak glavne trgovačke ulice, Marijahilfer štrase (Mariahilfer strasse), obnovljene ulice, koja je ponovo zasijala punim sjajem posle završetka gradnje linije podzemne železnice; u njoj se nalaze najveće robne kuće i brojne trgovine.Petkom i subotom možete iskoristiti i minibus prevoz od Opere do šoping mola Parndorfa za samo € 7. Ovaj tržni centar na preko 37 hiljada kvadratnih metara, u okviru 150 radnji nudi preko 600 brendiranih artikala, hvaleći se da to radi uz popust od 75 °% u jutarnjim časovima. Više informacija pronaći ćete na Internet adresi: http://www.designer-outlet-parndorf.at/media/Fahrplan_Shuttle_Bus.pdf  Ne zaboravite na činjenicu da ako u jednoj prodavnici pazarite robu u vrednosti višoj od 75 €, imate pravo na povraćaj PDV-a! A kada završite kupovinu-pravac kafana!

Malo je poznato da je prvu kafanu u Beču otvorio 1683. godine Srbin rodom iz Sombora, Franja Đura Kolčić. Kafana je nosila ime “Kod zrna zelene kafe”, a dobila ga je po zrnevlju kafe, koje je vlasnik kafane kupovao posle poraza Turaka prilikom opsade Beča. Neki smeliji čak tvrde da je Beč nastao tako što je građen oko svojih kafana.Osvrnimo se i na istorijski aspekt bečkog kafanskog života. Tako jedna anegdota kaže da su u kafeu "Central" (ulica Herengase) dvojica Bečlija početkom XX veka ćaskali uz bečku varijantu kafe „melanž“. Jedan kaže:

"Izgleda da će u Rusiji izbiti revolucija!"
"A ko će je podići?", odgovara drugi, " Oni?" i pokazuje u pravcu susednog stola.

A tamo su sedeli Lenjin i Trocki i igrali šah.U kafeu po imenu "Franc Ferdinand" nesrećni prestolonaslednik se sastajao sa verenicom Sofijom. Ratoborni Napoleon je, uoči bitke kod Austerlica, formirao svoj štab, ako ne u kafeu koji i danas nosi njegovo ime. No najbolje je da sami proverite da li je tačna tvrdnja Stivena Bruka, autora sjajnog vodiča "Dvoglavi orao" da su kelneri u Beču arogantni.

 

Froid je jutarnju kafu ispijao u kafeu "Landtmann". Sam bog zna gde je sedeo Vuk Karadžić sa svojom štulom, i gde su se sve okupljali onoliki naši emigranti, koji su ovde tražili Evropu koje nije bilo na Balkanu.U sveopštoj svetskoj kampanji protiv duvanskog dima, Beč je odbio da učestvuje u tom progomu. Za zadrte obožavaoce nikotiskih štapića, Beč je pravo otkriće. Ne sam da ćete moći da pušite po restoranima, već i čuvene poslastičarnice imaju delove isključivo namenjene strasnim pušačima.

U pekaru Hofcukerbekeraj smo uzeli kroasane, a onda požurili, jer tačno u podne  na Hoen Marktu otkucava sat Ankerur, a tu svojevrsnu atrakciju nismo želeli da propustimo.

 

 ispovest kod poznatog nadrilekara: "Herr Doktror ja fidela jedna mnogo topra cica-maca!"

Posetili smo i kuću Sigmunda Frojida (Berggase 19 ) u kojoj je otac psihoanalze živeo od 1893. godine do dolaska nacista na vlast. Muzej je opremljen 1971. godine uz pomoć Ane Frojd, najmlađe ćerke Sigmunda Frojda. Originalni predmeti nameštaja, među kojima su čekaonica, kao i i izbor Frojdove privatne antičke zbirke, prva izdanja njegovih dela, daju uvid u biografiju Frojda, njegovo kulturno okruženje i nastajanje psihoanalize.U jednoj prostoriji se prikazuju istorijski snimci iz privatnog života Frojda i njegove porodice, sastavljeni i komentarisani od strane Ane Frojd.

                         

Muzej je tokom vremena postepeno proširen. Najpre je bio ograničen na nekoliko prostorija Frojdove ordinacije, da bi se tokom 80-tih i 90-tih godina prošlog veka površina muzeja znatno povećala, zahvatajući i prostorije u kojima je živela porodica Frojd. Muzej je otvoren od ponedeljka do nedelje od 10:00 do 18:00 časova. Ulaznica u muzej iznosi 9 evra za odrasle.

Nikako da dođem kod čuvenog "her doktora" na red, izgleda da je sve termnine zakupio "Treći čovek": A tamo, za tričavih 5 evrića samo par ličnih predmeta oca psihoanalize (štap, šešir, lekarsku torbu i putni kofer). I slike Sare Bernar. Nisam siguran da li ju je lečio, spavao sa njom ili i jedno i drugo. Mnogo bolji je muzej u Londonu. Tamo je i famozni kauč.

Sve do 1902. godine Sigmund Froid nije dobio profesorsku katedru u Beču. Razlog je bio jednostavan- bio je Jevrejin! Ako se ne slažete sa doktorom Froidom, da je sve u seksu i majci, posetite Muzej kriminala. A ako spadate u “nežne duše” posetite muzej Sisi, omiljene, ali nesrećne vladarke. U Beču je stanovao i čuveni lovac na nacističke zločince Simon Vizantal.  Poznat je i po tome što omogućio hapšenje oficira Gestapoa zaslužnog za hapšenje Ane Frank i borbi da se dokaže da je njen dnevnik verodostojan. U Beču je i preminuo 20. septembra 2005. godine, spokojno izjavivši: 

"Sve sam ih nadživeo!"

 

Ako vam ovo nije dovoljno ovo zavirivanje u mračne vode ljudskog uma, već ste više za nešto telesno, obavezno posetite Zbirku anatomske patologije, smeštenu u kulu koja je u XVIII i XIX veku služila kao ludnica. Smeštena u rotondu sagrađenu 1784. godine, koja je do 1866. godine korišćena za mentalni azil. Bila je to jedna od prvih institucije te vrste, kojoj su tepali "ludnica". Ovaj maleni muzej ima neveselu kolekciju eksponata "šta se dešava ako se geni pogrešno poslože". Ne odbacujući ljudsku radoznalost ka morbidnom siguran sam da će biti zainteresovanih da posete i ovo mesto.

 

Nastavljamo sa najstarijom bečkom crkvom St. Rupreht iz VIII veka odakle se pruža dobar pogled na Dunavski kanal i kej Franca Jozefa.Izvan starog dela grada, kada se pređe neki od mnogih mostova preko Dunava, Beč postaje moderan centar sa standardnim staklenim zgradama, kakve se mogu videti bilo gde, mada i tu ima izuzetaka poput futurističke zgrade "Unika“ osiguranja. A kada je arhitektura u pitanju, nešto što svakako ne smete propustit je Hundertvaserhaus.

 

Odlična ideja je i poseta gradskoj pijaci i uživanje u čulnoj eksploziji boja, mirisa i ukisa s svih strana sveta. Snabdeli smo se vinom i grickalicama, a od ljubazne Indijke u odližnjoj radnji dobili smo par plastičnih čaša, pa smo se zaputili do kompleksa palata Belvedere  koji je dizajniran  i sagrađen u 18. veku.

Sagradio ga je princ Eugen Savojski, zaslužan za odbranu Beča od turske vojske. Ovaj dvorski kompleks je jedan od najlepših u mnoštvu bečkih palata. Danas se tu nalaze muzeji koji su smešteni u dve palate. Na tom mestu možete videti primerke austrijske umetnosti od srednjeg veka do danas. Slikarske kolekcije uključuju dela Klimta, Šiela, Kokoške i mnogih drugih poznatih austrijskih slikara. Pronađite čuveni poljubac! Srednjovekovna i barokna dela možete videti u Donjoj palati. Dela su izložena u prostorijama od kojih su mnoge sačuvane u svom originalnom izdanju, što daje dodatnu draž poseti ovom muzeju.Nastavili smo dalje razgledanje grada i ugledali prelepe zgrade u kojima je smeštena srpska i francuska ambasada, kao i spomenik Crvenoj armiji.

Onda smo malo protegli noge i kao za nagradu naleteli na još jedno lepo zdanje, letnju palatu Šenbrun (Schloss Schönbrunn) XVIII veka. Podignut je po nalogu cara Leopolda I, a.završen tokom vladavine carice Marije Terezije. Ovde je bila letnja rezidencija Habzburgovaca Među njima i najdugovečnijeg evropskog vladara, cara Franca Jozefa. On  je vladao apsolutistički i konzervativno(vladao od 1848. do 1916. godine. Oženio se lepom carice Elizabetom, kojoj je narod tepao  Sisi. Carski escajg ćete pronaći u Srebrnoj komori, a u Riznicu blaga jedinstvene krunske dijamante.Smrću Franca Jozefa okončala se jedna epoha, ne samo istorije Dvojne monarhije, epoha  ustaljenog poredka i romantike. Neke druge snage stupaju na istorijsku scenu.

Smeštena u prelepu baštu, ogromna simetrična struktura ove građevine predstavlja zdanje koje u svakom svom detalju dočarava sve što jedna carska palata mora da ima i kako treba da izgleda. Tu možete da se divite prelepim odajama urađenim u rokoko i baroknom stilu (ulaznice 9, 11.5 i 15 €),sa brojnim sobama, plafonskim freskama u Velikoj galeriji i dekorativnim ogledalima u Holu ogledala, gde je nekada Mocart izvodio svoje božanske kompozicije. Obiđite radnu i spavaću sobu cara Franca Jozefa, a onda pravac sala za bilijar. Mada je generalima i ministrima bilo omogućeno da tamo prekrate vreme, udarajući šarene kugle, vama se ta želja neće ostvariti! Bašte i vrtovi koji kriju čak i zoo-vrt i lavirint privlače mnogobrojne turiste cele godine, ako i sjajan vidikovac. U prostoru ove palate u toku letnje sezone održavaju se koncerti klasične muzike. Pauzu pravimo u prelepom kafeu Glorijete. Kao da mogu da vidim krioline i žkete kako se vrte u krug u ritmu muzike. Carica Marija Tereza živela je u ovom dvorcu sa svojih 16-oro dece i mužem carom Fransisom I. Napoleon je palatu izabrao za svoj štab, tokom osvajanja Austrije.

Napomena:Na Inetrnetu nećete videti slike dvorskih soba, a pri poseti vam i neće biti dozvoljeno fotografisanje.

 

Preko puta dvorca je vidikovac Gloriete na čijem vrhu se nalazi eksluzivni restoran. Sledi poseta Akvarijumu smeštenom u nekadašnjem bunkeru, u kojem je dom pronašlo čak 3.500 vodenih bića. Tamo ćete susreti ajkule, pirane, kornjače, reptile, tropske ribice i rakove. Ako imate vremena nemojte da propustite posetu Bečkoj šumi.A onda je vreme za uživanje u boemskoj četvrti Grinzingu uz lokalne specijalitete i vina, počev od onih mladih.

Vreme je za posetu zabavnom parka Prater. Oprobali smo se na jednom od bečkih simbola, na Velikom točku (Riesenrad). On je privremeno postavljen 1879. godine po projektu Voltera Baseta. Jedini je sačuvan, a koji se od tada neprekidno okreće. Doduše, sličani postoje u Londonu, Parizu i Čikagu, ali je ovaj jedini originalno sačuvan.Petnaest gondola obilazi pun krug prečnika 60 metara za oko 20 minuta, a iz njih se pruža predivan panoramski pogled na čitav grad. Doživeo je par oštećenja tokom II svetakog rata, pa je obnovljen 1947. godine. Zbog bezbedonosnih razloga zaustavljen je 2000. godine. Obnovljen je 2008. godine, a ponovo pušten u pogon 2009. godine.Težak je 430 tona. Jedna vožnja košta 7 €. Obavezno probajte specijalitete u restoranu Švajcerhaus.Ako te umorni sednite u Liliputanski voz (Liliputbahn) provozajte se jedan krug.

Ako ste raspoloženi za nešto alternativniji provod, obavezno idite do "Arena Wien", nekadašnja industrija mesa, koja je danas adaptirana u centar za mlade, sa neviđeno otkačenim grafitima.

 Jedan od najboljih noćnih klubova u Beču sa elektro muzikom je "Flex" (www.flex.at), a najbolji bioskop je Imax u kom pomoću specijalnih naočara, gledate 3D filmove.

 već pomenuta cica-maca!

Ako vam ipak preostane slobodnog vremena, kao nama kada smo sedeli ispred Bile i dokono ispijali pivo, onda vozom po ceni od petnaestak evra možete otputovati ( s Južne stanice, nedaleko od Favoritenstraße) do obližnje Bratislave. U ovu cenu uračunat je i gradski prevoz u slovačkoj prestonici.

Prekrivač satkan od mraka polako je prekrivao austrijsku prestonicu kada smo se u nju vratili. Moj "Timex" je otkucavao poslednje minute našeg boravka u carstvujuščoj Vijeni. Iz slušalica je dopirao nostalgično hit grupe "Altravoks" koji je pevao upravo o ovom gradu. Besciljno šetajući bečkim ulicama, pažnju mi je (mirisom) privukao Würstelstand ulični kiosk. Vruće kobasice i hladno pivo učinilo mi se kao sasvim razuman, privremeni rastanak od Beča. Zajodlovao sam u sebi od sreće. I tuge istovremeno!

Beč nije samo arhitektura i prošlost. U svakom slučaju, postoji bezbroj razloga za  povratak. Jer odlazeći iz njega, već sam odlučio da mu se opet vratim.Susret sa nekadašnjim srcem Srednje Evrope svojevrsno je sentimentalno putovanje u prošlost, u zajedničko pamćenje naroda koji žive na prostorima Srednje Evrope. Tako slatko i zavodljivo, na trenutke čak i kičersko, ali u svakom slučaju nezaboravno.