Nije kraj Krajova je

 

Krajova (Craiova) jedan je od najznačajnijih gradova u Rumuniji. Smestio se u jugozapadnom delu zemlje, u istorijskoj pokrajini Oltenija. Upravno je središte županije Dolž i kulturno i privredno središte Oltenije. Ovde reka Žiju probija iz pobrđa u podnožju Karpata i ulazi u ravnicu Vlaške nizije. Grad se ugnezdio na pola puta između Dunava na jugu i Karpata na severu, odnosno Dunava na zapadu i Olta na istoku. Predstavlja najveći ekonomski i kulturni centar oblasti zapadno od Bukurešta. Obuhvata naselja Izvorul Reče, Mofleni, Popoveni, Rovine, Fakaj, Černele, Černelele de Sus i Šimni. Poznata je po očuvanim crkvama i muzejima. Grad ima dva državna univerziteta i nekoliko viših škola. Pored gimnazije, postoji trgovačka škola i još nekoliko "devojačkih škola".Od državnih institucija tu rade okružni, trgovački i apelacioni sud, stacionirana komanda korpusa.

Ime Krajova potiče iz slovenskih jezika i znači „Kraljev grad“. Matija Nenadović u svojim Memoarima ovaj grad spominje pod imenom Kraljevo, kada su Dunavom išli, dalje preko Bukurešta - za Rusiju. Srpska epska pesma „Car Uroš i majka mu", peva o "Krajovi na reci Altici" (Oltu), gde se nalazi srpski vladika. Car Uroš Nemanjić pozivajući na državni sabor, poslao je peto pismo i tom vladici. Godine 1397, u blizini Krajove odigrala se čuvena bitka između turskog sultana Bajazita i vlaškog vojvode Mirčete. Tokom bitke zaginuo je turski vazal - srpski kraljević Marko Mrnjačević.

U XV veku Krajova je sedište Bana Oltenije ("Male Vlaške"). Od 1718. do 1738, Krajova pripada Austriji, a 1801. su je poharali Turci. Kod grada se 31. oktobra 1853. godine vodila borba između ruskih prethodnica i Turaka. Godine 1858, ujedinile su se kneževine Vlaška i Moldavija. Time je Krajova izgubila svoju tradicionalnu funkciju druge prestonice Vlaške, (pored Bukurešta).  Godine 1916. Krajova je glavno mesto Doljuškog okruga. To je najveći grad zapadne "Male Vlaške", neobično živo trgovačko mesto na željezničkoj pruzi. U njemu živi 70 hiljada stanovnika na velikom prostoru, ali zadržao je palanački izgled. Moderne su samo dve glavne ulice.

Znamenitosti grada su 27 crkava, lepo pozorište, gradsko kupatilo, naročito lep gradski park zvani Park Bibesko, tj Nikolaja Romaneskua. Nalazi se na imanju porodice Bibersku, projektovao ga je francuski arhitekta Eduar Redon i uređen je 1897-1903. Blizu glavnog ulaza u Park Nikolae Romanesku, dočekaće vas Glorijeta, elegantan i živopisan paviljon koji vam nudi savršeno mesto za predah i opuštanje. Centralna tačka parka je jezero, koje privlači vodene ptice i nudi trenutke spokoja. Viseći most dopunjuje itinerer i dodaje notu uzbuđenja nudeći panoramski pogled. Istražujući park, otkrićete Začarani dvorac, njegov pravi arhitektonski dragulj.

Zavirite i u stari i prestižni Minerva Hotel & Casino u kojem se možete zasladiti i nekim lepom poslasticom. Ova zgrada je izgrađena na otkupljenom crkvenom zemljištu između 1898. i 1903. godine prema planovima arhitekata Tome Dobreskua i D. Nedelkua. Arhitektonski stil je inspirisan mavarskom arhitekturom. Specifično za ovaj stil su otvori za vrata i prozore zatvoreni na vrhu sa lukom većim od 180 stepeni, kao i polihromna geometrijska dekoracija. I po takvim idejnim projektima u hotelu je bila predviđena prodavnica, restoran i poslastičarnica, a u suterenu kuhinja. U glavnom delu zgrade planiran je klub u kojem bi se igrale karte i bilijar i hotelske sobe. Ovim hotelom prošetale su se mnoge značajne ličnosti od Šarl de Gola do Nikite Hruščova.

Engleski park je mali i prelepi javni vrt smešten tačno ispred zgrade Opštine Krajova. Formirn je u međuratnom periodu, na prostoru namenjenom, u to vreme, budućoj administrativnoj palati. Arhitektura ovog parka zamišljena je kao stara engleska bašta, simetričnog stila, sa grmljem i sitnim biljkama. Popločane staze omogućuju nesmetano kretanje, duž kojih brojne klupe nude mesto za odmor. U sredini vrta mesto je našla mala arterska fontana koja ulepšava izgled ove bašte i nudi osveženje. Prostor se održava sadnjom cveća specifičnog za svako godišnje doba, u zavisnosti od perioda cvetanja, a zimi, tokom božićnih praznika, ukrašavanje četinarskog grmlja svetlima i specifičnim ukrasima stvara bajkovitu, prazničnu atmosferu.

Botaničku baštu u Krajovi osmislili su i uredili 1952. godine profesor Aleksandru Buia i njegovi studenti sa Agronomskog fakulteta u Krajovi. Kao takva mesto je koje ne bo trebalo zaobići. Oaza zelenila u neposrednoj blizini gradskog centra, svakodnevno poseti stotine ljudi, privučeni sa preko 6000 vrsta biljaka i žbunja, ali i lepotom retkog cveća. Najposećeniji deo je onaj koji sadrži preko 1200 primeraka donetih iz mediteranske, kavkaske i severnoameričke oblasti. Staklenik botaničke bašte deluje poput male amazonske džungle. Ovde nalazim stotine vrsta biljaka i drveća, od banana iz Azije i Afrike do zmajevog drveta sa Kanarskih ostrva. Po veličini, ovo je četvrta univerzitetska botanička bašta u zemlji, posle onih u Jašiju, Bukureštu i Klužu.

Posećujem Palatu Žan Mihail koja čuva jednu od najvrednijih umetničkih kolekcija u Rumuniji. Muzej Umetnosti u Krajovi je od 1954. godine smešten u Palati Žan Mihail, izgrađenoj između 1898. i 1907. godine u stilu kasnog baroka prema planovima arhitekte Pola Goteroa. Zbirka Muzeja sastoji se od preko 8000 dela evropske i rumunske umetnosti. Obuhvata najpoznatija imena rumunskog slikarstva i vajarstva: Teodora Amana, Nikolajea Grigoreskua, Nikolajea Tonitcu, Štefana Lučijana, Georgijea Petraškua, Teodora Paladija, Eustatciju Stoeneskua, Iona Cukuleskua, Georgija Angela, Dimitriea Pačjureu. Takođe obuhvata slike holandske, flamanske, italijanske i francuske škole iz perioda XVII-XIX veka, rumunsku i stranu dekorativnu umetnost. Najvredniji eksponati muzeja su šest dela titana univerzalne moderne umetnosti, Konstantina Brankušija: Vitelijus, Glava devojke, Glava deteta, Fragment torza, Gospođica Pogani i Poljubac. Muzej nije samo izložbeni prostor, već složeno kulturno iskustvo. To je mesto gde lepota postaje bezvremenska, a posetilac je pozvan da kontemplira, otkriva i ponovo dolazi.

Sledeći muzej posvećen je pokrajni u kojoj se Krajova nalazi i kroz tri odeljka nudi potpuno putovanje u srce Oltenije: Istorija-Arheologija, Prirodne nauke i Etnografija. Prvo istorijsko-erheološko nudi na uvid epigrafske spomenike iz dako-rimskog doba, praistorijske dako-rimske, varvarske i rumunske starine pronađene na području Oltenije, rumunske religiozne starine, zbirke starih dokumenata, fotografije starih spomenika, zbirke rumunskih medalja, dačkih, grčkih, rimskih i rumunskih novčića. Drugo, prikuplja i izlaže etnografski materijal pronađen u opštinama ovog okruga, kao što su: stare oltenijske ćilime, stare umetnički izrađene seoske nošnje, zbirke posuđa (keramike), oslikanih jaja, alata i kućnih predmeta od umetnički izrezbarenog drveta. Treće prirodnjačko, upotpuniće utiske iz botaničke bašte, unoznajući vas sa raznovrsnošću ovdašnje flore i faune. Imaćete prilike da ovde zavitite u tajne galaksija (uključujući Mlečni put), zvezda, sazvežđa, solarnog sistema. U drugoj sali putovanje kroz univerzum se nastavlja u Planetarijumu, gde ćete putem deset predstava moći da uživate u dinamičnoj slici nebeskog svoda, mapi neba, virtuelnom putovanju među zvezdama, sazvežđima, planetama, asteroidima.

Muzej knjiga i izgnanstva začet je 2013. godine, kada je Županijska biblioteka "Aleksandru i Aristija Aman" primila izdašnu donaciju knjiga i dokumenata od akademika Dana Berindeija i Dinua K. Đureskua. Uporedo rodila se 2016. godine, ideja o muzeju stvaralaštvu Rumuna u egzilu. Ovaj je muzej zamišljen kao prostor za ponovno ujedinjenje raspolućene rumunske kulture XX veka, iznoseći na svetlo dana izuzetna dela stvorena izvan zemlje nakon uspostavljanja komunističkog režima. Muzej se ponosi ogromnom i raznolikom zbirkom, koja obuhvata oblasti od humanističkih i društvenih nauka, teologije i muzike, do vizuelnih umetnosti. Ovde ćete otkriti rukopis autora, holografske posvete, originalne rukopise i korespondenciju poznatih pisaca iz egzila. Pored dokumenata, muzej izlaže komade nameštaja, lične predmete i neobjavljene fotografije, nudeći intimnu perspektivu na život stvaralaca u progonstvu. Svaki eksponat priča svoju priču, svedoči o kulturnoj, naučnoj i umetničkoj aktivnosti Rumuna iz dijaspore.

Kulturni centar Konstantin Brankusi impresivna je građevina, delo renomiranog arhitekte Dorina Štefana. Otvoren je u septembru 2022. godine. Ideja projekta potekla je iz Brankusijeve skice za „Hram meditacije“, odražavajući elipsasti oblik prisutan u mnogim njegovim delima. Kompleks predstavlja most koji spaja vajarstvo i savremenu arhitekturu, a realizovan je korišćenjem sredstava iz evropskih fondova, sa sumom koja premašuje 23 miliona leja. 

Centralni element je jedinstvena staklena forma, poznata kao „Brankusijevo jaje“, visoka 12,6 metara i teška preko 200 tona. Izradili su je Nemci i predstavllja interpretaciju Brankusijevih dela „Ovoid“ i „Majstorska ptica“, i kao takva vidljiva je samo iznutra. Pristup joj je moguć putem lifta. Ispod staklene instalacije prostire se grandiozna podzemna galerija od skoro 1.200 kvadratnih metara. Ovaj multifunkcionalni paviljon objedinjuje kreativne radionice, dvorane za predstave, konferencijske sale i izložbene prostore.