Srednjovekovna Italija- Modena – lepotica sa severa Italije

 „Ono što možeš da sanjaš, možeš i da ostvariš.“

Enco Ferari  

Istorijski i univerzitetski grad Modena (1683.), trećí je po veličini grad u severnoj italijanskopj pokrajni Emiliji Romanji, mesto susreta prošlosti i sadašnjosti. Ovde je i vojna škola, te ćete na sladoled morati da pričekate red sa brojnim militantnim kadetima.

Srednjovekovno jezgro grada je na UNESCO-voj listi svetske baštine. Baš u vreme našeg boravka u gradu se održavao Festival filozofije i bilo je lepo videti mase mladih i oniih koji to više nesu kako stoje, sede i zaiteresovano prate izlaganja govornika na najrazličitije teme.

Ovde su se rodili je tenor Lućijano Pavaroti i fanđo automobilizma Enca Ferari, a njihovi domovi pretvoreni su u muzeje. Pored toga grad je poznat po proizvodnji balzamiko sirćeta (od bosiljka).

 

 

Tema ovogodišnjeg Festivala filozofije bila je ponašanje. Od 14. do 16. septembra 2019. godine  Džeremi Rajfkin, psiholog Džejmes Helman, antropolog, Marg Adž, filozof Fernando Savater, sociolog Zigmunt Bauman i biblijista Đanfranko Ravasi raspravljali su o odnosu percepcije, istine i razuma u ​​teoriji i praksi. Festival je obuhvatiti izložbe i instalacije američkih, francuskih i italijnaskih umetnika počev od didaktičkih slika iz pedesetih i šezdesetih godina, do šetanja putem sa specijalnim efektima u Gradskom muzeju u Sobi Alhemičara.

A mi se sada, po pravili, okrećemo učiteljici majci. Teritorija na kojoj se danas nalazi Modene bila je nastanjena još od gvozdenog doba. Stanovnici su bili Ligurci, Etrurci i galski Boji. Ne zna se tačan datum osnivanja Modene, ali zna se da je postojala u III veku p. n. e. Kada je Hanibal izvršio invaziju 218. p. n. e. Gali Boji su se pobunili i opsedali su grad, koji je bio rimsko utvrđenje. 

Rezultat opsade nije poznat, ali grad je najverovatnije napušten nakon Hanibalovog prepada. Nakon Cezarovog ubistva grad je pod opsadom. Marko Antonije je 44. p. n. e. opsedao grad, a Oktavijan Avgust ga je oslobodio uz obilatu pomoć senata. Ciceron je Modenu u svojim filipikama zvao „najlepša Mutina“. 

Od najezde Huna, po verovanju, grad je spasio Sveti Đeminijan, episkop Modene i njen zaštitnik. On je doprineo da se spusti gusta maglu, koja je omela Hune da zauzmu grad. 

Grad je napušten u VII veku nakon velike poplave. Zatim grad postaje posed grofice grofice Matilde od Toskane. U ratu između cara Fridriha II i pape Grgura IX Modena je bila na strani cara. Od 1288. godine Modenom upravlja porodica Este koja ima vojvodsku titulu. Kada je papa zauzeo Feraru 1598. godine, Esteovi premeštaju sedište vojvodstva u Modenu. 

Frančesko d'Este, vojvoda od Modena (1629-1658) izgradio je tvrđavu, a njegov naslednik Frančesko II je doradio palatu. U XVIII veku Rinaldo od Este je dva puta bio prinuđen da napusti Modenu zbog Napoleonove invazije. Frančesko III od Este izgradio je mnoge javne zgrade u gradu. Njegova ćerka  udala se za princa Ferdinanda od Austrije, sina Marije Terezije. Austrijska vlast upamćena je po teroru, 1830. godine u gradu je krvavo ugušena pobuna, da bi  20. avgusta 1859. godine Modena postala deo Kraljevine Italije, što je potvrđeno na referendumom 1860. godine.

U Modeni bi trebalo da pogledate:

• Katedralu u Modeni je na Uneskovoj listi svetske baštine. Grofica Matilda od Toskane je započela gradnju 6. juna 1099. godine, po projektima arhitekata Lanfranka i skulptora Viligelmusa. Završena je 1184. godine. Predstavljavrhunski domet ranoromaničke arhitekture i spoja sakralne i svetovne gradnje. Njen gotskii kampanil Torre della Ghirlandina (samostalni zvonik,1224-1319) krasi brozana garlanda oko sata,
• Vojvodski dvor (Palazzo Ducale) na trgu Svetog Avgustina, nalazi se na mestu nekadašnjeg zamka Esteovih, koji je bio na  periferiji grada. Sagrađen je od 1634. od strane Frančeska I. d'Estea, a završio ju je Frančesko V u baroknom stilu. Arhitektonski projekt potpisao je Bartolomeo Avanzini, ali se opravdano sumnja da se konsultovao sa tadašnjim graditeljskim autoritetitima (Pjetro da Kortona, Bernini i Frančesko Boromini).  U njoj se danas nalazi vojni muzej i biblioteka,
• Gradsku skupštinu (Palazzo Comunale) sagrađena je tokom XVII i XVIII veku. Prepoznatljiva je po tornju sa satom iz 15. vijeka.
• Muzej (Palazzo dei musei) klasičan je primer arhitekture iz vremena vladavineporodice Este.  Tu je Estenze galerija sa radovima Tintoreta i Veronesea, kao i Estense biblioteka, jedna od najznačajnijih biblioteka Italije.,
• Pozorištu Lućano Pavaroti to ime nosi od oktobra 2007. godine. Datira iz 1838. godine.

Kada vas od silnog razgledanja noge zabole, grlo osuši, a stomak dođe po svoje, možete poručiti poznate svinjske kobasice (zampone, cotechino Modena), punjene paste (testenine) raviola i tortelina. Uz to neizostavno ide penušavo crveno vino Lambrusko.

Poznati Modenjani: 

Enco Anselmo Ferari (Enzo Anselmo Ferrari), vitez velikog Omrijevog krsta (Cavaliere di Gran Croce OMRI), italijanski vozač i preduzetnik, rođen je 1898. godine, ali en u Ferari već upravo u Modeni. Nosio je nadimke „Komandir“ (il Commendatore) ili „Patak“ (il Drake). Uprkos protivljenju porodice završio je mašinsku školu. Tokom Prvog svetskog rata raspoređen je u Treću alpsku artiljerijsku diviziju. U ratu je izgubio oca i brata i oca, a porodični posao je spao na niske grane. Potražio je posao u Fijatu, ali je bio odbijen. Zaposlio se u manjoj automobilskoj kompaniji „CMN” (Costruzioni Meccaniche Nazionali), u kojoj je prepakivao karoserije starih kamiona u mala putnička vozila. Tu je počeo i da se trka 1919. godine. Prelazi za vozača u konjišnicu Alfa Romea, 1920. godine i dobija nadimak „Jahač“. Ulaži  i neku svoju crkvaicu. Alfa Romeo odlučuje da osnuje sopstvenu automobilsku marku. Ferari je prinuđen da dalje ide sam, ali ga zatiče svetski rat. Musolinijeva vlast njegovu fabriku usmerava ka ratnim potrebama, od Ferarija pravi ozbiljnog igrača u automobilskoj industriji, ali to biva u razlog zašto je fabrika bombardovana. Rat se okončava i 1949. godine na tržištu se pojavljuje njegov prvi standardni model  ‘125 sport’. Zbog finansijskih problema 1969. godine Fijat uzima učešće u kompaniji, koje polako raste. 

Sa ženom Laurom je imao jednog sina, koji je umro u 24. godini. Laura je vodila trkački tim i konstruktorski biro, nadgledala razvoj prototipova, određivala nadnice. Pošto je bila zauzeta drugog sina, Pijetra, Ferariju je rodila ljubavnica. Ali razvod je u Italiji bio protivzakonit sve do do 1975. godine. Laura umire 1978, kada  Pijero biva priznat kao Encov sin. 

Crni konj koji se propinje na žutom štitu Modene, simbol Ferarija dolazi s aviona italijanskog vazduhoplovnog asa iz Velikog rata, grofa Frančeska Barake. Prvi avion koji je on oborio bio je nemački dvokrilac i to nad Štutgartom (u kom je nastao Porše). Nekoliko godina posle Barakine smrti, 1923. Enco se video s njegovom majkom, koja mu je rekla da na svoje ludački brze automobile stavi konja zbog sreće. 

Udes u trci Mile Miđlija 1957. godine

Dizajnirao je i Ferarija za Svetu Stolicu. Napravljeno je samo 400 primeraka. Svi su prodati u humanitarne svrhe, osim poslednjeg koji je poklonjen Vatikanu. Zbog svog britkog uma, poslovnih sposobnosti, ali i poganog jezika Ferari se zamerio mnogima. Jedan od najmoćnijih bio je Henri Ford II, koji je umislio i da pazari Ferari. Drugi, Feručio Lamborđini, video je da Ferari ima isti menjač kao i on u svojim traktorima te mu je pljunuo u noge. Osvetio mu se kopirajući Ferarijev logo, tako što je zamenio mesta žutih i crnih polja. Konja je zamenio bikom, svojim  horoskopskim znakom. Ferari je bio pozbat po autokratskom upravljanju, konfrotiranju vozača u nadi da će to poboljšati rezultat

Enco Ferari je preminuo 14. avgusta 1988. godine u Maranelu u devedesetoj godina života. Vest o njegovoj smrt objavljena je tek dva dana kasnije da bi se, na njegov zahtev, nadoknadila zakasnela registracija njegovog rođenja. Prvi automobil koji je nosio njegovo ime počeo je da se proizvodi 2003. godine.

Lućijano Pavaroti (Luciano Pavarotti) potiče iz muzičarske porodice. Pre nego što je propevao (1956.), bavio se pedagogijom i bio učitelj na Scuola delle Magistrale.  Uzimao je časove pevanja, da bi debitovao 1961. godine u Reggio nell'Emilia i pobedio na međunarodnom muzičkom takmičenju. Prvi zvanični nastup van Italije je imao u Beogradu, gde će se i trijumfalno vratiti  21. maja 2005. godine. Slede pozivni mongih operskih kuća (Amsterdam, Beč, Cirih).  Godine 1965.radio u SAD i Australiji i debitujeu milanskoj Skali. Slede angažmani u Barseloni, Parizu, Londonu i Njujorku. U toku svetskog fudbalskog prvensta 1990. godine sa Hozeom Karerasom i Plasidom Domingom formira trio „Tri tenora“. 

A mi idemo dalje-za Feraru. Nažalost ne u Ferariju.