PUTOKAZ: Pad Londona

„Gradovi su kao snovi, sazdani od žudnja i strahova – makar nit njihova diskursa bila tajnovita, a pravila apsurdna, perspektive varave, makar svaka stvar krila drugu stvar.¨

Italo Calvino, Nevidljivi gradovi

London zove a onda u strasti gori….

Na neki način ovo putovanje na Ostrvo je omaž mom pokojnom ocu, vestima BBC na srpskom, njegovim pričama o Londonu, Oksford stritu, Maks&Ѕpenseru, piletini sa nogu i lososu, klubovima, crnjikama uz kazačok, konjaku pre viskija, Hitrou i hotelu Vakdorf Astorija sa tradicijom od 1908. godine. Osnovao ga je viskont Viljam Valdor Astoria. Eto i ja bejah tvojim stopama.

Prvi moderan pasoš bio je britanski i izdat je 1914. godine, nakon što je na snagu stupio Zakon o državljanstvu i statusu stranaca. Važio je dve godine, a imao je korice od tvrdog kartona koje su štitile jedan presavijeni list papira. Na njemu je, uz fotografiju, stajao i lični opis, s detaljima poput „oblika lica“, „tena“ i „crta lica“.

Pasoša standardizovanih na globalnoj nivou dosetile su se članice Lige naroda 1920. godine, s ciljem lakšeg „održavanja mira“ nakon prvog velikog rata. Francuska je prva uvela otisak prsta kao identifikacijski element u pasoše, a EU je ujednačila format i propisala tamno plavu i bordocrvenu boju korica 1981. godine.

Rimska Britanija naziv je za period kada je deo današnje Velike Britanije bio pod rimskom vlašću, od 43. do otprilike 410. godine. Pre nego što su Rimljani stigli, Britanija je bila naseljena keltskim plemenima. Prvi rimski kontakt sa Britanijom desio se tokom invazija Julija Cezara 55. i 54. godine pre nove ere, ali prava osvajanja su započela tek pod carem Klaudijem 43. godine.

Rimljani su brzo osvojili jugoistočni deo ostrva i osnovali provinciju Britaniju. Londinium (današnji London) postao je glavni grad i važan trgovački centar. Tokom narednih decenija, Rimljani su proširili svoju kontrolu na veći deo današnje Engleske i Velsa, a čak su se upustili i u osvajanje Škotske, ali su se povukli zbog otpora lokalnih plemena.

Jedan od najpoznatijih događaja iz ovog perioda je pobuna kraljice Boudice 60-61. godine, koja je vodila plemena Icena protiv rimskih osvajača. Iako je u početku bila uspešna, pobuna je na kraju u krvi ugušena.

Rimska vladavina donela je mnoge promene u Britaniju, uključujući izgradnju puteva, gradova, akvadukta i termi. Rimljani su takođe uveli latinski jezik, rimsko pravo i mnoge aspekte rimske kulture. Međutim, do početka 5. veka, Rimsko carstvo je bilo pod pritiskom varvarskih invazija i unutrašnjih problema, što je dovelo do povlačenja rimskih trupa iz Britanije oko 410. godine.

U Londonu se govori preko 300 jezika. Stanovništvo Londona je otprilike 8,9 miliona, što je oko 14% ukupne populacije Ujedinjenog Kraljevstva. Ima četiri univerziteta rangirana među 40 najboljih u svetu.

London ima više od 1.700 pabova.

Londonski metro je najstarija podzemna železnica na svetu. Pronađite "stanicu duhova" koja se zove Aldvič stanica.

London ima oko 8 miliona stabala, čime je dobio titulu „zelenog grada“. Hajd park je jedan od najvećih urbanih parkova na svetu.

London ima najviše muzeja i umetničkih galerija na svetu. Britanska biblioteka ima preko 150 miliona knjiga.

Londonsko oko je najviši konzolni točak za posmatranje u Evropi.

Bakingemska palata ima 775 soba.

Najstarija crkva u Londonu, St. Martin, datira iz 597. godine nove ere.

Londonske ikone crvene telefonske govornice dizajnirao je arhitekta Giles Gilbert Scott.

Procenjuje se da oko 35 posto svetske populacije vozi levom stranom, a od većih zemalja to pravilo važi u Australiji, Novom Zelandu, Irskoj, Indiji, Japanu, nekim karipskim ostrvima, a u EU na Kipru. Neki arheolozi tvrde da su i Rimljani vozili zaprege levom stranom, kao i da su rimske legije marširale levom stranom. Britanska vlada odbila je da odustane od uvriježenog načina vožnje, a 1773. uvela је Opšti zakon o putevima, koji je regulisao vožnju levom stranom. To je kasnije potvrđeno i Zakonom iz 1835. godine.

Londinium, danas poznat kao rimski London, bio je glavni grad rimske Britanije tokom većeg dela rimske vladavine. Istoričari veruju da je osnovan ubrzo nakon Klaudijeve invazije na Britaniju, oko 47–50. godine nove ere, iako neki tvrde da potiče iz odbrambenog ograđenog prostora izgrađenog tokom invazije 43. godine nove ere. Najranija bezbedno datirana građevina u Londinijumu je drveni odvod iz 47. godine nove ere. Smešten na ključnom prelazu na reci Temzi, Londinium je brzo postao vitalna putna veza i glavna luka, izgrađena između 49. i 52. godine nove ere. U rimskoj Britaniji je napredovao kao trgovačko središte sve do njegovog napuštanja u V veku. U drevnom lokalitetu Londinijuma sada se nalazi užurbani londonski Siti, finansijska elektrana u kojoj se nalaze kultne znamenitosti kao što su Londonski toranj, katedrala Svetog Pavla i Londonska berza.

Bučan, živ i istinski multikulturan, London je megalopolis ljudi, ideja i energije. On je ujedno i najveći grad u zapadnoj Evropi. Prema zvaničnim podacima, u Londonu živi preko 8 miliona ljudi. Prema arheološkim podacima, prva naselja na teritoriji današnjeg Londona su nastala čak 4500 godine pre nove ere. Grad Londinijum je napušten početkom V veka s kolapsom rimske vlasti, a do VII veka su na toj teritoriji Sasi i Angli osnovali novo naselje po imenu Lundenvik. Nakon ujedinjenja Engleske u X veku, osnovan je London, koji je ubrzo postao važan trgovački centar Engleske.

Vest End mami zaslepljujućim mjuziklima, dramama koje izazivaju razmišljanje i komedijama koje zasmejavaju. Uhvatite trenutak oživljavanje blokbastera, otkrijte skriveni dragulj na mestu stvaranja ili budite opčinjeni Šekspirovim rečima u Globu. Originalni Gloub teatar u Londonu, sagrađen 1599. godine. Bio je centralno mesto za izvođenje Šekspirovih drama. Sagradili su ga braća Katbert i Ričard Barbidž, dok je Šekspir imao polovinu deonica zajedno sa glumačkom ekipom. Pozorište je bilo poznato po svojoj otvorenoj sceni i galerijama koje su omogućavale neposredan kontakt sa publikom. Nažalost, teatar je izgoreo u junu 1613. godine tokom izvođenja „Henriha VIII,“ ali je bio obnovljen sledeće godine.

Iako obnovljeno već 1615. godine na istom mestu bilo je degradirano i zabranjivano. Zlatno doba Globa povezano je sa najkreativniji period rada Viljema Šekspira i njegovim delima: Julije Cezar, Kralj Lir, Magbet, Otelo, Mera za meru, Antonije i Kleopatra.

Godine 1997 u junu otvorena moderna verzija u neporednoj blizini starog Glob teatra, noseći ime Šekspirov Glob teatar. Pozorište je otvoreno sa izvođenjem predstave ”Henri V”, velike, istorijske drame Šekspira. Zgrada pozorišta je skoro identična originalu uz savremene adaptacije.

Londonske pozornice zaista imaju ponešto za svakoga. Pobegnite od urbane vreve u brojne londonske parkove i bašte. Ridžents park nudi formalne bašte i vožnju čamcem, dok Hajd park mami prostranim livadama i koncertima na otvorenom. Kju Gardens se može pohvaliti najvećom svetskom kolekcijom živih biljaka, a Hempsted Hit pruža zadivljujući pogled na grad. Noting Hil ima prepoznatljivo ime i takođe poznate i kreativne prodavnice. Ovo je mesto gde će boho i šik ljudi pronaći svoj raj.

Za nostalgične preporučujem i prelazak preko zebre u stilu Bitlsa na Abbey Roadu. Zbog svoje prirode ove atrakcije, često je gužva i može se čekati dugo na fotku. A za one sklone astromnomiji posetu Nultom meridijanu u Grinicu (Greenwich). Londonski štab sekte Opus Dei jednostavna je zgrada od cigala na adresi Orm Kort 5, koja gleda na Nort Vok u cetvrti Kensington Gardens. Najstariji i najozloglašeniji zatvor Klink, nalazi se na Južnoj obali i radio je od XII do XVIII veka. Pretvoren je u muzej osnovan po principu mini pozorišta u kome vam glumci prikazuju sećanja na mračni život Klinka, kakav je nekad bio.

Londonski legendarni crveni autobusi na sprat, „tube” (podzemna železnica), pa čak i crni taksi su više od običnog prevoza; to su iskustva. London se nalazi na prvom mestu po zakrčenosti saobraćaja u Evropi, i na trećem u svetu - pre njega su samo Njujork i Meksiko, ali u obzir nisu uzeti podaci iz Kine i Indije.

Kad smo već kod saobraćaja najstarija stanica podzemne železnice, Baker Street, London. To je jedna od prvobitnih stanica Metropolitan Railway-a, prve podzemne železnice na svetu, koja je otvorena 10. januara 1863. godine..

Od rimskih ruševina do legendarnih crvenih telefonskih govornica, londonske ulice su šapat prošlosti. Bakingemska palata? Svedok smene straže. Tover Bridge? Divite se viktorijanskom inženjerstvu. Katedrala Svetog Pavla? Osetite veličinu Renovog remek-dela. Svaki kutak nosi priču koja čeka da bude otkrivena.

"U to doba, u kratkom ali intenzivnom periodu, veoma velik udeo u svemu što je bilo vredno pomena na svetu poticao je iz Britanije. Bitlsi, Džejms Bond, Meri Kvant i mini-suknje, Tvigi i Džastin de Vilnev, ljubavni život Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor, ljubavni život princeze Margaret, Rolingstonsi, Kinksi, sakoi bez okovratnika, televizijske serije poput Osvetnika i Zatvorenika, špijunski romani Džona le Karea i Lena Dejtona, Marijana Fejtful i Dasti Springfild, neobični filmovi u kojima su glumili Dejvid Hemings i Terens Stemp, koje nismo baš do kraja razumeli u Ajovi, komadi Harolda Pintera koje nismo razumeli nimalo, Piter Kuk i Dadli Mur, emisija Dogodilo se prošle nedelje, skandal Profjumo – zapravo, praktično sve."

Putovanje u Mali Dribling, Bil Brajson

Englezi su zapadnogermanski narod koji je zajedno sa Škotima, Velšanima i Ircima naseljen na Britanskom otočju. U Velikoj Britaniji i Severnoj Irskoj čine više od 80% stanovništva (oko 44 miiona pripadnika). Ima ih i u Australiji, na Novome Zelandu, u Južnoafričkoj Republici, Kanadi i nekadašnjim britanskim srednoameričkim kolonijama te na Indijskom potkontinentu i u Africi.

U razdoblju od 1820. do 1974. emigriralo je u SAD 4 840 000 Engleza, pa se računa da njihovih potomaka ima danas na desetke milona.

Velika disperznost Engleza rezultat je vekovne dominacije Engleske kao kolonijalne svetske sile.

Stvaranje engleskoga naroda započelo je u V veku kada su germanska plemena Angla, Sasa i Juta zaposela Britansko ostrvo.

Anglosaksonska plemena ubrzo su nakon osvajanja proterala međusobno zaraćena i politički razdvojena keltska plemena (Gale, Brite, Belge) koja su sa starosediocima Iberima naseljavali nizine. Kelti su potisnuti u brdovite, nepristupačne krajeve (Wales, Cornwall, Škotska) te u Armoriku (Bretanja). O prisutnosti keltskih elemenata populacije svedoče i neki geografski nazivi (Thames, Dover, Avon i dr.). Važno su razdoblje u istoriji stvaranja engleskoga naroda invazije Skandinavaca (Danci) u IX veku. Iako su skandinavski narodi ostavili neizbrisive tragove u jeziku, najjačim se smatra uticaj romaniziranih Normana, koji su u XI veku osvojili Englesku.

O njihovom uticaju govore i mnoge francuske reči koje su ušle u engleski jezik. Inkorporiranjem normanskih elemenata populacije završava se formiranje engleskoga naroda.

Nazivi Angelcynn i the Angles za Engleze spominju se već za dolaska Anglosasa, no narodni naziv the English primenjuje se za sve stanovnike Engleske tek u XI veku.

Većina Engleza pripadnici su Anglikanske crkve. Dakle da sumiramo: Englezi su poreklom Germani, a Skoti, Irci i Veslani Kelti.

Kraljevstva Engleska i Škotska su 1603. ujedinjene u personalnu uniju kada je škotski kralj Džejms VI Stjuart nasledio krune Engleske i Irske i premestio svoj dvor iz Edinburga u London. Ipak, svaka država je ostala poseban politički entitet i zadržala je svoje zasebne političke, zakonske i verske ustanove.

Velika Britanija je najveće od dva veća britanska ostrva (drugo je Irska) i sastoji se od tri države: Engleske, Škotske i Velsa. Ujedinjeno Kraljevstvo je kraljevina koja se sastoji od država Velike Britanije i Severne Irske. Zvanično ime je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Oni koji su iz Engleske, Škotske i Velsa smatraju se Britancima, stanovnici Severne Irske Ircima, a samo stanovnici Engleske su Englezi.

Britanski magazine `Znanje´ iz ranih 60t-ih pojašnjava rasnu razliku širom sveta

Унеси

Što se tiče Irske, odavno je poznata komplikovana politička situacija na ovom ostrvu. Dakle, Irska se odvojila kao potpuno nezavisna Demokratska Republika Irska, dok Severna Irska i dalje pripada Ujedinjenom Kraljevstvu. Naime, stanovnici Severne Irske su na referendumu iz 1973. potvrdili da žele da ostanu u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva, mada je katolička većina bojkotovala to izjašnjenje.

Izveštaj Oksfama iz 2023. pokazuje da ovaj jedan procenat Britanaca poseduje više bogatstva nego 70% ostatka populacije.

Neto prosečna mesečna plata u Velikoj Britaniji je 2.297 funti (2.725 evra). U 2023. godini, sa troškovima života od 1.950 funti (2.314 evra), prosečna mesečna neto plata između 2.500 funti (2.962 evra) i 3.300 funti (3.915 evra) smatrala se dobrim prihodom u Velikoj Britaniji. S obzirom na to da je prosečna bruto nedeljna zarada u Londonu 23 % veća od briatanskog proseka, dobra plata u britanskoj prestonici trebalo bi da bude najmanje između 3.643 i 4.815 evra. Međutim, u unutrašnjem Londonu, koji se sastoji od londonskog Sitija i trinaest opština trebalo bi da bude između 3.922 i 5.183 evra.

Ako kovanicu funta pogledate sa naličja pronaći ćеte simbole ruže, čicka, praziluka i deteline - simbole Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske.

A ako ovih dana šetate pored Temze možete imati iskustvo poput Šarlot Veb koja je u vodi ugledala ajkulu. Kaže da u početku nije mogћla da veruje šta vidi.

"Nisam imala pojma da ajkule plivaju u Temzi. U početku sam mislila da to nije ajkula, da je možda džak od pasulja koji pluta rekom. Moja najbolja drugarica Olivija rekla mi je da to sigurno nije ajkula, a zatim se našalila sa mnom da je u pitanju krokodil".

Za utehu ova vrsta ajkula bezopasna je po ljude.

Novo umetničko delo umetnika Gili i Marka, pod nazivom Divljii sto ljubavi nalazi se na trgu Paternoster u blizini Katedrale Svetog Pavla. Bronzana skulptura prikazuje deset ugroženih vrsta koje uživaju u banketu. Ovo bronzano umetničko delo ima za cilj da podigne svest, sredstva i podršku ugroženim životinjama širom sveta, i uključuje dva prazna sedišta koja pozivaju ljude da sednu sa životinjama.

Ne razgovarajte s ljudima u podzemnoj. Za vreme vožnje ljudi vole biti u svojim mislima. Takođe, nemojte govoriti ljudima rođenim severno od Birminghama da Margaret Tatčer ‘nije bila toliko loša’. I, nemojte se žaliti na Englesku kao zemlju. A kako su oni samo slikovito opisani u kultnom filmu „Riba zvana Vanda“.

Ulazim u London sa pitanjem ko je ubio kneza Rjepnina. Tamo negde u mračnom uglu londonske radnje Lahure & Son kao da i dalje vreba Mefistofel personalno listajući francuske žurnale, u kontoaru. Stupam u svet priviđenja i ovozemaljskih atrakcija, otvorene moći i skrivenih finansijskih tokova, koji otvara ponore perverznosti i umove radoznalih pohodnika, što je sasvim u skladu sa izaslanikom ništavila koji nije samo moderan, nego i tradicionalan.

Grad kraljevskih parkova i bordela sa istočnoevropskim ženama, pabovi sa točilicama, pumpe za umorne pešake, ne zalazeći u kvartove u kojima neznanca prate dileri sa blindiranim limunzinama čije prikaze od voska nećete naći u Muzeju vostanih figura Madam Tiso, niti ćete ih uočii sa panoramskog oka.

Ravnodušnost prema patnji i strast prema bludnici novcu valjaju se levom stranom ulice iza konja londonske kraljevske garde koji samo uglađeni izbegavaju da izluče tovar balege

Nedavno nakon četrnaestogodišnje nadmoći konzervativaca u Veliko Britaniji kralj Čarls III je socijaldemokrati Kiru Starmeru (61) zvanično poverio formiranje nove vlade.

Kuća engleskog ragbija, Tvikenam

No, uskoro Britanci kada budu ili na kopno po sistemu evidencije ulaska i izlaska EES moraće da prijave svoj dolazak i odlazak iz zemalja EU i šengenske zone tako što će im na pasoškoj kontroli uzeti fotografiju i otiske prstiju. A da stvar bude jos gora ima pojedinaca koji monarhiju dovode u pitanje. Na velikom festivalu Glastonberi jedan od izvođača bio je poznati pank rok bend Idles, čiju su članovi počeli da sa bine viču "jebeš kralja" (Čarls), što je na desetine hiljada posetilaca u publici ponavljalo za njima. BBC je sve ovo emitovao uživo, bez cenzure. Inače bend Idles poznat je po svom antimonarhističkom stavu koji su u više navrata javno iznosili.

• Vestministerska palata poznata je po domovima parlamenta. U ovoj palata iz 1840. nalaze se dva doma parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Prvobitna zgrada izgrađena je u XVI veku, ali je srušena zbog požara. Između zidina ovog zamka pogubljena je čuvena kraljica Ana Bolejn. Takođe, ovo je mesto gde se nalazi čuveni Big Ben. Danas je Vestministerska palata jedan od najpoznatijih simbola Engleske. Ulaz je oko 33 evra.

Džon Lenon jednom je rekao da su 1965. godine članovi benda pušili kanabis u toaletu pre nego što su uručena odlikovanja. Kasnije je Džordž Harison negirao ovu tvrdnju i objasnio da su otišli u toalet gde su zapalili obične cigarete jer su bili nervozni. Zato je to priznao Robi Vilijams.

Olivija Kolman, pak priznala je da je njen muž kao suvenir poneo rolnu toalet papira (na papiru nema logoa palate). Televizijska voditeljka Deniz Von Outen izvinila se nakon što je priznala da je „pozajmila" pepeljaru i držač za kutiju za maramice pre 21 godinu.

• Vestministerska opatija - Najpoznatija i najstarija verska građevina u Londonu, datira iz XI veka, sedište engleskog protestantizma. U njenoj unutrašnjosti čuvaju se nadgrobni spomenici poznatih Britanaca. Tamo možete videti, između mnogih drugih stvari, tron kralja Edvarda, College baštu, najstariji park u Velikoj Britaniji. Više od tri hiljade ljudi sahranjeno je unutar Vestminsterske opatije. Kolosalna kamena unutrašnjost prepuna posmrtnih ostataka kraljeva, državnika, naučnika, pesnika i muzičara. Njihove grobnice, koje su ispunjavale svaku nišu i svaku ložnicu, kretale su se po svojoj veličanstvenosti od kraljevskog mauzoleja - onog kraljice Elizabete I, čiji je sarkofag sa baldahinom bio smešten u zasebnoj, apsidalnoj kapeli - pa sve do najskromnijih izgraviranih podnih pločica na kojima su se natpisi izlizali od silnih vekova koračanja po njima, prepuštajuci mašti posetilaca da pogodi čiji to ostaci leže ispod plocice u podzemnoj grobnici.

Osmišljena u stilu velikih katedrala u Amijenu, Šartru i Kenterberiju, Vestminsterska opatija se ne smatra ni katedralom niti parohijskom crkvom.

Ona nosi obeležje isključivo kraljevske gradjevine, podredjene jedino suverenu. Još od kako je u njoj krunisan Vilijem Osvajač, na Božić 1066. godine, ovo očaravajuće svetilište je bilo svedok beskrajnog niza kraljevskih ceremonija i državnih poslova - od kanonizacije Edvarda Ispovednika, preko venčanja princa Endrua i Sare Ferguson, do sahrana Henrija V, kraljice Elizabete I i Dajane, princeze od Velsa.

Potražite i Njutnov grob u obliku piramide:

„Njutnov spomenik se sastojao od masivnog sarkofaga od crnog mermera, na kojem je počivalo izvajano obličјe ser Isaka Njutna u klasičnoj odori, ponosno naslanjenog na mnoštvo svojih knjiga - Božanstvo, Hronologija, Optika, kao i Matematički principi filozofije prirode. Uz Njutnove noge nalazila su se dvojica krilatih dečaka koja su držala svitak. Iza Njutnovog ležećeg tela izdizala se stroga piramida. Iako je i sama piramida bila neuobičajna, ono stoje najviše iznenadjivalo bilo je nešto što se nalazilо na pola puta ka vrhu piramide. Sfera.“. Redovna cena ulaza je oko 24 evra.

• Pikadili - Najpoznatiji trg u Londonu. Na sredini trga nalazi se Eros fontana i oko nje mnoge prodavnice, restorani i velike svetleće reklame.

• Katedrala Svetog Pavla - Druga po veličini na svetu, ova katedrala visoka je 111 metara. Ovo je mesto gde je održana Čerčilova sahrana i venčanje Čarlsa, princa od Velsa i ledi Dajane. Kaže i ispostavlja da tamošnje kraljevske svadbe ne završavaju slavno.

Sa svojim kružnim oblikom više priliči paganskom hramu. Izgradjena je u potpunosti od kanskog kamena. Upečatljiva, kružna gradjevina sa zastrašujucom fasadom, centralnim tornjem i crkvenim brodom izbočenim na jednoj strani, crkva više liči na nekakvo vojno utvrdjenje nego na svetilište. Osveštena je 10. februara 1185. godine od strane Herakla, patrijarha jerusalimskog, Pregrmela je VIII vekova političkih prevrata: Veliki požar u Londonu i Prvi svetski rat, da bi je tek bombe Lujhvaffe teško oštetile 1940. godine.

Unutar crkve leže deset kamenih vitezova. Pet na levoj strani. Pet na desnoj. Ležeci na tlu, isklesane figure u prirodnoj veličini počivaju su u spokojnim položajima. Vitezovi su prikazani pod punim oklopom, sa štitovima i mačevima.

• London Eye – Poznat i kao Milenijumski točak, ovaj metalni panoramski točak visok 135 metara podignut je 2000. godine. Od tada je postao jedan od najprepoznatljivijih simbola Londona. Ima 32 staklene kapsule koje mogu da prime do 25 ljudi. Uveče svetli u pink koloru. Redovna cena karte je oko 32 evra.

• Hajd park - Hajd park se prostire na 142 hektara, što ga čini najvećim parkom u centru Londona. Takođe je poznato da je najstariji park u gradu (1635.). Ako posetite Hajd park u nedelju ujutru, možda ćete naići na Speakers’ Corner, mesto u parku gde govornici i ekscentrici istupaju da drže govore i razgovaraju o raznim temama, obično o religiji i politici. Što bi ja rekao, laprdaju k`o političari

• Londonski toranj izgrađen je u XI veku. Ovaj zamak je bio kazamat, zatim kraljevska rezidencija, a korišćen je kao tvrđava, riznica i arsenal, čak i kao privatni ZOO vrt. Jedna od glavnih stvari koje možete videti u ovom svojevrsnom muzeju jeste krunski nakit.

Odmah pored Tauer of Londona se nalazi i čuveni Tauer Bridž, most preko reke Temze na čijim se krajevima nalaze veličanstveni tornjevi visoki 61 metar. Ovaj monumentalni pokretni most izgrađen je u XIX veku kako bi spojio dve strane Temze i omogućio protok brodova rekom. Trebaće vam oko 5 minuta da pređete ovaj most peške, tako da ne propustite priliku da to uradite! Ja jesam, ako me pažljivo pratite.

• Big Ben - Na kraju, ali ne i najmanje važno, predstavljam vam čuveni toranj sa satom Vestminsterske palate. Ova kula je visoka 97 metara. Njegova slava govori o tome da je zvonce Velikog zvona svakodnevno emitovao BBC radio. Ulazak u Big Ben Clock Tower, na žalost, nije moguć za strance. Jedini koji mogu da uđu su državljani Velike Britanije, koji treba da savladaju 334 stepenika, jer lift nikada nije ugrađen. Današnju jedinstevnu građevinu dizajnirao je arhitekt Augustus Pugin. Mehanizam satova za Big Ben završen je 1854. godine, ali do tada kula nije bila gotova. Tek je četiri godine kasnije, odnosno 1858. veliko zvono biti postavljeno. Satovi su upotrebljeni 7. septembra 1859. godine, i od tog trenutka predstavljaju glavno turističko obeležje Londona i precizno pokazuju vreme.

Česta je zabuna da li je Big Ben sat ili kula ili je možda ceo toranj, potom da li je to pravi naziv ove građevine ili nije. Pa hajde da otkrijemo sve moguće nedomice vezane za ovo remek delo. Big Ben je zapravo nadimak za veliko zvono unutar sata. Sat kula deo je Vestministerske palate, i nalazi se u njenom severnom delu. U trenurku kada je izgrađena, bila je najviša sat kula na svetu, što je učinilo ovu kulu još moćnijom i neverovatnijom. Postoje dve teorije koje kruže o istoriji davanja nadimka ove danas, svetski poznate atrakcije.

• Prva teorija je da je sat kula dobila naziv po britanskom političaru Benjaminu Hallu. Istorija piše da je on bio izuzetan političar, poznat po svom znanju, stasu, šarmantsnosti i da je zato kula dobila nadimak Big Ben.

• Druga teorija glasi da je sat kula dobila naziv po tadašnjem šampionu boksa u teškoj kategoriji.

Sat se nalazi na sve četiri strane kule. Na bazi svakog od satova pozlaćenim slovima na latinskom jeziku piše:

„DOMINE SALVAM FAC REGINAM NOSTRAM VICTORIAM PRIMAM“, što u prevodu znači:

„Bože, čuvaj našu kraljicu Viktoriju".

U svakom brojčaniku nalazi se 312 komada stakla, a samo zvono teško je 13 tona.

• Spencer House je veličanstvena aristokratska palata iz XVIII veka poslednja preostala iz tog perioda. Naći ćete je u srcu St James's, Pikadili. Otvorena je za javnost za obilaske svake nedelje. Izgrađena je između 1756. i 1766. godine za Džona, prvog Erla Spensera, pretka Dajane, princeze od Velsa. Važi za jednu od najraskošnijih privatnih rezidencija ikada izgrađenih u Londonu.

• Bakingemska palata je, kao i Vatikan, neka vrsta države u državi koja ima svoj bazen, poštu, ogroman bioskop, bolnicu i teretanu. Sve je počelo ne tako davno, u XVII veku. Zemljište na kojem se danas nalazi kraljevska rezidencija pripadalo je monarsima. Za vreme vladavine Jakova I ovde su se uzgajale svilene bube, pa je cela plantaža bila zasađena dudom. Godine 1628. godine baštu je poklonio lordu Astonu Charles, da bi 1698. godine John Sheffield, budući vojvoda od Bakigema, postao jedini vlasnik zemljišta.

Srušio je sve zgrade u bašti i započeo izgradnju Bakingemske palate. Ceo građevinski projekat bio je vredan sedam hiljada funti, a njegovi tvorci bili su projektant William Talman i arhitekta John Fitch. Godine 1761. George III je kupio imanje, u kojem je stvorio privatnu rezidenciju porodičnog tipa za svoju suprugu, kraljicu Charlotte, i njihovo potomstvo. Imanje je dobilo naziv "Kraljičina kuća". Od 1762. do 1776. William Chambers je poduzeo brojne rekonstrukcije i modernizaciju zgrade što je koštalo 73 hiljade funti. Najbolji majstori tog doba bili su uključeni u uređenje unutrašnjosti palate. Početak XIX veka bio je početak stvaranja potpuno nove kraljevske palate.

Čim je Džordž IV, naslednik Džordža III, preuzeo presto, sa 60 godina, bolestan i gojazan boravak u "Kraljičinoj kući" podsećao ga je na detinjstvo. John Nash imenovan je za službenog arhitektu zadužen za sve radove. Bilo je potrebno pet godina da bi se Kraljičina kuća transformisala u gabaritnu zgradu u obliku slova U. Postala je poznata kao Bakingemska palata.

Bakingemska palata je jedna od najpoznatijih građevina u Velikoj Britaniji. Sagrađena je 1837. godine i predstavlja sedište kraljevske porodice od krunisanja kraljice Viktorije. Možete videti da li je kralj kod kuće ako obratite pažnju na zastavu na vrhu zgrade. John Fitch stvorio je zaista remek-delo. Pročelje kuće proširio je i dodao dva krila koja su bila usmerena na istok. Savremenici jednoglasno tvrde da je arhitekta uradio ogroman posao, ali i insistiraju da je Bakingemska palata u Londonu bila preskupa. Do kraja 20-ih godina XIX veka, John je potrošio 500 hiljada funti na obnovu zgrade.

Kada je George IV preminuo, vojvoda od Wellingtona, premijer Velike Britanije, smenio je Johna pravdajući to nerazumnim finansijskim rasipanjem graditelja. Edward Blore imenovan je za novog graditelja. Proširio je istočnu fasadu s jedne i druge strane, a sa južne sagradio novi ulaz koji je nazvan Ambasadorski ulaz. Početkom 1834. godine, pod vodstvom ovog čoveka, završena je izgradnja državnih soba.

Osam godina nakon krunisanja, kraljica Viktorija je shvatila da Bakingemska palata nema dovoljno prostora za odmor i boravak. Ona se na to požalila Robertu Pilu, svom premijeru. Edward Blore je dobio zadatak da razvije plan za izgradnju još jednog krila na istočnoj strani. Godine 1846. novcem prikupljenim od prodaje Kraljevskog paviljona u Brajtonu (53 hiljade funti) finansirani su građevinski radovi. Na glavnoj novoj fasadi podignut je centralni balkon o kojem je sanjao princ Albert. Odatle je kraljica Viktorija posmatrala svoje trupe kako idu u Krimski rat. Na istom mestu dočekala ih je kada su se vratili. Početkom 1850-ih, arhitekt James Pennethorn završio je uređenje prostorija koje su bile povezane galerijama sa državnim stanovima Johna Nasha u južnom delu palate. Nove prostorije rađene su u renesansnom stilu. Kralj Edvard VII postao je kralj Engleske 1901 godine. U tom periodu unutrašnjost Bakingemske palate postala je zastarela, tj. nije zadovoljavala standarde tog vremena. U skladu s tim, monarh je započeo brzu obnovu imanja. Urađena su poboljšanja sistema ventilacije, grejanja i električnog osvetljenja. Glavne nijanse za novi dizajn bile su zlatna i bela. Ovaj interijer postoji i danas u plesnoj dvorani i mnogim drugim državnim prostorijama.

Bakingemska palata, ona po kojoj je danas poznata, poprimila je svoj izgled deset godina nakon smrti kraljice Viktorije. Godine 1911. prostor ispred fasade zgrade je zatrpan šljunkom. Oko cele zgrade postavljena je lepa gvozdena ograda sa kapijama od bronze. Svoje počasno mesto dobio je i kip kraljice. A 1913. godine, istočna fasada dvorca je potpuno redizajnirana. Za materijal je odabran sivi portlandski kamen. Vojvoda od Edinburga potakao je stvaranje javne galerije za kraljevsku umetničku izložbu.

Za vreme II svetskog rata, privatna kapela pretvorena je u ruševine. Na njenom mestu nikla je kraljevska umetnička galerija.

Sa preko 700 soba, Bakingamska palata je zaista impresivna zgrada. Ima 52 spavaćih soba za članove kraljevske porodice i njegove goste, 188 spavaćih soba za osoblje, 78 kupatila i 52 kancelarijska prostora. Najpopularnija i svetski poznata soba je balkon na kojem boravi kraljevski par za vreme svečanih i posebnih događaja. Bakingemska palata (nalazi se na adresi: Buckingham Palace Road, London SW1A 1AA, UK).

Svake godine poseti je od 30 do 50 hiljada turista. I ovaj broj stalno raste. Poseta Bakingemskoj palati moguća je samo kada je je kralj odsutan. To se redovno dešava tokom avgusta i septembra. Turisti tada mogu da razgledaju 19 soba, među kojima su plesna dvorana i umetnička galerija.

Bakingamska palata poznata je i po ergelama koje pripadaju porodici monarha. Nalaze se na levoj strani rezidencije. Prostorije za njih sagradio je 1825. isti John Nash. Danas ovde možete videti kolica, automobile, kočije i opremu. Sve se to danas redovno koristi. Štala ima staklenu kočiju i glavnu Zlatnu kraljevsku kočiju. Dijana i princ od Velsa vozili su se u staklenim vozilima. Ergela ugošćuje oko 30 konja raznih rasa.

U Bakingemskoj palati na platnom spisku nalazi se 1.200 ljudi, od kojih se 450 finansira direktno iz džepa poreznika.

Krajem ovog meseca navršаva se 27 godina od odlaska britanske princeze Dajana, poznatije po imenu Lejdi Di. Poginula je 31. avgusta 1997. godine u saobraćajnoj nesreći u Parizu. Lejdi Di je poginula kada se crni mercedes, u kojem je bila sa ljubavnikom Dodijem Al Fajedom, zabio u potporni stub pariskog tunela Pont de l’Alma. Britanska policija drugu istragu je završila krajem 2013. godine, i odbacila tezu da su je princezu Dajanu ubili članovi elitne vojne jedinice SAS. Osnove za ovakvu tvrdnju pronalazii su se u razvodu od princa Čarlsa koji je utehu pronalazio u zagrljaju Kamile, a i nekim informacijama da je ona obelodanila dokaze o povezanosti trgovine ljudima sa kraljevskom porodicom. Spekuliše se i da je nosila dete Dodija Fajeda, sa kojim je planirala veridbu. Analizom olupine mercedesa kojim se Dajana vozila, utvrđeno je da je automobil pre nesreće u pariskom tunelu imao kontakt sa belim fijatom uno, ostavljajući tragove farbe.

Tunel Pont de l' Alma je bio opremljen sa najmanje deset sigurnosnih kamera. U trenutku tragedije nijedna kamera nije zabeležila kada je mercedes udario u stub. Ni Dajana ni Dodi u trenutku nesreće nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima.

Francuski istražitelji su 1998. objavili da su svi pojasevi bili u funkciji, ali da par nije želeo da se veže.

Razlog za razvod od princa po biografu Endrju Mortonu su Čarlsove reči povodom Harijevog (najmlađi sin) rođenja:

"O Bože, opet je dečak!"

Princeza Dajana je direktan potomak Vilijama Osvajača, koji je na neki način utemeljio monarhiju onakvom kakva jeste. Brakom sa Dajanom, tadašnji princ Čarls, sada kralj, je dinastiju, koja je zapravo dinastija Hanovera, nemačka dinastija, i koja se brakom Kraljice Majke i kralja Džordža Šestog, spojila sa škotskim plemstvom, prvi put spojio i sa engleskim plemstvom.

Princeza Dajana i Spenseri, njena porodica, su staro, mada ne tako bogato englesko plemstvo, bili su svega toga svesni. Nije slučajno što se Vilijam zove Vilijam, prvorođeni sin iz braka Čarlsa i Dajane, upravo zato što je to referenca na Vilijama Osvajača, prvog normandijskog kralja koji je pobedio u bici kod Hejstingsa 1066. godine, i time, na neki način utemeljio modernu državu.

Porodica Spenser i princeza Dajana su tim imenom poručili da to jeste brak engleske i nemačke dinastije i Vilijam će za engleske nacionaliste biti zapravo prvi legitimni engleski kralj.

Povodom tragedije danima ni jedna jedina reč nije stizala iz Bakingemske palate i smatra se da je tada kraljica Elizabeta bila na najnižoj tački popularnosti.

Pritisci javnosti primorali su je da se na kraju javno oglasi. Kraljica je na kraju, na dan sahrane, prošetala među silnim cvećem i buketima ispred palate, naklonila se ispred Dajaninog kovčega i spustila, prvi put u istoriji, zastavu iznad Bakingemske palate na pola koplja.

Dajana, majka britanskih prinčeva Vilijema i Harija, (1961.-1997.) sahranjena je 6. septemba na porodičnom groblju u Altorpu, na Ovalnom jezeru, na veštačkom jezeru, tako da i njeni sinovi, kada obilaze njen grob, i mauzolej na jezeru, moraju lično da veslaju. Njen brat Čarls kontroliše ko može da poseti memorijal. Na poslednjem ispraćaju, ispred Vestminsterske palate okupilo se više od milion ljudi. Prenos sahrane pratilo je dve milijarde ljudi širom sveta.

Britanskojikraljici Elizabeti II biće podignut u parku Svetog Džejmsa, u centralnom delu Londona, najavila je britanska vlada.

I na kraju, dobro je da ne obedujem sa kraljem ako se ne zove Artur. Prvo zbog lajavosti da me ne otruje. A onda, kada on završi obrok, niko ne sme vise nista da pipne sa stola. Dodušе u Londonu su me i to više puta pitali da li sam u ishrani na nešto alergičan. Na ništa osim na poluprazne tanjire.

A po slovu zakona uz XIV veka Čаrls je vlasnik svih delfina, kitova i jesetri u britanskim teritorijalnim vodama. Čarls je odgovoran za isplatu apanažа članovima porodice, godišnje prima 86.3 miliona funti iz državne kase. Ova suma pokriva troškove članova porodice, održavanje imovine i putovanja. Kao kralj, Čarls zarađuje dodatnih 20 miliona funti godišnje od svog imanja u Vojvodstvu Lankaster. On ništa ne baca, nikada ne ruča, a svoj omiljeni kolač jede nedeljama. Kraljev omiljeni desert je voćni kolač, a ne podnosi čokoladu u poslasticama, za razliku od svoje majke, Elizabete Druge, koja ju je obožavala.Kodno ime planova za njegovu sahranu je "Operacija most Menaj", nazvana po visećem mostu u Velsu, što je omaž dugogodišnjoj ulozi kralja Čarlsa III kao princa od Velsa.

Britanska kraljevska porodica oduvek privlači pažnju javnosti zbog svojih zamršenih odnosa, pa ne čudi što je serija "Kruna" inspirisana njihovim životima. Jedan od najzvučnijih skandala koji se već godinama provlači kroz medije jeste tvrdnja da kralj Čarls III nije biološki otac princa Harija. Decenijama su se provodile analize i upoređivale fotografije Harija i majora Džejmsa Hjuita, s kojim je princeza Dajana imala petogodišnju vezu tokom osamdesetih. Mnogi su verovali da je Hjuit pravi Harijev otac, budući da postoji očigledna fizička sličnost.

Prava istina, međutim, leži u nečemu što su mnogi prevideli. Uprkos tome što ne liči na Čarlsa, Hari je zapravo veoma sličan svom dedi, princu Filipu. Fotografija iz 1957. godine, koja je krasila naslovnicu magazina "Paris Match," otkriva neverovatnu sličnost između Harija i Filipa. Sada znamo kako će Hari izgledati za 50 godina.

Kako god kada uskoro princ Hari napuni 40 godina na račun će mu leći 9 miliona evra. No, pored novca prate ga afere. Svet je uzdrmala vest da princ Vilijam ima sklonosti prema istom polu, a paparaco fotografije iz jednog gej restorana u Varšavi uvećale su pometnju i bacile seme sumnje na prinčevu seksualnu orijentaciju. Smatra se da Kejt vara sa Džejsonom Knaufom, nekadašnjim izvršnim direktorom fodancije princa i princeze od Velsa. Džejson je oženjen, ali se ne zna ko je njegov muž.

Reč dve o britanskoj himni

Izraz „Bože čuvaj kralja, živeo kralj“ datira iz saksonskih vremena. I najčešće se koristi u britanskoj nacionalnoj himni, menjajući kralja za kraljicu kada je to potrebno. Poreklo himne je nejasno i možda je započela život kao obična Tjudorova pesma ili pevanje. 

Godine 1619. dr Džon Bul, poznati engleski orguljaš koji je posle skandala bio primoran da živi u egzilu u Belgiji, napisao je delo koje je najsličnije modernoj melodiji.
Henri Persel je takođe koristio delove klasičnog refrena u komadima, dok je Nemac Džordž Friderik Hendl takođe pozajmio melodiju. Svi su različito opisani kao kompozitori himne.
Reči i muzika pevane su u kombinaciji u pozorištu Druri Lejn 1745. godine, a u to vreme su nedavno objavljene u The Gentleman’s Magazine.

Danas himna još uvek može da izazove zabunu jer se melodija koristi u patriotskim pesmama drugih nacija, pre svega u Americi Moja zemlja, „Tis of thee“ i u nacionalnoj himni Lihtenštajna. Ukupno preko 140 različitih kompozitora koristilo je njegove delove u svojim kompozicijama.

Reči državne himne su sledeće:


Bože sačuvaj našeg milostivog Kralja!
Živeo naš plemeniti Kralj!
Bože čuvaj Kralja!
Pošalji mu pobednika,
Srećna i slavna,
Čekaj da vlada nad nama,
Bože čuvaj Kralja.
Tvoji najodabraniji pokloni u prodavnici
Na njega se sa zadovoljstvom izlije,
Neka dugo vlada.
Neka brani naše zakone,
I uvek nam daj razlog,
Da pevam srcem i glasom,
Bože čuvaj Kralja.

Zašto Pikadili nosi ime Circus? Nekada je ovde postojao kružni tok (krug-circle). Kada je avenija Shaftesburi izgrađena 1886. godine, raskrsnica je prestala da ima oblik potpunog kruga. Ipak, tokom Igara u Londonu 2012. godine, cirkuski festival je održan u tom području. Eros na Pikadiliju zapravo nije to. Zvanično ime statue je Memorijalna fontana Shaftesburi (poznata i kao Anđeo hrišćanskog milosrđa), a izgrađena je 1893. godine u znak sećanja na filantropa Lorda Shaftesburija. Trebalo je da to bude grčki bog Anteros, ali luk u njegovoj ruci naveo je javnost na pomisao o Kupidonu, pa je zbog toga pomešan sa grčkim bogom ljubavi. Izmeštena tokom ratnih dejstava, vraćena je na mesto 1948. godine. Stanica Piccadilli Circus, koja se nalazi ispod samog Piccadilli Circusa, jedna je od retkih stanica na liniji koja je u potpunosti pod zemljom. Kada je izgrađena 1906. godine, postojala je blagajna na površini, ali tokom renoviranja 1920-ih je srušena. Ako dovoljno platite možete da zakupite deo neonskog natpisa na ovom trgu i ispišete svoju poruku, kao što je to uradila Joko Ono. Samo jedan film je ikada emitovan na reklamnim ekranima, a to je bio The Ballet of Change: Piccadilli Circus. Četvorominutni film o istoriji ovog kraja prikazan je u novembru 2007.

Jeste li čuli za Sedam nosova Sohoa? Priča se da će svako ko pronađe sve izvajane njonje steći besgranično bogatstvo. Jedan od njih je montiran na zid negde u Piccadilli Circusu — neću vam reći gde, ali pogledajte da li možete da ga spazite ili nanjušite. Na zapadnoj strani Piccadilli Circusa, na raskrsnici između Pikadilija i Ridžent ulice, nalazi se jedna od retko preživelih policijska stanica iz 1935. za javni poziv.

Barbikan je stambeni kompleks od više od 2.000 stanova i kuća u samom centru Londona. U oblasti koja je nekada bila devastirana bombardovanjem iz II svetskog rata, smestio se kompleks izgrađen između 1965-1976. Danas je sjajan primer britanske brutalističke arhitekture koju su dizajnirali arhitekti Čemberlen, Pauel i Bon.

Londonski muzeji

Sa preko 200 muzeja i galerija, London je raj za radoznale umove. Istražite dinosauruse u Prirodnjačkom muzeju, zaronite u drevni Egipat u Britanskom muzeju ili budite inspirisani modernom umetnošću u Tejt Modernu. Prirodnjački muzej planira da ponovo otvori viktorijanske galerije koje su decenijama bile zatvorene za javnost.

Besplatni muzeji i galerije u Londonu:

· National Gallery – više od 2000 umetničkih dijela. Da Vinci, Boticeli, Van Gog, Karavadjo itd.

· British Museum – onde se nalazi poznati kamen Rosetta Stone koji je omogućio razumevanje staro-egipatskog pisma. Pronađen je u dolini Nila u Egiptu u XVIII stoljeću.. Trebaće vam neko vreme da vidite sedam miliona artefakata koji se ovde čuvaju. Ali, ako ne uspete za jedan dan, ne brinite. Uvek se možete vratiti sledećeg dana pošto je ulaz u ovaj muzej besplatan! https://www.britishmuseum.org/visit

• British Library – dom je velikih i važnih književnih dela Velike Britanije. Britanska nacionalna knjižnica.

• Museum of London – istorija glavnog grada Velike Britanije, Londona. Od praistorije preko srednjeg veka do danas. Kako se Muzej Londona preselio sa Londonskog zida na staru lokaciju Smitfild pijace, vratio se svom starom imenu, Londonski muzej, i odabrao potpuno novi logo – belog porcelanskog goluba, a iza njega zlatni izmet. To je izbor koji direktorka muzeja Šeron Ament tumači kao metaforu za London:

„Golub i izmet govore o istorijskom mestu punom dualiteta, mestu gde su beda i sjaj postojali jedno pored drugog milenijumima.“

• Victoria and Albert Museum – jedna od najvećih i najbogatijih kolekcija umetničkih dela na celom svetu. Preko 2 miliona komada. Uključuje namještaj, modu, nakit, skulpture, itd. Idealno mesto za ljubitelje fashion and design-a. Muzej je nazvan po kraljici Viktoriji koja se udala za prvog rođaka, princa Alberta te su tim činom proširili genetičku mutaciju „hemofiliju“ diljem Evrope.

Sa svojim obimnim uzorcima metalnih radova od bronzanog doba do 2024. godine; umanjenim modelima i sobama u prirodnoj veličini koje su osmislili revolucionarni arhitekti; izložbom francuskih ramova iz doba regencije; i jednom od najopsežnijih kolekcija vitraža na svetu, uključivanje londonskog V&A muzeja na ovu listu je očigledno. Njegovo istraživanje umetnosti i dizajna je temeljno, a najbolji deo je što sve ovo možete uživati besplatno.

Specijalne izložbe kao što je “Tropical Modernism: Architecture and Independence,” koja traje do 22. septembra, ipak se moraju unapred rezervisati uz naknadu.

• Royal Academy of Arts –dela Mikeladjela, grčke i rimske skulpture.

• Tate Modern – muzej savremene umetnosti. Nekadašnja elektrana pretvorena u muzej i Londonski centar savremen umetnosti. Najpopularniji detalj u muzejua je Turbine Hall.

• Science Museum – interaktivna nauka, kolekcije i objekti.

• Wellcome Collection – kolekcija nauke, medicine i objekata povezanih sa životom na Zemlji. Poigrajte se sa čulima i saznajte što to znači biološki biti čovek.

• The Wallace Collection – Kolekcija umetničkih dela XVIII veka

• Natural History Museum – zabavan i poučan muzej. Onde možete isprobati stimulator potresa i videti dinosaure svih veličina i oblika. https://www.nhm.ac.uk/visit.html

• Horniman Museum and Gardens – ostajemo na temi istorije. Ovde možete pronaći bogatu kolekcija antropoloških pronalazaka. Najzanimljivije stvari u muzeju je veliki preparirani morž.

• Grant Museum of Zoology – pomalo neobično mesto, a to će vam biti jasno odmah kada vam kažem da onde između ostalog možete pronaći teglicu sa krticama, tačnije njih 18. Zanimljivo je da upravo ta teglica krtica ima svoj twitter account.

• Sir John Soane’s Museum – Nekada privatna kuća britanskog arhitekta koji je osmislio dizajn Bank of England. Zavirite u njegovu privatnu umetničku kolekciju slika i arhitekture.

• Guildhall Art Gallery and Roman Ampitheather – oboje su besplatni. Deo istorije povezan sa rimskom kulturom pronađenom na ovim prostorima. Arheološki pronalasci, kultura i religija.

• Imperial War Museum – interaktivni prikaz ratnih događanja i priča od strane Velike Britanije od prvog svetskog rata do danas.

• National Army Museum – istorija britanske vojske i vojnih akcija koji sežu od britanskog civilnog rata do danas.

• Royal Air Force Museum – vratite se u istoriju britanske avijacije šetnjom kroz hodnike ovog muzeja uz nekoliko izložbenih modela.

• Queens’s House – kolekcija umetničkih dela i kraljevskih portreta kao i istorija kraljevstva. Nalazi se u Greenwich parku. Najpopularniji di su definitivno „Tulip stairs“.

• Young V&A – vratite se u detinjstvo uz pozamašnu kolekciju dečjih igračaka, igara, lutaka i mnogo toga još od XVII veka naovamo.

• Faraday Museum – nauka kroz istoriju.

• Museum of London Docklands – istorija reke Temze koja deli London na sever i jug.

• National Maritime Museum – istorija britanske mornarice, osvajanja kolonija i prekomorskih ekspedicija i bitka. Stare karte i modeli brodova.

• Serpentine Galleries – usred poznatog Hajd parka smestile su se dve galerije posvećene izložbama na temu savremene umetnosti. Najviše aktivnosti može pronaći tokom leta.

• William Morris Gallery – galerija posvećena radu i delu jednog od najvećih britanskih dizajnera.

• Bank of England Museum – muzej posvećen istoriji britanske valute, zlata i ostalih blaga onog i ovog vremena.

• The Design Museum, London/ Muzej dizajna, koji je osnovao dizajnerska legenda Sir Terence Conran 1989. godine, sjajno ispituje sadašnjost i budućnost dizajna kroz atraktivan kustoski kalendar i unutrašnjost koja ide uz to. Joseph Grima, usput, brzo ga naziva “veoma važnom referentnom tačkom” u svetu dizajna. U poslednjih nekoliko godina, izložbe su uključivale prikaze nominovanih za Loewe Craft Prize, projekte usmerene ka održivosti dizajnerskih istraživača u rezidenciji, pa čak i izložbu posvećenu Amy Winehouse. U muzeju se trenutno nalazi izložba italijanskog dizajnera Enza Maria, koja će pružiti neviđeni pristup njegovom arhivu. Divan prikaz pod nazivom Grazie Enzo, istražuje uticaj Maria na mnoge savremene dizajnere sa sedištem u Velikoj Britaniji.

• Muzem Madam Tiso nudi vrlo realisticne vostane figure https://www.getyourguide.com/.../madame-tussauds.../...

Umetnik koji na fasadama iscrtava murale, Banksi naslikao je nove radove u Ričmondu, Čelsiju, Šoredihtu i Pekamu.

Uskoro bi tridesetčetvorogodišnji arheolog Džordž Ridžvej mogao da postane bogatiji za blizu 90.000 evra. Naime, ovaj Britanac, pronašao je 748 zlatnih i srebrnih kovanica iz doba kada je Klaudije vladao Rimskim carstvom.

Zbirka se smatra jednom od najvećih kolekcija kovanica iz gvozdenog doba i rimskog perioda ikada pronađenih u Britaniji.

Britanski muzej, kao i muzeji u Kolčesteru i Ipsviču, preuzeli su ukupno 63 kovanice za svoje zbirke.

Zanimljivo je da Englezi koji su toliko harali planetom ipak iskaju i donacije skoro na svakom mestu. Da doniram i ja bih bio poput zemalja trećeg sveta. Stoga jedno londonsko predvečerje provodim na Kamden marketu i koristim priliku za kupovinu vintidž komada. Pičimo tako do Kings krosa i Regent kanala, pa kod Kineza u Čajnazaunu na klopu.

Britanska garda, punim nazivom The Foot Guards, u britanskoj kopnenoj vojsci naziv je za pet pešačkih pukovnija u sklopu jedinice zvane The Household Division.

Utemeljio ju je u XVII veku kralj Karlo II, a prepoznatljivi su po crveno-crnim uniformama. Šesta jedinice pod nazivom The Machine Gun Guards, koja je bila utemeljena tokom I svetskog rata, raspuštena je još 1920. godine.

Britansku gardu čine sledeće jedinice:

• Grenadirska garda,

• Garda Coldstream,

• Škotska garda,

• Irska garda,

• Velška garda,

• Gardisti sa masinkama.

Premda je gardiste lako razlikovati po boji ukrasa na medveđim (made in Canada) šubarama, po strani na kojoj se nosi i različitim oznakama, njihova identifikaciju olakšava i broj puceta na tunici, kao i razmak među njih. Garda Coldstream najstarija je jedinica britanske vojske. Njihova su dugmad raspoređena u parovima, a naziv regimente ispisan na metalnim delovima.

Pun joj je naziv Her Majesty's Coldstream Regiment of Foot Guards, a nadimak The Lilywhites (beli ljiljani). Pripadnici te jedinice učestvuju u svim ceremonijama, posebno u smenama gardista pred Bakigemskom palatom. Šubare koje nose na glavama mogu biti visoke i po 50 centimetara i teške do 2 kilograma. Britanska vojska izdvaja značanje sume upravo za ove kape, s obzirom da ih godišnje kupuje između 50 i 100, a svaka košta otprilike 650 funti.

Njihove smene obično traju dva sata nakon kojih slede četiri sata pauze. Kao što smo i mi stražаrili.

Spasioci (1660) - nose crvene uniforme, šlemove sa belim perjem. Blues i kraljevske porodice (1969.) - Plavi i Kraljevski puk nastao je spajanjem dva konjička puka stvorena 1661.: Kraljevske konjske garde (Plave garde) i Kraljevskih dragona.

Stražari su obučeni u plave uniforme, šlemove sa crvenim perjem. Konjska garda obučena je u plave ili crvene uniforme, zlatnu kirasu i šlemove s perjanima. Takođe, ne očekuje se da stoje mirno na istom mestu duže od 10 minuta. Zato dok marširaju, oni zapravo protežu noge. Smena straže traje oko 45 minuta (pon, sre, pet, ned) tačno u 11:30h.

Za posmatranje najbolje se pozicionirati oko 11.15 kodpalate St. Džejms, i odgledati sam početak drevnog rituala. Nova garda kreće iz kasarne Velington u Bakingemsku palatu. Kapetan komanduje Kraljevskom gardom. Poručnik je zadužen za svaki odred. Potporučnik nosi zastavu bataljona. Jedna straža uključuje 36 vojnika i tri oficira. Tokom boravka u Kraljеvskoj palati, četiri stražara su stacionirana u blizini glavnog ulaza. U njegovom odsustvu njihov broj se smanjuje na dva. Orkestar obezbeđuje muzičku pratnju za ceremoniju, ali ne uvek.

Tačne datume ceremonija treba proveriti na službenoj veb stranici - http://www.royalcollection.org.uk

Ako pešadinac ima običan crni šešir, onda je Škot. A vojnici drugih pukova imaju pero u boji na kapama (Vels beli, Irska plavo, Coldstreama crveno).

Na crvenim tunikama grenadira dugmad nisu raspoređena u parovima već u standardnom nizu.

Za razliku od grenadira, pripadnicima škotske garde dugmad je grupisana po tri komada zajedno.

S posebnim činom glavnog pukovnika Colonel-In-Chief na čelu joj je licno kralj Čarls, a Edvard, vojvoda od Kenta ima u njoj čin pukovnika.

Irska garda bila je ustrojena po nalogu kraljice Viktorije godine 1900., nakon što su se mnogi Irci istaknuli u Drugom burskom ratu. Oni nose tunike s dugmadima grupisanima u četverce.

Velška garda bila je ustrojena godine 1915. po nalogu kralja Georga V. kako bi se u korpusu gardista našla i velška komponenta.

Najmanje troje gardista kolabiralo je nedavno tokom smotre u Londonu. Pri tome gardista ne sme da pokaze zube, tj da se nasmesi, a verujem da za konja to ne važi.

Jedan od najomljenijih gardista je Peter Ellis . Stojeve radnje Kraljevske garde pri uznemirenju je podizanje desne noge i snažno lupanje o tlo ili odgurivanje nasilnika. U slučaju da su u pitanju deca, ratni veterani ili autistični pomeranjem noge uz nogu primaći se se u znak odobravanja. Kao dreser pasa garantujem da su konji vrhunski obučeni te razlikuju obesno i provokativno ponašanj a poseduju empatiju prema deci i osetljivim društvenim grupama. Oni što me je začudili da je dopušteno posetiocima da hrane konje.

Nedavno, pet odbeglih konja britanske konjice napravili su opštu pometnju u centru Londona. Utekli su sa parade Gardijske jedinice u Vajtholu. Tokom vežbe, konji su bili uplašeni obližnjim građevinskim radovima.

Četiri vojnika su izbačena sa sedla. Čеtvoro ljudi je tom prilikom povređeno, ali i dva konja koja su se trčeći ulicama sudarali sa automobilima i autobusima. Moj zlobni kolega је prokomentarisao odošе u kobasice.

Mačak Lari, zvanično poznat kao mišar u kabinetu britanskog premijera, stanovnik je Dauning strita na broju 10 više od jedne decenije. Ispratio je pet premijera, otkada ga je onomad usvojio Dejvid Kameron (2011. godine) kako bi se ratosiljao miševa. Larijeve svakodnevne aktivnosti u zvaničnoj rezidenciji premijera, prema svedočenju članova vlade, podrazumevaju pozdravljanje gostiju, proveravanje bezbednosne zaštite i testiranje starinskog nameštaja kao podloge za kvalitetnu dremku.

Najviše problema imao je za vreme mandata Borisa Džonsona, kada je njegova partneraka, Keri Sajmonds dovela u novi dom psa. Lari je iskusno ignorisao i mnoga poznata lica koja su posećivali njegovo prebivalište, uključujući bivšeg i moguce novog predsednika Donalda Trampa.

Tokom posete predsednika Džoa Bajdena 2023. godine, Larija je sa omiljenog mesta uklonio član tima iz Dauning strita. Larijeva otpornost i marljivost u ulozi maushantera doneli su mu mesto u srcima nacije kao miljenika Britanije. Kada izadje da prošeta pa da se vrati, bobi pokuca da ga puste u rezidenciju.

Oblast u kojoj se nalazi bila je naseljena još u vrijeme starog Rima - tu su živjeli Anglosaksonci i Normani

Iza čuvenih crnih vrata donose se neke od najvažnijih političkih odluka još od 1735. godine. Originalna vrata napravljena od crne hrastovine, verovatno još iz 1735. godine, zamenjena su 1991. posle napada IRA-e, tokom kojeg je četvoro ljudi zadobilo lakše povrede. Imaju zlatnu pločicu na mestu nekadašnjeg poštanskog sandučeta, ali tu više ne mogu da se ostave pisma.

Samo su jedno vreme (1908.) vrata imala drugu boju, tamnozelenu i to po želji žene tadašnjeg premijera.

Jedna od prednosti premijera je da ne mora da nosi ključеve jer vrata nemaju ključaonicu sa spoljne strane. Stoga neko unutra uvek dežura i otvara vrata.

Nemački Luftvafe bombardivao je Dauning strit 14. oktobra 1940. i zgradu zamalo srušio. Kuhinja i rezidencijalne prostorije pretpele su znatno štetu, a za to vreme je premijer Vinston Čerčil bio prinudjen da večera u Vrtnoj sobi. Do kraja rata zgrada koju je projektirao arhitekt Vilijam Kent bila je u tako lošem stanju, da se razmatrala mogunost da bude srusena.

No, Britanci vrlo drže do tradicije. Znate oni se i dalje hvale da se radi o imperiji u kojoj Sunce nikad ne zalazi. A tako su bledunjavi.U XIX veku kuća gubi na popularnosti među britanskim premijerima. Razlog tomu je bio što je većina premijera bila veoma bogata i već su bili vlasnici kuća koje su bile puno bolje za stanovanje i u kojima su radije stanovali. Kuća je takođe loše održavana.Tokom XX stoleća postalo je normalno da premijerova porodica uistinu živi u kući. Izuzetak je bio Toni Bler, koji je dužnost premijera obavljao od 1997. do 2007. On je trampio stan s ministrom finansija Gordonom Braunom. Premijer je živio u susednoj zgradi, na adresi Dauning strit 11. Slično je postupio i Dejvid Kameron.

Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Britanija nema ni jednu nacionalnu policiju, poput francuske Žandarmerije ili italijanskih karabinjera. U Engleskoj i Velsu, policija je podeljena na teritorijalna odeljenja, dok Škotska i Severna Irska imaju sopstvene policijske službe.

Godine 1829. premijer Robert Peel osnovao je Metropolitan policijsku službu. Grupa je brzo dobila nadimak "bobiji" po njegovom imenu. MPS, Bobi, bili su prva profesionalna i stalna policija na svetu.

Premijer Pil je imao snažne i revolucionarne ideje o tome kako njegova policija treba da radi. Verovao je da treba da rade iz centralno lociranog štaba, da moraju biti lako dostupni javnosti, pažljivo odabrani i adekvatno obučeni.

Želeo je da primaju punu platu, da nose profesionalne uniforme i da imaju uspostavljen lanac komandovanja kako bi se obezbedila odgovarajuća obuka i da ljudi u njegovim snagama ostanu strpljivi, bezlični i veoma profesionalni u svom ophođenju sa javnošću.

Premijer Peel je stvorio sistem za praćenje stopa kriminala kako bi mogao da meri efikasnost svoje nove snage i postavio je svoje Bobije u redovne patrole u određenim oblastima, ili udare.

Njegova zamisao bila je da bi lokalno stanovništvo trebalo da zna njegove policajce, i što je još važnije, da njegovi policajci blisko poznaju gradjane udare, što pomaže u prevenciji kriminala.

Medjutim, danas ćete bobije retko videti. U strahu od terorističkih napada smenili su ih policajci u manje elegantnim unoformama i naoružani „do zuba“.

Noting Hil

Prema zvaničnim podacima, u Londonu živi preko 8 miliona ljudi. Prema arheološkim podacima, prva naselja na teritoriji današnjeg Londona su nastala čak 4500 godine pre nove ere.

Ipak, prvo veliko naselje je osnovano za vreme Rimljana, 43. godine nove ere. Grad Londinijum je napušten početkom V veka s kolapsom rimske vlasti, a do VII veka su na toj teritoriji Sasi i Angli osnovali novo naselje po imenu Lundenvik.

Nakon ujedinjenja Engleske u X veku, osnovan je London, koji je ubrzo postao važan trgovački centar Engleske.

Pobegnite od urbane vreve u brojne londonske parkove i bašte. Ridžents park nudi formalne bašte i vožnju čamcem, dok Hajd park mami prostranim livadama i koncertima na otvorenom. Kju Gardens se može pohvaliti najvećom svetskom kolekcijom živih biljaka, a Hempsted Hit pruža zadivljujući pogled na grad.

Noting Hil ima prepoznatljivo ime i takođe poznate i kreativne prodavnice. Ovo je mesto gde će boho i šik ljudi pronaći svoj raj. No, tokom ovogodišnjeg karnevala na Noting Hilu izbodeno je osam osoba, a 230 uhapšeno. Karneval u Noting Hilu, koji je počeo 1960-ih, jedna je od najdužih uličnih zabava u Velikoj Britaniji, koja se održava poslednje nedelje i ponedeljka u avgustu, a vrhunac manifestacije je velika parada sa kostimiranim izvođačima, muzikom i plesom. Ove godine karneval je obezbeđivalo oko 7.000 policiajaca.

Za nostalgične preporučujem i prelazak preko zebre u stilu Bitlsa na Abbey Roadu. Zbog svoje prirode ove atrakcije, često je gužva i može se čekati dugo na fotku.

A za one sklone astromnomiji posetu Nultom meridijanu u Grinicu (Greenwich). Mi smo ga posetili pri dolasku.

Londonski štab sekte Opus Dei jednostavna je zgrada od cigala na adresi Orm Kort 5, koja gleda na Nort Vok u četvrti Kensington Gardens.

London Markets

Londonske ulične pijace su najbolja mesta za cenjkanje i kupovinu. Napomena kao globalno turističko središte, u Londonu ekstremne stope kriminala mogu biti iznenađenje za mnoge. Lopovi, džeparoši i prevaranti su poznati po tome što ciljaju sluđеne turiste. Budite oprezni i primenjujte mera opreza u ovom živopisnom gradu.

Borough Market je ogromna tržnica u četvrti Southwark. Nalazi se južno od London Bridgea, kojem je u prošlosti bila još i bliže. Jedna je od najvećih i najstarijih tržnica hrane u Londonu, a upravo na ovom mestu postoji od 1756. godine.

Četvrt Covent Garden je živopisni dio Londona smešten na West Endu, kroz koju svakako treba prošetati jer vrvi životom. Često ćete na ulicama naići na ulične zabavljače, pevače i razne umetnike. Možete posetiti nekoliko pozorišta i uživati u dobrim predstavama, otkriti Muzej londonskog transporta, promuvati se Royal Opera House i, naravno, istražiti sve što nudi tržnica Covent Garden Market. Ponedjeljkom se ovde prodaju antikviteti i kolekcionarski predmeti, a od utorka do nedjelje pronaći ćete na tržnici širok izbor umetnina i rukotvorina, od ručno rađenog nakita, ukrasnih predmeta, do grafika i akvarela. U okolini se nalazi još nekoliko tržnica, u koje ćete spontano “zalutati” pri šetnji. Tu su i brojni veći štandovi s dobrim izborom suvenira.

Idemo malo izvan najužeg centra Londona, u četvrt Camden Town, poznatoj po ogromnoj tržnici Camden Lock Market. Naći ćete ovde trgovine mladih dizajnera, second hand šopove, antikvarijate, trgovine knjiga, ploča, torbi, što god vam padne na pamet… Prodaju se ovde i nešto alternativniji odevni predmeti i modni dodaci (kakve možete videti na rok i pank zvezdama).

A sad re dve o londonskim marketima:

1. Brick Lane Vintage Market Mon-Fri 11am-6.30pm, Sat 11am-6pm, Sun 10am-6pm.

2. Chatsworth Road Market Sunday 11am-4pm.

3. Portobello Road Market -Nothingel Hill Mon-Wed 9am-6pm, Thu 9am-1pm, Fri 9am-7pm, Sat 9am-7pm (antiques).

4. Wood Street Indoor Market Tue-Sat, 10am-5.30pm.

5. Alfies Antique Market Tue-Sat 10am-6pm.

6. North London Vintage Market First weekend of every month. Sat 10am-5pm, Sun 1pm-5pm. £1.50 admission

7. Flea at Vinegar Yard - Sat 11am-6pm, Sun 10am-5pm.

8. Greenwich Market Tue, Thu, Fri, Sat, Sun 10am-5.30pm.

9. Hackney Flea Market

10. Kingsland Market - Sat, 9am-4pm.

11. Old Spitalfields Antiques Market - Thu, 8am-5pm

12. Deptford Market Every Wed, Fri and Sat, 9am-5.30pm.

13. Covent Garden Jubilee Market Mon 5am-5pm (antiques and collectables).

14. Bermondsey Square Antiques Market Every Friday, 6am-2pm.

15. Sunbury Antiques Market

Pekam, u potrazi za Raginom glavom

„This time, next year, we will be millionaires“

Mene ne zanima akademski Oksford niti misteriozni Stouhendž. Srce kuca za Pekam.

Ima li ikoga da nije gledao „Mućke” seriju (1981. - 1991.) koja je krute Engleze približila Balkancima i priznala da i tako organizovano društvo ima mesta za muljažu. Južno londonsko predgradje sa bezličnim stambenim blokovima i uličnim prodavcima koji valjaju robu.

Tvorac „Mućki“, Džon Salivan još je kao dvanaestogodišnji dečak radio na pijacama i bio fasciniran pijačarima, koji su uglavom nosili jakne od jagnjeće kože, zlatan nakit, bučno se cenkali i nudili svoju šaroliku robu često sumnjivog porekla.

Tako je i nastao tandem oličen u likovima braće Del Boja i Rodnija. I koji svoje poslovne uspehe sa drugarima proslavljaju u kaficu „Nag’s Head" (Ragina glava).

Mnogi bivaju razočarani kada saznaju da se zgrada Nelsona Mendele u kojoj su ova braća živela zapravo nalazi u drugom delu Londona.

Istorijat Pekama je poprilično zanimljiv. Nekada seoska parohija Kembervel, ime је ponela po rečici Pek koja tuda protiče. Razvoj Pekama je tekao u dve faze. Ranija faza trajala je sve do 1860. godine. Novi okrug pod nazivom Pecam New Town (Pekam novi grad) izgrađen je na zemlji koju je posedovala porodica Hil, po kojoj glavna ulica tog dela Londona nosi ime – Peckaham Hill Road.

Dalji razvoj Pekama potpomogao je dolazak javnog gradskog prevoza u ovaj deo grada –tramvaja, koje su vukli konji i železnice.

Sredinom dvadesetog veka veliki talas obnove zadesio je Pekam. Tada su nikli stambeni oblakoderi u koje su smeštani ljudi iz trošnih i oronulih kuća šestdesetih godina prošlog veka. Ovaj projekat je postao veoma popularan zbog toga što je ljudima ponudio znatno bolje uslove stanovanja.

Nedugo zatim postao je najgore naseljena oblast zapadne Evrope. Vizija urbanog napretka pretvorila se u svoju suprotnost. Vandalizam, grafiti, podmetanje požara, pljačke postali su deo svakodnevice, pa je ta oblast postala poznata kao slivnik Londona, geto, naročito njen severni deo. Čuvena pekamska kriminalna organizacija The Peckham Boys i dalje je prisutna.

Vođeni geslom da samo budale i konji rade, Pekam je tokom devedesetih postao centar andergraund muzike, najviše zahvaljujući grupi vagabunda bespravno useljenih u napuštenu zgradu DHSS-a (Department of Health and Social Security – Odeljenje za zdravstvo i socijalnu sigurnost koje je postojalo dvedesetak godina, od 1966. do 1986.).

Tradicionalna londonska zajednica koju je činila uglavnom radnička klasa, danas koegzistira sa različitim etničkim zajednicama poreklom iz Bangladeša, Kine, Indije, Irske, Nigerije, Pakistana, Turske, Istočne Evrope i Vijetnama. Bivši fabrički i privrednih pogoni pretvoraju se u stanove i galerijske prostore. Nove galerije se rađaju svakog dana i u ovom delu južnog Londona. Nekadašnji simbol urbane degradacije prolazi kroz novi period obnove i postaje sve popularnija turistička destinacija, naročito za mlade umetnike.

U toku je i proces džentrifikacije nekih delova južnog Pekama. To znači da se stare jeftine zgrade u ovakvim radničkim naseljima pretvaraju u skupe zgrade za dobrostojeće pripadnike srednje klase. Tu niču novi kafići, vinarije, specijalizovane prodavnice i umetnički ateljei.

Dok se vraćam metroom za trenutak nestade svetla. Kao onomad pri napadima Luftvafe. During the war...

Da li ste znali da je između 1957. i 1976. godine postojala redovna autobuska linija između Londona i Kalkute u Indiji?

Autobuska ruta od 32.000 km, 50 dana, u 2 smera bila je najduža na svetu. Autobus je imao krevete za spavanje, pa čak i kuhinju! Za samo 145 funti mogli ste da putujete sa hranom i smeštajem. Autobus bi stajao kod atrakcija i za kupovinu u Beču, Istanbulu i Iranu. Autobus je trasom prolazio i kroz Srbiju.

Svega dan nakon što sam napustio London žena i jedanaestogodišnja devojčica hospitalizovane su nakon što su napadnute nožem na Trgu Lester u centru Londona, kojim sam se juče intezivno muvao. Policija je zapečatila mesto nesreće u aveniji Šeftsberi, u blizini Lester skvera, kao moguće mesto zločina i nastavila da istražuje do popodneva. Ubrzo je uhapsila napadača (Joan Pintar, 32, poreklom iz Rumunije) te prema prvim njihovim procenama smatraju da se ne radi ni o kakvom terorističkom napadu. Londonski autobus udario je u londonski Palas teatar, gde se nalazi produkcija „Hari Poter i ukleto dete“ na Vest Endu, navodi se u izveštaju objavljenom na britanskom sajtu vesti Metro. Petnaest vatrogasnih vozila i oko 100 vatrogasaca raspoređeno je u subotu na gašenju požara u renesansnom zdanju,

Somerset hausa u centru Londona, pri čemu su oblaci crnog dima bili vidljivi širom grada. Somerset haus je sagrađen 1547. godine.

"Vatrogasne ekipe gase plamen u delu krova zgrade," saopštila je Londonska vatrogasna brigada, dodajući da uzrok požara još nije poznat. Somerset haus se nalazi na obali reke Temza, nekada je bio kraljevska palata, a sada je umetnički, kulturni i zabavni centar. Galerija Kortould, u kojoj se nalazi jedna od najvećih svetskih slikarskih kolekcija, nalazi se u severnom krilu zgrade.

A nisam ni pljugu pripalio. Ima zlonamernih koji tvrde da gde se ja pojavim nastaju problemi. Lupetaju. Evo me baš ispred New Scotland Yarda spokojno ispijam Radical Road pivo pivare Stewart iz Edinburga, Škotska. West Cost IPA.

„Uspeh je sposobnost da se i nakon čitavog niza neuspeha ne izgubi entuzijazam.“

VINSTON ČERČIL

Često se kaže da su Englezi veoma pristojni, uvek spremni da se izvine čak i kada nisu krivi. Da im nešto ne zamerite. Možda to deluje licemerno jer izvinjenje ne prati potreban osećaj kajanja.

Njihova ljubav prema čaju je legendarna, a popodnevni čaj je gotovo ritual. I morate znati u koji ide mleko a u koji ne.

Englezi su takođe poznati po svom humoru i sarkazmu, što je nešto što nas svakako povezujе.

2025 godine i velški zmaj mogao bi da završi na zastavi Union Jack, kako bi se koliko-toliko ispravila nepravda. Evo i par mogućih izgleda apdejtovane britanske zastave.

Kada vas netko pita ‘jeste li dobro’, jedini prihvatljiv odgovor je ‘da, a ti?’. Britanci ne žele nikakve druge detalje. Istinu oni uvek trampe za interes.

Središnji krug Stounhendža čine sedam metara visoki sarseni, koji teže oko 20 tona, poređani u obliku potkovice. Spoljni krug i udaljeno kamenje takođe su sarseni.

Poreklo džinovskog kamenja - sarsena u Stounhendžu, u Velikoj Britaniji, konačno je utvrđeno uz pomoć dela koji je nedostajao, a koji je vraćen posle 60 godina. Rezultati ispitivanja jezgra kamenog bloka dugog jedan metar poklopili su se sa nalazima geohemijskog istraživanja uspravnih megalita. Za manje, plavičasto kamenje Stounhendža utvrđeno je da potiče sa Preseli brda u Velsu, ali poreklo sarsena do sada nije bilo moguće utvrditi.

Vraćanje jezgra, uzetog tokom arheološkog iskopavanja 1958. godine, omogućilo je arheolozima da analiziraju njegov hemijski sastav. Prvi kamen, 3000. godine pre nove ere.

Poslednji kamen, 1964. godine posle Hrista. U zoru letnjeg solsticija, kada se druidski sveštenici, New Age ratnici i zalutali hipiji bore da vide savršeno poravnavanje sunca koje se izdiže nad milenijumskim kamenjem Stounhendža, ovo su zapravo mogli da stave na omot ploče Bitlsa, ako su zaista želeli da slave mitske graditelje misterioznog kruga. Jer poslednje ezoterijsko usklađivanje u Stounhendžu delo je prozaične dizalice iz 1960-ih godina (Autor teksta je ovde verovatno mislio na scenu iz filma Help! iz 1965. koju su Bitlsi snimili u senci Stounhendža).

Stounhendž savršeno ilustruje kako datovanje pomoću C-14 može transformisati istorijsku perspektivu. Pre nego što je metoda radio-karbonskog datovanja postala dostupna, smatralo se da je izgradnja Stounhendža započela oko 2500. godine pre nove ere. Međutim, primenom ove metode na drvene ostatke i ugljenisane naslage, istraživači su utvrdili da je gradnja zapravo počela mnogo ranije – oko 3100. godine pre nove ere. Novi vremenski kontekst omogućio je naučnicima da preispitaju prethodne teorije i detaljnije analiziraju funkciju i značaj ovog drevnog kompleksa.

Dvojica aktivista organizacije Just stop oil nedavno su naradžastom bojom napravljenom od kukuruzne kaše poprsklali su kamenje StounhedŽa. Dogadjaj se dogodio samo dan pre letnjeg solicija kada se ovde tradicionalno okuplja publika.

Da se ne pravim Engez, ali burna istorija Londona počela je osnivanjem rimske provincije, koju su Saksonci potom osvojili. Ovaj grad je izdržao višestruke napade Vikinga, kao i dansku i normansku vlast. Sve ove promene ostavile su trajne tragove u gradu, koje vidimo i danas.

Zbog razvoja Britanske imperije i tehnološkog napretka i uspeha, London je postao jedan od najvažnijih centara Evrope. Njegova uloga se menjala tokom godina i vekova, ali znamenitosti ostaju podsetnik na događaje i ljude koji su oblikovali njenu istoriju. Jedan odgovor sa Balkana zašto Englezi piju čaj kaže zato što su bolesni. Pa hajde da razmotrimo mentalno stanje ostrvske nacije.

Kralj Artur, zaštitnik zamka Kamelota (smatra se da je reč o rimskom utvrđenju u naselju Slak u zapadnom Jorkširu) jedan je od najpoznatijih monarha u istoriji, ali mnogi naučnici sumnjaju da je zaista postojao. Hrabri kralj Artur je, prema predanju, odbio napad Sasa na Britaniju u V ili VI veku. Uvrzena verzija čuvenog mita kaže da je Artur bio vanbračno dete velikog britanskog vladara, Utera Pendragona i Igrene, supruge kornvolskog vojvode. U stilu mita o Romulu i Remu, Uterov čarobnjak, Merlin Artura je poslao na selo, gde je bio odgajan u tajnosti, do svoje petnaeste godine. Merlin je u službi ljubavi iskoristio zmajev dah ali je posle morao da odmara devet meseci. Artur je u bojevima nosio zlatni šlem u obliku zmaja i plašt Prajdven sa izvezenim likom device Marije. Njegovi vitezovi sedeli su za okruglim stolom (jednakost), a o njegovom maču Ekskaliburu ispredale su se legende, a smatra se da je taj mač poput koplja Ron, najverovatnije dospeo sa mitskog ostrva Avalon.

Ime Robina Huda često nalazimo u britanskom srednjovekovnom folkloru, ali da li su priče o razbojniku koji je krao od bogatih i darivao siromašnima zapravo zasnovane na činjenicama? Najpoznatiji odmetnik iz Šervudske šume prvi put se pojavio u pesmama i baladama u XIV i XV veku, a istorijski dokazi pokazuju da su neki razbojnici, poznati kao "Rabunhod" ili "Robehod", postojali i ranije. Tokom 700 godina, odmetnik Šervudske šume postao je jedan od najpoznatijih narodnih heroja u popularnoj kulturi.

Ratovi ruža predstavljaju tridesetogodišnji period dinastičkog rata u istoriji Engleske. Reč je o borbi za presto između dva ogranka kraljevske porodice Plantageneta; Lankastera i Jorka, koje su imale legitimno pravo na presto koje potiče od Henrija IV koji je 1399. preuzeo vlast posle smrti svog rođaka kralja Ričarda II. Kralj Henri IV po očevoj liniji (Džon Gont) bio je Lankaster, dok je njegov stric, Edmund, bio vojvoda od Jorka. Suprotstavljene strane u ratu su se predstavljale ružama crvene i bele boje. Crvena boja ruže bila je boja dinastije Lankaster, a bela ruža dinastije Jork. Trajao je nekih 30-tak godina i na kraju su se dinastije ujedinile venčanjem cime je nastala dinastija Tudor, koja će vladati Engleskom sledećih 117 godina.

Engleski kralj Henri VIII, koji je ostao upamćen po svojim neuspelim brakovima i neprimerenom odnosu prema ženama, bio je vođen željom da dobije sina, zbog čega se ženio čak šest puta. Prva žena Henrija VIII bila je Katarina Aragonska, španska princeza i udovica njegovog brata Artura. Na nagovor svoga oca, Henri je pristao da se oženi sedam godina starijom Katarinom, kako bi obezbedio prestolonaslednika Engleskoj. Hteo je da sačuva posede koje je ona donela u miraz i učvrsti veze između Španije i Engleske. Zahvaljujući svojoj pobožnosti i visokom obrazovanju, Katarina Aragonska je bila omiljena u narodu. Govorila je pet jezika, a zanimali su je istorija, umetnost i muzika. Svojim savetima, često je pomagala Henriju u donošenju važnih odluka za dobrobit zemlje. U odsustvu svoga muža, vladala je Engleskom kao regent. Njihov brak je trajao 18 godina i bio je veoma srećan. Za to vreme rođeno je sedmoro dece, od kojih je živa ostala samo Meri (poznata pod nadimkom "krvava" Meri). Ostala deca su umirala ubrzo po rođenju.

Katarina je s godinama postajala sve nesposobnija za rađanje. Dvor je bio zabrinut za naslednika krune i sve više je vršio pritisak na Henrija, koji je tražio utehu u druženju sa drugim ženama. On je verovao da je njegov brak proklet i da ga bog kažnjava zato što se oženio udovicom svoga brata. U to vreme bilo je nemoguće dobiti crkveni razvod braka, a Henri je na sve načine pokušavao da se rastane sa Katarinom i oženi njenu dvorsku damu Anu Bolen. Proglasio se jedinim i vrhovnih poglavarom engleske crkve i tako rešio veoma komplikovanu situaciju. Katarina se nikada nije pomirila sa činjenicom da je odbačena i do kraja života je smatrala sebe jedinom zakonitom kraljicom Engleske.

Druga Henrijeva žena bila je Ana Bolen, bivša dvorska dama Katarine Aragonske. Poticala je iz aristokratske porodice i bila je vrlo obrazovana. Narod je nije previše voleo. Smatralo se da je ona kriva za raskid britanskog kraljevstva sa Katoličkom crkvom i uvođenje protestantizma u Englesku. Iako nije mogla da se pohvali lepotom, isticala se svojim modnim stilom, plesnim umećem i renesansnim duhom, koji je sazreo tokom godina školovanja u Francuskoj. Svoj položaj kraljice, Ana je koristila za trošenje novca na skupe haljine, nakit i šešire. Imala je brojne sluge i dvorske dame. Henri se nije protivio njenom načinu života, a zauzvrat je želeo samo naslednika krune. Rođenje princeze Elizabete osujetilo je njegove planove. Postao je veoma nestrpljiv i tražio je način da što brže okonča i ovaj brak. Henrijevi savetnici su bili maštoviti, te je Ana optužena za preljubu, incest, veštičarenje i zaveru protiv kralja. Poslata je u ozloglašeni Tauer i ubrzo pogubljena odsecanjem glave. Henrijeva naklonost ka dvorskim damama nije nestala.

Nekoliko dana nakon Anine smrti, oženio je Džejn Simor, koja je služila njegove prethodne supruge. Poučen prethodnim iskustvom, Henri joj nije dozvolio da se meša u politički život. Kako bi naterala dvorjane da je poštuju, uvela je mnoga pravila. Bila je stroga, ozbiljna i konzervativna. Kako bi izašla iz senke Ane Bolen, koja je i nakon smrti imala svoje pristalice, zabranila je francusku modu. Ipak, uspela je u onome u čemu njene prethodnice nisu – rodila je Henriju VIII sina Edvarda. Umrla je neposredno nakon porođaja, a Henri je u znak zahvalnosti tražio da ga sahrane pored nje. Princ Edvard je bio veoma bolešljivo dete (koje je umrlo je sa nepunih 6 godina), što je navelo Henrijeve savetnike da otpočnu potragu za novom kraljicom.

Princeze širom Evrope nisu bile ni najmanje zainteresovane za ovu ponudu. Znale su da im je sudbina neizvesna i da je njihov opstanak uslovljen rađanjem muškog deteta. Ana Klevska je bila najpogodnija za stvaranje saveza sa nemačkim protestantskim zemljama. Osim čitanja i pisanja, ona nije mogla da se pohvali višim nivoom obrazovanja. Govorila je samo nemački, pa je sporazumevanje sa suprugom i ostatkom dvora bilo otežano. Obostrano nezadovoljstvo ovim brakom, dovelo je do poništenja nakon nekoliko meseci.

Nadživela je sve ostale Henrijeve supruge i mirno provela svoj životni vek u kraljevskom dvorcu koji joj je poklonjen.

Naredne godine nisu bile povoljne za Henrija. Postajao je sve stariji, ali i dalje rešen da osigura presto i produži vladavinu dinastije Tudor. Nepromišljeno je oženio Katarinu Hauard, mladu rođaku Ane Bolen. Nesrećan brak oterao ju je u naručje mladog ljubavnika, a Henri je brzo reagovao i osudio je na smrt.

Iako se pomirio sa neizvesnom sudbinom dinastije, Henri je odlučio da svoje poslednje dane provede uz šestu suprugu, Katarinu Par. Nije mu smetalo što ona nije bila "plave krvi", a zanemario je i to što se udavala dva puta. Ona je doprinela obrazovanju Henrijeve dece, a uspela je i da ga ubedi da vrati Mariju i Elizabetu u nasledni red. Nadživela je Henrija VIII, ali se nakon nekoliko meseci tugovanja još jednom udala.

Vilijam Šekspir umro je 23. aprila 1616. godine. Sahranjen je u Crkvi Svetog Trojstva u Stratfordu na Ejvonu.

Na grobu, po njegovoj želji, pišе:

„Proklet da je ko mi pomeri kosti“. Iako je tada bilo uobičajeno da se stare koske izbace kako bi se napravili mesta za nove, ova kletva sačuvala je Šekspirov grob od uznemiravanja do današnjih dana.

Još jedna interesantna činjenica je da postoje svega dva njegova portreta.

Maglovite noći, uzane londonske ulice i tajnovita vrata iza kojih nestaje i odakle se pojavljuje sasvim neobična i neuhvatljiva ličnost prava su scenografija za jezovitu priču iz pera Roberta Luisa Stivensona, punu čudnovatih zapleta i neobjašnjivih zločina. Ko je taj čovek od koga svi zaziru, ali koji istovremeno budi neprijatnu radoznalost? Odgovor na ovo pitanje, kao i na mnoga druga, još strašnija pitanja, koja će se pred čitaocem javiti kada se upusti u rešavanje ove devetnaestovekovne misterije, pokušaće da daju gotovo svi junaci romana „Čudan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“, međutim, istina će ostati neodgonetnuta do poslednjeg trena i čekaće na onoga ko se usudi da razume pravu ljudsku prirodu. Doktor Džekil i Mister Hajd najčuvenije je delo Roberta Luisa Stivensona, koje mu je odmah donelo svetsku slavu.

Jeste da svi londonski uniformisani likovi ulivaju neki osećaj sigurnosti ali imate mogucnost da otputujte u prošlost na mracne ulice viktorijanske prošlosti Londona. Uronite u tajni, pijani svet nasilja i prostitucije kojima preti zloglasni Džek Trbosek i naučite nešto o mračnoj istoriji Londona na večernjem pešačkom obilasku Londona. U jesen 1888. godine, londonska četvrt Vajtčapel bila je obavijena strahom. Serija brutalnih ubistava potresla je stanovnike, a zločinac je postao poznat kao Džek Trbosek. Njegove žrtve bile su uglavnom žene koje su radile kao prostitutke, a način na koji je izvršavao zločine bio je izuzetno surov. Prvo ubistvo dogodilo se 31. avgusta 1888. godine, kada je pronađeno telo Meri En Nikols. Ubrzo nakon toga, usledila su ubistva Eni Čepmen, Elizabet Strajd, Ketrin Edovs i Meri Džejn Keli.

Svaka žrtva bila je brutalno napadnuta i osakaćena, što je izazvalo paniku među stanovnicima Londona. Policija je bila pod velikim pritiskom da pronađe ubicu, ali uprkos brojnim istragama i svedočenjima, Džek Trbosek nikada nije uhvaćen. Njegov identitet ostao je misterija, a teorije o tome ko je on bio variraju od običnog građanina do visokopozicioniranih ličnosti, poput unuka kraljice Viktorije, princ Albert Viktor, poznat i kao Vojvoda od Klarensa, mada za to nije bilo uporišta u dokazima. Jedna od najpoznatijih teorija je da je Džek Trbosek bio lekar, s obzirom na preciznost sa kojom su zločini izvršeni. Međutim, bez konkretnih dokaza, sve ostaje u domenu spekulacija.

A tu je i načuveniji privatni detektiv- Šerlok Holms. Od kada je škotski pisac i lekar ser Artur Konan Dojl 1887. godine izmаštao lik Šerloka Holmsa, londonskog detektiva iz Ulice Bejker 221b, ovaj je postao sinonim za dobru detektivsku priču. Klub “Grolier”, privatno društvo za bibliofile na Aper Ist Sajdu, sa svojim mermernim foajeom i galerijom obloženom tamnim drvetom, bio bi dobra pozornica za fiktivno ubistvo iz XIX veka, možda počinjeno svećnjakom u biblioteci, i koje sasvim sigurno uključuje i testament.

Ovde je priređena izložba pod nazivom „Šerlok Holms kroz 221 predmet“. Sastoji se od broja predmeta koji je i broj adrese u ulici Bejker, a dolazi iz kolekcije Glena S. Mirankera, bivšeg izvršnog direktora u “Eplu”, koji je kupovao raznorazne holmsovske stvari od 1977. Tu je niz pisama Artura Konana Dojla; „knjiga sa idejama“ u kojoj je pravio beleške za moguće buduće priče; i do tada neprikazan govor, napisan rukom, u kojem Konan Dojl govori o tome zašto je ubio Holmsa. Tu su i stranice rukopisa i piratska kopija Znaka četvorice, koju je Konan Dojl očigledno potpisao, uprkos tome što se gadi piratske prakse. Pažnju na izložbi posebno privlače dva romana o Holmsu: Crvena nit (1887) i Baskervilski pas (1902). Prvi je roman koji je svetu predstavio naučnog detektiva Holmsa. Sledeći je došao skoro čitavu deceniju nakon što je Konan Dojl naizged ubio Holmsa. Kada je Baskervilski pas izašao, čitaoci su čekali ispred kancelarije “The Strand” magazina, gde se roman serijski objavljivao, i navodno su pokušavali da podmite nekoga da unapred dobiju primerke. Ali Holms kojeg srećemo u romanu iz 1887. značajno se razlikuje od Holmsa iz romana iz 1902. A Holms koji je slavno odbačen u kratkoj priči „Avantura konačnog problema“ iz 1893. razlikuje se od Holmsa koji se vraća iz prividne smrti u pripoveci „Avantura prazne kuće“, čija je radnja smeštena prvenstveno 1894. ali je objavljen 1903. On je druga vrsta naučnika, onaj koji izgleda da živi u svetu koji ima problematičniji odnos sa naučnim dostignućima.

Čarls Darvin rođen je 12. februara 1809. godine u mestu Šruzberiju, u grofoviji Šropšir. Njegovi roditelji su imali šestoro dece, a on je bio peto dete. Darvin potiče iz dobrostojeće porodice naučnika. Otac mu je bio doktor, a deda botaničar i lekar. Njegova majka, Suzana, umrla je kada mu je bilo samo osam godina. Čarls je još kao dete voleo da istražuje prirodu.

Osnovno obrazovanje je stekao u svom rodnom mestu, a 1825. godine je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu zajedno sa svojim bratom. Nakon dve godine Čarls je odustao od studija medicine jer su mu predavanja bila dosadna i bio je gadljiv. Upisao je univerzitet u Kembridžu, gde je studirao teologiju kako bi postao sveštenik aglikanske crkve. Međutim, Čarlsa su ipak više privlačile prirodne nauke. Profesor botanike, Džon Henslou mu je bio mentor. Primetio je sličnosti među vrstama kao i razlike koje su uzrok različitih životnih staništa.

Telo Hulije Pastrane, meksičke Indijanke koja je zahvaljujući svom retkom genetskom poremećaju u XIX veku nastupala u cirkusima širom sveta kao "najružnija žena na svetu", ili "žena majmun", vraćeno je u iz Norveške u rodni Meksiko i sahranjeno u skladu s hrišćanskim običajima. Čarls Darvin, koji je imao prilike da je upozna, opisuje je kao “špansku plesačicu i izrazito finu ženu”. Ona je podosta uticala i na njegov naučni rad.

Sve ovo ga je navelo da zaključi da su se oni vremenom razvijali i evoluirali i da imaju zajedničke pretke. Verovao je da su vrste prošle kroz proces koji se zove „prirodna selekcija”, koji podrazumeva da su one vrste koje su se uspešno adaptirale na promenljive uslove ("snašle") njihovih prirodnih staništa preživele, a one vrste koje nisu uspele da evoluiraju i da se razmnožavaju ("luzeri") su izumrle.

Stoga je i u privatnom životu bio obazriv. Napravio je spisak “za” i “protiv” kada je trebao da se oženi, gde je pokušavao logički da napravi pravu odluku, ne uzimajući u obzir osećanja. Jedna od stavki za protiv bila je i “sloboda da ide gde želi”, kao i “brak je gubitak vremena”.

Darvinova teorija je objavljena u delu pod naslovom „O poreklu vrsta” 1859. godine. Umro je 19. aprila 1882. godine u Londonu. Iako je bio agnostik, Britanci su mu učini tu čast da bude sahranjen u Vestminsterskoj opatiji (Westminster Abbey) u Londonu. Njegov lik nalazi se na novčanici od 10 funti.

A kad smo već kod Darvina na razgovoru za britansku vizu uzeli su mi biometriske podatke, otiske prstiju i potpis. Dakle nema muljevine u UK. Ali nisu uzeli uzorak sperme. Znači јеbačina dozvoljena.

Virdžinija Vulf bila je engleski romanopisac, kritičar i esejista, a smatra se jednim od najvećih pisaca XX veka. Virdžinija Stiven je rođena 25. januara 1882. godine u Londonu. Bila je kćerka Leslija Stivena, najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa tog doba. Njena majka Džulija je preminula kada je Virdžiniji bilo svega 13 godina. Virdžinija nikada nije završila, niti upisala fakultet, a sve što je naučila, naučila je kod kuće, od oca i njegovih prijatelja koji su često boravili u njihovoj kući. Čitajući knjige iz očeve biblioteke, od „malih nogu“ je bila uvučena u svet književnosti. Kada joj je otac umro, preselila se u Blumzberi, centralni deo Londona, gde je započela privatnu i poslovnu saradnju s poznatim umetnicima i piscima tog vremena, kao što su Rodžer Fraj, E. M. Virdžinija se 1912. godine udala za Leonarda Vulfa, briljantnog mladog pisca i kritičara poreklom iz Kembridža, čiji su književni, ekonomski i politički stavovi bili slični njenim. Imali su srećan i skladan život, koji su povremeno potresali Virdžinijini nervni slomovi. Zajedno su 1917. godine osnovali štampariju, koja je danas poznata kao „Hogart pres“. Kao što je već rečeno, Virdžinija je povremeno doživljavala nervne slomove, patila od depresije i melanholije. Ostavivši suprugu oproštajno pismo, jednoga dana je odlučila da prekine svoje muke, a ujedno i Leonardu olakša život.

Dana 28. marta 1941. godine obukla je kaput, džepove napunila kamenjem i skočila u reku Uz, u Jorkširu. Vlasti su našle njeno telo tri nedelje kasnije. Njena popularnost je opala posle Drugog svetskog rata, ali se ponovo vratila na tron za vreme feminističkog pokreta sedamdesetih godina prošlog veka. Svoj prvi roman, “Putovanje“, objavila je 1915. godine. Iako se držala tradicionalne naracije, u ovom romanu se ipak mogu primetiti pokušaji naglašavanja različitih narativnih perspektiva, korišćenje monologa i toka svesti – tehnike kojom se zalazi u unutrašnji svet i misli likova. Nakon ovog romana, napisala je još nekoliko koji takođe nisu doživeli veliki uspeh. Prvi uspešan roman, koji se smatra njenim remek-delom, bio je njen četvrti roman po redu, pod nazivom “Gospođa Dalovej“, objavljen 1925. godine. Ova opčinjavajuća priča je prepuna unutrašnjih monologa, a pokrenula je problematična pitanja mesta žene u svetu i mentalnih bolesti u vremenu posle Prvog svetskog rata u Engleskoj. Ovaj roman je ekranizovan 1997. godine. Roman “Ka svetioniku” je još jedno Virdžinijino remek-delo, u kom je ponovo naglasila nadmoćnost unutrašnjeg sveta i života nad spoljašnjim. Ovi romani su joj omogućili da postane poznata i cenjena spisateljica, na koju su se mnogi ugledali. Neki od njenih dela su još i: “Džejkobova soba“, “Noć i dan“, “Talasi“, “Sopstvena soba” i “Tri gvineje“.

Modna dizajnerka i feministkinja Vivijen Vestvud, nesudena učiteljica, prepoznata je po svom ekscentričnom stilu. Njene revije su legendarne, njeni dizajni revolucionarni, a ona sama zaslužna je za to što danas postoje cipele sa platformom i pank. Vivijen kaže da svaka njena kolekcija nosi određenu poruku i da priča određenu priču, sa određenim ciljem. I Vivijen je ispričala svoju priču u knjizi “Picador”, koju je delom sama pisala, a delom uz pomoć Ijana Kelija, dok njeni fanovi u njoj mogu naći i brojna pisma i citate njenih sinova i prijatelja. O njenom detinjstvu…

“Imala sam divno detinjstvo. Rođena sam na selu, uz roditelje koji su se trudili da mi priušte sve što želim. Živeli smo u Milbruku i jedino što nam je bilo važno bila je naša porodica.”

Vestvud je napravila vlastitu venčanicu i nakit. Izmislila je Novi romantizam, izvela Naomi Kembel na modnu pistu obučenu u saobraćajni čunj. Kada je primala Orden Britanskog carstva 1992. godine, Vestvud se pojavila ne noseći gaćice, pruživši fotografima šok njihovog života kad je zalepršala suknjom. Sa Malkolm Meklarenom otvorila je butik posvećen uličnoj modi. On je u prvoj polovini sedamdesetih postao menadžer pank benda Sex Pistolsi, čiji su članovi nosili njihove modele i promovisali novi modni pravac inspirisan bajkerima, prostitutkama i fetišizmom. Podrazumevao je nošenje psećih ogrlića, mnoštvo lanaca, zihernadli, delova vojničkih uniformi, rajsferšlusa, razreza…

Iz Londona nam dolazi i možda najveći kreativac i trendmejker Dejvid Bouvi, Čovek koji je pao na Zemlju, dečak iz posleratnog Brikstona, siromašne četvrti u južnom Londonu, Dejvid Džouns, sa svojim zvezdanim personama: Zigi Satrdast, Aladin Sejn, Major Tom upakovanim u kompletne estetske svetove, kostime, šminku i umetnički pečat koji je bio prepoznatljiv, baš kao i njegova muzika. Mnogo pre rođenja MTV-ja, Bouvi je pravio kratke filmove u cilju promocije muzike i upravo je on bio taj koji je pomerao granice vizuelne forme video spotovima kao što je bio onaj za pesmu Ashes To Ashes. Štaviše, Bouvijev poslednji poklon svetu je došao u filmskoj formi - video za njegov poslednji singl Lazarus je objavljen 7. januara 2016, samo tri dana pre njegove smrti. Mesto na kom počiva Dejvid Bouvi ostaće tajna.

Isak Njutn je rođen 1643. godine u Vulstorpu, u grofoviji Linkolnšir, u bogatoj farmersko-stočarskoj porodici. Sa osamnaest godina Njutn se upisao na Koledž Triniti, odlučan da se u potpunosti posveti nauci, istraživanjima. Ta odluka imala je veliki uticaj na njegov privatni život ‒ zbog matematike se odrekao mnogih stvari.Pred sam kraj školovanja, 1665. godine, Njutn uspostavlja generalizovanu binomnu formulu, iz koje će kasnije razviti infinitezimalni račun, i polako privlači pažnju svojih profesora u Kembridžu. U to doba, tačnije 1666. godine, Njutnu se prvi put javila ideja o sili gravitacije.Mada se uz ime Isaka Njutna najviše pominje anegdota o jabuci koja mu je jednog popodneva pala na glavu, ta priča, po svemu sudeći, nije tačna.

Svoje najveće delo „Matematički principi prirodne filozofije" Njutn je napisao za samo godinu i po dana, i to se smatra začetkom novog doba u mehanici i astronomiji. Upravo je u toj knjizi Njutn predstavio svoje zakone mehanike ‒ zakon inercije, nezavisnost dejstava sile akcije i reakcije.

Značajan doprinos Njutn je ostavio i u oblasti optike, otkrivši da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže na spektar svih boja, a pomoću sočiva i druge prizme, spektar se može ponovo složiti u zrak bele svetlosti. Njutn je pretrpeo težak nervni slom, posle kojeg se zauvek povlači iz naučnog rada. Kraljica Ana je 1705. godine Njutna proglasila vitezom, dodelivši mu plemićku titulu.

Kralj Edvard VIII bio je prvi engleski monarh koji je abdicirao zbog ljubavi. Na tronu je bio manje od godinu dana -od 20. januara 1936. do 11. decembra iste godine. Sve zbog jedne žеne Volis Simpson, raspuštenice. Nakon krune odrekao se i gaća pa su se do mile volje goli kupali u uvali Kandarola na Rabu.

Romantiku pomalo kvari nastavak. U oktobru 1937. vojvoda i vojvotkinja od Vindzora su posetili Nemačku i sreli se sa Adolfom Hitlerom u Obersalcbergu. Edvard je tom prilikom firera pozdravljao nacističkim pozdravom. Nemački ambasador u Hagu, grof Julijus fon Ceh-Burkersroda, izneo je tvrdnju da je vojvoda dostavio Hitleru 1940. planove savezničke odbrane Belgije. Bivši kralj je jednom novinaru, navodno, rekao da bi "bilo tragično kada bi Hitler bio svrgnut". Posle rata u intervjuima je objašnjavao da se nadao da će:

„Nemačka da reši problem komunističke pretnje s istoka“.

Pre nekoliko godina pronađen je komadić filmske trake na kojoj se vidi kako Edvard sa snahom i dve devojčice vežba hitlerovski pozdrav. Devojčice su Margareta i – Elizabeta, buduća kraljica. Britanci se danas nerado sećaju simpatija kraljevske porodice prema nacistima i, ako je moguće, tragove tih veza drže pod ključem.

Neki istoričari danas smatraju da je Hitler imao plan da vrati Edvarda na presto u nadi da će uspostaviti fašističku Britaniju.

Sir Oliver (Oliver Oliver iz loze Olivera) engleski je plemić коji je usled nesporazuma sa engkeskim zakonima morao da napusti rodnu grudu.

Ser Alfred Džozef Hičkok bio je britanski filmski reditelj. U karijeri dugoj šest decenija režirao je preko 50 filmova i stekao status jednog od najpoznatijih i najcenjenijih filmskih reditelja svih vremena. Svojom originalnošću i vizionarstvom uticao je na velik broj filmskih reditelja, producenata i glumaca. Hičkokovi filmovi su prepuni elemenata strave i fantastike i „uvrnutog“ humora. „Film je život sa isečenim dosadnim delovima“, govorio je.

Ser Tomas Koneri, poznatiji kao Šon Koneri bio je škotski filmski i pozorišni glumac, istrajni borac za škotsku nezavisnost. Proslavio se u ulozi Džejmsa Bonda, koju je igrao sedam puta na filmu, kao i po drugim zapaženim ulogama u filmovima kao što su „Marni”, „Čovek koji je hteo da bude kralj”, „Klopka”, „Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod” i drugi. Dobio je Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu „Nepobedivi” 1987. godine dve nagrade BAFTA i tri Zlatna globusa. Godine 1987, postao je nosilac Ordena umetnosti i književnosti u Francuskoj, a 1999. je dobio nagradu za životno delo američkog Kenedi centra. Koneri je proglašen vitezom u Novogodišnjim počastima 2000. za zasluge za film i dramu.

Viktorijanska era obuhvata dugi period vladavine britanske kraljice Viktorije od 1837. pa sve do njene smrti 1901. godine. Njena vladavina donela je kolosalne promene zemlji koja postaje najveće svetsko carstvo sa najsavremenijom industrijom i najvećom mornaricom.

Stanovništvo se umnožava, gradovi se razvijaju velikom brzinom, kao i infrastruktura. Razvoj železnica u celoj zemlji potaknuo je transport ljudi i roba, a time komunikaciju i trgovinu.

Viktorijansko doba zabeležilo je veliki rast i razvoj u oblasti nauke, politike, industrije, umetnosti, društvene reforme, kao i razvoj novih izvora energije uključujući paru. Brojni su izumi koji se vežu za to doba, a najvažniji su telegraf, telefon, motorna vozila, pisaća mašina, usisivač, električna pegla, preteča fotoaparata, šivaća mašina, pneumatska guma i dr.

Uvedena je pitka voda iz slavine, kanalizacija, plinska rasveta a potom i električna energija. U fabrike je uvedena mehanizacija, i to prvo u tekstilnu industriju u kojoj je Velika Britanija prednjačila.

Umetnost, koja je do tada bila predmet interesa isključivo bogatih aristokrata, postaje pristupačna svima zahvaljujući umetničkim galerijama.

Tako je ona ušla i u domove srednje klase koja je bila sklona delima sa moralnim porukama i motivima koji slave porodični život. Viktorijanci su više od svega cenili red, rad, učenje i lepe manire.

Uspostavljen je svojevrsan ideal porodičnog života kao sinonim za mir i harmoniju. Otac je bio glava porodice i od njega se očekivalo da osigura finansijsku podršku za porodicu sa prosečno petoro djece, dok je žena vodila domaćinstvo i bila podrška suprugu. Oca, koji je najčešće bio strog, deca su oslovljavala sa ‘gospodine’ i slušala bez pogovora. Majke su često organizovale večere za veći broj gostiju. Za kuvanje i druge kućne poslove imala su služavke, dok su decu s posebno pažnjom odgajale guvernante.

Srednja klasa u usponu rado je pokazivala svoj napredak koji se ogledao u gradnji sve većih kuća koje su ukazivale na njihov materijalni i društveni status. Brzi ekonomski rast rezultovao je velikim razvojem naselja i gradova.

Viktorijanske kuće opremane su lepim ali ne preterano skupim nameštajem. Iako čvrsta i praktična, viktorijanska arhitektura bila je izrazito dekorisana pa je donekle podsećala na gotski i srednjovekovni stil. Enterijeri su bili višeslojni, prepuni ornamenata, rezbarenog nameštaja, sa tapetama ili zidnim i plafonskim dekorom i oblogama, i gotovo uvek flambojantnim kaminom u sredistu. Katkad su podsećali na mešavinu stilova iz vremena Tudora, rokokoa i gotike, a prostorije krcate nameštajem. Korišćene su nove boje, a najpopularnije su bile tamno crvena, bordo, zelena, tamno smeđa i crna.

Hemofilija se često naziva kraljevskom bolešću. Kraljica Viktorija, koja je vladala Engleskom u periodu od 1837. do 1901. godine, bila je nosilac gena za hemofiliju B. Razloge bolesti treba tražiti u udaji za bliskog rođaka, princa Alberta te su tim činom proširili ovu genetičku mutaciju. Njen osmi sin Leopold imao je hemofiliju B i umro je u 31. godini života od krvarenja u mozgu. Dve ćerke kraljice Viktorije Alis i Beatrisa takođe su bile nosioci gena za hemofiliju B, pa su bolest prenele u špansku, nemačku i rusku kraljevsku porodicu. Aleksandra, Alisina kćerka, bila je nosilac gena za hemofiliju B, a udala se za ruskog cara Nikolaja Romanova. Njihov sin, carević Aleksej imao je hemofiliju B. Njegove ponavljane, česte epizode krvarenja bile su razlog rastućeg uticaja ekscentričnog sveštenika Raspućina na dinastiju Romanovih, koji je hipnozom lečio prestolonaslednika. Viktorija Eugenija, Beatrisina kćerka, postala je kraljica Španije.

Ja sam ovo video a turistički vodić preporučuje ovo

Danas Britanci voze dečija kolica kao da teraju kosilicu za travu.

I na kraju, matori, dugujem ti još Njujork, mada sam Ameriku već načeo.

Странице

среда, 28. август 2024.

Pad Londona

Нема коментара:

Постави коментар

Странице

среда, 28. август 2024.

Pad Londona

нед 17:51

Нема коментара:

Постави коментар