уторак, 15. септембар 2020.

MANASTIRI JUŽNE FRUŠKE GORE I JEDNO EGZOTIČNO OSTRVO


Danas Silverbulit jezdi Fruškom gorom. Obilazimo dva manastira na južnoj strani nacionalnog parka  (Grgeteg, Krušеdol), jednu ali vrednu karlovačku Vinariju Vinum, jedno ostrvo sa egzotičnim imenom (Koh Chang) i sitnim peskom i na kraju mlatnemo natenane sjajnu alasku čorbu
u Našoj čardi.

 


U Sremskim Karlovcima je 1734. godine održana prva pozorišna predstava u nas. Bez maski i rastojanja. A sada idemo na trg. Ukoliko u Česmu četiri lava bacate novčiće verujući da će vam se želje ostvariti – biće to uzalud straćeni novac! Ali, ukoliko popijete vodu sa česme možete se vratiti u Karlovce i u njima pronaći ljubav svog života I zauvek ostati da živite u ovom malenom mestu.

 

Ja sam to jednom učinio uz poj crkvenog hora, ali, avaj, bilo je vremenski oročeno kao i svaka bajka sa horor krajem. Jedan drug je u crkvi od uzbudjenja pao, te je morao u bolnicu. Tamo je ugledavši tamnoputog stažistu koji je trebalo da ga okrpi svilenim koncem usplahireno povikao:




Neću crnca!

 

Smiri se, Mirko, nije ti ovo pornić, tešili smo ga.

 


Ако pijete vino šanse da vam se romantični snovi ostvare se uvećavaju. Pa mi onda đаvo mira ne da te u čаši istinu tražim. Usput i arome, kiseline i aftertejst.

 

Ukoliko tada poželite da osvojite Vidikovac sa kojeg se pruža pogled na Karlovce kao na dlanu, imate da savladate ukupno 214 stepenika. Ko se zabrojao, moraće ispočetka.

 

Tu je i Muzej šibica kojeg se ni Anderson ne bi odrekao.



Fruška gora ima zavidnih 16 manastira iz kasnog srednjeg veka.  Stoletne šume južnih obronaka Fruške Gore vekovima  štite  manastir Krušedol,  krijući u svom zagrljaju mošti srpskih despota, patrijarha i jednog kralja.


Zbog velikog broja Srba koji je u ovom periodu naselio južne krajeve Ugarske bežeći od turskog zuluma, ugarski kralj Matija Korvin obnovio je srpsku despotovinu u okviru svoje države i dozvolio rad Srpske pravoslavne crkve. Nakon despota Vuka Grgurevića, ovu titulu je kralj dodelio Đorđu Brankoviću koji  nije imao muških naslednika, može se reći da je bio poslednji srpski despot.



Krušedol je u XV veku su započeli da grade despot Đorđe Branković i njegova majka Angelina. Đorđe, koji će postati monah Maksim, prenosi ovde posmrtne ostatke svog oca Stefana i strica Jovana Brankovića, a odvaja i kriptu za sebe. Zbog toga se smatra da je nameravao da ovaj manastir predstavlja porodični mauzolej Brankovića. Večni mir ovde su pronašle i mošti patrijarha Arsenija III Čarnojevića, patrijarha Arsenija IV Šakabenta, knjeginje Ljubice Obrenović (žene Miloša Obrenovića) i kralja Milana Obrenovića.  Tu je i vojvoda Stevan Šupljikac i mitropolit Isaija Đaković.  Znači svojevrsni srpski Pantenon. Manastir Krušedol bio je i jedan od glavnih centara pismenosti u Srba u kome su se knjige pisale i prepisivale.

Krasi ga barokni zvonik iz prve polovine XVIII veka, ali je najveće blago Krušedola njegovo zidno slikarstvo: freske i ikonosostas. Freske suoslikane sredinom XVI veka.  Smatra se da su njihovi autori bili grčki monasi sa Svete Gore. Drugi sloj zidnog slikarstva čini ikonostas urađen dva veka docnije. Njega čine 36 ikona koje nisu rađene istovremeno, već potiču iz različitih peroda i stilova. Nažalost, njegov autor je nepoznat.

Manastir Krušedol, a sa njim i mošti Brankovića, spalili su Turci 1716. godine posle poraza kod Petrovaradina. Njegova obnova počela je 1721. godine i trajala nekoliko decenija. U toku II svetskog rata manastir je izbegao novo razaranje ali je, zajedno sa svojom vrednom riznicom  opljačkan. Mnogo godina nakon rata manastirski konaci pretvoreni su u dečji dom, ali su 70-ih godina XX veka ipak vraćeni monasima.



Najezdom Turaka u XV veku, monasi iz Studenice su ikonu Trojeručicu zavezali za magarca i pustili ga da ide kud ga ona vodi. Magare je prošlo kroz celu Srbiju i Makedoniju, da bi se zaustavilo kod Svete Gore. Od tada se ova ikona čuva u manastiru Hilandar. Pored kopije ikone Bogorodice Trojeručice, koja se nalazi u manastiru Grgeteg, druga kopija je u Hramu Svetog Save u Beogradu.


Veruje se da je manastir Grgeteg  podignut između 1459. i 1521. godine, neposrednoposle  pada Despotovine, a  pre nego što su Turci osvojili Srem. No, tačna godina ostaje misterija. Tokom svojog bivstvovanmja manastir Grgeteg je često bio skrovište za kaluđere koji su pod najezdom Turaka bežali iz Srbije. U ovaj manastir su sklanjane i vredne relikvije poputbeogradske prestone ikone.  No,  nije uspevao da ostane neopštećen tokom ssvoje burne istorije.


Prema narodnom predanju, manastir je osnovao despot Zmaj Ognjeni Vuk 1471. godine. Ovo je i jedini manastir na Fruškoj gori koji već osam godina ima ikonopisačku radionicu.



Za vreme tursko – austrijskog rata 1683-1699. godine, manastir su popalili Turci 1688. godine, posle čega biva napušten. Kada je 1691. godine odlukom austrijskog cara Lepoloda, poklonjen Isaiji Đakoviću, počinje njegova obnova. Za današji izgled manastira Grgeteg zaslužan je arhimandrit Ilarion Ruvarac, poznati istoričar, koji je započeo restauraciju manastira 1899. godine.



Jakov Orfelin 1744. godine izrađuje nov ikonostas koji je na sebi imao 85 ikona, a danas su od njega ostale samo 2 ikone i to prestone ikone Sv. Nikole i Sv. Jovana (rađene na drvetu).


Manastir Grgeteg je poznat i po prvom skitu u Srbiji. Skit je opasan zidom od četiri metra visine, a u njemu monahinje 24 sata čitaju molitve ,smenjujući  se  svaka 2 sata. U kompleksu skita nalazi se i monaško groblje. U njemu je, pored monahinja koje su boravile u ovom manastiru, sahranjen i već pomenuti Ilarion Ruvarac.


A mi nastavljamo dalje prelazeći sa nebeskih duhovne tema na slične, vinske u Karlovce i Vinariju Vinum. Posle razgledanja vinarije i probe odličnih vina dokazi deo najmenjem rekreaciji i opuštanju.

 



Egzotika Tajlanda u Karlovcima




Sa dalekog Tajlanda, 300 kilometara od Baknoka ostrvo Koh Čeng se kloniralalo na Dunavu, u neposrednoj blizini Sremskih Karlovaca. Zaliv i džungla su ovde umanjeni, od planinskih vrhova ni pomena, ali ima kolibica na pešćanim plažama.

 


Na ostrvo nas od Naše čarde pored hotela Dunav prevozi čamcem Ajkula (Strahinja Ajduk). Koristimo sunčan dan da se izvalimo u hlad (slađe nisma skorije spavao), pomalo skvasimo u hladnom Dunavu. Kupačice i kupači, uljudni, relativno tihi, neki pristigli sa svojim plovilima, neki razapeli šatore ili suncobrane, poneko i raspalio roštilj ili se skadi domaćom breskovačom ili pivom iz Lidla.  Ostvo je tek postalo punoletno. Ostvro poseduje dve plaže, severnu i južnu, tj. drugu i prvu. Na drugoj, severnoj, više je mesto za chill, alternativu, odmaranje, pijuckanje, oživljavanje oblaka. Prva plaža je pak veća i pogodnija za decu. Tu su i čuvene mekike, bar Ajkula.... Obe plaže su povezane stazom kroz šumu gde se zapravo nalazi kamp.



Cena prevoza čamcem iznosi 150 dinara do prve ili 200 dinara do druge plaže, po smeru/ po osobi.



Našoj čardi
na obali Dunava koji je na tom potezu širok preko 800 metara. Svakako preporučujemo riblju čorbu ili paprikaš uz domaće somune, a i riba na roštilju nije za izbegavanje, naprotiv.




 

петак, 04. септембар 2020.

Šumadijska vazdušna rivijera -Selters

 



Mnogi ove godine kukaju kao mravojedi, kao oni bi uživali ali eto ne može im se. Koještarije! Oni bi se smarali i u Pešti, Firenci, Parizu, Damasku ili Marakešu... Naravno, kada su potpuno nesposobni.

Evo me druge nedelje na Kosmaju, obilazim znamenitosti, vinarije i pivare, kafane, bazene i spa centre, idem na masažе, radim, dizajniram i družim se sa različitim ljudima, uzležаvam, čitam i sunčаm, vozim kroz šumu uz omiljenu mjuzu, vetrić mi mrsi ostatke kose, tu je i onaj nezaobilazni  romantičarsko-kičeski zalazak sunca na Tresijama gde se dolazi da bi se ljubavisalo i naravno predvečernji roštilj i sladoled. Onda legnem, crvrčci crčе, vetar donosi miris četinara i vijori zavesu.

Da se sada fokusiramo na spa i to baš onaj u šumadiskoj vazdušnoj rivijeri, u banji Selters.  Krenimo od istorije. Jedan od dva lekovito mineralna izvora koji se nalaze u Selters banji otkriven je posve slučajno – prilikom bušenja bunara. Trgovcu Naumu Atanasijeviću, bila je neohodna voda za pojenje stoke, te je počeo sa bušenjem bunara i naišao je na mineralnu vodu. Ovo se desilo davne 1898.godine, i ubrzo nakon toga ova voda bila je podvrgnuta stručnim analizama, čuvenog hemičara Marka T. Leka.



Ispitivanja su pokazala da zaista jeste u pitanju termomineralna voda, izuzetno bogata natrijum-bikarbonatom. Počeli su da je upoređuju po kvalitetu sa vodama čuvenog lečilišta Selteres u Nemačkoj, nakon čega i dobija isto ime – Selters banja.



Razvoj banje Selters nastavljen je izmešu dva rata. Tada je broj gostiju premašivao broj stanovnika varoši. U tom periodu objekat je i renoviran i izgrađeno je šest novih kada.



Najveći zamah u razvoju, Selters doživljava 1975. godine kada je Zavod za medicinu rada i rehabilitaciju otkupio i renovirao celokupni kompleks. Banja je pretvorena u moderno lečilište, sa specijalizovanim stručnim kadrom, savremenim dijagnostičkim kabinetim i opremom koji, uz prirodan faktor u lečenju, daju izuzetne rezultate.



Danas  kompleks poseduje  stacionar (stari hotel) i hotel (novi hotel), staze sa ukrasnim osvetljenjem, park sa četinarskom šumom površine oko osamnaest hektara, cvetne leje, drvene klupe za odmor, a poseban ukras su žalosne vrbe koje u leto daju dudove.



Hotel ima pansionski i opšti restoran, bar, galeriju, prodavnicu, poštu i veliki plazma televizor u holu. Od 1989. tu se održava likovna kolonija na kojoj su učestvovali brojni poznati slikari. U holu je i velika prodajno-izložbena galerija koja radi tokom cele godine., a u središtu je i koncertni klavir. Zbog svog otmenog i prijatnog ambijenta, u  hotelu Selters često se održavaju i  kulturne svečanosti. 



Kada uđete u banjski kompleks imate prostran parking sa hladovinom od drveća. A u samom banjskom kompleksu impozatni hol svedok nekih prošlih raskošnijih vremena.

Tako dolazimo i do  velnes centra koji nudi bazen, saunu, tepidarijum, slanu sobu i na kraju u blato. Blato je sa lekovitom vodom, najčešće za poboljšanje cirkulacije, jer zagreva lokalno tkivo, opušta mišiće i smanjuje bol. Pravi se tako što se lekovitoj vodi dodaje glina i zeolit, a zatim „sazreva” u specijalnom bazenu, pa se posle čuva na temperaturi od 40 stepeni Celzijusovih.

Termomineralna voda „Seltersa” može da se koristi za piće, kupanje, inhalaciju i ispiranje. Njeno upotreba e preporučuje se osobama koje pate od neinfektivnih zapaljenja grla, želuca, creva, žučnih puteva i mokraćnih kanala, osobama koje pate od nedostatka želudačne kiseline, osobama koje imaju kamen u žučnoj kesi i onima sa hroničnom opstipacijom. Ispijanje vode treba da izbegavaju oni koji imaju visok krvni pritisak.

Džakuzi je trenutno na opravci. Usluga kvalitetna i ljubazna (fizioterapeuti), pa preporučujem da ne prospustite ni masažu. 



петак, 28. август 2020.

Kosmajski manastiri i Selters banja


Kosmaj je na prstohvat od Beograda a pored čistog vazduha i predaha, pa i rekreacije, nudi i posetu mnogim zanimljivim mestima, od kojih ovaj put obrađujemo manastire. Skoro gde god da pogledate na neki putć levo ili desno, naći ćete putokaz koji vodi u neki od njih. Pored lepote prirode i predivne arhitekture, ovde možete uživati u trenucima tišine i spokoja. A onda pravo na opravak tela u Selters banju u Mladenovcu.



Selo Nemenikuće nalazi se pod Kosmajem, južno od Sopota. U selu se nalazi Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, sa dugom i burnom istorijom. 



O tome kako je selo Nemenikuće dobilo ime postoji nekoliko verzija. Najpoznatija je vezana za doba despota Stefana Lazarevića. Despot Stefan je, u okolini Kosmaja, u lovu pao s konja i povredio se. 




Sluge su potrčale da mu nađu kuću u kojoj bi prenoćio. Kad je nisu našli, despot je, kaže legenda, uzviknuo:

„Pusto selo, nema ni kuće!”



Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, Posvećen je Svetom Đorđu. Podignut je verovatno u XIII veku na temeljima rimskog kastruma iz II ili III veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u XV veku dodajući joj kupolu.

Crkva je dimenzija 12,5 puta 6 metara i najstariji je deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15. veka dimenzija 18 puta 5,5 metara sa prizemljem i spratom. u trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Konak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom.

Ceo manastir je porušen krajem XVII veka. Krajem šezdestih i početkom sedamdesetih godina  XX veka manastir je bukvalno otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekad bio živopisan. U toku Velikog  (I sv.) rata u okolini manastiri Kastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Kolubarskoj bici. Danas manastir Kastaljan je u ruševinama čekajući obnovu.

Manastir Tresije je osnovan 1309. godine i u vreme kralja Dragutina. Nalazi se na Kosmaju, blizu današnjeg puta Sopot - Mladenovac, od Sopota je udaljen 6-7 kilometara. Posvećen je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Naziv Tresije je dobio po potoku koji izvire pored manastira.

Manastir je rušen i obnavljan više puta. Prva obnova po dolasku Turaka bila je 1709. godine kada ga je obnovilo bratstvo manastira Rakovica. Srušen je ponovo krajem XVIII veka i obnovljen 1936. Tada je počela izgradnja konaka ali je II svetski rat to prekinuo i kasnije je kamen utrošen na izgradnju hotela Hajdučica.

Novi konak počet je 14. septembra 1991. kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević

Pod pokroviteljstvom manastira održavaju se manifestacije Pod lipama manastira Tresije i Dani Milovana Vidakovića.


Manastir Pavlovac podignut je po izrčitoj  želji  despota Stefana Lazarevića, a  izgradili su ga učenici Rada Neimara koji je bio despotov dvorski arhitekta. Manastir je posvećen Svetom Nikoli.

U manastiru je srpski despot Stefan Visoki 21. novembra 1425. godine izdao "razrešnicu" nekolicini dubrovačkih trgovaca, koji su bili njegovi carinici.




Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini XVI. Za vreme Turaka u drugoj polovini XVI veka u turskim popisima ubeležen je manastir Pavlovac pod Kosmajem, sa četiri monaha.

U Pavlovcu je patrijarh Arsenije Čаrnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred migraciju u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije želelo da napustiti ovaj hram pa su ih Turci sve potamanili a manastir spalili i razorili. Mošti mučenika nalaze se u temelju crkve i posebno su obeleženi.



Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča. Sistematska arheološka istraživanja izvršena su 1973-1974. godine. 



Manastirski kompleks sastoji se od crkve, manastirskog konaka na južnoj strani i verovatno letnjikovca (vikendice) despota Stefana Lazarevića, na severnoj strani od crkve. I toku su dalji radovi.



Ovde su snimane i neke scene serije Senke nad Balkanom 



Aki voliš život na ivici poseti manastir Pavlovac nadomak Mladenovca i u trenucima velike nužde možeš testirati svoju istinsku veru. Naime poljski klozet se nalazi naheren nad jarugom.

 


A onda u velnes na termalni bazen, saunu, tepidarijum, slanu sobu i na kraju u blato. U banju Selters. Jedan od dva lekovito mineralna izvora koji se nalaze u Selters banji otkriven je posve slučajno – prilikom bušenja bunara. Trgovcu Naumu Atanasijeviću, bila je neohodna voda za pojenje stoke, te je počeo sa bušenjem bunara i naišao je na mineralnu vodu. 



Ovo se desilo davne 1898.godine, i ubrzo nakon toga ova voda bila je podvrgnuta stručnim analizama, čuvenog hemičara Marka T. Leka.

Ispitivanja su pokazala da zaista jeste u pitanju termomineralna voda, izuzetno bogata natrijum-bikarbonatom. Počeli su da je upoređuju po kvalitetu sa vodama čuvenog lečilišta Selteres u Nemačkoj, nakon čega i dobija isto ime – Selters banja



Na kraju, tako osokoljen, krećem u noćni život Sopota. 

Krivo je more!