уторак, 14. мај 2019.

Piran – šarena slikovnica iz detinjstva





Ovde su nekada živeli Histri, koji su celom poluostrvu podarili ime. Osvajao ga je i Napoleon. Ime grada kažu potiče još iz keltskog perioda „bior-dun“ i označava naselje na brdu. Stojim na Tartinijevom trgu, nazvanom po italijanskom baroknom kompozitoru, Đuzepeu (1692.-1770.). Njemu je, u snu sam đavo izdiktirao note za njegovu violinsku sonatu. Njegova statua krasi gradski trg. Izradio ju je vajar Antonio dal Zotto 1896. godine. Đuzepe Tartini se ovde rodio. U njegovoj rodnoj kući izloženi su njegovi različiti lični predmeti, a među njima je i najvrednije – violina. 


Tu je i kuća Benečanka u stilu venecijanske gotike. Ako se popnete na drugi sprat pročitaćete natpis:



„Pusti neka pričaju“, koji je piranski trgovac posvetio svojoj ljubavu, siromašnoj devojci. Ovde smo se i založili na rivi ribljom čorbom, salatom i svežom malvazijom, dok su se niz prozorska stakla slivale kapljice iznenadne majske kiše. Kroz Piran inače prolazi jedna od najatraktivnijih biciklističkih tura Parenzana, duga oko 130 kilometara koja kreće od Trsta, ide preko slovenačke obale sve do Poreča (stari železnički put koji je povezivao Trst i Poreč.).


Beše to sjajna prilika da evociram uspomene  iz detinjstva na posete Pomorskom muzeju „Sergej Mišara“,  Muzeju školjki i Muzej podvodnih aktivnosti i Akvarijumu. Pomorstvo, brodogradnja i ribarstvo najstarije su privredne grane u Istri. Rimljani su Mediteran nazivali Mare Nostrum. 


Prva postavka Pomorskog muzeja ustanovljena je 1954. godine. Muzej se nalazi u palati Gabrieli (La Rotonda), koju je gradio Pijero Feliče Gabrieli (1812.-1856.) u drugoj polovini XIX veka u neoklasicističkom stilu. 

 

Ime menja 1967. i dodaje se Sergej Maser, po pripadniju Jugoslovanske kraljeve mornarice, koji je 17. aprila 1941, nakon kapitulacije Jugoslavije, zajedno sa srpskim srpskim poručnikom Milanom Spasićem, digao u vazduh brod „Zagreb", kako ne bi pao u ruke italijanskim okupatorima. Obojica su proglašeni za narodne heroje Jugoslavije. 



Ovde ćete se upoznati sa pomorskim svetom od enterijera kuća pomoraca, preko maketa brodova i uljanih slika, duboreza za brodove, preko fotografija, uniformi, oznaka i epoleta, medalja i odlikovanja. U prizemlju su izloženi najstariji arheološki primerci. Ima tu amfora i još koječega. 



Ovi prostori bejahu nastanjeni još od bronzanog doba, o čemu svedoči i krčag za vino (VI vek n.e.). Tu je i najstarija mapa Istre iz 1525. godine delo Pijetra Kopa (33,6x25,5 cm). Pod mletačkom vlašću Piran je bio 500 godina. Lav, simbol ove republike ima otvorenu knjugu ako je u miru, da bi u ratu knjigu zatvorio. 


Slobodna plovidba Jadranom proklamovana je 1717, Trst je za slobodnu luku proglašan 1719. godine. Prvi sprat je posvećen vremenu kada je Piran bio u sastavu Austro-ugarske (XIX vek), a na drugom su eksponati iz dve Jugoslavije—one kraljevine i one socijalističke. 



Sledeći u planu je privatni Muzej Čarobni svet školjki, u kojem je izloženo oko 4 hiljada školjki i puževa od najmanjih do najvećih iz Slovenijea ali i iz celog sveta (Kuba, Madagaskar, Filipini...). Pored školjki, tu su i fosili, biseri, skeleti ježeva, rakova, morskih zvezdi, korali... Ovo je najveća i najlepša zbirka školjki u Sloveniji. Muzej je prilagođen deci koja mogu da osmatraju morsko dno na led ekranima, da neke školjke slušaju, neke dodiruju, da se dive oblicima i bojama stanovnika morskih dubina. 

 

Imaju primerak fosila raka starog 40 miliona godina iz Španije i jednu ogromnu, raskošnu školjku  kao sa Botičelijeve slike „Rađanje Venere“. Slovenačko more, mada neveliko, bogato je ovim morskim stvorenjima te je muzej njuegova verna i raznobojna slika. 


Neke školjke poput one lepezaste, kakve smo nekada kupovali  na moru, sada su zakonom zaštićene. U pitanju je periska, najveća i najatraktivnija školjka Jadranskog mora i čitavog Sredozemlja. Ljuštura joj je lepezasta, tanka i krhka, deluje kao da je od stakla ili ćilibara.. Prosečni primerci dugački su od 30 do 50 sentimetara i teški četrdesetak dekagrama, a mogu dostići dužinu i do jednog metra i težinu do 3 kilograma. Periska je danas retka školjka, ali  se može pronaći na celom Jadranu. Zadržava se na dubinama od dva do 20 metara, isključivo na mekom, peskovito-muljevitom dnu obraslom zosterom i posidonijom. Živi uspravno, svojim užim dijelom zabodena u meku podlogu i posebnim čvrstim svilenkastim nitima pričvršćuje se za dno. Boravi u zaštićenim zalivima i uvalama.



Pogledajmo sada geološku vremensku liniju: 

Fosil (fossus - iskopan) je ostatak života iz geološke prošlosti. U srpsko jeziku fosili se nazivaju okaminama, jer se radi o životinjskim ili biljnim ostacima koji su petrofisani, odnosno okamenjeni (sačuvani u izvornom položaju i obliku na mestu gdje je mrtvi organizam odložen). Izvorni oblik je utisnut u stenu u fazi njene dijageneze, tj. pre konačnog petrifisanja, pa naknadno ispunjen drugim materijalom. Za očuvanje fosilnih ostataka važno je odlaganje organizama u relativno mirnoj, energetski slabo aktivnoj, vodenoj sredini. Zatim da je more idealna sredina za očuvanje biološke supstance, tj. sredine s malo ili potpuno bez kiseonika (anaerobne).

 

Mekušci (Phylum Molluska) su veoma raznovrsna grupa životinja koje su naziv dobile po svom mekanom telu. Mekušci žive u slatkoj i slanoj vodi kao i na kopnu. Tip mekušaca broji preko sto hiljada vrsta, što ih posle zglavkara čini najbrojnijom grupom životinja. Veoma su stara grupa organizama, neki fosili ljuštura ovih životinja stari su preko 500 hiljada godina. Mekušci su biljojedi ili mesojedi, ali ima i vrsta koje se hrane filtriranjem sitnih čestica iz vode. Najveći broj mekušaca spada u tri klase: Puževi (Classis Gastropoda), školjke (Classis Bivalvia) i glavonošci (Classis Cephalopoda).



Puževi (Classis Gastropoda) su najbrojnija klasa mekušaca. Imaju ljušturu iz jednog dela koja je spiralno uvijena. Žive uglavnom u moru, ali ima i slatkovodnih i kopnenih vrsta. Puževi su uglavnom biljojedi, ali ima i vrsta koje se mesojedi. Vodeni puževi dišu pomoću škrga dok kopnene vrste dišu pomoću ''pluća'' koja zapravo predstavljaju plaštanu duplju koja prožeta mrežom krvnih sudova. Od morskih navedimo neke: morskih petrovo uvo, prilepak, volak, morski puževi golaći.

 
 
Školjke (Classis Bivalvia) su mekušci koji žive uglavnom u morima, ali ih ima i u slatkoj vodi. Žive na dnu, zarivene u podlogu i veoma sporo i nerado se kreću pomoću mišićnog stopala koje je oblika sekire. Ljuštura je građena od krečnjaka i sastoji se od dva kapka koja su međusobno povezana sa dva mišića zatvarača ljušture. Kod školjki nije razvijena glava. Na zadnjem kraju tela školjke se nalaze dva otvora, veći kroz koji ulazi voda sa kiseonikom i hranljivim materijama i to je ulazni sifon, i drugi manji otvor kroz koji izlazi voda se nesvarenim delovima hrane i štetnim materijama - izlazni sifon. Školjka se na taj način hrani, filtriranjem hranljivih čestica. Ishrana je povezana sa disanjem koje se odvija preko škrga. Imaju čulo dodira i hemijsko čulo za pronalaženje hrane, kao i čulo ravnoteže, smešteno u stopalu i mogu da razlikuju sveto od tame. Razmnožavaju se polno, larve u početku žive u škrgama majke a kasnije izlaze i žive samostalno. Unutrašnja strana ljušture obložena je srebrnastim slojem - sedef, koga čine kristali krečnjaka. 

 

Ako zrno peska uđe u plaštanu duplju (između ljušture i plašta) oko njega se nagomilava sedef. Takve su školjke bisernice. Za formiranje bisera potrebno je 2-3 godine. Školjke se koriste i u ishrani npr. dagnja i ostriga. Postoje još i periska, kapica Svetog Jakova ili morski češalj, prstac, morsko srce, a od slatkovodnih barska i rečna školjka.

 
 
Posetio sam i Akvarijum i sagledao svet mora kad baš ne mogu da se okupam.  Na neki način on se logično nadovezuje na Muzej školjki, a meni je nainteresantnija bila meduza, čije dejstvo sam nekada nerado osetio i na sopstvenoj koži.




 
 

Preskočio sam posetu Mediadomu Piran, jer mi njegovo dvokratno radno vreme nije odgovaralo www.mediadom-piran.si, nit Toninu kuću koja se nalazi u okolini. Muzej podvodnih aktivnosti krije ronilačka odela stara i po vek.

 

Piran krasi  crkve Svetog Đorđa, izgrađena u venecijanskom stilu, čiji se zvonik vidi iz svakog ugla grada. Posetio sam i Minorita manastir ( 1301.) posvećen Frančesku iz Asizija sa pinoteka izložbom slika venecijanskih majstora XVII i XVIII veka. 



Ovde se so proizvodi već sedam vekova U ponudi je i slana čokolada. Pospan miran tumaram kroz Piran. Postao sam piroman. A onda pokret. Idemo dalje.


уторак, 09. април 2019.

Poljska: DNK analiza kostura raskrinkala poljskog generala




Čuveni poljski general Kazimir Pulaski imao je živopisnu karijeru. Rođen je u Varšavi 1745. godine u plemićkoj katoličkoj porodici.  Sa ocem je branio Poljsku od napada iz Rusije. Bojevao je u mnogo bitaka, uključujući i opsadu manastira Jasna gora, u kojoj je uspeo da zaštiti jednu od najvećih poljskih svetinja – ikonu Crne Bogorodice. Voleli su ga do obožavanja sve dok nije (nepravedno) bio optužen za ubistvo kralja. Izgnan u Francusku , ali nemirna duha krenuo je u još jednu zemlju koju je trebalo osloboditi tiranije – Ameriku.

Po preporuci Bendžamina Frenklina, Džordž Vašington primio je Pulaskog u službu kao komandanta njegove lične garde. U septembru 1777. Pulaski je bio u izvidnici i primetio da se velika britanska vojska ulogorila kod Brendivil Krika u Pensilvaniji. Upozorio je Vašingtona i Kontinentalna armija se povukla. Onda je neustrašivi Poljak sa svojom konjicom krenuo na Britance i njegov čin spasao je celu vojsku i samog Vašingtona od potpunog poraza. Za ovaj čin, Pulaski je unapređen u brigadnog generala. U službi revolucionarnih snaga bio je do smrti, a proglašen je i „ocem američke konjice”. Umro je 11. октобар 1779 , ubrzo nakon što je smrtno ranjen tokom opsade Savane. Počasno državljanstvo SAD dobio je tek 2009.

A sada dolazimo do nekih škakljivih tema. Nedavna istraživanja telo znamenitog poljskog generala pokazala su da on nije ono za šta se izdaje i šta je njegova okolina uzimala zdravo za gotovo. Postoji ozbiljna sumnja da je on ustvari bio ona, a možebiti i interseksualac.

No, vratimo se do tačke koju smo namerno preskočili. Kada je doneta odluka da se njegov spomenik podignut daleke 1854. godine izmesti iz Džordžije, ispod spomenika u metalnoj kutiji pronađene su koske. Iako se, u prvi mah. postavljalo pitanje da li je uopšte u pitanju kostur legendarnog generala, mitohondrijskim istraživanjem DNK-a jednog od njegovih praunuka dokazano je da to zaista jesu njegove kosti.

Čarls Merbs, koji je u to vreme bio forenzički antropolog na državnom univerzitetu u Arizoni, izjavio je za ASU da je pregledao kosti sa forenzičarkom dr Karen Burns sa Univerziteta u Džordžiji. 

„Doktorka Burns mi je rekla pre nego što sam ušao, ’uđite i nemoje da izađete vrišteći’",  rekao je  on.

A šta je to tako šokantno saopštila doktorka. 

„Kostur je u potpunosti ženski!“, dolila je ulje na vatru dr. Barns.

Iako se nikad nije ženio, naučnici su porilično uvereni da je general bio uveren u svoju muškost zbog čega je moguće da je imao karakteristike oba spola. Dr Merbs kaže da je malo verovatno da je Pulaski, koji je odrastao kao muškarac, ikada verovao da je žensko ili interseksualac - već samo da „nešto nije u redu".

„Tih dana oni jednostavno to nisu znali", dodaje on.

Prema medicinskoj literaturi interseksuac je osoba koja ima  - genitalne, hromozomske i hormonske. U prošlosti se interseksualna osoba nazivala hermafroditom, a pojava hermafroditizmom. Danas se interseksualnost sve više prihvata kao jedan od seksualnih, polnih, ali i političkih identiteta. U kreiranju ili prihvatanju seksualnih identiteta osoba se poziva na pravo na samodefiniranje - pravo osobe da sama definiše svoj identitet (svoje identitete) i sebe kao osobu, kao i  pravo na samoidentifikaciju - pravo osobe da sama identifikuje svoj identitet (svoje identitete), kao i dase ne identifikuje.

Otkriće seksulanog i svakog drugog identiteta generala prikazana su 8. aprila u dokumentarnom filmu Smitsonijan Čenela, pod nazivom "Američke skrivene priče: general je bio žena?"

UN navode da se do 1,7% svetske populacije rađa sa interseksualnim osobinama

A genaral. Pa, mrtva usta ne govore!


уторак, 26. фебруар 2019.

41. SAJAM TURIZMA U ZNAKU POSLOVNIH SUSRETA




41. izdanje Međunarodnog beogradskog sajma turizma ove godine opravdalo je epitet najuspešnijeg i najvećegturističkog događaja u regionu za sve učesnike i posetioce.

Uz prateće manifestacije: 10. Međunarodni sajam vina BeoWine, 15. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA i 15. Sajam suvenira “Vidi Srbiju“, događaj je pružio najbolji uvid u trenutno stanje u oblasti turizma, hotelijerstva i ugostiteljstva, i otvorio nove perspektive u razvoju turističke privrede.


Uz uvođenje značajnih novina u domenu poslovne posete, sajam je napravio iskorak i podstakao komunikaciju među izlagačima i poslovnim posetiocima.

Pod sloganom “Leto je bliže nego što mislite” u halama Beogradskog sajma, turističku ponudu i smeštajne kapacitete, kulturu i običaje, vina i specijalitete, predstavilo je više od 650 direktnih izlagača i suizlagača iz 38 zemalja. Zajedno sa poslovnim gostima ukupno je bilo prisutno 40 država. Zajedno, na sve četiri manifestacije je učestvovalo preko 900 izlagača i 64.619 posetilaca.



Prvi put ove godine na Sajmu turizma predstavili su se Maldivi, a na sajam su se vratili Indonezija i Kuba.

Značaj sajma za ekonomiju i srpsku privredu potvrđen je aktivnim učešćem Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, Vladinih nadležnih institucija i drugih organizacija.



Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma turizma bila je Republika Bugarska, a dve države su ovim partnerstvom nastavile da unapređuju inače blisku turističku saradnju. Bugarska je nastupom na sajmu uspešno predstavila svoju kulturu i običaje uz mnogobrojne mogućnosti za putovanja i obilazak tokom čitave godine. Tokom sajma izvršena je primopredaja partnerstva, a zemlja partner Sajma turizma 2020. godine biće Arapska Republika Egipat.



Najznačajniju novinu na Sajmu turizma 2019 predstavlja uvođenje B2B poslovnog portala, u saradnji sa poslovnim partnerima Privrednom komorom Srbije i Evropskom mrežom preduzetništva. Po prvi put Beogradski sajam je kreirao model unapređenja poslovnih aktivnosti i povezivanja učesnika koji dolaze na Sajam turizma i prateće manifestacije. Ovim programom podstaknuto je međusobno umrežavanje i poslovna komunikacija između domaćih privrednika i profesionalaca iz sveta, koji dugi niz godina uspešno posluju u turizmu.

Na poslovnom B2B portalu ukupno je registrovano 817 subjekata. Ukupan broj pregleda profila i zakazivanja sastanaka na B2B portalu je 8229 pre i 669 posle zavrsetka manifestacije.



Uvođenje B2B poslovnog programa dalo je rezultat i ove godine značajno je povećan broj poslovnih posetilaca. Aktivnost podizanja poslovnog nivoa sajma uticala je na kreiranje ažurnijih baza podatka poslovnih posetilaca za sledeću godinu.

Za poslovne posetioce i goste Sajma turizma, Beogradski sajam je ove godine kreirao specijalne pakete pogodnosti.

Srbija, zemlja domaćin Sajma turizma, već niz godina pozicionirana kao omiljena i nezaobilazna destinacija u ovom delu Evrope, predstavila se u hali 4 kroz preko 70 registorvanih prezentacija na štandovima i bini u hali 4, uz nastupe turistickih organizacija i gradova, gde su promovisane znamenitosti i domaći smeštajni kapaciteti.



U cilju unapređenja i promocije svih tipova turizma, Beogradski sajam je ove godine posebno predstavio omladinski turizam, jedan od najpopularnijih oblika turizma u svetu koji značajno učestvuje u ukupnim turističkim kretanjima. U hali 1A promovisale su se najpopularnije domaće turističke agencije koje u svom fokusu poslovanja imaju mlade ljude i koje nude aranžmane za ceo svet, kao i za Srbiju. Uz podršku i nastup nove nacionalne platforme Srbija stvara, pod čijim okriljem je nastupila i Coworking asocijacija Srbije, posetioci Sajma turizma bili su u prilici da se upoznaju sa najuspešnijim pojedincima i incijativama iz oblasti umetnosti, kulture, tehnologije, nauke…. “Srbija stvara” je platfroma koja predstavlja sve najbolje što Srbija ima da ponudi, stavljajući fokus na kreativnost i inovativnost koji podstiču kulturno, umetničko, turističko i trgovinsko povezivanje.


U cilju unapredjenja i promocije receptivnog turizma Srbije i regiona održane su i sledeće prezentacije:

Otkrijte Srbiju za mlade, Udruženje Srbija za mlade; Prezentacija „Storytelling u Srbiji – zašto priča prodaje, a ne činjenice“, Trippin Srbija; Belgrade Tourism Conference – Turistički proizvodi Srbije, Udruženje Srbija za mlade; GASTROBALKAN – kako upoznati skrivenu gastro kulturu jednog grada?, Uroš Živković; Promocija prekogranične turističke destinacije Srednjeg podunavlja, DCC; Koji su benefiti putovanja – Umetnost putovanja, Umetnost putovanja; Zapadni Balkan: Snaga regionalnog pristupa, Regional Cooperation Council i dr.

Ovogodišnji sajam obeležio je i izuzetno bogat i sadržajan prateći program, uz celodnevna dešavanja, gostovanja renomiranih stručnjaka i predavača, koji su kroz svoje edukativne prezentacije posetiocima pružili novo iskustvo i znanja i probudili želju za putovanjima.
Svoju turističku ponudu u konferencijskim salama predstavili su: Ruska Federacija, Merkur Vrnjačka Banja, Ukrajina, Republika Severna Makedonija, Smedervska tvrđava, Republika Srpska i dr.



Na predavanjima i master classovima učestvovali su: Ula Skinarmu, osnivač agencije Expeditionsresor i jedan od najpoznatijih švedskih avanturista, Jovan Radomir, novinar i putopisac, Vicky Karantzavelou, suosnivač i glavna urednica Travel Daily News Network-a, Barnabi Dejvis iz Velike Britanje i Šani Halsman iz Belgije; u BeoWine programu: Ana Paka, švedska somelijerka i expert za balkanska vina, Nickolas Forslund, Lorenza Scollo, generalni brend ambassador La Bottega, a sajam je bio i jedinstvena prilika da posetioci prisistvuju gastro performansu koji je vodio Michelin Chef, vanserijski šef i konsultant u ugostiteljstvu, Eros Picco, nosilac prestižnog priznanja Mišlinova zvezdica.


Atraktivna multimedijalna manifestacija posetiocima je pružila jedinstvenu mogućnost da uz ekskluzivne sajamske pogodnosti na vreme bukiraju aranžmane za letnju sezonu, probaju vina i gastro specijalitete iz različitih regija i delova sveta. Beogradski sajam je svojim vernim posetiocima, aktivnim na društvenim mrežama, obezbedio vredne poklon aranžmane.



Tokom četiri sajamska dana, Beograd je bio turistički centar i grad kosmopolitskog duha, što je uz brojne prateće događaje, promocije, prezentacije i konferencije rezultiralo velikom pažnjom javnosti i predstavnika medija za Sajam turizma, kao i značajnim brojem objava, priloga, intervjua i reportaža sa samog događaja u digitalnim i štampanim medijima.

Akreditovano je oko 1000 novinara iz dvadesetak zemalja.