четвртак, 16. јануар 2020.

KORČULA-SENKA MARKA POLA





Piše: Gordan Gorunović



Dok se probijamo preko Pelješca do Orebića u prolazu, krov ogromnog autobusa miluju nestašne grane. Sa parkinga prelazimo u simpatični čamac i krećemo ka ostrvu i samom gradu Korčula. Kratka plovidba iskusnom kapetanu ne predstavlja problem jer je izabrao alternativnu trasu, pošto kažu da vetar stano menja smer i zato je klima vrlo dinamična u toku dana. Sunce je snažno kao da je proleće a ne 1. januar. Bistrina i plavetnilo mora mami da se zapliva u stilu Veljka Rogošića, ali odložiću to za leto. Ovoga puta nisam poneo adekvatnu opremu.

Dugo pristanište

Pristajemo sa istočne strane utvrđenog starog grada. Talasi su tu bili milosrdniji prema plovilu. Dolazimo i do glavnog ulaza gde se uspinje prelepo stepenište i most ka vratima. 


Kažu da je Napoleon Bonaparta naredio da se naprave, radi lakše komunikacije u odnosu na pokretni most preko kanala, koji je štitio grad od raznih osvajača. U dnu je bašta kafea gde je navodno nastala pesma “Skalinada” Olivera Dragojevića. Ideja je nastala tako što dok je pevač sedeo dole, neka se dama okliznula na izuzetno uglačanim skalinama i u tom ritmu pada “ska-li-na-da” nastaje ova balada o životnim usponima i sunovratima. Inače pevač potiče sa Korčule, ali je rođen i sahranjen u Veloj Luci koja se nalazi na suprotnoj strani.



Sam stari grad je istorijski načičkan bitnim zgradama i mestima koja se obnavljaju, pa se mogu  videti alat i material na pojedinim mestima. Najveću kontroverzu izaziva kuća gde je rođen Marko Polo oko 1245 godine. Ispada da ima dva legitimna mesta rođenja, Veneciju i grad Korčulu. 



Lokalni vodič nam pokazuje zidinu sa prozorom u kojoj je rođen i živeo ovaj najveći putnik srednjeg veka. Slična lokacija postoji i u Veneciji. Svako se drži svoje priče tako da je teško proverljivo do kraja, jer ne postoje živi svedoci. U svakom slučaju Marko Polo je po svojoj vokaciji bio svakako građanin sveta.

Deo kuće

Korčula pripada grupi  Dalmatinskih ostrva. Dugačka je  je 46,8 km, prosečne širine 5,3 do 7,8 km, površine od 270 km kvadratnih i po veličini je šesto ostrvo na Jadranskom moru. Od poluostrva Pelješca   deli ga Pelješki kanal, a među njima je najmanja udaljenost 1270 m. Osrtvska  obala duga je 182 km. 


Luka

Obala ostrva je razuđena s velikim brojem  zaliva i uvala. Severna obala ostrva je jako pristupačna i zaštićena od vetra, u ovom delu nalaze luke prelepi gradići  Korčula, Banja, Račišće, Vrbovica, Babina, Prigradica. Najveća, i najbolje zaštićena uvala je Vela Luka na krajnjem zapadnom delu ostrva. 

Izlaz ka skalinama


Ostrvo Korčula danas predstavlja jedinstveni spoj prekrasne prirode, bogate  kulturne tradicije i istorije i  modernog turizma. Bezbrojne prekrasne plaže i uvale, luksuzni hoteli i kuće za odmor, stari  maslinjaci i vinogradi, mame na ovo ostrvo brojne turiste iz celog sveta.

Van zidina


U ovom period nema puno turista i jedini ugostiteljski objekt koji radi je picerija odmah podno stepeništa i glavnog ulaza u utvrđeni grad. Dok sedimo napolju kao nepušači, zamišljamo još lepše vreme ako je to moguće. Šetnja uživanja ne traje predugo oko celih zidina ali to je ovde što je u Beogradu “krug dvojke”. 



Starosedeoci znaju šta znači imati svoj kutak u tom delu. U mislima sam dozvao leto i materijalizovao plaže koje su tu. Voleo bih da se vratim tamo u septembru, jer tada nema gužve i upiti sve lepote koje nudi Korčula. 

Most između kuća
Veza između kuća


Dok se lagano ukrcavamo jedino što mi drži dobro raspoloženje je poseta jednoj od najvećih vinarija na Pelješcu. Kažu da je u vinu istina a vino Dingač to diže na još viši nivo.

Većnica

среда, 08. јануар 2020.

DUBROVAČKI DOČEK NOVE 2020 GODINE





Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online





Posle tri decenije od poslednjeg letovanja u Dubrovniku krenuo sam sa velikom ekspedicijom Boreas Travela i vodičkom palicom sjajne Bojane Šestović, na doček nove decenije u tom gradu.

Putevima partizanskih brigada obišli smo sve bitne lokacije dejstava u Bosni i Hercegovini, tokom Drugog svetskog rata. Dopunio sam propušteno znanje sa ekskurzija u prošlom milenijumu. Preko Bileće i prelepog Trebinja stižemo na osunčanu Jadransku obalu. Zimsko-prolećno vreme odagnalo je umor, a žamor punih ulica uveo me je u specifično meditativno stanje.



Uz vrlo živopisno duhovito dopunjavanje našeg i lokalnog vodiča u brzom hodu prolazimo kroz lavirinte oko Straduna. Saznajem da su u kamenim kućama kuhinje uvek bile na vrhu, da u slučaju požara ne stradaju ostale prostorije. Video sam i natpis koji je u kamenu uklesao pobesneli sveštenik kako bi opomenuo nepismenu decu zbog buke koju stvaraju pri loptanju. Iz svake pore kamena izbija velika istorija i događaji koji su pohodili ovo parče Zemljine kugle.


U pozadini se čuje odlično ozvučenje i tonska proba Parnog valjka”. Zvuk dopire do svakog kutka starog grada. Dok smo slušali o znamenitostima ali i o cenama “Gradske kavane” iza bine silaze muzičari i stampedo većinskog, ženskog dela ekipe prileće, Husu, Akiju i ostalim članovima benda da se slika. Uz osmeh oni poziraju, tei krećemo dalje i najavljujemo pretponoćno druženje.



Posle reanimacije u Mlinima krećemo ponovo na Stradun. Desetak hiljada ljudi okupira srce starog grada i zabava počinje. Uz odličan program pogotovo glavnih zvezda  Parnog valjka” i lepog vatrometa sve je prošlo vrlo bezbedno. Osećali su se maligani u prolazu ali nije bilo nikakvih neprijatnosti. 



Sredovečni par ispred pije iz iste boce viski i zagrljeni dočekuju Novu godinu. Vredelo je doći ponovo na ovaj areal. Doduše sada nema plivanja osim u mislima, ali more je svakako razdragano i čeka sunce koje će ga pripremiti za predstojeću sezonu. A sada malo istorijografije da ne bude samo zabave.



Dubrovnik (latinski: Ragusa — Raguza) je smešten na Jadranskom moru, u južnoj Hrvatskoj. Ime je dobio po hrastovoj šumi, dubravi. Ubraja se u jedan od najznačajnijih kulturnih i turističkih centara u cieloj Jugoistočnoj Evropi. Poznat je po svom starom gradskom jezgru sa brojnim kulturnim i sakralnim spomenicima. Grad je 1991. godine imao 49.728 stanovnika, a prema popisu iz 2011. godine 42.615. i administrativni je centar Dubrovačko-neretvanske županije.

Osnovan je zbog pomorske trgovine i trgovine sa Osmanskim carstvom i svim drugim zemljama sveta od Amerika do Indije tokom ranog srednjeg veka i dosta vremena bio je jedini konkurent Mletačke republike, Venecije, na istočnom delu Jadranu. Zbog bogatstva i veštih diplomatskih odnosa, grad  Dubrovnik se znatno razvio posebno u XV i XVI veku. 



Dubrovnik je rodni grad mnogih značajnih pesnika, pisaca, filologa, slikara, matematičara i fizičara.



Pretpostavlja se da je nastao u VII veku, ali prema nekim novim nalazima i saznanjima čak i znatno ranije, na osnovu pronalaska ostataka ruševina katedrale koja se nalazila na mestu današnje katedrale. 



Stari osnivači Dubrovnika su, bežeći pred Avarima iz razorenog Epidaurusa (današnji Cavtat) došli na ostrvski hrid Laus podno brda Srđ i tu su se odlučili da se nastane. Vremenom su hrid povezali sa kopnenim delom današnjeg Dubrovnika, u to vreme pod imenom Dubrava, koji su podigli plemena Zahumljani, Travunjani i Konavljani i to nasipanjem kanala na kojem se danas nalazi najpoznatija dubrovačka ulica Placa (Stradun). Prvi se put u istorijskim dokumentima spominje 850. godine.



Toliko o istoriji a ostalo je moguće pročitati i na drugom mestu. Posle nekoliko dana krećemo dalje na put a ja se nadam da neću morati da čekam trideset godina do sledećeg gostovanja u ovom biseru Jadrana.



понедељак, 16. децембар 2019.

BOŽIĆNA ČAROLIJA U TEMIŠVARU




Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online


Gradovi Evropske prestonice kulture 2021. godine biće: Novi Sad (Srbija), Temišvar (Rumunija) i Elefsina (Grčka). To je bio jedan od razloga uputiti se posle 7 godina u Temišvar i uživo videti koliko napreduje glavni grad pokrajine Banat sa oko 350 hiljada stanovnika. Ekspedicija koju je vodila uvek agilna i šarmantna Ana Ječmenica u velikom broju je krenula na ovaj kratak put. 

Agencija "Baja tours" inače ima totalno drugačiji koncept od drugih i to su uglavnom kultruna i duhovna hodočašća po Evropi. 



U vođenenom obilasku po centru nije nam smetala ni povremeno jaka kiša, a kućice sa prodavcima raznih đakonija od kuvanog vina i piva (ne preporučujem), slatkih "odžaka", suvenira i još mnogo toga, prkosno su stajale na trgu. Pažnju mi je privukla zvučna kanonada sjajano bend je imao tonsku probu na velikoj bini a kasnije je nastupio ansambl narodnih igara. Deca su se klizala i uživala u svojim bezbrižnim aktivnostima. 

Raspoloženje je bilo na visokom nivou i pored "sitnice" koja se dešava na granici, a o tome u poslednjem pasusu.



Temišvar je prvi put spomenut u dokumentima 1211., a razvijen i opasan odbrambenim zidovima u XV veku. Do 1716. godine je bio pod turskom vladavinom, a u naredna dva veka, Temišvar i Banat su bili pod austrijskom vladavinom. U tom periodu, tvrđava je rekonstruisana, reka Begej koja preseca Temišvar je očišćena i izgrađene su zgrade koje su danas istorijski spomenici. Temišvar je 1869. godine  bio među prvim gradovima u svetu gde je uveden tramvaj sa konjskom vučom, dok je 1884. god. postao prvi grad u Rumuniji gde je uvedeno električno osvetljenje. 



Temišvar je i grad gde je zapoceta rumunska decembarska revolucija 1989. koja je dovela do pada komunistickog režima u Rumuniji. Među mnogobrojnim turističkim atrakcijama Temišvara su Katedralni hram Banatske Mitropolije, gde se nalaze svete mošti Svetog Josifa Novog, svetitelja i čudotvorca srpskog porekla, Opera na čijem balkonu su 1989.god. revolucionari govorili okupljenima na glavnom trgu, Trg Slobode i Trg Ujedinjenja, prepuni cveća, a srdačni ljudi i mnoštvo srpskih, nacionalnih, mađarskih, grčkih i italijanskih restorana prosto mami da se uživa u njihovoj raznolikosti. 


Apsurdno je da ovaj grad u srcu Banata nosi ime po reci Tamiš a kroz njega protiče Begej. Već kada ulazite u grad, ono što ćete prvo primetiti jesu lepo uređene i čiste ulice, bez preterane gužve u saobraćaju. Građevine u tom novom radničkom delu deluju socrealistički i estetski ružno u odnosu na stariji deo gde ćete uživati u prostranim trgovima, koji se nižu jedan za drugim – Trg Slobode, Trg Pobede i Trg Jedinstva. U Božićnoj čaroliji oni su uređeni i okićeni sa merom a oivičeni mnogim spomenicima i kulturnih ustanova poput Nacionalnog teatra i Opere.


Spomenik Svete Trojice se nalazi nasred Trga Ujedinjenja, a smatra se jednim od najuspešnijih spomenika barokne umetnosti u Temišvaru. Spomenik je u Temišvar bio prenet iz Beča 1740.godine. Motiv za podizanje spomenika je bilo sećanje na fundamentalne teškoće koje su zadesile Temišvar za vreme rata sa Turcima 1737 – 1739. 


 Dosta građevina je uglavnom iz XVII. veka, a među njima je najviše pravoslavnih crkava, jer je rumunska istorija veoma povezana sa našom, pa ćete u ovom gradu videti nekadašnje sedište Srpske Vojvodine koje je danas Barokna palata, Sabornu crkvu srpske pravoslavne crkve iz 1748. godine, a možete često čuti i srpski jezik, jer ovde živi oko 7.000 Srba kao i naš lokalni vodič Saša. 

Naši turist rado dolaze u mali Beč, kako još zovu ovaj grad. Bogata ponuda ugostiteljskih objekata u samom centru može da zadovolji svačiji ukus, a cene u njima i tržnim centrima su malo povoljnije nego u beogradskim. Postoji loša vest za uživaoce cigareta da nigde u kafićima i restoranima nije dozvoljeno pušenje, tako da je jedina opcija ulica i bašte koje su uglavnom bez grejača.



Jedina loša stvar koja ne ide u prilog ovakvim putovanjima stoji stameno između dve države. Na žalost dugogodišnja "ekspeditivnost" obe granične kontrole standardno pokvari i oduži put. Kada 160 kilometara u jednom pravcu "spržite" sa zadržavanjem za 7 do 8 sati, bez vidljive potrebe i uz brzog vozača, jedino sjajna kulturna ponuda to može da amortizuje. Niko odavno ne putuje zbog šverca i osim ručnog minimalnog prtljaga, na graničnom prelaz Vatin (Srbija) – Moravita (Rumunija) imate osećaj da ste blizak rod Pabla Eskobara. Ovakvom "poslovnošću" na dobrom putu su da komšije prestanu da idu drumovima već da nađu alternativu, a pri tome ne mislim na istorijske plinske boce preko Dunava.