Дробета-Турн Северин и Бања Херкулани

 

Рано суботње сунчано мартовско јутро води нас низ Дунав на још једно занимљиво путовање. Границу прелазимо на граничном прелазу Ђердап1. Првог фебруара ове године на румунској страни хидроелектране букнуо је пожар на једном од трансформатора, али је убрзо локализован. 

Римљани су град звали Drobetae. Своје име Турн Северин добио је по торњу саграђеном на брду окруженом јарком, у спомен на победе римског цара Александра Севера. На врху торња (долази се уским спиралним степеницама или лифтом) налази се узана терасица са које се види цео град у свим правцима. На осталим спратовима приказан је град у слици и речи. Неких пет километара низводно некад се налазио Трајанов мост. Дужина моста била је 1.097,5 метара и око хиљаду година важио је за најдужи мост на свету. Мост је пројектовао највећи архитекта тога доба Аполодор из Дамаска. 

"DOMINUS TRAIANO, PONTEM EST SUPER" 

Мост је порушен по наређењу цара Аурелијана (270.–275.) када су Римљани под навалом варварских племена морали да напусте тадашњу провинцију Дакију. Кула је крајем 19. века била у доста оpoнулом стању. По једном извору, поменути стари "каштел" је градио римски император Септимије Север. 

Турци су 1426. године у свом ратном походу напали градић. Помиње се 1449. године kao трговачко место на Дунаву "Северин", током мировног преговора између српског деспота Ђурђа Бранковића и турског султана. Поред Дунава налази се средњевековна трђава. Пред Други светски рат говоркало се о грађењу моста преко Дунава, који би повезао Србију и Румунију, тачније Турн Северин и Кладово. 

Пројектом министарства културе Србије, предвиђено је да се на месту некадашњег монументалног здања направе ласери који ће својим сноповима исцртавати некадашњи изглед моста. Ласер би светлео ноћу, а када би га дотакао неки брод, илузија би нестала, али то до дан данас није реализовано. 

Турн Северин се налази се на крајњем југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Према последњем попису из 2021. године у граду је живело 79.865 становника. У залеђу града налазе се крајња побрђа Карпата, а јужно од града пружа се Влашка низија. Eнергетско je средиште Румуније, у којем се налазе седишта националних енергетских компанија (ако изузмемо Букурешт као главни град). Осим енергетике, Дробета Турну Северин је позната и по бродоградилишту, машинској индустрији. 

Oво је и важно трговачко погранично пристаниште на Дунаву и на железничкој прузи Верциорова-Букурешт. Ту се на пристаништу одвија велики промет жита, петролеја, живине и других пољопривредних производа. Пешачку зону чувају два цара; дачански и римски, који су били заклети непијатељи. Онда одлазимо у Музеј региона Гвоздена капија (Muzeul regiunii portior de fier -улаз 7 евра), где гледамо макету Трајановог моста, покућство, воштане фигуре, препариране животиње и акваријум са речним рибицама, а у Travel free shoppu купујемо винa (Пино ноар 2015 и један калифорнијски Зифандел по стварно понижавајућој цени), сир и чоколаде.

 

 

Херкулана/Херкулишић

 

Херкулова Бања (Băile Herculane) први пут помиње се 153. године нове ере у време Римљана. Термалне изворе и њихова лековита својства открило је и прво користило локално становништво. Смештена је у долини Црне реке (Cernei, Černe), између планина Мехединци на истоку и Черна на западу.

 

По легенди основао ју је Херкул, јунак и Зевсов син рођен у Теби,  како би повратио снагу после борбе са Хидром. Једна је од најстаријих бања на свету. Историја је ипак преписује Римљанима, у времена освајачких похода на дачке територије.

 

Ту је ране видао Марко Аурелије 153. године. По лековитим својствима својих 19 термалних извора била је препозната у читавом Римском царству.  Aктивих је сада 9.

 

Након Пожаревачког мира 21. јула 1718. године, почиње период реконструкције и модернизације бање. Године 1736. генерал Анреас вон Хамилтон, постављен од стране цара Карла VI да управља Банатом, обнавља бању.

 

Бању су походиле познате личности тог доба као што су цар Јозеф II, цар Франц I и царица Каролина, Oбреновићи, краљ Александар I Карађорђевић, цар Франц Јозеф и царица Елизабет, румунски краљ Карољ (одседао у хотелу "Децебал"). Цар Франц Јозеф је Херкулову Бању описивао као „најлепше одмаралиште на континенту”, а царица Елизабета звана Сиси је у свом дневнику описала природне лепоте овог краја. Jeдно здање офарбано је оном Дел флуересцентном жутом бојом.

 

Бања има део са импозантним хотелима из соцреалистичког периода и део из аустроугарског периода који се обнавља. Између та два дела сељаци продају своје производе: ракију, пекмезе и џемове, ситне јабуке и орахе, сир и сланину. Пазаримо млади, козији сир са зачимским биљем.

 

Нептуново купатило краси улаз са грандиозним стубовима који воде у огромно засвођено предворје са фрескама. У средишту је декоративна керамичка фонтана.

 

У потпуности је сачувано прво казино у овом делу Европе, као и павиљон царске виле Хабсбугових. Данас бригу о бањи воде Немци.

 

Користе се 9 природних извора топле, лековите воде, распоређених дуж долине реке Чарне у дужини од 4 километра. Неки извори имају наглашену концентрацију сумпора, јода, калцијума и брома, а температура   варира од 25°C, преко 45-52°C, до 52-65°C у неким изворима Бања има велику концентрацију негативних јона, па са својим окружењем повољно делује на нервни систем.