Les Enfants de Pyrénées (Deca Pirineja) - LURD, SVETILIŠTE NA PUTU SVETOG JAKOVA

"Bila je jednom davno...
velika stena koju je oblikovao glečer..."

 

Lurd (Lourdes) je grad smešten na jugozapadu Francuske u podnožju Pirineja, na  obali  reke  Gav  de Po (Le Gave de Pau). Bejaše to samo jedan od mnogih, malih, trgovačkih gradova, dok se devojčici Mari Bernar Subiru/Sveta Bernadet (7. janar 1844.- 16. aprila 1879.) nije ukazala Bogorodica. Lurd je otada poznat kao Marijansko svetište, a nalazi se na putu Svetog Jakova (od Pirineja ka Santiagu). Ovde isceljenje traže oboleli. Iako ima oko 17 huljada stanovnika, grad ima 400 hotela, najviše posle Pariza. U oktobru 2012. doživeo je veliku poplavu, kada je nivo vode u pećini dostigao  metar i po.

Godine 778. Karlo Veliki opseda lurdsku tvrđavu, koju u tom trenutku drže Saraceni, predvođeni šeikom Miratom. U tvrđavi vlada velika glad. Ova legenda gradu je dala ime i grb sa orla koji pod noge Karla Velikog spušta pastrmku, te on poveruje da zatočenici ne oskudevaju u hrani. Na nagovor biskupa pristaje da Miratom ostane na dotadašnjoj pozivciji samo da promeni stranački dres i zaigra za hrišćane. Ovaj pristaje i uzima ime Lorus.

U XI i XII veku ovde stoluju grofovi Bižor. Godine 1590. pod voćstvom Henrija IV zamak postaje kraljev posed, poznat i pod imenom "Bastilja Pirineja". Zatvor radi punom parom. Arhitekta Luja XIV predlaže fortifistička poboljšanja objekta, koji njegovi naslednici realizuju. U XIX veku zamak je kasarna.

A, sada se vratimo glavnoj junakinji priče i svetici. Mari je bila najstarija ćerka od četvoro dece mlinara Frankosa i pralje Luzer. Detinjstvo joj nije bilo lako jer je mesto Moulin de Boly zadesila kuga, a potom teška glad. Mlin su izgubili  zbog neplaćenih dugova i novih, modernijih mlinova s kojima se nisu mogli takmičiti, te se porodica preselila u mesnu tamnicu Le Cachot. Mari nije išla u školu, jer je, zbog teške situacije porodice, morala da privređuje. Jednom je tako krenula u šumu, sa sestrom Tionet, po drva za ogrev, beše 11. februar 1858. godine.

Blizu reke Gav, kod Masabjelske pećine začu se neki  šum, a onda joj se Bogorodica ukaza po prvi put, odevenu u belu haljinu, opasana plavim pojasom, a na svakoj je nozi imala žutu ružu, iste boje kao i njena brojanica. Drugo ukazanje beše tri dana kasnije, a treće posle nedelju dana od prvog. Tada joj se Bogorodica po prvi put obratila i kazala je da dolazi sledeće dve nedelje.Te dve nedelje ona je nepismenu devojku uputila u mnoge tajne, ali joj je zabranila da o njihovim susretima ikome išta govori. 

 

 

Kompleks svetilišta čine kripta, Bazilika Bezgrešnog začeća, Bazilika Svete krunice, podzemna Bazilika Pija X i Pećina ukazanja. Prva bazilika u Lurdu sagrađena je na brdu iznad Masabjelske pećine. Svečano je otvorena 1876. godine. Pošto nije bila dovoljana za prihvat svih zainteresovanih vernika 1883. postavljen je kamen temeljac druge crkve, koja je podignuta u podnožju bazilike. Svećano je osvećena 1901. godine.

 

 

 

 

Treća bogomolja nalazi se u samoj pećini i tu je Bogorodičin kip napravljen po Bernadetinom opisu. Svake noći od 1872. godine započinje procesija sveća tačno u  21 sat, a hodočasnici pored sveći i baklji nose i Bogorodičin kip. Procesija traje sat i po a završava se blagoslovom jednog od sveštenika. Za one obolele i željne utehe organizuje se bolesničke procesije.

 

 

Za vreme devetog ukazenja 25. februara Bogorodica je Bernari pokazala joj je jedno mesto u pećini i rekla da tu počne da kopa. Pojavio se prvo manji, pa sve veći mlaz, u pitanju je bio izvor, za čiju će se vodu ispostaviti da je lekovita i iscelujuća. Stoga ne čudi da je najprodavaniji predmet u Lurdu  kanister za vodu, a možete nabaviti u bocu u obliku Bogorodice.

 

Kada se Bernara obratila mesnom župniku Dominiku (1834.-1877.) sa svojojm pričom on joj nije poverovao. Rekao joj je da kada vidi tu osobu neka je pita kako se zove. Što se i desilo,na Blagovesti, 25. marta, kada joj je Bogorodica rekla da je ona „Bezgrešno začeće“. 

Devojka je otišla i to prenela župniku.  Došao je trenutak da se i on zapanji. Nikako mu nije bilo jasno kako je nešto tako moglo da padne na pamet neukoj devojci. 

 

 

Naime, samo četiri godine pre, na praznik bezgrešnog začeća, 8. decembra 1854. godine papa Pije IX (za vreme njegovog pontifikata crkvena država je izgubila najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan; bolovao je od epilepsije) proglasio je bulom "Ineffabilis Deus" dogmu da je Bogorodica začela bez istočnog greha (peccatum originale originans).

Do Bernadetine smrti u 35 godini (koja je i zaštitnica ovog grada) Bogorodica joj se ukazala 18 puta. Ukazanja je 18. januara 1862. godine potvrdila Sveta Stolica, a Bernadet je beatificirao papa Pije XI 1933. godine. Telo Svete Bernadete počiva u staklenom kovčegu u Neversu.

Grad, prema zvaničnim podacima, svake godine poseti šest miliona turista. 

Obilazimo i najveću, podzemnu  bogomolju smeštenu kod ulaza u svetilište, a potom odlazimo do impozatne lurdske tvrđave u kojoj je smešten etnograski muzej (Musée Pyrénéen-kuhinja, prostorija sa oružjem, cisterna kapacieta 130 m3, pirinejska fauna, poljoprivreda i stočarstvo, zanati, nošnje, nameštaj, keramika i predivo, izložba slika i crteža, makete), ali i gradsku pijacu gde umoreni od silne duhovnostimo, nalazimo i hranu za napaćen organizam.

 

Devetka

Upoznajemo se  i sa igrom, koja je u Francuskoj bila popularna četrdesetih godina prošlog veka, a zadržala se u Pirnejima. Nedeljom ili prazničnim danima, ljudi bi kuglali "plantier" na javnim trgovima ili u blizini krčmi. Nešto poput dalmatisnkog "boćanja".

Igra se sastojala u tome da se kuglama ruše kegle. Najčešće se igrala "devetka", a igra se i u "šest" i u "tri". A onda, dalje na put.