Manastir Tumane– grob Miloša Obilića?

Nalazi se na severnom Kučaju, na putu Golubac – Turija. Posvećen je Svetom Arhanđelu. Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić, zet kneza Lazara, u prvoj polovini XIV veka. Dvorovi su mu se, najverovatnije, nalazili u selu Dvorištu, nedaleko od Golupca (ovo selo se ranije zvalo Reka) i bili su nekoliko kilometara udaljeni od manastira Tuman. Ime manastira dolazi otuda što ga je Miloš Obilić gradio kao svoju zadužbinu neposredno pred boj na Kosovu, između 1380. i 1389. godine. Knez Lazar je tada na Kosovo pozvao i Miloša i poručio mu:

"Tu mani pa hajde k meni, jer Turci prekriliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare”.

Po drugoj verziji Miloš je u lovu strelom slučajno smrtno ranio isposnika, Zosima Sinajita, koji je živeo u pećini, u blizini mesta gde se danas nalazi manastir. Miloš ga je na leđima poneo svome dvoru, ali je svetitelj na umoru zatražio od vlastelina da ga spusti na zemlju:

"Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani, tu me mani"

Miloš je na Zosimovom grobu u znak kajanja počeo da zida manastir koji nije uspeo da završi zbog kosovskog boja. Dalja Miloševa tragična sudbina, kažu, posledica je upravo ubistva kaluđera. Nakon što su ga Turci živog isekli sabljama i izboli kopljima, isčezlo je ili nestalo u ognju i sve ostalo što mu je pripadalo u ovom kraju. Istina, Miloš je zahvaljujući svojoj junačkoj smrti dobio u XVIII veku svetiteljski oreol.

Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1924. godine. Po arhitekturi i dekoracijama predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Godine 1993. je potpuno je živopisana i obnovljena, te je zasijala punim sjajem. Tuman je 1966. godine postao ženski manastir. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/Manastir-Tumane.a-4113.43.html#sthash.DLSdHpJb.dpuf

Nalazi se na severnom Kučaju, na putu Golubac – Turija. Posvećen je Svetom Arhanđelu. Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić, zet kneza Lazara, u prvoj polovini XIV veka. Dvorovi su mu se, najverovatnije, nalazili u selu Dvorištu, nedaleko od Golupca (ovo selo se ranije zvalo Reka) i bili su nekoliko kilometara udaljeni od manastira Tuman. Ime manastira dolazi otuda što ga je Miloš Obilić gradio kao svoju zadužbinu neposredno pred boj na Kosovu, između 1380. i 1389. godine. Knez Lazar je tada na Kosovo pozvao i Miloša i poručio mu:

Nalazi se na severnom Kučaju, na putu Golubac – Turija. Posvećen je Svetom Arhanđelu. Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić, zet kneza Lazara, u prvoj polovini XIV veka. Dvorovi su mu se, najverovatnije, nalazili u selu Dvorištu, nedaleko od Golupca (ovo selo se ranije zvalo Reka) i bili su nekoliko kilometara udaljeni od manastira Tuman. Ime manastira dolazi otuda što ga je Miloš Obilić gradio kao svoju zadužbinu neposredno pred boj na Kosovu, između 1380. i 1389. godine. Knez Lazar je tada na Kosovo pozvao i Miloša i poručio mu:

"Tu mani pa hajde k meni, jer Turci prekriliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare”.

Po drugoj verziji Miloš je u lovu strelom slučajno smrtno ranio isposnika, Zosima Sinajita, koji je živeo u pećini, u blizini mesta gde se danas nalazi manastir. Miloš ga je na leđima poneo svome dvoru, ali je svetitelj na umoru zatražio od vlastelina da ga spusti na zemlju:

"Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani, tu me mani"

Miloš je na Zosimovom grobu u znak kajanja počeo da zida manastir koji nije uspeo da završi zbog kosovskog boja. Dalja Miloševa tragična sudbina, kažu, posledica je upravo ubistva kaluđera. Nakon što su ga Turci živog isekli sabljama i izboli kopljima, isčezlo je ili nestalo u ognju i sve ostalo što mu je pripadalo u ovom kraju. Istina, Miloš je zahvaljujući svojoj junačkoj smrti dobio u XVIII veku svetiteljski oreol.

Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1924. godine. Po arhitekturi i dekoracijama predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Godine 1993. je potpuno je živopisana i obnovljena, te je zasijala punim sjajem. Tuman je 1966. godine postao ženski manastir. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/Manastir-Tumane.a-4113.43.html#sthash.DLSdHpJb.dpuf

"Tu mani pa hajde k meni, jer Turci prekriliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare”.
Po drugoj verziji Miloš je u lovu strelom slučajno smrtno ranio isposnika, Zosima Sinajita, koji je živeo u pećini, u blizini mesta gde se danas nalazi manastir. Miloš ga je na leđima poneo svome dvoru, ali je svetitelj na umoru zatražio od vlastelina da ga spusti na zemlju:
"Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani, tu me mani"
Miloš je na Zosimovom grobu u znak kajanja počeo da zida manastir koji nije uspeo da završi zbog kosovskog boja. Dalja Miloševa tragična sudbina, kažu, posledica je upravo ubistva kaluđera. Nakon što su ga Turci živog isekli sabljama i izboli kopljima, isčezlo je ili nestalo u ognju i sve ostalo što mu je pripadalo u ovom kraju. Istina, Miloš je zahvaljujući svojoj junačkoj smrti dobio u XVIII veku svetiteljski oreol.
Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1924. godine. Po arhitekturi i dekoracijama predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Godine 1993. je potpuno je živopisana i obnovljena, te je zasijala punim sjajem. Tuman je 1966. godine postao ženski manastir. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/Manastir-Tumane.a-4113.43.html#sthash.DLSdHpJb.dpuf

Nalazi se na severnom Kučaju, na putu Golubac – Turija. Posvećen je Svetom Arhanđelu. Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić, zet kneza Lazara, u prvoj polovini XIV veka. Dvorovi su mu se, najverovatnije, nalazili u selu Dvorištu, nedaleko od Golupca (ovo selo se ranije zvalo Reka) i bili su nekoliko kilometara udaljeni od manastira Tuman. Ime manastira dolazi otuda što ga je Miloš Obilić gradio kao svoju zadužbinu neposredno pred boj na Kosovu, između 1380. i 1389. godine. Knez Lazar je tada na Kosovo pozvao i Miloša i poručio mu:
"Tu mani pa hajde k meni, jer Turci prekriliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare”.
Po drugoj verziji Miloš je u lovu strelom slučajno smrtno ranio isposnika, Zosima Sinajita, koji je živeo u pećini, u blizini mesta gde se danas nalazi manastir. Miloš ga je na leđima poneo svome dvoru, ali je svetitelj na umoru zatražio od vlastelina da ga spusti na zemlju:
"Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani, tu me mani"
Miloš je na Zosimovom grobu u znak kajanja počeo da zida manastir koji nije uspeo da završi zbog kosovskog boja. Dalja Miloševa tragična sudbina, kažu, posledica je upravo ubistva kaluđera. Nakon što su ga Turci živog isekli sabljama i izboli kopljima, isčezlo je ili nestalo u ognju i sve ostalo što mu je pripadalo u ovom kraju. Istina, Miloš je zahvaljujući svojoj junačkoj smrti dobio u XVIII veku svetiteljski oreol.
Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1924. godine. Po arhitekturi i dekoracijama predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Godine 1993. je potpuno je živopisana i obnovljena, te je zasijala punim sjajem. Tuman je 1966. godine postao ženski manastir. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/Manastir-Tumane.a-4113.43.html#sthash.DLSdHpJb.dpuf

Nalazi se na severnom Kučaju, na putu Golubac – Turija. Posvećen je Svetom Arhanđelu. Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić, zet kneza Lazara, u prvoj polovini XIV veka. Dvorovi su mu se, najverovatnije, nalazili u selu Dvorištu, nedaleko od Golupca (ovo selo se ranije zvalo Reka) i bili su nekoliko kilometara udaljeni od manastira Tuman. Ime manastira dolazi otuda što ga je Miloš Obilić gradio kao svoju zadužbinu neposredno pred boj na Kosovu, između 1380. i 1389. godine. Knez Lazar je tada na Kosovo pozvao i Miloša i poručio mu:

"Tu mani pa hajde k meni, jer Turci prekriliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare”.

Po drugoj verziji Miloš je u lovu strelom slučajno smrtno ranio isposnika, Zosima Sinajita, koji je živeo u pećini, u blizini mesta gde se danas nalazi manastir. Miloš ga je na leđima poneo svome dvoru, ali je svetitelj na umoru zatražio od vlastelina da ga spusti na zemlju:

"Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani, tu me mani"

Miloš je na Zosimovom grobu u znak kajanja počeo da zida manastir koji nije uspeo da završi zbog kosovskog boja. Dalja Miloševa tragična sudbina, kažu, posledica je upravo ubistva kaluđera. Nakon što su ga Turci živog isekli sabljama i izboli kopljima, isčezlo je ili nestalo u ognju i sve ostalo što mu je pripadalo u ovom kraju. Istina, Miloš je zahvaljujući svojoj junačkoj smrti dobio u XVIII veku svetiteljski oreol.

Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1912. godine. Po arhitekturi i dekoracijama predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Godine 1993. je potpuno je živopisana i obnovljena, te je zasijala punim sjajem. 

Tuman je 1966. godine postao ženski manastir.

Istražujući dostupne podatke o manastiru Tumanu, došlo se i do spisa sveštenika S. Pajevića, koji baca novo svetlo na tajanstveno predanje i otvara neke nove mogućnosti. Kao očevidac događaja, pomenuti sveštenik je opisao kratak istorijat manastira i predanja u vezi sa njegovim osnivanjem, kao i same događaje sa početka gradnje.

Između ostalog, pomenuo je otkrivanje moštiju Svetog Zosima i pronalaženje drevnog groba. Upravo pomen tog groba otvora dileme. Sveštenik Pajević spominje da na sredini crkve postoji grob sa dobro očuvanim kostima. Grob Miloša Obilića?

Nalazi se na severnom Kučaju, na putu Golubac – Turija. Posvećen je Svetom Arhanđelu. Po predanju, podigao ga je Miloš Obilić, zet kneza Lazara, u prvoj polovini XIV veka. Dvorovi su mu se, najverovatnije, nalazili u selu Dvorištu, nedaleko od Golupca (ovo selo se ranije zvalo Reka) i bili su nekoliko kilometara udaljeni od manastira Tuman. Ime manastira dolazi otuda što ga je Miloš Obilić gradio kao svoju zadužbinu neposredno pred boj na Kosovu, između 1380. i 1389. godine. Knez Lazar je tada na Kosovo pozvao i Miloša i poručio mu:
"Tu mani pa hajde k meni, jer Turci prekriliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare”.
Po drugoj verziji Miloš je u lovu strelom slučajno smrtno ranio isposnika, Zosima Sinajita, koji je živeo u pećini, u blizini mesta gde se danas nalazi manastir. Miloš ga je na leđima poneo svome dvoru, ali je svetitelj na umoru zatražio od vlastelina da ga spusti na zemlju:
"Neka ti je oprošteno, zlo mi ne učini namerno. Tu me mani, tu me mani"
Miloš je na Zosimovom grobu u znak kajanja počeo da zida manastir koji nije uspeo da završi zbog kosovskog boja. Dalja Miloševa tragična sudbina, kažu, posledica je upravo ubistva kaluđera. Nakon što su ga Turci živog isekli sabljama i izboli kopljima, isčezlo je ili nestalo u ognju i sve ostalo što mu je pripadalo u ovom kraju. Istina, Miloš je zahvaljujući svojoj junačkoj smrti dobio u XVIII veku svetiteljski oreol.
Sadašnja crkva, zidana na temeljima starog manastira, potiče iz 1924. godine. Po arhitekturi i dekoracijama predstavlja vernu kopiju crkava moravske škole. Godine 1993. je potpuno je živopisana i obnovljena, te je zasijala punim sjajem. Tuman je 1966. godine postao ženski manastir. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/Manastir-Tumane.a-4113.43.html#sthash.DLSdHpJb.dpuf