четвртак, 17. јануар 2019.

Srednjovekovna Italija- Ferara – degustacija uz srednjovekovne zidine



 

Evo iz Modene stižemo u renesansnu Feraru u delti reke Po (Po di Volano), ne napustivši  regiju Emilija Romanja (šesti po veličini grad u pokrajni). I ove je, ispostaviće se, u pitanju srednjovekovni utvrđeni grad, koji danas opsedaju uglavnom biciklisti i turisti. 


Grad je opasan drevnim zidinama u dužini od devet kilometara, većinom izgrađenim u XV i XVI veku. Spadaju u najočuvanije u celoj Italiji, pored onih u gradu Luka. Nema potrebe naglašavati da je i ovo mesto pod zaštitom UNESCO-a od 1995. Setite se porodice Este koje smo već pominjali i to da su oni ovde stolovali. Štošta toga su i podigli za vreme svoje vladavine, što možete i videti, uzimajući u obzir da je grad 201. zadesio zemljotres. Čak i plafon našem skromnog hostela bio je freskoslikan. No, ono što nije plod nasleđa stiglo je 2006. godine kada je ovde otvoren italijanski ogranak čuvenog muzeja Ermitaž. Grad danas ima značajan udeo imigrantskog stanovništva, doseljenika (10%).


Porodica Este je u XIV veku sazidala impresivno utvrđenje Castello Estense od opeke sa vodenim kanalom okolo njega i sa četiri kule. Ne znam da li su i nabavili krokodile za zaštitu, ali tamo danas postoje samo neke fontanice. Suteren ove impozantne nekretnine krije tamnice za one neposlušne ili loše platiše.

Na ovdašnjem Univerzitetu izgrađenom 1391. Koperniik se školovao. Manastir Hristovog tela (Monastero del Corpus Domini) dom je posmrtnih članova ugledne porodice  Este: Alfonsa I, Alfonsa II, Erkolea I, Erkolea II, Lukrecije Bordžije, Elenore Aragonske i mnogih drugih. 


O istoriji grada možete se obavestiti u Gradskom istorijskom arhivu koji poseduje veliki broj važnih povesnih dokumenata od XV veka naovamo. Za starije spise moraćete da odete u Nadbiskupski istorijski arhiv.

Ferara je bila naseljena u VII veku p.n.e. Po prvi put se pominje 753. godine u spisu langobardskog kralja Aistulfa. Menja vlasnike te je u posedu papa (774. - 986), u XII veku je slobodan grad i član Lombardijske lige gradova. Od 1208. tapiju na nju dobija porodica Este. Od 1598.-1797, smrću Alfonso II ulazi u sastav Papinske države. Sastavni deo Kraljevine Italije je od 1860. godine. U II svetskom ratu doživljava snažno nemačko bombardovanje.

 

Sumrak je i suočavamo se sa zlokobnom skulpturom Đirolama Savonarola, fratara i kratkotrajnog vladara Republike Firence (1494. – 1498). Na glavu je, prateći današnje trendove nabio dominikansu kapuljaču. Njegov revolucionarni duh i drska tvrdnja da je papa Antihrist došli su mu glave, pa su s njim podložili lomaču (23. maja 1503.). Mimoiliazimo bolnicu Svete Ane (u kojoj je ludovao 1579.-1586. pesnik i plemić Torkvato Taso koji je Oslobađao Jerusalim a stihove pisao Cvijeti Zuzorić), romaničku katedralu Svetog Jurja (gradio ju je Đuđieljmo I Adelardi koji je u njoj i sahranjen 1146.), renesansni kampanil (samostalni zvonik; 1451.–1493; poslednji sprat dodat krajem XVI veka), gradsku skupštinu, nekadašnji dvor Esteovih iz XVIII veka. 


Tu je i kuća pisca Ariosta  u kojoj je preminuo 1532. godine. Ljudi gledaju otvoreni bioskop stojeći, tu je i poneki unezvereni pas, a mi smo zadovoljno što je naš Filmstreet ipak mnogo komforniji i gostoljubiviji.

 

Kad smo već kod hrane, ovdašnja kuhinja, fuzija je regionalnih jela i tradicionalnim venecijanskih recepata. Naša preporukka je Al Brindisi vinski bar, najstariju osteriju na svetu!  Ovde ćete pronaći i hleb sa zaštićenim geografskim poreklom, ali i sa statutom iz XIII veka po čijem slovu: „pekara ne sme da bude na mestu koje je mnogo bučno i prometno jer se tamo  testo ne može lepo podići...“ A ako biste da se zasladite pravac Via Bolonja i dve adrese: „Gelateria degli Angeli" ili „Gelateria Baluardi".



 
 

Ulazeći u pešačku zonu, sa prikrivenim oduševljenjem otkrivamo da je, ovde, u Via Mazzini, degustacija vina i hrane. Po ceni od osam evra imamo prilike da sjedinimo tri ganga i tri vina u okviru manifestacije Vino i muzika, koja se odvija po peti put od 15-16. septembra 2018. 

 

Od vina moje simpatije osvaja Bufalo Nero vinarije Nero del Bufalo iz Ravene, kupaža 80 % merloa i kaberne sa 12 % alkohola. Probam i Albana passito DOCG Carta Bianca (Faenza) i  Eppigio Romagna Sangiovese DOC anno 2012, vinarije Bulzaga (Fanza). Uz to grickamo i namaze od tartufa, sireve, mortadele i pršute, raviole s bundeva punjenjem..

 
 
 
 

Sledeći dan započinjemo proučavanjem rodoslova porodice Este. Nikola III od Este (1393.-1441.) ugostio je nekoliko papa, pa je 1438. u Ferari održan crkveni koncil (sabor). Ni privatan život mu nije bio nezanimljiv. Ženio se triput; prva žena mu nije podarila poroda, drugu je smakao (21. maja 1425.). Legenda kaže da zaskočio osamsto ljubavnica, a rezultat je pet dece iz braku a dokazanih vanbračnih jedanaest.

Njegov sin Erkole I (1471.-1505.) dobio je titulu vojvode i 1452. carske feude Modene i Ređa od cara Fridriha III. Papa ga je 1471. imenovao za vojvodu Ferare. Ratovao je sa Mletačkom republikom, a ženama se nije bavio. Bio je veliki mecena umetnosti, posle Medičija jedan od najznačajnih mecena u Italiji XV-XVI veka. Za vreme njegovog mandata sagrađene su neke od najvažnijih gradskih zdanja po projektima Rosetija. Kompozitori iz čitave Evrope dolazili su tada u Feraru.

Alfonso I oženio se Lukrecijom Bordžijom i nastavio s uspehom rat sa Venecijom. Papa ga je ekskomunicirao 1509, a on je najurio papsku vojsku i obranio Ravenu. Sa sledećim papama nije ratovao. Nije bilo potrebe, kad im jednom pokažeš. Njegov sin Erkole II oženio se sa ćerkom francuskog kralja Luja XII. Sledeći u nizu, Alfonso II uzdigao je slavu Ferare i bio je mecena umetnosti i nauke, ali je bio i poslednji vladar grada iz ove ugledne porodice, pošto nije imao muške čeljadi.

Sada je pravi trenutak da sa teorije pređemo na praksu. Idemo u razgledanje grada. Među najlepšim palatama je Dijamantska palata (Palazzo dei Diamanti) koja ime duguje kamenim blokovima na fasadi u obliku dijamanata. U njoj se nalazi Nacionalna galerija slika s velikom kolekcijom vrednih slika.

Palatča razuma (Palazzo della Ragione) građena je od 1315.-1326. godine u gotiskom stilu i obnovljena posle II svetskog rata.

Palazzo Schifanoia iz 1385. godine gradio je Alberto V, a danas je muzej. U njoj se nalaze freske s prikazima života Esteovih, knjige s minijaturama, kolekcija novčića i renesansnih medalja. Tu su i prikazi horoskopskih znaka. Predvorje je ukrašeno štuko dekoracijama. 

Sinagoga i  Jevrejski  muzej nalaze se u blizini katedrale i dvorca. U toj  ulici nalazio se geto u kojem su Jevreji bili izdvojeni od 1627. do 1859. godine. 


Tumramo, još malo, mračnim srednjim vekom oličenim u Via delle Volte, dugačkom, uskom ulicom, popločanom oblim rečnim  kamenjem. Nekada su ove bili magacini i magaze, nekad krčme i bordeli. No, vreme je bilo za noćni predah. 

Manje od 50 kilometara od Ferare pronaći ćete pitoreskno ribarsko naselje, Komakio (Comacchio) koje zovu i „Mala Venecija“. No, za njega nismo imali vremena. Vreme je bilo za povratak kući.

Нема коментара:

Постави коментар