Tirkizni dragulj Egejskog mora

(ultimativni turistički vodič po Tasosu)

U staroj Grčkoj vreme se merilo periodom između olimpijskih igara. Smatra se da su prve ovakve igre održane 776. godine pre naše ere. Olimpijske igre održavane su u čast Herala, Zevsovog sina, kako bi se bodrio narodni duh i širilo prijateljstvo. Za vreme olimpijskih igara, svi sukobi su prekidani. Tako i mi danas prekidamo poslove i svakodnevni stres, odlazeći na godišnji odmor, da udahnemo preko potrebnu energiju, do sledeće godine i sledećeg odmora. Grci su svetu podarili i maratonsku trku, spomen na glasnika Filipida koji je 1. septembra 490. godine p.n.e. pretrčao stazu dužine preko 42 kilometara, kako bi Atinjane obavestio o pobedi nad Persijancima. Izgovorio je reč “Pobeda” i pao mrtav od iscrpljenosti. U to ime od 1896. godine trče se ove trke, ali na svu sreću, niko ne umire. Po nekim drugim izvorima, glasnik je preživeo, čak štaviše otrčao dalje nekim svojim poslom (da uplati Loto?!).

Da odmah nešto raščistimo. Tasos je grčko ostrvo, a Mitos njihovo, najpoznatije svetlo pivo. U ponudi su još Amstel i Hajniken. Najpoznatije vino je Recina Macedonikus, a pronađe se pokoji Shiraz i Kaberne. Što se ostrva tiče, Tasos je najsevernije ostrvo Egejskog arhipelaga. Ono što ga izdvaja od bezbroj drugih ostrva u Grčkoj, svakako je gusta šuma, pa ga nazivaju i zelenim ostvom. Od planinskih vrhova do mora, spuštaju se nepregledne, guste borove šume. Lepoti Tasosa doprinosi i kristalno čisto more, koje ga okružuje, kao i mnoštvo skrivenih uvala, plaža, maslinjaka, manastira i arheoloških nalazišta. Do ostva se stiže feribotima iz Kavale, posle polučasovne plovidbe. Na tom putu će vas pratiti jata galebova, koje možete nahraniti i usnimiti. Dok polako pristajete u Limenas, glavni grad na ostrvu Tasos, učiniće vam se šuma, koja ga okružuje, prosto hrli u grad. Zgrade su građene u tradicionalnom stilu, sa izraženim vizantijskim uticajima. Okućnicu čini raznobojno cveće i drveće.

Homerove sirene

Tasos je u prošlosti bio deo makedonskog tla. Razni tektonski poremećaju, prvo su ga pretvorili u poluostrvo, da bi ga, na kraju, potpuno odvojili i pretvorili u ostrvo. Put koji opasuje ostrvo dug je 115 kilometara. Površina ostrva je 398 kvadratnih kilometara. Na njemu živi 15 hiljada stanovnika. Ostrvo ima istoriju koja datira još iz vremena neolita, o čemu svedoče figurice pronađena u Limenariji i u Kastru. Tasos su naseljavali Tračani i Feničani. Bar tako tvrdi otac istorije Herodot. Homer ga pominje u "Odiseji", kada istoimeni trojanski junak luta, tražeći zavičaj, ostrvo Itaku. Nije pronašao rodnu grudu, ali je naleteo na putene sirene. Da li njihova umilna pesma, zvonki glas ili vitki stas, tek heroj je poklekao, al' na trenutak. Poput onih simpatičnih majmunčića, začepio je uši, zažmurio i utekao. Poprilično kukavički, bar za jednog heroja, morate priznati. Godine 700. p.n.e. ostvro kolonizuje pleme Parijana. Predanja govore da su se poprilično obogatili, boraveći na ostrvu. Trgovali su diljem Mediterana, izvozeći vino, mermer i zlato. Sagradili su lep grad sve s kulama i kapijama, čiji su reljefi dočaravali mitološke junake. Grad je imao pozorište, agoru sa propilejima, hramove posvećene Artemidi, Herkulu i Posejdonu. Trgovina je cvetala i za vreme rimske dominacije. Godine 1813. egipatski vezir Mehmed Ali preuzima kontrolu nad ostrvom. Grci su ostrvo pripojili matici, tokom balkanskih ratova, tačnije 18. oktobra 1912. godine. Za vreme II svetskog rata ostrvo su okupirali Bugari.

Tasos obiluje vodom, pošto ima nekoliko reka, bezbroj potoka i izvora. Tako, da je jedno od retkih ostrva, sa pitkom vodom. U blizini sela Maries nalazi se predivno jezero, koje uzvodno pravi slapove i kaskade i sve to u okruženju guste listopadne šume. Takođe, u blizini sela Kastro pogledajte predivan vodopad. Delom i zbog toga, dani, a pogotovu noći na Tasosu su izuzetno prijatni, čak i usred žarkog leta. Mnogo toga ovo prelepo ostrvo nudi posetiocima, a tradicionalna gostoljubivost i uvek nasmijana lica domaćina, kao da su zaštitni znak ostrva. Žitelji ostrva bave se pčelarstvom, stočarstvom i poljoprivrednom, tako da ćete jesti retko dobar i čist med, sir i masline. Da ne zaboravimo da pomenemo izuzetnju jagnjetinu u planinskom selu Teologosu (Theologos). Ljubazni domaćini iz taverne "Stelios" sačekali su me sa hladnim uzom, kozijim sirom i filetima bakalara (za meze), a posle neizostavne jagnjetine, sledilo je osveženje hladnim kriškama lubenice. Okreće se na ražnju jagnjetina i kukureci (iznutrice). Porcije su ogromne, a ako ne možete sve da pojedete, u pomoć će vam priteći lokalne mačke. Tada se na drumu pojavila druga mačka, u džipu, Elena, duge zift crne kose, očiju boje lavande i osunčanih sapi, poput neke rasne ždrebice iz izvikanih ergela. I dok smo se mi mrsno gostili, grčki ugostitelji, su poput starih srpskih domaćina, jeli samo salate. Možda, zato što je zdravije, a možda i zbog skromnog porodičnog budžeta.

"Može li ovde negde da se prilegne?" upitah ljubaznog gazdu Stelosa. I da ne zaboravim, kod Grka (i Grkinja) ne, u stvari znači da. Bilo gde da umorni putnik sedne, dočekaće ga slatko i bokal hladne vode. Grci imaju reč ,,filoksenija'', koju prevedemo sa ,,prijatelj sa strancima''. Kako žive, tako i jedu, nekoliko generacija zajedno. Ručkovi traju po par sati, a večere se otežu do kasno u noć. A naveče kada zasvira buzuki, zaigrajte sirtaki, a kelner će vam doneti tanjire (stres eliminatore), suvlaki ili giros za izgladneli organizam. Grci su religiozni, ali i sujeverni, pri čemu "baksuzni" dan nije petak, već utorak 13, dan kada je Konstantinopolj pao u ruke Turaka. Grci su, takođe, strasni pušači i fanatični vozači punoletnih automobila.

Istražite "plivajuću šumu"

Bude me primamnjivi mirisi, koji se šire iz kafeterija i pekara. Vreme je za letnju akciju! Da istražim morske dubine i grčke taverne. Obala je izuzetno razuđena. Ima dve luke: Prinos i Limenas. Put oko ostrva je zanimljiv, sa pregršt vidikovaca, odakle možete uživati u pogledu na tirkizno more, peskovite plaže i planinske vrhove. Hidrogliserima "Flaying Delhins" možete brzo stići do Kavale, ako imate takve namere. Osvežavam se hladnom oranžadom (portokoladom) i kakao ćeten alvom, a onda u potragu za prevoznim sredstvom!

Na Tasosu, po vrlo povoljnim cenama, (naročito za više dana), možete iznajmiti automobil ili motorcikl. Ne libite se da, oko cene, pregovarate sa vlasnikom agencije. Skoro sva kola, čak i skromnija, imaju ugrađenu muziku. Poneka i klimu. Možete i otvoriti prozor, kako bi osetili vetar u kosi. Onda obiđete sve plaže, zabačene, osamljene uvalice, simpatična sela u kontinentalnom delu Tasosa. Pripazite, lokalni putevi ka selima su, uglavnom prašnjavi, izrovani, bez asfalta. Cene bezolovnog benzina su povoljne, a "Matiz" troši zanemarljivih 5l/100 km. Konfiguracija terena dozvoljava da velike delove puta provozate "na leru" Grci pametno biraju kola živih boja, a tako i kreče kuće, pa su male šanse da se "ukucate" u neku takvu pokretnu ili nepokretnu prepreku na putu. Ako uzimate motorcikl, moja je preporuka da obavezno nosite kacigu. Ja sam uzeo "Matiza" koji se sjano pokazao na prašnjavom putu do Teologosa. Pravi Camel Trophi Tasos 2007. Nažalost, mališa nije uspeo da se, od Mikros Prinosa, izbori sa izlokanim putem, serpentinama i kamenim blokovima. Tako sam ostao na putu ka manastiru Svetog Pantelejmona. Nevoljno sam konstatovao da u opremi nema dizalice. Sam Bog mi je poslao svoje zemaljske službenike, kada su mi najviše trebali. Mladi kaluđer je odmah krenuo da mi pomogne, kako bismo izvukli kola, dok je stariji, svo vreme nešto gunđao i pogledao u nebesa. Savetovali su mi da nastavim put. Rekoh im da sam shvatio opomenu i da se neću inatiti.

"Možeš onda peške," reče mi monah. Pogledah strmi, prašnjavi put, usijano sunce, počešah se po temenu, pa onda bacih pogled na sat. I odustah. Sa sudbinom se nije igrati, osim ako nisi siguran da možeš pobediti. A ja nisam bio. Tako mi nedostupna osta manastirska pećina i izvor svete vode.

Limenas je glavni grad i administrativni centar ostrva. Grad ima 3.500 stanovnika i sagrađen je na mestu antičkog grada Tasosa. Svoj današnji izgled, Limenas je počeo da dobija sredinom X veka, doseljavanjem stanovništva iz Panagrije, ali i izbeglica iz Male Azije i Trakije (1922.). Pored dve gradske plaže, u okolini postoje desetine prelepih plaža do kojih je obezbeđen besplatan prevoz mini busevima. Grad ima dve luke: staru, u koju sad pristaju ribarski brodići i novu, u koju pristaju trajekti. Na samom ulazu u luku, nalazi se velika statua dva delfina od belom mermeru. Nova luka se naziva i Delfinova. Uz samu obalu su taverne. U nekoliko centralnih ulica, prodaju se suveniri, kao i izuzetno kvalitetno maslinovo ulje i med. Ne propustite da posetite amfiteatar, dva utvđenja iznad grada (odlično mesto za sunčanje), kao i sam vrh brda Tasos, visok 156 metara, sa koga se pruža sjajan pogled na grad. U samom gradu ćete pronaći preko desetak arheoloških nalazišta.

Limenarija je drugi po veličini gradić na ostrvu. Nalazi se na jugozapadnoj strani ostrva, proteže se od uvale (sidrišta) Tripiti do naselja Kaliva. Ima oko dve hiljade stanovnika. Okružen je predivnim plažama, koje sunce obasjava duže nego ostala mesta na ostrvu. Iznad luke se nalazi palata "Palataki" (mala palata), vila porodice Krup, s početka XX veka. Smestila se u lepom borovom parku, pa stazom možete sići na plažu, koja se zove Metalia beach. Plaža je velika i malim tunelom je povezana sa jos jednom. Ceo prostor je lepo uređen, pun mermernih skulptura, a u blizini je i jako stara livnica, koja je radila do 1960. godine. U gradu se nalazi poznata umetnička škola, pa umetnici, potekli iz nje, na plaži, izlažu svoje radove. Drugog dana Uskrsa, priziva se kiša, a u avgustu preskače vatra. Mesto ima puno prodavnica, kafića, taverni, internet cafea i dve diskoteke na izlazu iz grada. Idealno mesto da "DJ save my life!" Kada je vedro, odavde se može vidite planina Atos (Sveta gora). Iz Limenarije, seoskim putem, kroz plantaže maslina, možete stići do živopisnog sela Kasto i boljim, asfaltnim putem do sela Maries.

Potos je simpatičan gradić na jugozapadnoj strani ostrva, na svega tri do četiri kilometra udaljen od Limenarije. Usput ćete proći pored par vidikovaca, pa ne oklevajte da zastanete i uživati u krajoliku. Mesto je malo, samo sa jednom ulicom , ali sa dosta prodavnica, kafića i kafeterija, koje pružaju izuzetnu zabavu i provod u večernjim satima. Posetite neku od odličnih pekara i poslastičarnica. Čokoladni zalogaji iznenađenja umotani u staniol i skriveni od radoznalih pogleda, pružiće vam izuzetan hedonistički doživljaj. Iz Potosa možete ići u najveće selo na ostrvu, Teologos. Selo je kao iz prohujalih vremena, sa lepim kućama i crkvom. Ulice su dosta uske.

Panagia (Bogorodica) je živopisno i romantično selo, koje je nekada nosilo ime Anastasios. U njegovom središtu je kafana, skrivena ispod velikih platana. Ovde se okupljaju meštani i radoznali turisti. Tu je i lokalni pop. Kuće okrečeno u belo, bašte prepune muškatlama i begonijama, lenje mačke, koje se tegle po junskoj vrućini i bake koje vredno rade ručne radove (heklaju, izrađuju goblene). Videćete i drvo ljubavi, fontane, jednom rečju, prava minijaturna Venecija.

Kada se sa neke od fontana, napijete ledene vode, bacite pogled na vrhove Profitis Illias (1100 m) i Ypsario (1206 m). Ako gorite od želje za planinarenjem, odavde je to idealno, to jest najbliže je, ali je i uspon naporniji. U blizini naselja nalazi se pećina Drakotypa. Jedno sasvim nesvakidašnje iskustvo doživećete, ako ovo mesto posetite za vreme karnevala. Budite spremni na smišljene provokacije, ali i potoke crnog vina u slavu boga Dionisa. Svako vreme u godini koristi se za raznolike proslave života. Spomenimo samo vašar koje se odvija svake godine 15. avgusta i paljenje Jude veče pred Uskrs.

Luka Prinos (Skala Prinos) je druga po veličini luka na ostrvu. Odavde, na svaki sat, kreću trajekti za Kavalu. Meštani tvrde da pravo s borove grane, možete zaroniti u more. Veoma živ grad, naročito ponedeljkom, kada je velika pijaca u selu Prinos. Ovde je pravo mesto za kupovinu organskog maslinovog ulja marke "Kardiofilo". Ako želite da istražite sela iznad Prinosa, posle oko pet kilometara, doći ćete do Megalo i Makro Prinosa. Megalo Prinos ima dve sjajne taverne. Moja preporuka je restoran "Andreas" (sa plavim stolicama). Na trenutak ćete se vratiti u detinjstvo. Sedeći pod stoletnim drvetom raskošne krošnje, poput onih iz bašta naših baka. Ne pitajući me, donose mi bokal hladne vode i kandirano voće. Naručujem nes frape. Megalo i Mikro Prinos nazivaju se još i Kazaviti. Kamene plemićke kuće, sa drvenim balkonima, kafa na trgu i lokalne poslastice u tavernama, sasvim su dovoljan posticaj, da se ova oblast poseti. Iz Makro Prinosa uzani makadamski vodi dalje, do vidikovaca i vrhova Rachi (1078 m) i Dyo Kefales (1030 m). Ako nastavite još dalje, dolazite do vrha Spathi (810 m). Najuporniji, ako nastav, vratiće se u Mikro Prinos.

Luka Kalirači (Skala Kallirachi) postoji od 1997. godine. Iznad nje se nalazi istoimeno selo. Živopisne taverne nude sjajan izbor sveže pripremljene ribe i plodova mora. Zato proniknite i na ovaj način u morske dubine!

Luka Marion (Skala Marion) je ljupko ribarsko mestašce. U blizini je peščana plaža Axprax i rt Kefalas. Rt ima nekoliko pećina, u koje se ulazi sa morske strane. Kada krenete dalje putem, vrlo brzo ćete naići na peščanu plažu Trypiti. Ne oklevajte da se, na ovom mestu, okupate, jer je obala strma, pa nećete pešačiti, već odmah ulazite u duboku vodu.

U Potamiji sedeh u porti mesne crkve i čekah da se otvori Vangisov muzej (10-13 i 18-21 h). Nestašna deca iz susedne kuće, punili su male balončiće vodom i bacali ih na prolaznike. Ni crkveno dvorište nije bila zaštićena zona od njihovih marifetluka. Lokalna crkva je vrlo lepa, ali je u njoj zabranjeno fotografisanje. I iz ovog mesta možete krenuti na planinarenje po Ipsarionu.

Gde da bacim peškir?

Najlepše i najčistije plaže sa najbistrijom vodom ponosno nose zastavice Evropske unije. Možete da birate da li više volite da se kupate u smaragdnoj, tirkiznoj ili čak modroj boji mora. Na raspolaganju vam je čitava paleta plavo-zelenih tonova i nijansi. Plaže su, takođe, raznolike po svom sastavu: peščane, šljunkovite ili stenovite. Zahvaljujući njihovoj brojnosti, na njima ne vlada gužvi. Najpoznatije plaže nose bombaste nazive poput: Golden Beach, Chrisi Ammoudi, Limenaria, Pefkas, Glifada, Potos, Makryammos, Paradise Beach i Metalia beach. Za razliku od većine egejskih ostva, Tasos ima blagu klimu, bez jakih vetrova.

U samom Limenasu pored velike gradske plaže sa bezbroj kafića i taverni, na samom njenom kraju, nalazi se izdvojena, simpatična plaža Karnagio sa istoimenim kafićem. Da biste kulirali na ovoj intimnoj plaži, nije, čak, ni potrebno da popijete nešto u, inače, prvorazrednom kafiću. Pušta se sjajna ambijetalna muzika, plaža ima ležaljke, suncobrane i tuš, jedino što u plićaku ima ježeva. Idelno mesto za chilly out. Iznad kafića se nalazi mala crkvica, a put, dalje kroz šumu vodi do starih utvrđenja.

Limenarija ima jednu dugačku peščanu plažu dugu oko dva kilometara i široku oko 45 metara, kao i nekoliko manjih, takođe, peščanih plaža. Plaža su opremljene ležaljkama i suncobranima, koji se ne naplaćuju, već su vlasništvo kafića, pa se od vas očekuje da popijete piće-dva. Sledeće mesto koje ima lepu plažu je Pefkari. Ona se nalazi u gustoj borovoj šumi. Plaža Pefkari je, uglavnom, od peska i sitnog šljunka, ako zanemarimo nesrećan ulazak u vodu, gde ćete nabasati na krupniji šljunak, klizavi krupniji kamen, pa čak i na ježeve. Ovde ćete uvek pronaći slobodnu lezaljku i suncobran ili mesto u nekom od nekoliko kafića i restorana. Plaža je idealna za bavljenje sportovima na vodi. U blizini plaže je i prostrani parking. Na istočnoj strani sela nalazi se lepo uređen kamp, sa sopstvenom plažom. U sastavu kampa je prodavnica i bar. Naselje Pefkari je predgrađe Potosa. Ne propustite priliku da sa terase hotel "Akti", uz kafu, uživate u izuzetnoj panorami.

Mestašce Potos diči se peskovito-kamenitom plažom Alexandra beach sa ležaljkama i suncobranima. Alternativa je Potos beach, peskovita plaža sa malo stena u vodi. Sledeća plaža je Paradiso beach, koja podseća na havajske. Sa nje ćete ugledati ostrvce Kinira. Ako nastavite još oko tri kilometra, naći ćete se na dugačkoj, peščanoj plaži Golden Beach, koja povezuje naselja Skala Potamia i Skala Panagia. Da ne bude sve kao na filmu, postarale su se pčele, pa oprezno sa klopom na plaži (i one to vole!). Zato prionite na sportove: jedrenje na dasci, vožnja skutera, banane ili panoramski let padobranom. Nastavak plaže Golden beach je plaža Chrysi Ammoudia. Ako duva vetar, na ovoj plaži ćete videti velike talase. Morske dubine kriju razne ribe i predivne prizore, nudeći ih radoznalim očima ronioca i podvodnih ribolovaca. Povremeno, leti, u ribarskoj luci Skala Potamia održavaju se koncerti.

Do plaže Paradiso možete stići kolima, zemljanim, strmim putem. Plaža je uređena, peščana, voda kristalno čista, a ulaz u vodu dugotrajan (plitka). Na plaži se nalazi kafic i restoran, možete iznajmiti suncobran i lezaljke, igrati beach volley.

Sledeća plaža je sušta suprotnost prethodnoj. Sun beach je poludivlja, peščana-kamenita plaža, doduše opremljena malim brojem ležaljki i suncobrana. Pripazite pri ulasku u vodu, tu su ona bodljikava stvorenja, koja mogu da zagorčaju letovanje. Postoji improvizovani kafić, smešten u kamp kućicu, gde se možete osvežiti sokovima, pivom ili sladoledom. Prilaz plaži je idealan, pa pripazite da ne završite u plićaku.

Mesto Aliki ima dve plaže koje deli greben. Prva plaža je predivna, peščana, duga pedesetak metara. Ograničen broj ležaljki i suncobrana, kao i broj mesta za parkiranje, kvari idiličnu scenu. Gužva je i u okolnim kafićima i tavernama. Druga plaža je poludivlja, sastavljena uglavnom od krupnog kamenja na obali i peska u plićaku. Između ove dve plaže je par arheoloskih nalazišta. Čista tirkizna voda i borova šuma unaokolo. Peščana plaža i Kekes beach, stenovita plaža, interesantna pre svega zbog boje more, koje je ovde vrlo duboko - u vodu se ulazi stepenicama.

Sledeća plaža koju obilazimo je Psili Amos. U pitanju je peščana plaža duga stotinak metara. U plićaku je sitan šljunak. Pored kafića, uglavnom dovoljnog broja suncobrana i lezaljki, kad god da se dođe, moguće je baviti se sportovima na vodi i beach volleyem. Automobil se ostavlja na parkingu na magistrali, a onda sledi nekih tridesetak metara pešačenja jednom od nekoliko staza, koje vode do plaža.

Makryamos je mondensko mesto, sastavljeno od kompleksa hotela i bungalovima s fenomenalno uređenom plažom. Ulaz na peščanu plažu se naplaćuje. Ovde se možete baviti mnoštvom sportova od volley beacha, preko košarke i malog fudbala na samoj plaži, do trambolina i malog tobogana.

Na ostrvu ima dosta skrivenih uvalica na kojima se možete osamiti, a i par nudističkih plaža. Konac delo krasi, pa zato da spomenem plažu Tripity, dugu i dovoljno široku, bez gužve, sa dosta ležaljki i suncobrana, sa peskom i sitnim šljunkom celom dužinom, u plićaku je u početku šljunak, ali vas već posle par koraka čeka prijatno iznenađenje, dubina od preko dva metra. Na mestu gde se parkirate, nalazi se kafić.

Hajdemo u planine!

Pored prelepih plaža, Tasos ima da ponudi i tradicionalna planinska sela. U središnjem delu ostrva, nalazi se veliki planinski venac, sa par vrhova koji prelaze hiljadu metara, a najviši vrh Ipsario, na istoimenoj planini, visok je 1206. metara. Planina je bogata rudama gvozdja, zlata i srebra, a njoj se može prići sa raznih strana, saobraćajnim putevima, ali i planinarskim stazama. Malo selo u planini sa ostacima utvrđenja, po njemu je i mesto dobilo ime, Kastro. Selo je najstarije na ostvu i nalazi se na 800 metara nadmorske visine. Svoj procvat doživelo je, dok su gusari harali, a narod bežao u brda. U njemu trenutno živi samo šest porodica. Obiđite staru crkvu na brežuljku, a onda se u lokalnoj rustičnoj taverni osvežite grčkim delikatesom, jogurtom (ustvari pavlakom) sa medom i orasima. Od gazde kafane saznao sam da crkva čuva par veoma starih i vrednih ikona. Iz ovog sela vodi jedan od uspona na najviši vrh na ostrvu, Ipsario. Put do sela je lošiji nego kasnije put do vrha planine. U blizini sela je lep vodopad i ako ne dolazite u sušnom periodu, možda ćete ga i videti. Od Kastra do vrha potrebno vam je oko sat, sat i po vožnje. Možete krenuti i peške, u tom slučaju odvojite oko 4 sata. Usput ćete naići na plantaže maslina, stada ovaca i koze i nekoliko izvora. Kada se popnete, bićete nagrađeni panoramom celog ostrva i većeg broja mesta na obali. Pruža se pogled na grčku obalu i ostvro Atos. U daljini se naziru bugarske planine i Turska.

Iz Kastra se može stići u Teologos za sat, ukoliko imate džip, a ne idite iz Limenarije asfaltnim putem(pola sata). Selo ima lepu crkvu i vrlo je živo. Ovdašnji žitelji rade u Limenariji. Selo je staro (prvi put se pominje 1287.) i nekad davno (za vreme Turaka, od 1479. godine) bilo je prestonica ostrva. Godine 1979. mesto je proglašeno tradicionalnim grčkim naseljem. Ovde možete prisustvovati tradicionalnog grčkoj, pravoslavnoj svadbi. Povorka kreće od mladine kuće, kroz živopisne sokake. Slavlje ekstazu doživljava na lokalnom igralištu, gde se igra, ali i jede i pije. Teologos je, bar što se mene tiče, gastronomski centar ostrva

Do sela Maries možete stići novim asfaltnim putem za oko 30 minuta. Za sve one koje zanima, kako su izgledala grčka sela pre najezde turista, ovo je prava tura. Pogled na nezaboravni zalazak sunca, ubija svaku volju za razgovorom. Ako nastavite dalje, ubrzo dolazite do velikog jezera. Meštani prodaju maslinovo ulje, sir, med, ali su cene dosta visoke. Borov med je mrke boje i izvarednog ukusa. Pazite na stada koza! Ako ne idete u sušnom periodu, moguće je da ćete, ako produžite puteljkom pored jezera, ugledati predivne slapove. Na oko 5 kilometara od sela naići ćete na sjajan vidikovac. Kada se budete vraćali, na putu ka Limenariji posetite manastir Svete Petke.

Grčka mitologija u par kratkih crtica

U početku bi samo Haos, pramaterija u neograničenom prostoru. I bi mrak, čak ni bogova ne beše. Bogovi su bili nalik ljudima, sa njihovim vrlinama i manama. Imali su samo jednu prednost, bili su besmrtni i uvek mladi i lepi. Prva se pojavila boginja Gea i stvori Zemlju. Nasta more i nad njim nebo. Pošto je i dalje bilo dosadno, na scenu stupi bog Eros, koji je oličavao ljubav i životnu snagu, a kao protivteža njenu pojavi se bog smrti Tanatos. Zemljom su se kretala ogromna stvorenja sa jednom okom, Kiklopi. Vrhovni bog je Zevs, sin Gee, stoluje sa Olimpa, a morskim dubinama vlada Posejdon, držeći u ruci moćni trozubac. Preko neba u zlatnim kočijama jezdio je Helios, bog zlatne kose od sunčevih zraka, a naveče bi odlazio na počinak, do narednog dana. Nebeski svod na svojim moćnim plećima držao je Atlas. Isar, prastari naziv za reku Dunav, bio je bog reka. Ulaz u podzemni svet čuva Kerber, troglavi pas.

Boginju Atinu iznedrila je Zevsova glava. Ona je ljudima podarila život i to snagu lava, lukavost lisice, sujetu pauna i plašljivost zeca. Takođe im je darival drvo masline, biljke čija korisna svojsve tek otkrivamo. Afroditu, boginju lepote muž je uhvatio u prevari, isplevši skoro nevidljivu mrežu u koju ju je ulovio, dok je bila u strasnom zagrljaju sa jednim od ljubavnika. Iz njene veze sa Hermom rodio se Hermafrodit, spoj muškog i ženskog principa. Njeni naslednici su i Romil i Rem, osnivači Rima. Meduza potiče iz roda gorgona i ulivala je strah svima svojom pojavom. Ko bi se usudio da je pogleda, okamenio bi se. Glave joj je došao Persej. Slična je i Hidra, čudovište sa zmijsim telom i devet glava, od kojih je jedna besmrtna. Živi u močvarama Peloponeza, a njen otrovan dah uništava živi svet. Muze su štitile umetnike i njiihova dela. Pandora je prva žena sačinjena od ilovače, koju su bogovi ulepšali i udahnuli joj život. Njen muž, Epimetej, zabranio joj je da otvara kutuju, koja se nalazila u kući. Radoznalost joj nije dala mira, otvorila ju je, a iz nje su pokuljala, oslobođena, sva zla sveta. Poslednja je izašla lažljiva Elpida (Nada), koja ljudima pomaže da prežive nesreće i patnje. Zevs je izazvao poplavu, a ljudski rod je spas našao u barci. Kasnije je ova legenda ugrađena u Bibliju, u vidu Nojeve barke.

Pošto je Zevs, u početku, vladao tiranski, Prometej, bog iz porodice Titana, koji je voleo i obučavao ljude, suprostavio mu se. Igrajući na Zevsovu pohlepost, uspeo je da ga prevari i pomogne ljudima i vrati im plamen. Zbog toga je razapet i okovan na liticama Kavaza, muče da žega i studen, a orao mu neprekitno kljuca jetru. Zevs mu je nudio nagodbu, plašeći se i tada njegove snage. Međutim Prometej se žrtvovao za čovečanstvo i kao takav je preteča Isusa Hrista.

Dionis, Zevsov sin, na svet je došao posle dosta problema i sticajem srećnih okolnosti. Na mestima gde mu je majka stradala, podizao je vinograde, pa je postao bog vina. Uvek je okružen veselom svitom, zabavlja se i putuje, ali organizuje i bahanalije. Oslobađa ljude briga i uči ih životnoj radosti. Na Dionisovim žarkama, redovni posetilac bio je Pan, Zevsov brat, pohotno biće, sa rogovima, repom i kozijim nogama. Kažu da se njegova majka uplašila kada ga je na rođenju videla. Živeo je u šumama Arkadije. Bio je lenj, ali je pomagao ljudima.

U Evropu, prelepu ćerku kralja Agenora zaljubio se niko drugo do Zevs. Da bi je zaveo pretvorio se u prelepog bika, oteo ju je i odveo na Krit. Kralja Agenor, očajan, posla svojih pet sinova da je traže. Jedan od njih, po imenu Tas, stiže i do ostrva, čijom lepotom, ali i izdašnim rudnicima zlata biva zaveden, pa tu i osta. Radilo se o ostvu Tasos.

Minotaur, mitsko biće sa ljudskim telom i glavom bika bilo je smešteno u lavirint, kako ne bi plašilo ljude. Da bi pomogao kralju Egeju, Tezej je krenuo da ubije Minotaura. Kako bi se orjentisao u lavirintu poneo je klupko kanapa. Zadatak je uspešno završio, ali je pri povratku zaboravio da crna jedra (koja su označavala loš ishod) zameni belim. Kralj se, razočaran baca u more, koje od tada nosi njegovo ime.

Delal i Ikar uz pomoć dva para krila, sačinjenih od perja i voska, pokušali su da lete. Jedino je bilo bitno da ne lete previše visoko, kako toplota sunčevih zraka ne bi istopila vosak. Ikara su visine ponele, pa odatle i ona naša izreka “Ko visoko leti, nisko pada!”

Edip je usvojen kako bi se onemogućilo stravično proročanstvo, po kome bi on ubio sopstvenog oca Laja. Odrastavši, kreće na put, usput ubija svog biološkog oca i ženi se svojom majkom. Saznavši to, njegova majka Jokasta se obesila, a Edip se oslepio. Froid je sve ovo vešto iskoristio.

Edip je uspeo da nadmudri Sfingu i odgovori na njeno pitanje:

“Koje biće ujutru ima četiri, u podne dve, a uveče tri noge?”

Odgovorio je čovek. Kao beba ide na četiri, posle na dve noge, a u starosti se potpomaže štapom. Ne mogavši to da podnese, Sfinga je momentalno izvršila samoubistvo.

Eros i Psiha vodili su ljubav u raskošnoj palati. Jedini uslov bio je da Psiha ne vidi prelepo lice svog ljubavnika. Kao plod njihove strasti rodila se Hedona (Slast). Stvari sasvim drugačije stoje sa Narscisom. On je sam sebi bio dovoljan. Naime, nagnavši se nad mirnom površinom vode, ugledao je svoj lik i zaljubio se u njega. Ni takva ljubav nije, nažalost srećna, pa je on spas pronašao udavivši se!

Herakle, čuveni junak, Zevsov sin spasao je Hesionu, ćerku kralja Laomedonta. Nakon tri dana borbe sa nemani, junak je uspeo da spase nagu lepoticu. Drugi Zevsov sin, Tantal, neprestalno je vređao bogove i na kraju je zatočen u podzemni svet. Sve mu je poput hrane, nadohvat ruke, ali kad pokuša da je dohvati, ona se izmakne. Kao da to nije dovoljno, nad glavom mu visi ogromna stena. Tako, da pojam, Tantalove muke, simboliše vrhunac patnje. U podzemni svet, Zevs je smestio i Sizifa. On međutim lukavstvom uspeva da prevari i boga Tanatosa. Kažnjen je da neprekidno obavlja uzaludnan posao, da gura kamen uz brdo, a on se na vrhu skotrlja u podnožje. I tako nanovo. Setite se ovoga kada, svakodnevno, odlazite na posao!

Paris, sin trojanskog kralja imao je težak zadatak. Trebalo je da presudi koja od boginja je najlepša: Hera, Atina ili Afrodita. Svaki odgovor, automatski je nosio gnev i osvetu poraženih lepotica. Nešto poput današnjih izbora za Mis sveta. Korupcija je i tada bila na delu. Hera mu je nudila moć, Atina mudrost, a Afrodita sebe. Ni danas ne znamo zbog čega, ali opredelio se za treću. Očigledno je telesna požuda bila jaka. O tome svedoči i njegovo kasnije ponašanje. Zaveden lepotom jedne žene oteo ju je i odveo u Troju. Tako je počeo čuveni rat.

I kada bolje pogledamo grčku mitologiju i bogove, videćemo da je nebo preslikalo sve ono što je karakteristično u ljudskom životu. Ili je bilo obrnuto?

Lidski kralj Krez upitao je čuvenu proročicu Pitiju iz Delfija kako će proteći njegov ratni pohod.

“Ako pređeš reku, propašće jedno kraljevstvo”, odgovori mu ona. Osokoljen, kralj krene u rat. Proročanstvo se ostvarilo. Ali, propalo je kraljevstvo kralja Kreza!

Proročice su se osvetili poznatom basnopiscu Ezopu, koji je u Grčku, kao rob, stigao iz Egipta. Bačen je sa visoke stene u ponor, kada su mu pronašli relikviju, koje su mu proročice podmetnule.

Antički Tasos

•   Mračno doba: 1200.- 1000. p.n.e.
•   Homerovsko doba: 1000.- 800. p.n.e.
•   Period arhajske Grčke: 800.- 510. p.n.e.
•   Period klasične Grčke: 510.- 404. p.n.e.
•   Period helenizma: 404.- 146. p.n.e.
•   Period rimske dominacije: 146.- 400. n.e.
•   Period Vizantije: 400.- 1453.
•   Period pod Turcima: 1453. - 1833.

Kada su stanovnici ostrva Tasos poželeli da sami eksploatišu osvojene tračke rudnike zlata, Kimon je poslao vojsku na pobunjene ostrvljane i deset hiljada Atinjana da ga nasele. Videvši šta im se sprema, stanovnici Tasosa pozvaju u pomoć atinskog rivala, Spartu. U želji da im pomognu sprečava ih katastrofalni zemljotres 464. godine p.n.e, koji je uništio skoro čitavu Spartu.

U gradu Limenasu (Tasosu) posetio sam amfiteatar, agoru, Afroditin hram, obišao ostatke gradskih zidina. Ako krenete od antičke obale, naći ćete se ispred Arheološkog muzeja, u agori, odakle potiče dosta eksponata. Francuski pustolov i istraživač Miler 1863. godine, preneo je u muzej Luvr, delove reljefa sa Koridora bogova, koji datiraju iz 470. godine p.n.e. Ostali značajni spomenici su Spomenik Glavkosu iz VII veka p.n.e, Teagenijev žrtvenik, (dobio je ime po čuvenom atleti, pobedniku mnogih panhelenskih igara). Obiđite odeon i ostatke starohrišćanske bazilike agore iz V veka, a onda put antičkog teatra. Hipokrat kaže da je on postojao i u V veku p.n.e. Ovde se i danas prikazuju antičke drame, u sasvim autentičnom ambijentu. Grad je nadaleko poznat po svome mermeru, u šta ćete se uveriti još u luci, kada ugledate kamione koji ga transportuju. Dakle, ako imate liderske ambicije, mogu vas "isklesati" poput rimslih legionara, u mermeru. Kažu da na ostvu ima i nalazišta nafte.

U gradskom muzeju razgledao sam kolosalnu figuru Tasosa koji u ruci drži ovna, visoku preko tri metra. Pronađena je 1920. godine na lokalitetu antičkog amfiteatra. Moju pažnju privukle su amfore, u kojima se prevozilo vino. Crveno vino se proizvodilo još u IV veku p.n.e, pod strogom kontrolom države, a na amfore se utuskivao žig, ekvivalent današnjoj oznaci "zaštićenog geografskog porekla". Isto vino pomutilo je um Aleksandru Velikom, velikom vojskovođi i biseksualcu, te je za noć zapalio Persopolis.

Sledeće mesto značajno po antičkim nalazištima je Aliki. Posetite antički hram Dioskuron. Od VI veka p.ne. pa sve do VI veka posle Hrista, ovde se nalazi kamenolom, iz kojeg se vadio mermer.

I drahme su otišle u istoriju

Religiski turizam

Tasos je jedno od prvih grčkih ostrva koje je primilo hrišćanstvo, posle posete apostola Pavla 49. godine. Ostrvo raspolaže sa stotinu crkvica i kapela, kao i par manastira. Sveti Danilo je stigao na ostvo Tasos i tamo se povukao u jednu od pećina. Stanovnici Tasosa, čuvši da je svetac na njihovom ostvu, naseljavaju se u njegovoj blizini. Godine 1652. Tasos dobija drugog svetca, Jovana, koji u svojoj 14. godini nije pristao da promeni veru, te je odmah likvidiran.

Manastir posvećem arhangelu Mihailu nalazi se na jugu ostrva, u prelepom zalivu Livadi. na samoj litici iznad mora. Nastanak manastira obavijen je legendom. Krajem XI veka, ovde je živeo izvesni Luka, podvižničkim životom. U početku je živeo kao pustinjak u blizini mesta Teologosa. Tu je sazidao kapelu posvećenu Jovanu Bogoslovu (Teologu). Otud i ime mesta. Međutim, sve češći kontakti sa stanovništvom, remete njegov duhovni mir, pa posle 14 godina provedenih u Teologosu, odlazi na mesto, na kome se danas nalazi manastir arhangela Mihaila. Okružemen golim stenjem, odolevajući svakojakim iskušenjima, tu je proveo dvadeset godina u strogom podvigu. Tu mu se ukazao i arhangel Mihailo, koji mu je saopštio, da ga Bog uskoro očekuje na nebesima. Arhangel Mihailo je tom prilikom, udario štapom o kamen, iz kog je istog trenutka, potekla voda. On posavetova monaha da sa ovog izvora gasi žeđ, a da na tom mestu podigne crkvu. Vernici koji su dolazili i pili vodu sa izvora, bivali su, na volšeban način, isceljivani. Čuda su se dešavala i u vremena turskog osvajanja ostrva. Tadašnji starešina manastira, otac Dimitrije i njegova pastva, u molitvi su tražili spas od osmalijske najezde. Okončavši službu, sišli su na obalu, kako bi nešto upecali za ručak i tamo zatekli ostatke čamce i beživotna tela dva turska nesuđena osvajača.

Manastir je ženski i možete posetiti jedan njegov deo, samo ako ste pristojno odeveni. Ako niste ništa poneli, manastir će vam obezbediti preobuku. Golišave Čehinje jedva su pristale da se ogrnu. Za dobrodošlicu, bićete posluženi ratlukom i ledenom vodom. Sa terase manastira pruža se, možda, najlepši pogled na okolinu. Sama crkva ima lepu kolekciju muzejskih eksponata, od kojih treba izdvojiti oružje i opremu krstaša, ali i klin, kojim je na krstu bila razapeta desna ruka drvodeljinog sina, koji se začeo bezgrešno. Klin je, u carsku riznicu u Carigradu, u IV veku, donela sveta Jelena, majka Konstantina Velikog, prvog rimskog, hrišćanskog cara. Posle pada Carigrada, ova relikvija se kraće vreme nalazila na Svetoj gori, da bi, konačno, stigla na mesto, gde je i danas pohranjena. Klin je neko vreme bio skriven u granama divlje masline, odakle je, noću, svetleo blještavom svetlošću. Tu pojavu zapazio je lokalni pastir Đorđe i o tome obavestio igumana. Crkva čuva i crveno – belu zastavu Ričarda Lavljeg Srca. Zvezdaši ne palite se previše, ne mislim da to ima mnogo veze sa vašim "najdražim bojama". Ipak, ako imate bujnu maštu biće vam dovoljno da sebi dočarate pravi istorijski spektakl. Manastir ima i prodavnicu suvenira sa ikonama i tamjanom. Pogledajte u dubine Egeja i na trenutak, ćete lebdeti, poput galeba.

Ako se malo zaputite iz sela Maries, ugledaćete manastir Uspenja Bogorodice i prekoputa Atos. Ovde čuda nisu potrebna. Bdenje u manastiru, ispunjava srce svakog istinskog vernika. U selu Panagrija postoji istoimena crkva sa predivnom kolekcijom starih ikona (XIV-XVII vek). izdvojimo ikonu Bogorodice Pantovlepuse (svevideće). Tu ćete otkiti i pregršt bakira (lokalnih kovanica).

Napad na sva čula

Pirati su harali ovim ostvom, pa što ne bih i ja. Ovi su napadali sa mora i terorisali žitelje ostva. Ja napadam za stolom, bogatu gastronomsko-hedonističku ponudu Tasosa. Evo na šta sam sve tamo nabasao:

Predjela (mezetluci)

•   Dolmades – sarmice u listovima vinove loze,
•   Bourekaki- pitice od mesa,
•   Fasolia-beli pasulj,
•   Kalamaria-lignje,
•   Melitzano salata – salata od plavog patlidžana,
•   Keftedes-čuftice,
•   Pikilia-raznovrsna mala predjela,
•   Taramo salata-salata od kavijara,
•   Tzatziki- salata od krastavaca, belog luka i jogurta

Glavna jela:

• Mousakas-musaka od plavog patlidžana, krompira, mlevenog mesa prelivena sirom,
• Arni fricasee me maroulia-jagnjeći paprikaš sa salatom,
• Giros- uspravni rotirajući roštilj (kao turski kebab)Souvlaki-marinirani ražnjići,
• Giouvetsi-jagnjeći ili goveđi džuveč,
• Loukanika- kobasica sa krompirom ili pirinčem,
• Pasticio-makaroni sa mesom i bešamel sosom,
• Stifado-teletina sa šargarepom i lukom u paradajz sosu,
• Jemesta- punjene paprike
• Piperies gemistes - zapečeno punjeno povrće

I na kraju da nazdravimo sa grčkom lozom (cupiro) i vinemo se u neslućene pesničke visine :

Nad ostrvom punim čempresa i bora,
Mlado, krupno sunce prži, puno plama;
I trepti nad šumom i nad obalama
Slan i modar miris proletnjega mora.
Ljubičaste gore, granitne, do svoda,
Zrcale se u dnu; mirno i bez pene,
Površina šušti i celiva stene;
Svod se svetli topal, staklen, iznad voda.
Prah sunčani trepti nad ispranim peskom,
I srebrni galeb ponekad se vidi,
Svetluca nad vodom. I mirišu hridi
Mirisom od riba i modrijem vreskom.
Sve je tako tiho. I u mojoj duši
Produženo vidim ovo mirno more:
Šume oleandra, ljubičaste gore,
I bled obzor što se proteže i puši.
Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne
Obale i vrti; i svetli i pali
Mlado, krupno sunce; i ne šušte vali,
Galeb jos svetluca. Mir. Svuda je podne.
Pored vode.

Put mesečev srebrn niz more se vidi,
Leži beskonačan vrh zaspalih vala.
Mir. Zadnji je talas došao do hridi,
Zapljusno setno i umro kraj žala.
Noc miriše tužno čempresovom smolom.
Nebo pepeljasto. I kopno i voda
Ko da noćas dišu nekim čudnom bolom,
Tiha tuga veje sa dalekog svoda...
Sto srca noćas kucaju u meni,
I celo mi biće budi se i diže
Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi.
Sve kipi u meni, ko plima kad stiže:
Kao sad da postah Dokle zvezde brode
Jedne bezimene noći, pored vode.
("Podne", Jovan Dučić)

a sad duboko udahnite i zaronite u morske dubine! I izronite joj/mu na poklon morskog puža...