Golo otok - ko drukčije kaže....

Ono o čemi se ne zna
to i ne postoji.

Nažalost ne radi se o ostrvu namenjenom nudistima i naturistima, ljubiteljima sunca i mora. Radi se o nečemu što se nalazi s druge strane hedonizma. Ako su Brioni bili komunistički raj, Golo otok je bio njegov pakao. Ostrvo je površine od oko 4,7 kvadratnih kilometara i nalazi se u zapadnom delu Hrvatske, istočno od poluostrva Istra u Velebitskom kanalu, pored ostrva Rab.

Već samo ime nagoveštava izgled ovog ostrva. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30 metara. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina. Pristup ostrvu bilo brodićima, čamcima ili plivačima je dosta problematičan, što je i odredilo namenu ovog ostrva. Na nautičkim mapama ostrvo je ubeleženo kao zabranjena zona.

"Svaka država ima prava, da u slučaju nužde, a u interesu očuvanja reda i poretka, upravnim postupkom liši slobode na neodređeno vreme sve građane koji ugrožavaju njenu nezavisnost na podstrek neke strane sile."

Na Goli otok se može stići svakodnevno brodićima koji voze iz Punta, Kraka i Baške. Pedeset hiljada radoznalih gostiju  svake godine posete bivši zatvor. Pusto kamenje, s Velebitom u pozadini. Braća s Raba ovde drže restoran tek toliko da znatiželjnici ne dehidriraju..

Svakim korakom dalje od pristaništa u unutrašnjost ostrva, posetioce sve više obuzima jeza. Ne samo zbog toga što je puno toga što podseća na vremena obračuna s informbiroovcima, već i zbog zapuštenosti u kojem se nalazi nekadašnji logor. Kao devastirani industrijski objekti diljem nekad zemlje ponosne.

Nekad su pridošlice stizale bez sudskog procesa i zakonske osude. Hirom lokalnih moćnika ili tako što su se nekom zamerili, a ovaj ih prijavio komunističkim vlastima. Niko normalan ne osuđuje, tadašnji Titov otpor sovjetskom diktatoru. Tadašnja država znatno je napredovala, otkad se "otkrila ispod bratskog skuta". Više nego što je to bio ideološki sukob, bio je to sukob dva kulta ličnosti. Na svu sreću, pobedio je manje rigidni...

Ostrvo je sve do XX veka bilo pusto. Za vreme I svetskog rata Austrougarska je ostvo koristila za smeštaj ruskih zarobljenike. Vreme je prolazilo i na goluždravo ostvo se zaboravilo. A onda, prekinuta je bratska ljubav između sovjetskih i jugoslovenskih komunista i oni koji se nisu snašli u novonastalim uslovima, počeli su da "putuju na more". Isti oni koji su ih zadojili pomenutom ideologijom i usadili strasnu ljubav prema velikom Sovjetskom Savez i još većem tovarišću Staljinu, počeli su da ih proganjaju poput divljih zveri. Nastradali su, usput i kao koleteralna greška, nacionalisti i demokrate. Koncentracioni logor na Golom ostrvu osnovan je 1949. godine, a prvi logoraši su stigli 9 jula. Pre formiranja logora Golo otok, logoraši su bili smešteni u Ramskom ritu kod Požarevca, ali je taj logor iz razloga bezbednosti izmešten. Prema procenama, na Golom otoku je boravilo između 40 i 60 hiljada logoraša, od kojih je skončalo između 5 i 15 hiljada. Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godin, a ostrvo su zaposeli robijaši, kriminalci i delikventi. Zvanično je zatvoren 1988. godine i poput svih stratišta razrušen, u pokušaju da se zatre surova istina. Danas je to nevesela turistička atrakcija, koju smo i mi krenuli da posetimo

Na Golo otok zatvorenici su dolazili brodom koji se zvao "Punat". Ovo je bio "socijalistički Alkatraz", zatvorenici su bili prinuđeni da obavljaju najteže fizičke poslove, radili su u kamenolomu, leti na temperaturi 35 do 40 º C, a zimi držeći se za ruke, kako bi se izborili s jakim burama. Bilo kakvo dostojanstvo i individualnost bili su tamo zatrti. Uprava logora nije samo fizički, već i psihički slamala robijaše. Korišćene su dokazane metode torture iz gulaga preko nacističkih logora, do "pranja mozga". Logoraši su se delili na "Bandu" i "Revidirane". "Revidirani" su imali bolji položaj, radili su lakše poslove kao što je bilo vađenje kamena štanglama u kamenolomu ili klesanje kamena. Za "Bandu" je bilo rezervisano nošenje kamena na "tačkama" (vrsta nosila za kamen koji nose dva logoraša). Glavna "zabava" čuvarima logora je bila da se na "tačke" dodaju ljudi, kako bi im se još otežalo nošenje. Kamenje se nosilo s jedna na drugu gomilu, i onda opet nazad i tako do beskraja. Medicinske pomoći uglavnom nije bilo, iako su postojali lekar i ambulanta. Ali su zato imali političku nastavu. Da ih duhovno povrati na "pravi put". Cenilo bi se kada bi pokajnik optužio i nekog od svojih prijatelja ili potkazao svoje logoraške drugove. Na članove porodice se vršio pritisak da ih se odreknu, a na bračne drugove da se razvedu.

Postojao je širok dijapazon vrsta mučenja zatvorenika, počevši od "toplog zeca", preko nošenja o vrat obešenih kibli, pa do uriniranja nemilosrdnih i često pijanih čuvara po njima. "Topli zec" je sadistički ritual "dobrodošlice" novopridošlim zatvorenicima zatvora na Golom otoku. Stari zatvorenici bi se postavili u dve vrste, okrenuti jedni prema drugima, a zatim bi novi zatvorenik prošao između njih. Tokom prolaska novi zatvorenik bi bio udaran šakama, pesnicama, nogama, s bilo čim što bi se našlo pri ruci... Novajlija bi iz ovakvog špalirta izlazio izubijan i krvav, bez zuba ili bi se čak i onesvestio. Sa prelomima, a poneki i bez oka koje bi izletelo od "drugarskog pozdrava". " Da nam živi, živi rad!" Nekada jadne pridošlice ne bi ni preživaele ovu "dobrodošlicu". A i oni koji bi udarali, u slučaju da se, po mišljenju uprave, nisu trudili, bivali su strogo kažnjeni. "Topli zec" se primenjivao i u situacijama kada je nekoga trebalo kazniti zbog neposlušnosti ili pasivnosti. Suština toplog zeca je bila ne toliko u prebijanju, već u razbijanju svake solidarnosti i saosećanja među samim logorašima. Da čovek izgubi i zadnju nadu da je čovek.

Obišli smo i susedno ostvo, Sveti Grgur, koje je na srednjovekovnim zabeležen pod starijim imenom Arta. Rabljani su oduvek ovde dovodili ovce na ispašu. Od 1948-1988. na ostrvu je bio ženski kazneno-popravni dom. Danas, po njemu, slobodno šetaju jeleni...

I dok naš brodić napušta ovo mesto užasa, "jadranski pakao", ostrvo postaje sve manje, a nama ostaje još jedna opomena na ljudsku glupost i podmuklost u službi ideologije.