Budni u Budimpešti

 ISTORIJA

 

Stara pesma kaže da su iz Šapca organizovane hedonističke ture do Pešte, a zarad okrepe tela i duha. Budimpešta je glavni grad Mađarske, prelepa evropska prestonica koja leži na obali reke Dunav. Nastala je 1873. godine spajanjem Pešte koja se nalazi na istočnoj strani grada i levoj obali reke sa Budimom i Obudom koji su smešteni na zapadnoj strani grada i desnoj obali Dunava. Danas ove delove grada spajaju mostovi ( ukupno 9 ) koji spadaju u najlepše mostove u Evropi. U svojim zanosnim nedrima krije mnoge misterija i legende, te je pravi biser za radoznalog posetioca.

Poznata istorija Budimpešte započinje sa rimskim gradom pod imenom Aquincum, osnovanim oko 89. godine nove ere, na mestu starije keltske naseobine blizu mesta gde je nastala Obuda. Aquincum je od 106. do kraja IV veka bio glavni grad provincije, donje Panonije. Na mestu današnje Pešte je bio izgrađen grad Contra Aquincum (Trans Aquincum).

Oblast su oko 900. godine osvojili Mađari, koji su oko jednog veka kasnije osnovali kraljevinu Mađarsku. Kada su je uništili Mongoli, 1241, Pešta je već bila značajno mesto, i brzo je ponovo izgrađena, ali je Budim bio sedište kraljevskog dvora od 1247. i 1361. je postao glavni grad Mađarske.

Turci su osvojili veći deo Mađarske u XVI veku, i prekinuli su procvat grada: Peštu su sa juga zauzeli 1526. godine, a Budim 15 godina kasnije. Dok je Budim ostao sedište turskog upravnika, Pešta je bila vrlo zapuštena do 1686. kada su je osvojili habsburški vladari.

Spajanje tri distrikta pod jednu administraciju, koje je prvo propisala mađarska revolucionarna vlada 1849. je poništeno ubrzo potom, po reuspostavljanju habzburške vlasti. Konačno je ovu odluku sprovela autonomna mađarska kraljevska vlada, uspostavljena po Austro-Ugarskoj nagodbi iz 1867. Broj stanovnika "ujedinjene" prestonice je porastao u periodu od 1840. do 1900. na 730 hiljada.

U XX veku je većina rasta broja stanovnika otpadala na predgrađa, Ujpešt (Nova Pešta) je više nego udvostručila broj stanovnika između 1890. i 1910, a većina industrije zemlje se koncentrisala u gradu. Ljudski gubici Mađarske tokom I svetskog rata, i potonji gubitak više od polovine teritorije kraljevstva (1920.) je zadao samo privremeni udarac broju stanovnika, a Budimpešta je postala prestonica manje, ali sada suverene države. Do 1930. je uže gradsko jezgro brojalo milion stanovnika, uz dodatnih 400 hiljada u predgrađima.

Oko trećina od 200 hiljada budimpeštanskih  Jevreja stradala je  tokom nacističkog genocida tokom nemačke okupacije u II svetskom ratu. Grad je znatno porušen u sovjetskoj opsadi tokom zime 1944, a oporavio se tokom 1950-ih i 1960-ih sa još jednim razaranjem tokom sovjetske vojne intervencije 1956.

 

 

PA DA POGLEDAMO

 

Pa da krenemo u razgledanje mađarske prestonice. Budimpeštanski metro je drugi najstariji na svetu 1894 (posle londonskog). 

Ta metro linija na dubini od samo nekoliko metara je prvih godina bila sa konjskom vučom. Polazna stanica je sa Trga Verešmartija (Vörösmarthy Ter) gde se nalazi i najstarija poslastičarnica u Mađarskoj -Žerbo koja je poznata po kolaču Žerbo kocke. Kraj linije je u Varošligetu - parku blizu Trga Heroja. Prva metro linija se sada zove M1 ili Žuta linija. U potpunosti je restaurisana u originalno stanje, zbog istorijskih vožnji. Nju je svečano otvorio Franc Jozef (Franz Joseph) 2. maja 1896. godine. Druge dve linije, M2 (crvena) i M3 (plava) su kasnije izgrađene i vode ka drugim delovima grada i na većim su dubinama. 

Najnovija, zelena metro linija M4 koja broji ukupno 10 stanica raspoređenih u smeru sever-istok i jug-zapad nova je atrakcija mađarske prestonice. Za ovaj projekat bio je raspisan veliki konkurs, a pobedničko rešenje osmislile su arhitekte iz studija Palatium, koje su posao podelile sa dizajnerima iz drugoplasiranog studija, kao i sa brojnim drugim stručnjacima. Ova odluka je rezultirala time da svaka stanica ima poseban vizuelni identitet jer su za njihov dizajn bile zadužene različite arhitekte.

Most koji je prvi izgrađen i koji je prvi spojio Peštu i Budim je Sečenjijev lančani most. Most je dobio ime po grofu Ištvanu Sečenjiju mađarskom političaru i reformatoru koji je bio i finansijer izgradnje mosta. Pored Sečenjijev lančanog mosta grad povezuju ali i ulepšavaju i mostovi: Arpad most, Međeri most, Eržebet most, Rakoci most, Petefi most…

Zanimljiva je anegdota vezana za ovaj most a to je da skulpture lavova koje se nalaze na samom ulazu na most nemaju jezik. Sklupture lavova imaju jezik ali se oni ne vidi jer lavovi leže na kamenim blokovima i sa mosta ih nije moguće videti. Skulptor mosta je bio toliko posramnjen, jer ga je tadašnje stanovništvo izrugivalo zbog toga, da je skočio u Dunav i tako okončao život. Naravno, ovo je samo jedna od sličnih legendi, koja je dobra za turističku priču.

Spustimo se do reke, dakle Dunava. Cipele sa dunavskog keja, spomenik od livenog gvožđa koji se sastoji od 60 pari cipela iz četrdesetih godina XX veka. Spomenik  "Cipele sa dunavskog keja" osmislio je mađarski filmski reditelj Janoš Kan Togaj, a izlio skulptor Đula Pauer 2005. godine. Ovaj spomenik posvećen je Jevrejima koji su stradali u Mađarskoj tokom II svetskog rata,  od strane mađarskih nacista. Žrtve su ređali duž obale, kako bi nakon streljanja sami pali u vodu, a krvnicima su ostajale cipele, koje su u to vreme bile vredna roba.Tokom holokausta u Mađarskoj je stradalo preko 500.000 Jevreja, a njih 20.000 streljano je na obali Dunava. Nalazi se na oko 300 metara od Parlamenta ka Lančanom mostu. Za bolje razumevanje pogledati američki film Muzička kutija.

Idemo na budimpeštanski pandan našem Velikom ratnom ostrvu. Margitino ostrvo je rečno ostrvo na Dunavu. Ono je namenjeno  rekreaciji, šetnji, vožnji  bicikla, rolera, pa i koncertima. Dugo je 2,5 kilometra, široko 500 metara, a ime je dobilo po Sv. Margiti, kćerki kralja Bele IV, koja je živela u Dominkanskom manastiru na ovom ostrvu. Neke od znamenitosti ostrva su Stogodišnji memorijal, Japanski vrt, mali Zoološki vrt (veliki je u blizini Trga heroja) u kome se nalaze egzotične vrste patkarica, muzička fontana, vodotoranj i dva hotela od kojih se u sklopu jednog nalaze i termalna kupatila.

Sigurno se pitate što su Mađari nadžudžili parlament tik uz Dunav. Pa, iskusno, opozicija baš nema prostora za demonstracije. A zašto su Mađari dobri u vaterpolu-pa moraš dobro da plivaš da bi gađao u skupštinu. Zgrada mađarskog parlamenta najpoznatiji je simbol Budimpešte i jedna od najlepših administrativnih zgrada u Evropi. Inspirisana je zgradom parlamenta u Londonu ali za razliku od tričavih 123 metara Londonskog parlamenta ova impozantna građevina zauzima čak 268 metara duž obale Dunava, širine 123m. Treći je po veličini parlament u svetu i drugi u Evropi. S visinom od  96 metara, jedna je od dve najviše zgrade u Budimpešti. Druga je Bazilika Svetog Ištvana (Stefana). Broj 96 simbolizuje godinu mađraskog osvajanja ovih prostora (896). On se javlja i u broju stepenica glavnog stepeništa.

Zgrada Mađarskog parlamenta  (Országház),  što u prevodu znači Kuća zemlje ili Kuća nacije, nalazi se na Trgu Lajoša Košuta , na peštanskoj strani. Još uvek je najveća zgrada u Mađarskoj. Projektovao ju je mađarski arhitekta Imre Steindl u neogotskom stilu.

Izgradnja Parlamenta je simbolično označila hiljadugodišnjicu dolaska Mađara na ovo područje otvaranjem 1896. mada je zaista završen tek 1904. godine. Podignut je u vreme ozbiljnog ekonomskog rasta zemlje i u period kada Budimpešta doživljava najveće promene. Tada je izgrađen i Trg Heroja, Bulevar Andraši, više mostova na Dunavu, zapadna železnička stanica kao i prva podzemna železnica (metro) u Evropi. Arhitekta nije doživeo završetak izgradnje, prvo je oslepio, a zatim 1902. preminuo.

Parlament je iznutra simetričan, ima dve potpuno identične dvorane parlamenta, od koje se jedan koristi za zasedanja (Donji dom), a druga (Gornji) namenjen je sastancima, konferencijama i turističkim obilascima. Zgrada ima 691 prostorija i 18.000 kvadratnih metara površine. Tokom izgradnje Parlamenta želja je bila da se koriste isključivo domaći materijali, radnici i proizvođači što je gotovo u potpunosti i ispoštovano. Sistem za grejanje i ventilaciju koji je tada izgrađen bio je pravo čudo i uz neizbežnu modernizaciju funkcioniše i danas.Na izgradnji ove najpoznatije građevine u Budimpešti nije se štedelo. Na radovima je bilo angažovano 100 hiljada ljudi, utrošeno je 40 miliona cigala, 30 hiljada kubnih metara klesanog kamena, pola miliona dragog kamenja i 40 kilograma zlata. Za dekoraciju je korišćeno isključivo zlato od 22 i 23 karata. Unutrašnjost krije 10 dvorišta, 13 putničkih i teretnih liftova, 27 kapija, 29 stepeništa. Hodnici se protežu na ukupno 3 kilometara. Bogato ukrašene prostorije sadrže brojna umetnička dela a posebnu atrakciju predstavlja izložena Sveta kruna koja se nalazi i na grbu Mađarske. Tu je od 2000. godine. Prethodno je bila u Narodnom muzeju. Biblioteka Parlamenta poseduje preko 500 hiljada knjiga.  Jedan od poznatijih delova zgrade je šestougaona centralna dvorana, uz koju su Donji i Gornji dom. Nakon II svetskog rata, vrhovno zakonodavno telo u Mađarskoj je postalo jednodomno. I danas je tako. Matjaš Sireš proglasio je Mađarsku Republiku sa balkona okrenutoig premu Trgu Lajoša Košuta 23. oktobra 1989. godine.

Glavna fasada gleda na Dunav, ali je glavni ulaz na istočnoj stranu. Zgrada ima 365 kula, koliko je i dana u godini. Fasadu ukrašava 90 figura poznatih ličnosti mađarske istorije a još 162 statue nalaze se u unutrašnjosti zgrade. Pronaći ćete statue mađarskih vladara, transilvanskih vođa i poznatih vojskovođa poput Arpada, Stefana I Ugarskog  i Janoša Hunjadija. Na prozorima su grbovi kraljeva i vojvoda. Na istočnom stepeništu su statue dva lava. Posetioci prilkom ulaska u Parlament penju se ukrašenim stepeništem. Ako podignu pogled videće freske na plafonu, a u prolazu će ugledati poprsje arhitekte Imre Steindla u zidnoj niši.

Posle II svetskog rata na vrh Parlamenta postavljena je zvezda petokraka koja je uklonjena 1990. godine, a Mađarska republika je proglašena 23 oktobra 1989. sa balkona ove građevine.

Postoje organizovane ture parlamenta na više jezika. Za ovakav obizak potrebno je najčešće izdvojiti nešto manje od sat vremena. Obilazak same sale Parlamenta nije dozvoljen kada se održavaju plenarne sednice a ruta za obilazak se može korigovati tokom zasedanja.Ture na engleskom jeziku organizovane su u 10:00, 12:00, 13:00, 14:00 i 15:00h. Za posetioce iz Evropske unije razgledanja Parlamenta je 6 €, za ostale 20.

Interesantno je da pored pobedničkog rešenja Imre Steidela, realizovana su još dva rešenja s konkursa-jedno kao zgrada Etnografskog muzeja, a drugo kao Ministarstvo poljoprivrede. Obe zgrade okrenute su ka Parlamentu i nalaze se na Trgu Lajoša Košuta.

Šetajući preko Lančanog mosta, na vidiku je Grešamova palata Four Seasons u kojoje je čuveni luksuzni hotel. Izgrađen je kao regionalno sedište londonske osiguravajuće kompanije Grešam. Monumentalni objekat u Art Nouveau stilu građen je u vreme Mađarskog zlatnog doba.  Završen 1906. godine, to je divan primer mađarske arhitekture secesije, izgrađen u savršenoj simetriji sa Lančanim mostom i sa inovacijama u vezi grejanja i ventilacije.

Prošetajmo duž budimpeštanskog Dunavskog korza (Dunakorzo), odakle se pruža predivan pogled na Budim i Kraljevsku  palatu. Tu je i Beogradska ulica. Krećemo levo ka impresivnoj zgradi Vigado. Na kraju Vigado ulice otvara se ogromni Vorošmarti trg, omeđen sa severa ogromnom i prelepom kućom Žerbo (Gerbeaud), u čijem prizemlju se nalazi istoimena poslastičarnica, otvorena 1858. godine. Unutra će vas dočekati 350 mesta i najbolji mađarski kolači poput Doboš torte, biskvita Somlo i pite od šljiva.

Novouređena i preimenovana „Ulica mode“ - Deak Ferenc utca povezuje najvažnije saobraćajno čvorište Budimpešte, Deak ter, sa glamuroznim Vorošmarti terom. Jedan od brojnih nivoa ovog ogromnog metro čvorišta krije Muzej podzemlja milenijuma, otvoren 1975; samo mesto je koa zaustavljeno u vremenu, metro u njegovom začetku.

Između Deak trga i početka Andrašijeve ulice nalazi se Eržebet ter (trg), koji je 90-ih godina određen za mesto novog Narodnog pozorišta Mađarske. Građevinski radovi su uredno započeti, a temelji zgrade su postavljeni, ali kao rezultat nekih zakulisanih političkih igara i promene vlasti, Narodno pozorište je izgrađeno na drugom mestu,  u donekle udaljenom delu grada, pored Dunava na jugu.

Svakako je interesantno i zdanje Centralne tržnice, pogotovu ako ste gladni. Izgrađena je krajem XIX veka. U prizemlju ćete pronaći veliki izbor povrća, kobasica, mesa, sireva, voća, povrća i ostalih stvari. Kako biste odmah nešto i prezalogajili, sa kašikom popnite se na sprat. Ovde su i štandovi sa hranom, ručnim radovim, odećom, vezovima, šahovskim tablama i ostalim suvenirima. Mlevena paprika i Tokay vino se takođe mogu naći ovde. U suterenu je riblja pijaca, azijska radnjica sa namirnicama i  apoteka. Tokom petka i subote, odrzavaju se ,Gastro dani  zasnovani na domaćim delikatesima, ali su  zastupljene i kuhinje drugih zemalja. Zgrada ima i arhitektonski značaj. Metalna konstrukcija krova je i dalje original, a sam krov je prekriven dekorativnim žolajni pločicama. Postoje još četiri tržnice poput ove u Budimpešti koje su građene u istom stilu, ali manje: Klauzál tér, Rákóczi tér, Hold utca i Hunyadi tér. Zanimljivo je da je otvaranje svih pet zgrada bilo istog dana 15. februara 1897. godine. Radno vreme je ponedeljkom od 6 ujutru do 5 popodne, utorak – petak od 6 ujutru do 6 popodne i subotom od 6 ujutru do 2 popodne. Nedeljom je zatvorena.

Sada vidite zeleni Most slobode (Szabadság híd) najjužniji prohodni most Budimpešte, a koji povezuje trg Fővám na kojem ste sa brdom Gelert i hotelom Gelert. Most je promenio ime te se nekada nazivao Ferenc József híd. Za njega je zaslužan arhitekta Janoš Feketehazi. Krase ga malo gotski tornjevi ukrašeni statuama turul ptica. Zanimljivost vezana za ovaj most je da se naziva i mostom samoubica, s obzirom da se najviše samoubistava dogodilo upravo ovde.

Bazilika Svetog Stefana (Szent István Bazilika) je rimokatolička bazilika koja je posvećena mađarskom kralju Svetom Stefanu ( Szent Istvanu) čija se desna ruka danas čuva u relikvijaru bazilike. Bazilika ima dve kupole koja kriju 5 malih i jedno veliko zvono. Veliko zvono je teško 9250 kilograma i ima prečnik 252 centimetara, oglašava se vrlo retko, obično samo 2 puta godišnje. Veliko zvono ove bazilike sa svojim dimenzijama je najveće zvono u Mađarskoj.

Sinagoga u Budimpešti nalazi se u Dohanji ulici (Dohány u. 2 ) i najveća je sinagoga u Evropi. U nju može da stane 3 hiljade ljudi.

Na početku veličanstvene avenije Andraši, na broju 3, nalazi Muzej pošte. Zbirka, osnovana između 1885. i 1890. godine, preselila se na svoje prvo stalno mesto izložbe 1955. Od 1990. radi pod pokroviteljstvom Fondacije za poštu i telekomunikacije. Izlaže poštanske, telekomunikacione i radiodifuzne relikvije.

Odavde,šetamo centrom dela Andrašijevog bulevara prema Operi. Ulica je okružena luksuznim prodavnicama i izložbenim salonima najprestižnijih svetskih marki. Blizu Opere, u ulici Revai utca, nalazi se Vidam Szinpad (Pozorište Komedija), koji prikazuje kabarete i druge predstave. Theaterj Szinhaz (Novo pozorište) iza bivšeg Instituta za balet je savremeni kulturni centar, kao i pozorište sa svojom glumačkom ekipom, ekipom i utvrđenim repertoarom.

Stižemo u neorenesansnu zgradu Državne opere, koju je  projektovao Mikloš Ibl. Građena je između 1875. i 1884. godine. Prve predstave koje su ovde održane bile su Lohengrin i Bank Ban. Električni svetlosni sistem u zgradi postoji od 1895. U Operi postoje četiri zasebne sekcije: recepcija, gledalište, pozornica i tehničko odeljenje. Ulaz u zgradu čuvaju statue Ferenca  (Franca) Lista i Ferenca Erkela, oba su delo Alajoša Strobla. Plafon gledališta ukrašen je freskama Karola Lotza, a recepcija ima slike Arpada Fesztija. Dijagonalno prekoputa Opere stoji neorenesansna zgrada, koja se prvobitno zvala Palata Szenes. Ovde je kafana Muvesz (prvobitno se zvala Kis-Gerbeaud).

Hodajući prema Oktogonu, stižemo do Nagimezo utca, koja je normalna na Andraši. Popularno ime ulice je peštanski Broadvej, jer nijedna druga ulica u Budimpešti nema toliko pozorišta kao ova. Omiljeni među mnogima je Mikroszkop Szinpad, sedište modernog kabarea u Budimpešti. Tu je Geza Hofi, najpoznatiji i najpopularniji mađarski komičar, postao poznat kao najbolji od najboljih. Thalia Szinhaz, koja se nalazi u ulici Nagimezo utca 22.-24., otvorena je 1913. godine pod imenom Jardin D'Hiver (naziv se odnosi na zimsku baštu na prvom spratu). 

Pozorište je pretrpelo najmanje 10 promena imena u proteklih 95 godina. Od 1996. godine radi kao tzv. „Pozorište domaćin“, što znači da nemaju svoju glumačku ekipu i ekipu sa punim radnim vremenom - pozivaju predstave da tamo igraju i dogovaraju posebne predstave. 

U sledećoj zgradi, ispod Nagimezo utca 20 nalazi se Mai Mano Ház (Kuća mađarskih fotografa). Izgrađena 1894. godine, nekada je bila dom najpoznatijeg budimpeštanskog muzičkog kluba Arizona. On je otvoren 1931. Vlasnike su mađarski nacisti deportovali 1944. Kasnije je zgrada služila kao škola, zatim izložbeni prostor, da bi je koristili Mađarski klub automobilista trideset godina. Galerija Mai Mano nalazi se na prvom spratu, a Kuća mađarskih fotografa na 2. i 3. spratu.

Muzej Ernst nalazi se u Nagimezo utca 8. Nema stalnu zbirku; njegov glavni profil je uvođenje mađarske umetnosti i arhitekture XX veka kroz niz privremenih izložbi, posebno onih koje zanemaruju glavni izlagači. U istoj zgradi nalazi se Budimpeštansko kamerno pozorište, koje je naslednik Derine teatra od 1991. Ovo je najpopularnije budimpeštansko pozorišno društvo, a sve njihove predstave su  rasprodate. Zgrada Pozorišta Opereta (Nagimezo u. 17) nekada je bila dom Orfejuma; Budimpeštanska opereta se preselila ovde 1923. Njihov primarni cilj je uvek bio očuvanje tradicije i pronalaženje novih umetničkih rešenja. Zgrada je u potpunosti rekonstruisana između 1999. i 2001. godine; Danas je dom Mulen Ružu, luksuznom noćnom klubu.

Predstave Pozorišta Radnoti fokusiraju se na univerzalnu dramsku književnost. Godišnje se održavaju maksimalno 4 prve predstave sa punim mestima. Pozorište je nedavno doživelo veliku renoviranje.

Od Nagimezo utca, nastavljamo šetnju do Jokai tera, gde nalazimo Pozorište Kolibri (Jokai ter 10) koje dočekuje decu uzrasta od 5 do 12 godina sa pozorišnim i lutkarskim predstavama. Njihovu umetnost karakteriše niz žanrova, kao što su interaktivne pesničke predstave, avanturističke priče i mjuzikli itd. Podrum Kolibri i gnezdo Kolibri (Andraši 74, odnosno 77) takođe su deo ustanove.

Liszt Ferenc ter je jedan od najuzbudljivijih trgova u kosmopolitskom stilu u Budimpešti. Njegovim severoistočnim delom dominira Muzička akademija izgrađena 1875. godine, Akademija udomljuje najprestižnije predstave klasične muzike. Najveća dvorana u neorenesansnoj zgradi ima 1.200 mesta i  izvanredna akustična svojstva. Osnivač Akademije je List Ferenc, čije ime nosi od 1925. godine.

Ostatak trga zauzimaju tihe esplanade, stambeni blokovi i statue u klasicističkom stilu (statua Liszt Ferenc). Većinu izloga zauzimaju kvalitetni kafići i restorani, koji od proleća do jeseni otvaraju terase, dajući trgu mediteranski ugođaj.

Vratimo se natrag do Andrašija i skrenimo desno na Oktogon, savršeno osmostrani trg, koji je glavno saobraćajno čvorište i okupljalište mladih. Trg se nalazi na raskrsnici Andrašijevog i Velikog bulevara. Zapadna strana trga zagrađena je najvećim Burger Kingom ikada izgrađenim na svetu, koji je devedesetih zamenio istorijski kafić Abbhazia.

Nakon prelaska Oktogona, na levoj strani Andraši bulevara nalazimo Muzej terora, u kojim se 40 -ih nalazilo sedište tajne policije nacističkog režima, a potom i Državno telo za zaštitu komunističkog režima. Muzej, otvoren 2002. godine, odaje počast žrtvama oba rigidna režima. Pored Kuće terora, u ulici Vorošmarti, nalazi se Memorijalni muzej Liszt Ferenc, koji se nalazi u bivšem stanu umetnika. Zbirka sadrži njegove originalne muzičke instrumente, nameštaj, zapisnike i lične stvari. Muzej je takođe centar za istraživanje Listovih dela.

Između Oktogona i Kodali Koronda nalazi se kafana Lukacs, otvorena 1912. Veliki italijanski bankovni konglomerat otkupio je zgradu te je kafić nažalost zatvoren.

Pozorište lutaka u Budimpešti nalazi se u sto godina staroj istorijskoj zgradi (Andrassi ut 69). Prikazujući nezavisne lutkarske varijacije klasičnih drama, glavno gledalište može da primi 400 gledalaca, a malo gledalište na  IV spratu ima kapacitet 100. Lutkarske adaptacije poznatih dela - poput Mocartove Čarobne frule - zadivile su publiku na svim kontinentima sveta.

Na broju 103 avenije je Muzej Hopa Ferenca. Osnivač Hopp Ferenc bio je bogati optičar, svetski putnik i filantrop. Muzej je osnovan na osnovu njegove poslednje volje, te se ovde uselila njegova ogromna azijska umetnička zbirka. U vreme osnivanja zbirka je brojala 4.000 predmeta (kineski, japanski, indijski, tibetanski, mongolski itd. Statue, slike, keramika, skulpture). Danas 0ih ima 20.000. Srednjovekovna japanska umetnička zbirka i kineski bronzani i porculanski predmeti najfascinantniji su delovi izložbe. Povremeno se ovde održavaju i privremene izložbe koje prikazuju artefakte sa Dalekog istoka.

  

I na kraju pored jednog restorana sa baštom gde sam redovno obedovao stižemo do Trga heroja ili Hősök tere. Ovo je neobilazna tačka Budimpešte te jedan od najvažnijih trgova glavnog mađarskog grada. Trg heroja se nalazi pored Gradskog parka u neposrednoj blizini centra Budimpešte na kraju Andraši bulevara. Spomenik Milenijum je centralni spomenik Trga sa statuama sedam vođa mađarskog naroda kao i važnim ličnostima iz mađarske istorije. Na Trgu se nalaze i Muzej lepih umetnosti kao i Palata umetnosti.

Sa leve strane trga je  neoklasicistički Muzej lepih umetnosti (izgrađen 1906.), u kome se nalazi jedna od najboljih evropskih kolekcija. Jezgro kolekcije je umetnička zbirka porodice Eszterhazi, koju je država otkupila 1870-ih. Iako postoji  čitav niz artefakata iz Egipta, Rima, Italije i Grčke, španska umetnička zbirka muzeja je najznačajnija. U pitanju je druga po veličini zbirka španske umetnosti van Španije. Italijanska izložba nudi sveobuhvatnu izložbu svih slikarskih škola između XII i XVIII  veka. Čuvena dela Rafaela, El Greka, Velaskeza, Goje, Direra, Leonarda i Maneta su stalno izložena.

Preko puta Muzeja lepih umetnosti nalazi se Palata umetnosti, najveći izložbeni prostor u Mađarskoj. Klasicistička zgrada nema stalne izložbe; na redovnim privremenim izložbama nalaze se uglavnom savremeni umetnici i umetničke grupe.

Ako sada pređete široku ulicu ulicu ugledaćete zgradu sa srpskom trobojkom i grbom. Nju je na ljubavnom tenderu dobio naš čuveni pesnik Jovan Dučić, dok je službovao kao ambasador u Pešti. Kada je trebalo da preda akreditivna pisma, obukao je uniformu po nacrtu koji je sam napravio, naručio je jedan jako svečani fijaker i upregao četiri bela konja.  U tako picnutog diplomatu zagledala se veoma ugledna i poprilično imućna grofica iz Transilvanije bila je tridesetih godina vlasnik zgrade u kojoj je danas ambasada. Kada je, provozavši se fijakerom, zadivio sve prisutne i pošto se o tom događaju pričalo mesecima, Dučić se upoznao s groficom, koja je, kažu, takođe bila vrlo privlačna, i oni su se zaljubili jedno u drugo i tako šetali Lančanim mostom do Budima. Kada je Dučić pošao u Rim, grofica mu je poklonila svoju vilu u znak sećanja na njihovu veliku ljubav. Ono o čemu se takođe govori jeste da je ona kasnije, 2-3 puta svraćala u zgradu, da bi videla kako izgleda, i tada je prepričavala svoju ljubav s Dučićem. Eh, da ja doživim tako veliku ljubav pa da posle tri decenije i mrem.

Vajdahunyad zamak nalazi se u parku iza Trga heroja  jedno od najneobičnijih mesta ovoga grada, za koje je vezana i jedna neobična priča. Sagrađen kao privremeni objekat  od drveta i kartona, izazvao je izuzetno interesovanje građana, te su vlasti grada 1904. godine odlučile da naprave malo otporniji objekat, te je tako nastao ovaj dvorac. 

Ovde možete na jednom mestu videti primere gotske, barokne, renesansne i romaničke arhitekture. Čitav kompleks  čine 21 manje povezane zgrade, od kojih je svaka projektovane kao kopija drugih značajnih građevina koje se nalaze širom Mađarske i rumunske Transilvanije. Kompleksom dominira dvorac po imenu “Korvin”. On predstavlja repliku zamka “Hunyad” koji se nalazi u Transilvaniji po kome je, prema narodnim predanjima, grof Vlad Cepeš, poznatiji kao grof Drakula, bio privremeno zatvoren zbog neslaganja sa mađarskim vladarom Janošem Hunyadijem. Intresatna činjenica je da u kompleksu postoji bista mađarskog glumca po imenu Bela Lugoši koji je prvobitno tumačio Drakulin lik u filmskom ostvarenju iz 1931. 

Ovde možete posetiti  Muzej mađarske poljoprivrede. U bližem okruženju pronaći ćete i ZOO vrt i Botaničku baštu.

 

PENJEMO SE NA BUDIM

 

Budimski dvorac je nekadašnja kraljevska palata koja je danas jedna od glavnih turističkih i kulturnih središta Budimpešte. U dvorskom kompleksu se nalazi Nacionalna biblioteka, Mađarska nacionalna galerija, Istorijski muzej. Budimski dvorac sa okolinom deo je Svetske kulturne baštine.

Ribarska tvrđava ili Ribarske kule (Halászbástya) su atraktivna turistička ponuda Budimpešte i spada u najpoznatije spomenika grada. Ribarski bastion se nalazi u blizini Budimskog dvorca. Sa njegovih sedam visokih kamenih kula, koje su simbol sedam poglavara mađarskog naroda koji su osnovali državu  pruža se nezaboravan pogled na Dunav, Peštu i zgradu Mađarskog parlamenta.

Crkva svetog Matije ili Matijaševa crkva je katolička crkva koja se nalazi pored Ribarske tvrđave i Budimskog dvorca. Crkva je prema predanju prvobitno bila izgrađena 1015  po nalogu kralja Svetog Stefana,ali je kasnije dobila ime mađarskog kralja Matiji Korvinu koji je pokrenuo njenu obnovu jer je bila oštečena više puta tokom ratova. 

Kralj Matija Korvin se dva puta venčavao u toj crkvi i od tada je uvedeno da se u njoj održavaju kraljevska venčanja i krunisanja. U crkvi se nalazi i Muzej crkvenih umetnosti.

Ovde ćete pronaći i zdanje koje je kralj Žigmunt tadašnji vladar Mađarske darovao svom savetniku Despotu Stefanu Lazareviću tadašnjem vladaru Srbije.  To je ujedno i najstarija srpska znamenitost na prostoru Mađarske.

Pronađite sada spomen ploču Petru Jovanoviću kasnije nazvnim Pera Segedinac (Pečka, 1655 — Budim, 4. aprila 1736).Bio  je srpski graničarski kapetan u Austrougarskoj i vođa ustanka bekeških kmetova. Kada je uhapšen imao 80 godina, mučen je, a nakon toga je poslat u Budim zajedno sa sinom Mihajlom i još nekoliko učesnika pobune. Tamo su okovani u gvožđa čamili i krnjoj kuli. Najviše je Peru teretio navodno podmićeni Đorđe Mođoroš beležnik iz Šikloša. Kapetan Ranko Tekelija i pukovnik Zaka su bili uslovno osuđeni, a ostali su postradali. Sud kojim je predsedavao grof Imre Baćanji  osudio ga je na smrt i na gubitak celokupne imovine. Pred samu egzekuciju pričestio ga je budimski paroh pop Nikola Milovanović. Smrtna kazna je izvedena  stavljanjem na točak, a surova kazna je izvršena na pijaci Sv. Đurđa u Budimu 4. aprila 1736. godine. Telo mu je nakon pogubljenja rasporeno i izvađena mu je utroba. Osakaćeno telo je preneto u Pečku, gde je obešeno kao opomena Srbima. Nakon toga je raskomadano na četvrtine, a svaki deo je prikazan u Aradu, Velikom Varadinu, Šarkadu i Bekešsentandrašu.

Mađarski seljaci su mu spevali potresnu pesmu: "Pogibija slavnoga Pere", koja je počinjala sa: Iznenada Peru uhvatiše, u Aradu crnom gradu... Inspirisan njegovom tragičnom Laza Kostić napisao je 1882. istoimenu dramu, tragediju.

Nećete ništa propustiti ako vam pogledu izmakne arhitektonski promašaj ovdašnjeg Hilton hotela.

Zato se duboko ispod kamenih zidova palate iz XIII veka, nalazi se Lavirint u Budimu, a u njegovim mračnim hodnicima leži jeziva istorija drevnog zamka. Hodnici i odaje se prostiru na površini od oko 1.200 metara i nalaze se oko 16 metara  u dubinu. Tu se kriju skeleti koji čuvaju mnoge tajne, a lavirint je jedno vreme bio otvoren za javnost. U misterioznom lavirintu se nalaze čudne figure, drevna umetnička dela, simboli, bunari i fontane.

Kompleks podzemnih pećina i hodnika su u kamen urezale termalne vode dugo pre nego što je praistorijski čovek počeo da ga koristi kao sklonište pre pola miliona godina. Navodi se da su u pećinama pronađeni kameni alati stari 350 hiljada godina koji su pripadali Homo erektusu. Na ovom mestu se nekada nalazio rimski grad Akvinkum. Na ulazu u pećinu su pronađeni dokazi da se tu nekada nalazio turski harem.Pronađeno je nekoliko skeleta u dubinama tunela iz vremena otomanske okupacije, te se veruje da su u pitanju žrtve koje su Turci bacili u bunar kada su okupirali zamak.

Oni koji su imali sreće da prođu kroz mračne tunele mogli su da nabasaju na sakrivenu komoru u kojoj vino slobodno teče iz fontane. 

Nepoznato je odakle potiče to vino. Smatra se da je za fontanu zaslužan kralj Matijas Korvinus, koji je nastavio izgradnju ogromne kraljevske palate. Prema legendi, njega je otrovala njegova žena Beatrisa.

Lavirint je jedno vreme služio kao zatvor, zatim za mučenje, a jedna od najjezivijih priča uključuje zloglasnog Vlada Cepeša, poznatijeg kao Drakulu.

Priča se da je Vlada Cepeša, vojvodu od Valahije, izdao njegov saveznik, mađarski kralj Matijaš. Prema lokalnoj legendi, on je Vlada zatvorio u mračne hodnike zamka u Budimu oko 1462. godine, ostavivši ga da istrune tamo. Ne zna se koliko je vremena on tamo proveo, ali se navodi da je brutalno mučen.

Prema drugoj legendi, Vlad Cepeš je zakopan ispod kamenog poda u pećinama, a nadgrobna ploča označava tačno mesto.

Kruže glasine da su Turci, ali i drugi sakupljači poreza iz srednjeg veka, zakopavali svoja blaga u lavirint i oko palate, ali niko do sada nije pronašao to blago.

Pećine su ponovo otkrivene tridesetih godina kada se razvijao grad, a pronađene su i kosti koje su sada izložene u muzeju. Ove pećine su tako jedinstvene da su 1987. godine prepoznate od strane UNESCO-a kao mesto od svetskog značaja.

Policija je 29. jula 2011. godine izvršila raciju lavirinta i zaključala ga iz neobjašnjenih razloga.

Smatralo da je to učinjeno zbog nekakvog terorističkog napada ili vanredne situacije. Svima je rečeno da momentalno napuste lavirint, a kada se sve to završilo, niko nije dobio objašnjenje šta se dogodilo.

Osoblje lavirinta je zatražilo odgovore od zvaničnika vlasti, ali nije im dozvoljeno da se vrate u pećine. Neki izvori iz prve ruke navode da posetioci još uvek mogu da uđu u lavirint i da se organizuju ture.

NOĆNI ŽIVOT

 

Ovde je vreme i mesto da se setimo jedne anegdote vezane za mađarskog kralja Matijaša. Jedared je ušao u kafanu obučen kao  skitnica i naručio čašu vina. Ladno su ga iskulirali i najurili. Posle par minuta, ulazi kao kralj, a gostioničar se klanja "servus, sluga pokorni".

E reče, kralj donesite jednu bačvu i napunite je vinom. Ugostitelji, začuđeni, ali kralju se ne protivureči. Tada kralj poče da skida odeždu uz reči "evo kraljevsko ruho ti pij, ti si ovde kralj, a ne ja!" No, on je dobro i prošao. Sveti Gelert, koji je došao iz Italije, da Mađare prevede u hrišćanstvo strpan je u bure i ekpresno transportovan u Dunav. No, eto primili su hrišćanstvo, a njemu podigli spomenik na istoimenom brdu.

Ovde su se nekad nalazile i ispostave varijetea poput Maksima, Lida, Mulen Ruž. U Maksimu ste u dva večernja termina uz vino i šampanjac mogli da gledate jednoipočasovni program. Sada se tamo  uselio teškosvarljivi Burger King, a u Mulen Ruž-diskoteka. Ja sam diskoteke po mom ukusu pronalazio na jednom uglu Andraži bulevara i po Budimu (Hali Gali).

Njujorška palata na četiri sprata izgrađena je 1894. godine u eklektičnom stilu od strane kompanije za životno osiguranje sa sedištem u Njujorku. Bila jezamišljena kao elitni poslovni kompleks. Ponovo je otvorena kao New York Palace Boscolo Budapest Hotel, hotel sa pet zvezdica italijanske grupe Boscolo kojim upravlja Antonio Delpin, u maju 2006. U ovom zdanju je kafić, Njujork otvorio 1894. godine  Šanodr Šteuer, član ugledne porodice.

Bio je vrlo popularan među budimpeštanskim književnicima: pisci su posećivali kafić zbog inspirativne atmosfere i društva, kao i zbog dobre kafe i jela. Konobari su se prema njima odnosili s dužnim poštovanjem, čak su im davali mastilo, papir ili aspirin. Književnički tanjiri sa posebnim popustom sa obilnim porcijama šunke, sira i peciva davani su umetnicima za samo nekoliko centi . Pisci prvog stručnog časopisa mađarske progresivne književnosti pod nazivom Niugat (Zapad) redovno su se okupljali u kafiću u Njujork. Menadžeri (braća Harsanii) voleli su talentovane autore koji su nastojali da mađarsku književnost podignu na međunarodne standarde, što su i činili sa velikim uspehom. Možete li zamisliti da je u kafiću bilo 400 različitih časopisa i radova za čitanje na prelazu u XX vek? Pored mađarskih dnevnih listova i periodike, bili su izloženi i češki, španski, francuski i engleski časopisi.

Štaviše, pozorišni i filmski intelektualci 1910 -ih našli su svoj dom u kafiću. Ovde je Aleksandar Aleksa Korda, reditelj filmova poput„ Privatnog života Henrija VIII “ i„ Lopova u Bagdadu “, započeo svoju svetski karijeru, baš kaoi Majkl Kertz, reditelj Kazablankei. Kafić je 1920. preuzeo Vilmoš Tarjan kapitalom skupljenim od kockanja i od njega napravio epicentar. Postao je epicentar noćnog života Budimpešte do 1936. Palata je bombardovana 1945. godine, kafić je morao da se zatvori 1947. godine i pretvoren je u skladište. Ponovo je otvoren 1954. preimenovana u „Hungaria“. 

Raskošan sjaj njujorške palate odlikuje se snažnim uticajem italijanske renesanse sa elegantnim, ali raskošno nameštenim enterijerima od mermera, pozlate, baršuna, kristala, svile, bronze, oživljenim mitološkim likovima, snažnim scenama fresaka, baroknim ornamentima, jarko crvenim i plavim lusterima i takođe čudesnom fasadom sa isklesanim statuama, mermernim tornjevima, balkonima od kovanog gvožđa. Postoji 16 krilatih i rogatih đavolskih fauna koji dramatiziraju prozore kafića, nekoliko golih ženskih statua i figurica koje nagoveštavaju požudu, a u kraljevskom apartmanu nalazi se bronzani konj sa nogom utonulom u nameštaj kao da je tu zarobljen.

Gradsko korzo, Vaci ulica pretvorila se u prestižnu evropsku promenadu s radnjama jeftinog konfekcijskog tekstila, lancima brze a kuse hrane i s Žerboom koji samo što ne nudi pice na parče. 

Drugačije je u Andraši  bulevaru koji je stvrano mađarsko odgovor na parisku Šanzelze, a završava se mađarskom Branderburškom kapijom. No, na periferiji plamene zore bude me iz sna... Migranti i kineske radnje.

Vaci ulicu preseca Rakoci ulica. Ona se proteže od elegantnog belog Eržebet mosta do železničke stanice Keleti.  Zapadna železnička stanica Niugati stacionirala se na Velikom bulevaru od 1874. godine. To je jedna od najlepših stanica, koje se često naziva „Budimpeštanska vrata“. Za njen projekat zaslužna je renomirana firma Gistava Ajfela.

 

 

BRČKANJE U BUDIMPEŠTI

 

Gelert ( Gellért ) je jedinstven brdoviti priobalni deo Budimpešte za sve ljubitelje spa i velnesa. Budimpešta ima sreće a zna i da iskoristi izvore lekovite vode koje poseduje. Iz prirodnih termalnih izvora kojih ima 118 izvire topla  termalna voda koja je temperature od 27 do 78 Celzijusa.

Kupalište Gellert poseduje ukupno 12 jednica za kupanje: veliki i mali šumeći bazen sa termalnom vodom, 3 spoljna bazena sa termalnom vodom i 8 termalnih kupatila sa termalnom vodom. Voda je bogata magnezijumom, kalcijumom, sulfat-hloridom, hidrogen-karbonatom, fluoridnim jonima i natrijumom i pomaže u lečenju mnogih bolesti. Gelert zatvoreni bazen izgrađen u art-nuvo stilu sa stubovima koji ga okružuju. Ovde je snimljen film „Čaura“. Hotel Gelert imao je mašini za pravljenje talasa 1920. godine. Prvi u Evropi. Talasi pored Dunava. Baš ne mogu da prežale Panonsko more u kojem su se brčkali dinosaurusi.

Sečenji kupatilo, smešteno u zaleđu Trga heroja,  u predivnoj baroknoj zgradi, predstavlja idealno mesto za relaksaciju i zabavu, a naročit je doživljaj kupati se na otvorenom tokom zimskog perioda.

Od turskih kupatila tu su Rudaš, Kiralju, Rac i Lukač . Lukač radi kombinovano - po turski-žene i muškarci odvojeno, a u nekim terminima pomešano. Najstarija je Vli Bejovo kupatilo.

Moj uobičajni izbor je Rudaš. Obični i termalni, sa brboć mehurićima gore i dole, slana soba, parna kupatila i saune finske i aromatične, moderan deo i deo iz turskoh vremena, mesto za plandovanje, a na vrhu ali vrhu bukvalno, 

Rudaš banje, panoramski bazen sa delfinarijumom: koketne i šarmantne Francuskinje koje pričaju o sredi, novim kolima i džezu, egzotične lepotice, fatalne Indijke koje selfiraju i Azijatkinje okuglih, nakarminisanih usana sa sunčanim naočarima koje ne nagoveštava koga kibicuju, devojke čokoladne kože, koje gotivim ponajviše i Mađarica u prugastom kupaćem, sredovečna, ali glatke kože i izvajanog tela sa usnama koje donose probleme i to na svim mogućim jezicima.

Kada završite sa kupanjcem pređite Elizabetin most (Erzsébet híd). Prvobitni most na ovom prostoru građen je između 1897. i 1903. godine. Uništen je tokom II svetskog rata, a znatno pojednostavljena brutalistička verzija bez ikakvih ukrasa, odnosno današnji most, zidan je u periodu od 1961. do 1964. godine. 

Samo neki dekorativni delovi  provoitnog mosta sačuvani su i izloženi  ispred Muzeja saobraćaja. Most povezuje Trg  15. marta sa najstarijom crkvom u Pešti iz XIII veka i čuveni restoran Matijas Pins, sa Trgom Dobretej u Budimu na brdu Gelert. Početak Rakoci ulice krase dve simetrične Palate Klotide s elemantima rokokoa, sagrađene 1902, za princezu Klotidu, ženu Jozefa,  snahu Josifa Austrijskog.

Krenite dalje  uz obalu i pronađite Tekelijanum  (Tökölyanum), zadužbinu koju je osnovao Sava Tekelija 1838. godine. Cilj je bio da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Početni fond Tekelijanuma bio je izuzetan - sastojao se od sto hiljada forinti, dve kuće u Pešti, tri dvorca u Aradu i 28 jutara zemlje. Ovde je bila i Matica Srpska do preseljenja u Novi Sad. Za dalje proučavanje srpskog prisustva na ovim prostorima preporučujem posetu obližnjoj Sent Andreji.

 

 

BOLNA ISTORIJA SKRENUTA NA OBODE GRADA

 

Sagrađena da Mađare podseća na neuspelu revoluciju, Citadela je zasela na vrh Gelert brda, iz vremena  Habsburške monarhije. Izgradnja utvrđenja počela je 1850. godine na osnovu planova austrijskog vojnog inženjera, general-pukovnika Emanuela Cita, pod upravom generala Hajnaua. Planovi su predviđali tvrđavu dugu 220, široku 60 metara sa kamenim zidinama debljine 4 metra, visine 12-16 metara, iza čijih topovskih otvora moglo se postaviti 60 modernih topova. Četiri godine kasnije austrijska vojska je već mogla da se useli u kazamate utvrđenja, a njihovi preteći topovi bili su usmereni na Peštu sa druge strane reke.  Sve do 1897. vojska je ovde stolovala, a koristili su je  i Sovjeti 1956 kako bi kontrolisali grad za vreme mađarske revolucije. U sklopu citadele, danas se nalaze restoran, hotel, kao i poseban muzej.

Szabadsag Szobor ili Kip slobode u Budimpešti na Citadeli, Mađarska, prvi put je podignut 1947. godine u znak sećanja na oslobađanje Mađarske od nacističkih snaga tokom II svetskog rata. Njegova lokacija na brdu Gellert čini ga istaknutim obeležjem gradskog pejzaža Budimpešte. Bronzana statua visoka 14 metara stoji na postolju od 26 metara i drži palmin list. Nekoliko manjih statua je takođe prisutno oko baze, ali se prvobitni spomenik sastojao od još nekoliko originalno koji su od tada uklonjeni sa lokacije i premešteni u Park statua. Spomenik je prvobitno osmislio Zsigmond Kisfaludi Strobl.

Na periferiji su smešteni i spomenici koji podsećaju na totalitarniu prošlost ove zemlje (Park statua). Daleko od očiju daleko od srca.