Tvrđava Golubac

Dan kada je temperatura trebala da pređe 30 podeok udobnim minibusom Tera travela našeg vozača Milana, a na poziv Privredne komore Srbije, krećеmo se slikovitim predelima istočne Srbije i dolazimo u Golubac. Dočekuje nas gospođa Јelena Petrovic. Govori nam o ostvarenih 200 hiljada turista godišnje, koji ovde obično provedu ovde preko dva dana, o etno selu Dobra i očuvanju starih zanata. Dunav je ovde najširi, čak 6,5km, a podizanjem hidrocentrale Đerdap nivo vode je podignut 8-10m. Srbija je ovde povezana feribotom sa Rumunijom, mestom Koronini, Lasovar tvrđavom (sagradio je kralj Žigmund ya napade na Golubac), a tamo ćete pronaći i par srpskih crkava. U samom Golupcu organizuje se Golubačku kotlić najstarija i najvеćа manifestacija ovog tipa (80-100kotlića) pričaju se priče, mitovi i legendе (iz vlaške i srpske istorije). Postoji nekoliko obeležеnih pešačkih staza, evropska biciklistička, a od gastronomskih specijalieteta tu su sir škripavac, tartufi i dunavski kupažirani med.

Golubac se prvi put pominje u ugarskim izvorima datiranim u    1335., 1337., odnosno 1342. godinu (Deroko, 1950). Prema ovim izvorima, tvrđava se vezuje za ugarskog kralja Ludvika I. Golubački grad ili tvrđava Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. Na ovom mestu nalazila se rimska tvrđava Vico Cuppae. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Kamioni su morali da ispuštaju gume kako bi prošli kroz kapije nikad osvojene dunavske tvrđave dok je saobraćaj išao kroz nju.

Tvrđava je građena lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije. Ispred tvrđave je bilo civilno naselje, o čemu danas svedoče samo neki delimično istraženi objekti. Golubac je imao burnu istoriju. Golubački grad se nalazio se u sastavu države kneza Lazara, koji je sela u okolini davao kao metohe manastirima. Odmah nakon Kosovskog boja, 1389. godine, u njega ulazi Bajazit I. Ugarski kralj Sigismund ga preuzima 1392. godine (Katanić, 1971). Ugari grad 1403. godine predaju despotu Stefanu, kada on postaje ugarski vazal. Grad je trebalo, prema ugovoru iz 1426. godine, da po despotovoj smrti (Stefan umire 1427. godine), zajedno sa Beogradom, bude predat Ugarima. Međutim, komandant grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima. Mislim da se ovde оčigledno radilo o zloupotrebi službenog položаja i korupciji. Godine 1867. turska posada je napustila Golubački grad, koji je predat srpskom knezu Mihailu Obrenoviću. U savremeno doba Golubac je popularna turistička atrakcija na Dunavu. Tokom 2012. godine je započet projekat revitalizacije tvrđave u okviru kojeg je izgrađena obilaznica i tunel, a uz finansijsku pomoć Evropske unije. 

Golubačkom tvrđavom upravlja Javno preduzeće „Golubački grad-tvrđava”. Tvrđava je potpuno obnovljena i svečano otvorena 29. marta 2019. godine. Osnova Golubačkog grada je nepravilna, dosledno prilagođena konfiguraciji terena. Usečen u stenu svakako da je predstavljao jednu od najtežih prepreka upadu neprijatelja sa severa. Najvišim tačkama utvrđenja, istočnim i južnim, teško je bilo prići zbog stenovitog terena, a najlakši mogući pristup je sa zapadne strane. Između zidova i kula je postojala veza, a iz svake kule moglo se izaći na odbrambeni zid (Simić, 1983). Golubac je bio opasan sa devet kula uglavnom četvrtastog oblika. Ispred najnižeg dela utvrđenja nalazio se vodeni rov, preko koga se mostom, kroz kapiju, ulazilo u grad. U gradu je postojalo unutrašnje i spoljašnje utvrđenje. 

 

Kule su Turci ojačali otvorima za topove i dodavanjem još jedne kule oko 1480. godine. Grad je teškim lancem povezan sa stenom Babakaj (koja i danas viri iz vode usred Dunava), tako da je u potpunosti kontrolisao kako drumski, tako i rečni saobraćaj kroz Đerdapsku klisuru. S druge strane u steni, vidljivi su ostaci nekadašnje cementare. Nastavljamo dalje. Sledeća stanica - Negotin.