среда, 03. јул 2019.

VODOPADI STARE PLANINE




Začuđujuće mladalačka ludorija (kao i većinski sastav planinarske grupe) s obzirom na geografsko gerontološke odrednice teroara (Babin zub, Babin kuk). Krenuli smo u petak popodne, a na komančnu destinaciju stižemo kasno u noć. Jedanaest je sati i jedanaest stepeni, pa posle kraćeg sedenja uz ćaskanje i pivo (u majici, bermudama i sandalama) kada sam ušao u hotelski depadans učinilo mi se da greju. 


Osvanuli smo na ušću Jelovice u Dojkinačku reku, na 3,5 kilometra od Visočke Ržane i 730 metara nadmorske visine. Naš hotel nosi ime „Vrelo"  i verzija je 2.0 jer je njegov prethodnik sagoreo u požaru 2012. godine. Jutro započinjemo sa „belmužem", specijaliteto, ovog kraja, napravljenim od sira i kukuruznog brašna. Uz ovčije kiselo mleko, proju, rutavce (prženice) pirotski sir, kackavalj, džemove od plodova šume i voćnjaka. Tu je i sok od zove. 


Nedaleko od hotela je mesto Dojkinci, legenda kaže da je ovde nekada živela naočita devojka sa posebnim ličnim karakteristikama. 



U Dojkincima je i nekadašnja vojna karaula sada preuređena u moderan planinarski dom uz pomoć sredstava EU. Kada sam je video nika ne bih pomislio da je nekad bio vojni objekat.  Nadam se da se to desilo i objektu u Krivoj palanci. 

 

Stara planina je zaštićeni Park prirode (od 1985. godine), najveći u Srbiji na preko 100 hiljada hektara površine. To je visokoplaninski masiv, koji spada u grupu venačnih planina. Glavni venac dugačak je oko 550 kilometara, i proteže se od Zaječara do Crnog mora.  Deo ovog venca označava i prirodnu granicu izmedju Srbije i Bugarske. Jedan od najlepših krajolika Stare planine je prirodni rezervat Babin zub, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 metara. Strme padine, oštri usponi, čudesni vodopadi, polja šumskog voća, bogate šume, mame na šetnju i uživanje u čarima prirode. Mi se ne kačimo na Midžor, nego obilazimo vodopade i potočiće, velika je vrućina i ovakva trasa više je hedonistička.

 

Krećemo se i neposredno pre našeg prvog cilja, prelazimo obnovljeni most (prethodni je odnela reka) i dolazimo do vodopada Tupavica. Visok je preko 15 metara i tušitra tamne kaskadne stene. 

 

Posle kraćeg predaha, nastavljamo ka  Arbinju, kroz najšumovitiji deo Stare planine (gde beremo šumske jagode), ali i živopisne  livade posute raznobojnim cvećem i lekovitim biljem (najvišeje majčine dušice) i tako se neprimetno nađosmo pred drugim, ovaj put Arbinjskim vodopadom (Draganov vir).  


Posle malo dužeg predaha, leškarenja, sunčanja, a bogami i ponekog kupanja krećemo ka sledećoj atrakciji rezervisanom za ovaj dan-"crvenih ploča".  

Vraćamo se do Dojkinaca i čuvene kafane u kojoj možete popiti Pirotsko nefiltririrano i nepasterizovano pivo ili klaker, piće naših baka i deka, a pojesti pitu "banicu", tradicionalno ovdašnje jelo.


Još dok smo pristizali u ove krajeve bili smo u prilici da utvrdimo verodostojnost ubeđenja da su Pirćanci škrtice. Dakle, Piroćanci su tolike stipse, da su i deo novoigrađenig puta zatvorili da se ne haba, a i uveče s teskom mukom pale čak i  štedljive led svetiljke. A i klime su im pomalene. 

No, kada sam probao ovčiji sir baba mi reče: "Pojedi taj sir, da ne kažeš posle Piroćanci su stipse!".  Glatko me je „pročitala“.



Stara planina nosi i drugo ime - Balkan, tako da je Balkansko poluostrvo dobilo naziv po ovoj planini. Znači Balkcnci su stari planinari. Nad Starom planinom nadvio se Damoklov mač u vidu želje da se naprave desetine hidrocenзrala koje bi izmenile ekološku ravnotežu. Mala korist, a velika šteta. Nema "kontrole štete", što bi rekli Ameri.


Stara planina obiluje lekovitim biljem i pečurkama, a stanište je i mnogim vrstama retkih biljaka. U potocima i rekama krstare pastrmke. Za mesoždere preporuka je staroplaninsko jagnje (sarmice, pečenje). 

 
 

Posle raskošnje večere i celovečernjeg predaha (kako ko) drugi dan, posle doručka (koji je ličio na onaj kod Tifanija-deo ekipe se pojavio kamufliran sunčanim naočarima= krećemo ka Rosomačkim lonacima (virova), čudnovatoj geološkoj formi, slojevitoj, konusoj izdubljenih stena (nešto poput onoga kako su slikari dočaravali pakao-ali lepo i zadivljujuće). Asocijacija vuče ka šerpama i loncima (mada i nismo gladni). Rosomačka reka pripada slivu reke Visočie, a njena klisura je impozantna.


Krećemo se po kaljuzi i po suncu i dogovaramo da gojzerice očistimo o rosu. Nata odgovara: "Ja imam samo Janu!"  


Sledeća destinacija na ovom našem vikend putešestvju je Kozji kamen na 118 metara nadmorse visine. To je samo jedan je od vrhova Vidlič planine, koja pripada staroplaninskoj oblasti zvanoj Visok. Odozgo se pruža veličanstven pogled na Zavojsko jezero, Babin zub i Midžor u daljini.Površina masiva Stare planine, koji zahvata Srbiju je 1.802 kvadratna metra. Midžor, na nadmorskoj visini od 2.169 metara je deo Stare planine, ali i najviši vrh Srbije. Ima ovde i pećina za istraživanja, te eto razloga za dolazak ponovo! Kao i starih manastira i crkava, a u jednoj koja je u pećini naslikan je ćelavi Isus!  Da tu čudima nije kraj, dodajmo i Manastir Presvete Bogorodice, udaljen istočno 18 kilometara od Pirota kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme, a u podnožju brda zvanog “Carev kamen”.



Današnju manastirsku crkvu podigao je od 1857. do 1859. godine Sali-beg iz Pirota, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina Emina,. Živopis u njoj izrađen je 1869. godine.
Među freskama zapazićete i dve, u najmanju ruku, neobične, jedinstvene u hrišćanskom svetu.

Na prvoj je svetac, Sveti Hristofor, prikazan sa psetolikom glavom. Po nekim izvorima on je poticao iz plemena ljudoždera, takozvanih “psoglavih”. U jednom ratnom pohodu, rimska vojska je naišla na ove neobične ljude, uhvatila jednog mladića i poslala ga u Rim. Tamo se mladić upoznao sa hrišćanstvom i pri krštenju dobio novo ime – Hristofor. Bio je veliki borac za hrišćanstvo zbog čega je i kanonizovan u sveca, a stradao je 249. godine za vreme cara Dekija.



Druga krije još veću enigmu i deluje da krši pravila, da im prkosi.  Naime, Pravila o tome ko u hrišćanskoj ikonografiji može da se prikaže sa krilima su veoma striktna – to su samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista. 

Zbog toga je veoma čudnovato što u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica. Kako bih rešio ovu dilemu malo bolje samo pogledao bledi natpis koji je zlasio otprilike ovako:

Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri.


Dizajner Dušan Tomaševič sačinio je rečnik pirotskog dijalekta. A kad smo kod dizajna prisetimo se pirotskih ćilima koji su se stavljali na pod, na zidove, kao zavese, kao stolnjak i šta ne već. Večna šara u hiljadu verzija.



Da, rezimiram, sve je skockano, komforno, po evropskim standardima, lepe kuće, lepo sređene okućnice, sa negovanim travnjacima i pregrš cveća, luksuznim parkiranim kolima, ali i adekvatnim cenama gastronomske ponude za poneti (ovčiji stariji sir 700 rsd/kg, (o)peglana kobacica 650 rsd/200 g).


I na kraju, ali najvažnije: Sačuvajmo Staru planinu, oazu očuvane i prelepe prirode. Nemojmo da nam neki kratkoročni i najčešće lični interesi pokvare ovakve dragulje. 





Нема коментара:

Постави коментар