Ovde su nekada živeli Histri,
koji su celom poluostrvu podarili ime. Osvajao ga je i Napoleon. Ime grada kažu
potiče još iz keltskog perioda „bior-dun“ i označava naselje na brdu. Stojim na
Tartinijevom trgu, nazvanom po
italijanskom baroknom kompozitoru, Đuzepeu
(1692.-1770.). Njemu je, u snu sam đavo izdiktirao note za njegovu violinsku
sonatu. Njegova statua krasi gradski trg. Izradio ju je vajar Antonio dal Zotto 1896. godine. Đuzepe
Tartini se ovde rodio. U njegovoj rodnoj kući izloženi su njegovi različiti
lični predmeti, a među njima je i najvrednije – violina.
Tu je i kuća Benečanka u stilu venecijanske
gotike. Ako se popnete na drugi sprat pročitaćete natpis:
„Pusti neka pričaju“,
koji je piranski trgovac posvetio svojoj ljubavu, siromašnoj devojci. Ovde smo
se i založili na rivi ribljom čorbom, salatom i svežom malvazijom, dok su se
niz prozorska stakla slivale kapljice iznenadne majske kiše. Kroz Piran inače
prolazi jedna od najatraktivnijih biciklističkih tura Parenzana, duga oko 130 kilometara koja kreće od Trsta, ide preko
slovenačke obale sve do Poreča (stari železnički put koji je povezivao Trst i
Poreč.).
Beše to sjajna prilika da
evociram uspomene iz detinjstva na
posete Pomorskom muzeju „Sergej Mišara“, Muzeju školjki i Muzej podvodnih aktivnosti i Akvarijumu.
Pomorstvo, brodogradnja i ribarstvo najstarije su privredne grane u Istri. Rimljani
su Mediteran nazivali Mare Nostrum.
Prva postavka Pomorskog muzeja ustanovljena je 1954.
godine. Muzej se nalazi u palati
Gabrieli (La Rotonda), koju je gradio Pijero Feliče Gabrieli (1812.-1856.) u
drugoj polovini XIX veka u neoklasicističkom stilu.
Ime menja 1967. i dodaje se
Sergej Maser, po pripadniju
Jugoslovanske kraljeve mornarice, koji je 17. aprila 1941, nakon kapitulacije
Jugoslavije, zajedno sa srpskim srpskim poručnikom Milanom Spasićem, digao u vazduh brod „Zagreb", kako ne bi
pao u ruke italijanskim okupatorima. Obojica su proglašeni za narodne heroje
Jugoslavije.
Ovde ćete se upoznati sa pomorskim svetom od enterijera kuća
pomoraca, preko maketa brodova i uljanih slika, duboreza za brodove, preko fotografija,
uniformi, oznaka i epoleta, medalja i odlikovanja. U prizemlju su izloženi
najstariji arheološki primerci. Ima tu amfora i još koječega.
Ovi prostori
bejahu nastanjeni još od bronzanog doba, o čemu svedoči i krčag za vino (VI vek
n.e.). Tu je i najstarija mapa Istre iz 1525. godine delo Pijetra Kopa
(33,6x25,5 cm). Pod mletačkom vlašću Piran je bio 500 godina. Lav, simbol ove
republike ima otvorenu knjugu ako je u miru, da bi u ratu knjigu zatvorio.
Slobodna plovidba Jadranom
proklamovana je 1717, Trst je za slobodnu luku proglašan 1719. godine. Prvi
sprat je posvećen vremenu kada je Piran bio u sastavu Austro-ugarske (XIX vek),
a na drugom su eksponati iz dve Jugoslavije—one kraljevine i one
socijalističke.
Sledeći u planu je privatni Muzej Čarobni svet školjki, u kojem je
izloženo oko 4 hiljada školjki i puževa od najmanjih do najvećih iz Slovenijea ali
i iz celog sveta (Kuba, Madagaskar, Filipini...). Pored školjki, tu su i fosili,
biseri, skeleti ježeva, rakova, morskih zvezdi, korali... Ovo je najveća i
najlepša zbirka školjki u Sloveniji. Muzej je prilagođen deci koja mogu da osmatraju
morsko dno na led ekranima, da neke školjke slušaju, neke dodiruju, da se dive
oblicima i bojama stanovnika morskih dubina.
Imaju primerak fosila raka starog
40 miliona godina iz Španije i jednu ogromnu, raskošnu školjku kao sa Botičelijeve slike „Rađanje Venere“.
Slovenačko more, mada neveliko, bogato je ovim morskim stvorenjima te je muzej njuegova
verna i raznobojna slika.
Neke školjke poput one lepezaste, kakve smo nekada
kupovali na moru, sada su zakonom
zaštićene. U pitanju je periska, najveća i najatraktivnija školjka Jadranskog
mora i čitavog Sredozemlja. Ljuštura joj je lepezasta, tanka i krhka, deluje
kao da je od stakla ili ćilibara.. Prosečni primerci dugački su od 30 do 50 sentimetara
i teški četrdesetak dekagrama, a mogu dostići dužinu i do jednog metra i težinu
do 3 kilograma. Periska je danas retka školjka, ali se može pronaći na celom Jadranu. Zadržava se
na dubinama od dva do 20 metara, isključivo na mekom, peskovito-muljevitom dnu
obraslom zosterom i posidonijom. Živi uspravno, svojim užim dijelom zabodena u
meku podlogu i posebnim čvrstim svilenkastim nitima pričvršćuje se za dno.
Boravi u zaštićenim zalivima i uvalama.
Pogledajmo sada geološku
vremensku liniju:
Fosil (fossus - iskopan) je
ostatak života iz geološke prošlosti. U srpsko jeziku fosili se nazivaju
okaminama, jer se radi o životinjskim ili biljnim ostacima koji su petrofisani,
odnosno okamenjeni (sačuvani u izvornom položaju i obliku na mestu gdje je
mrtvi organizam odložen). Izvorni oblik je utisnut u stenu u fazi njene
dijageneze, tj. pre konačnog petrifisanja, pa naknadno ispunjen drugim
materijalom. Za očuvanje fosilnih ostataka važno je odlaganje organizama u
relativno mirnoj, energetski slabo aktivnoj, vodenoj sredini. Zatim da je more
idealna sredina za očuvanje biološke supstance, tj. sredine s malo ili potpuno
bez kiseonika (anaerobne).
Mekušci (Phylum Molluska) su veoma raznovrsna grupa životinja koje
su naziv dobile po svom mekanom telu. Mekušci žive u slatkoj i slanoj vodi kao
i na kopnu. Tip mekušaca broji preko sto hiljada vrsta, što ih posle zglavkara
čini najbrojnijom grupom životinja. Veoma su stara grupa organizama, neki fosili
ljuštura ovih životinja stari su preko 500 hiljada godina. Mekušci su biljojedi
ili mesojedi, ali ima i vrsta koje se hrane filtriranjem sitnih čestica iz
vode. Najveći broj mekušaca spada u tri klase: Puževi (Classis Gastropoda),
školjke (Classis Bivalvia) i glavonošci (Classis Cephalopoda).
Puževi (Classis Gastropoda) su najbrojnija klasa mekušaca. Imaju
ljušturu iz jednog dela koja je spiralno uvijena. Žive uglavnom u moru, ali ima
i slatkovodnih i kopnenih vrsta. Puževi su uglavnom biljojedi, ali ima i vrsta
koje se mesojedi. Vodeni puževi dišu pomoću škrga dok kopnene vrste dišu pomoću
''pluća'' koja zapravo predstavljaju plaštanu duplju koja prožeta mrežom krvnih
sudova. Od morskih navedimo neke: morskih petrovo uvo, prilepak, volak, morski
puževi golaći.
Školjke (Classis Bivalvia) su mekušci koji žive uglavnom u morima,
ali ih ima i u slatkoj vodi. Žive na dnu, zarivene u podlogu i veoma sporo i
nerado se kreću pomoću mišićnog stopala koje je oblika sekire. Ljuštura je
građena od krečnjaka i sastoji se od dva kapka koja su međusobno povezana sa
dva mišića zatvarača ljušture. Kod školjki nije razvijena glava. Na zadnjem
kraju tela školjke se nalaze dva otvora, veći kroz koji ulazi voda sa
kiseonikom i hranljivim materijama i to je ulazni sifon, i drugi manji otvor
kroz koji izlazi voda se nesvarenim delovima hrane i štetnim materijama -
izlazni sifon. Školjka se na taj način hrani, filtriranjem hranljivih čestica.
Ishrana je povezana sa disanjem koje se odvija preko škrga. Imaju čulo dodira i
hemijsko čulo za pronalaženje hrane, kao i čulo ravnoteže, smešteno u stopalu i
mogu da razlikuju sveto od tame. Razmnožavaju se polno, larve u početku žive u
škrgama majke a kasnije izlaze i žive samostalno. Unutrašnja strana ljušture
obložena je srebrnastim slojem - sedef, koga čine kristali krečnjaka.
Ako zrno peska uđe u plaštanu
duplju (između ljušture i plašta) oko njega se nagomilava sedef. Takve su
školjke bisernice. Za formiranje bisera potrebno je 2-3 godine. Školjke se
koriste i u ishrani npr. dagnja i ostriga. Postoje još i periska, kapica Svetog
Jakova ili morski češalj, prstac, morsko srce, a od slatkovodnih barska i rečna
školjka.
Posetio sam i Akvarijum i sagledao svet mora kad baš
ne mogu da se okupam. Na neki način on
se logično nadovezuje na Muzej školjki, a meni je nainteresantnija bila meduza,
čije dejstvo sam nekada nerado osetio i na sopstvenoj koži.
Preskočio sam posetu Mediadomu
Piran, jer mi njegovo dvokratno radno vreme nije odgovaralo www.mediadom-piran.si, nit Toninu kuću
koja se nalazi u okolini. Muzej podvodnih aktivnosti krije ronilačka odela
stara i po vek.
Piran krasi crkve Svetog Đorđa, izgrađena u venecijanskom
stilu, čiji se zvonik vidi iz svakog ugla grada. Posetio sam i Minorita
manastir ( 1301.) posvećen Frančesku iz Asizija sa pinoteka izložbom slika
venecijanskih majstora XVII i XVIII veka.
Ovde se so proizvodi već sedam
vekova U ponudi je i slana čokolada. Pospan miran tumaram kroz Piran. Postao
sam piroman. A onda pokret. Idemo dalje.
Нема коментара:
Постави коментар