Čuveni poljski general Kazimir Pulaski imao je živopisnu
karijeru. Rođen je u Varšavi 1745. godine u plemićkoj katoličkoj porodici. Sa ocem je branio Poljsku od
napada iz Rusije. Bojevao je u mnogo bitaka, uključujući i opsadu manastira
Jasna gora, u kojoj je uspeo da zaštiti jednu od najvećih poljskih svetinja –
ikonu Crne Bogorodice. Voleli su ga do obožavanja sve dok nije (nepravedno) bio
optužen za ubistvo kralja. Izgnan u Francusku , ali nemirna duha krenuo je u
još jednu zemlju koju je trebalo osloboditi tiranije – Ameriku.
Po preporuci Bendžamina Frenklina, Džordž Vašington primio
je Pulaskog u službu kao komandanta njegove lične garde. U septembru 1777.
Pulaski je bio u izvidnici i primetio da se velika britanska vojska ulogorila
kod Brendivil Krika u Pensilvaniji. Upozorio je Vašingtona i Kontinentalna
armija se povukla. Onda je neustrašivi Poljak sa svojom konjicom krenuo na
Britance i njegov čin spasao je celu vojsku i samog Vašingtona od potpunog
poraza. Za ovaj čin, Pulaski je unapređen u brigadnog generala. U službi
revolucionarnih snaga bio je do smrti, a proglašen je i „ocem američke
konjice”. Umro je 11. октобар 1779 , ubrzo nakon što je smrtno ranjen tokom
opsade Savane. Počasno državljanstvo SAD dobio je tek 2009.
A sada dolazimo do nekih škakljivih tema. Nedavna istraživanja
telo znamenitog poljskog generala pokazala su da on nije ono za šta se izdaje i
šta je njegova okolina uzimala zdravo za gotovo. Postoji ozbiljna sumnja da je on
ustvari bio ona, a možebiti i interseksualac.
No, vratimo se do tačke koju smo namerno preskočili. Kada je
doneta odluka da se njegov spomenik podignut daleke 1854. godine izmesti iz
Džordžije, ispod spomenika u metalnoj kutiji pronađene su koske. Iako se, u
prvi mah. postavljalo pitanje da li je uopšte u pitanju kostur legendarnog
generala, mitohondrijskim istraživanjem DNK-a jednog od njegovih praunuka
dokazano je da to zaista jesu njegove kosti.
Čarls Merbs, koji je u to vreme bio forenzički antropolog na
državnom univerzitetu u Arizoni, izjavio je za ASU da je pregledao kosti sa
forenzičarkom dr Karen Burns sa Univerziteta u Džordžiji.
„Doktorka Burns mi je rekla pre nego što sam ušao, ’uđite i nemoje da
izađete vrišteći’", rekao
je on.
A šta je to tako šokantno saopštila doktorka.
„Kostur je u potpunosti ženski!“, dolila je ulje na vatru dr. Barns.
Iako se nikad nije ženio, naučnici su porilično uvereni da
je general bio uveren u svoju muškost zbog čega je moguće da je imao
karakteristike oba spola. Dr Merbs kaže da je malo verovatno da je Pulaski,
koji je odrastao kao muškarac, ikada verovao da je žensko ili interseksualac -
već samo da „nešto nije u redu".
„Tih dana oni jednostavno to nisu znali", dodaje on.
Prema medicinskoj literaturi interseksuac je osoba koja ima - genitalne, hromozomske i hormonske. U
prošlosti se interseksualna osoba nazivala hermafroditom, a pojava
hermafroditizmom. Danas se interseksualnost sve više prihvata kao jedan od
seksualnih, polnih, ali i političkih identiteta. U kreiranju ili prihvatanju
seksualnih identiteta osoba se poziva na pravo na samodefiniranje - pravo osobe
da sama definiše svoj identitet (svoje identitete) i sebe kao osobu, kao i pravo na samoidentifikaciju - pravo osobe da
sama identifikuje svoj identitet (svoje identitete), kao i dase ne identifikuje.
Otkriće seksulanog i svakog drugog identiteta generala prikazana
su 8. aprila u dokumentarnom filmu Smitsonijan Čenela, pod nazivom
"Američke skrivene priče: general je bio žena?"
UN navode da se do 1,7% svetske populacije rađa sa
interseksualnim osobinama
A genaral. Pa, mrtva usta ne govore!
Нема коментара:
Постави коментар