Kosmajski manastiri i Selters banja

Kosmaj je na prstohvat od Beograda a pored čistog vazduha i predaha, pa i rekreacije, nudi i posetu mnogim zanimljivim mestima, od kojih ovaj put obrađujemo manastire. Skoro gde god da pogledate na neki putć levo ili desno, naći ćete putokaz koji vodi u neki od njih. Pored lepote prirode i predivne arhitekture, ovde možete uživati u trenucima tišine i spokoja. A onda pravo na opravak tela u Selters banju u Mladenovcu.

Selo Nemenikuće nalazi se pod Kosmajem, južno od Sopota. U selu se nalazi Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, sa dugom i burnom istorijom. 

O tome kako je selo Nemenikuće dobilo ime postoji nekoliko verzija. Najpoznatija je vezana za doba despota Stefana Lazarevića. Despot Stefan je, u okolini Kosmaja, u lovu pao s konja i povredio se. 

Sluge su potrčale da mu nađu kuću u kojoj bi prenoćio. Kad je nisu našli, despot je, kaže legenda, uzviknuo:

„Pusto selo, nema ni kuće!”

Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, Posvećen je Svetom Đorđu. Podignut je verovatno u XIII veku na temeljima rimskog kastruma iz II ili III veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u XV veku dodajući joj kupolu.

Crkva je dimenzija 12,5 puta 6 metara i najstariji je deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15. veka dimenzija 18 puta 5,5 metara sa prizemljem i spratom. u trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Konak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom.

Ceo manastir je porušen krajem XVII veka. Krajem šezdestih i početkom sedamdesetih godina  XX veka manastir je bukvalno otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekad bio živopisan. U toku Velikog  (I sv.) rata u okolini manastiri Kastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Kolubarskoj bici. Danas manastir Kastaljan je u ruševinama čekajući obnovu.

Manastir Tresije je osnovan 1309. godine i u vreme kralja Dragutina. Nalazi se na Kosmaju, blizu današnjeg puta Sopot - Mladenovac, od Sopota je udaljen 6-7 kilometara. Posvećen je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Naziv Tresije je dobio po potoku koji izvire pored manastira.

Manastir je rušen i obnavljan više puta. Prva obnova po dolasku Turaka bila je 1709. godine kada ga je obnovilo bratstvo manastira Rakovica. Srušen je ponovo krajem XVIII veka i obnovljen 1936. Tada je počela izgradnja konaka ali je II svetski rat to prekinuo i kasnije je kamen utrošen na izgradnju hotela Hajdučica.

Novi konak počet je 14. septembra 1991. kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević

Pod pokroviteljstvom manastira održavaju se manifestacije Pod lipama manastira Tresije i Dani Milovana Vidakovića.

Manastir Pavlovac podignut je po izrčitoj  želji  despota Stefana Lazarevića, a  izgradili su ga učenici Rada Neimara koji je bio despotov dvorski arhitekta. Manastir je posvećen Svetom Nikoli.

U manastiru je srpski despot Stefan Visoki 21. novembra 1425. godine izdao "razrešnicu" nekolicini dubrovačkih trgovaca, koji su bili njegovi carinici.

Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini XVI. Za vreme Turaka u drugoj polovini XVI veka u turskim popisima ubeležen je manastir Pavlovac pod Kosmajem, sa četiri monaha.

U Pavlovcu je patrijarh Arsenije Čаrnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred migraciju u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije želelo da napustiti ovaj hram pa su ih Turci sve potamanili a manastir spalili i razorili. Mošti mučenika nalaze se u temelju crkve i posebno su obeleženi.

Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča. Sistematska arheološka istraživanja izvršena su 1973-1974. godine. 

Manastirski kompleks sastoji se od crkve, manastirskog konaka na južnoj strani i verovatno letnjikovca (vikendice) despota Stefana Lazarevića, na severnoj strani od crkve. I toku su dalji radovi.

Ovde su snimane i neke scene serije Senke nad Balkanom 

Aki voliš život na ivici poseti manastir Pavlovac nadomak Mladenovca i u trenucima velike nužde možeš testirati svoju istinsku veru. Naime poljski klozet se nalazi naheren nad jarugom.

 

A onda u velnes na termalni bazen, saunu, tepidarijum, slanu sobu i na kraju u blato. U banju Selters. Jedan od dva lekovito mineralna izvora koji se nalaze u Selters banji otkriven je posve slučajno – prilikom bušenja bunara. Trgovcu Naumu Atanasijeviću, bila je neohodna voda za pojenje stoke, te je počeo sa bušenjem bunara i naišao je na mineralnu vodu. 

Ovo se desilo davne 1898.godine, i ubrzo nakon toga ova voda bila je podvrgnuta stručnim analizama, čuvenog hemičara Marka T. Leka.

Ispitivanja su pokazala da zaista jeste u pitanju termomineralna voda, izuzetno bogata natrijum-bikarbonatom. Počeli su da je upoređuju po kvalitetu sa vodama čuvenog lečilišta Selteres u Nemačkoj, nakon čega i dobija isto ime – Selters banja

Na kraju, tako osokoljen, krećem u noćni život Sopota. 

Krivo je more!